Zašto se Pikaso smatra velikanom u slikarstvu?

Mrtva priroda sa udaranjem stolice (1912)

Clippik.jpg


Kubizam je bio jedan od najuticajnijih pokreta u istoriji apstraktne umetnosti, a Pikaso se smatra tvorcem ovog stila, koji je kombinovao dvodimenzionalnost sa višestrukim perspektivama i svođenjem motiva na geometrijske oblike. Pored izmišljanja kubizma, Pikaso i njegov savremenik Georg Brak su istovremeno počeli da eksperimentišu dodajući detrituse kao što su isečeni papir, konopac i tkanina u svoja dela. Jedno od najpoznatijih Pikasovih dela iz tog doba, „Mrtva priroda sa stolicom Caning Caning“, osim što je delimično kubističko delo, predstavlja i pronalazak kolaža.
 
Portret Olge na stolici
pikaso2.jpg

U periodu „neoklasicizma“, neposredno pred kraj Prvog svetskog rata, Pikaso se oženio svojom prvom suprugom Olgom Hohlovom. Olga je bila baletska igračica, koju je Pikaso upoznao dok je dizajnirao scenografije i kostime za predstavu Parade. Posleratni društveni krugovi u kojima su se Pikaso i Olga kretali doprineli su još jednoj evoluciji Pikasovih dela. Njegova kreativnost se tada kretala od kubizma do klasičnog stvaralaštva. Savršen primer ove evolucije stila je slika njegove žene koju je naslikao 1918.
 
Figure pokraj mora (1931)
Clipfigure.jpg


Početkom ranih 1920-ih nadrealizam je počeo da cveta u svim umetnostima. Kao i mnogi slikari tog vremena, Pikaso je bio duboko zainteresovan za nadrealističke teorije, koje su pokušavale da uskladi život iz snova čovečanstva sa stvarnošću. Neka od Pikasovih ranih nadrealističkih dela uključena su u ono što neki nazivaju njegovim „periodom kostiju“ u kome je predstavljao ljudske figure kao podsećanje na groteskne kolekcije fragmenata kostiju. Ovaj period u njegovom stvaralaštvu trajao je od 1928. do 1948. godine.
 
Žaklina sa cvećem (1954)
pikaso.jpg


Do svoje smrti 1973. Pikaso je nastavio da stvara, često se vraćajući metodama i stilovima koje je istraživao ranije u svom životu. Za života je postao najpoznatiji umetnik na svetu i imao je zadatak da kreira sve, od velikih dela do uobičajenih predmeta za domaćinstvo. Godine 1953. upoznao je ženu koja će postati njegova druga žena, Žaklinu (Žaklin) Rok. Pikaso je tada imao 72 godine; Žaklin je imala 27 godina. Njegova slika iz 1954. je primer zrele estetike majstora umetnika na vrhuncu uspeha.
 
"San" Pablo Pikaso, 1932.
10337703_457447847742021_4820262858979672674_n.jpg

San je slika ulje na platnu iz 1932. (130 × 97 cm) Pabla Pikasa, tada 50-godišnjaka, koji prikazuje njegovu 22-godišnju ljubavnicu Mari-Terez Valter. Priča se da je naslikana za jedno popodne, 24. januara 1932. godine. Pripada Pikasovom periodu iskrivljenih prikaza, sa previše pojednostavljenim obrisima i kontrastnim bojama nalik na rani kubizam. Smatra se jednom od najeroticnijih Pikasovih slika, a kritičari ističu da je Pikaso na uzdignutom licu svog modela naslikao uspravni penis, koji verovatno simbolizuje njegov vlastiti. Dana 26. marta 2013. godine slika je prodata na privatnoj prodaji za 155 miliona dolara, što je čini jednom od najskupljih slika ikada prodatih.
 
44114768_1963433840432204_3899958732880084992_n.jpg


U svom kubističkom periodu Pikaso je zaželeo da čuje mišljenje slavnog vajara Rodena.
Zamolio je svoje prijatelje pesnike Maksa Žakoba i Gijoma Apolinera da ga odvedu Rodenu da bi mu pokazao svoje prvo kubističko delo.

- Maestro – obrati mu se Pikaso kad su stigli u njegov atelje – nadam se da vam se ovo platno dopada.
Nisam ga još potpisao jer želim najpre da čujem vaše mišljenje.

Roden uze sliku, razgleda je sa svih strana, okrete se Pikasu i reče:
- Što se mene tiče, mladiću, smatram da bi trebalo da je potpišete. Ako ni zbog čega drugog, onda bar da bi ljudi znali kako da je okače.
 
Pogledajte prilog 1532621

U svom kubističkom periodu Pikaso je zaželeo da čuje mišljenje slavnog vajara Rodena.
Zamolio je svoje prijatelje pesnike Maksa Žakoba i Gijoma Apolinera da ga odvedu Rodenu da bi mu pokazao svoje prvo kubističko delo.

- Maestro – obrati mu se Pikaso kad su stigli u njegov atelje – nadam se da vam se ovo platno dopada.
Nisam ga još potpisao jer želim najpre da čujem vaše mišljenje.

Roden uze sliku, razgleda je sa svih strana, okrete se Pikasu i reče:
- Što se mene tiče, mladiću, smatram da bi trebalo da je potpišete. Ako ni zbog čega drugog, onda bar da bi ljudi znali kako da je okače.
Haha, bukvalno. Britak i duhovit odgovor.
Ja bih je okačila recimo u radnoj sobi. Boje su smirene a linije navode na ideje
 
Pikaso o kompromisima u umetnosti
"Kada imate nešto da kažete, da izrazite, svako pokoravanje postaje nepodnošljivo na duže staze. Čovek mora posedovati hrabrost svog zanimanja i hrabrost da živi od svog zanimanja. Rezervna karijera je iluzija. Ja sam često bio švorc a ipak sam odbijao da zarađujem na bilo koji drugi način nego slikanjem.
U početku, nisam prodavao po visokim cenama, ali sam prodavao. Moja platna su prolazila. To je ono što se računa."

10644835_432660480220758_8604539512859968595_n.jpg
 
"Gospođice iz Avinjona", Pablo Pikaso, 1907.

Smatra se prvom kubističkom, avangardnom, modernom slikom 20. stoleća. S ovim prikazom pet ženskih aktova s mrtvom prirodom Pikaso je pokrenuo prostornu revoluciju u slikarstvu. Kad je počeo sliku,ona je trebalo da predstavlja izazivački prizor iz bordela,ali ju je završio kao kompoziciju sa 5 aktova i mrtvom prirodom.Tri devojke na levoj strani su uglaste,izvijene klasične figure,a snažna deformisana lica i tela drugih dveju imaju svojstva varvarski primitivne umetnosti.
10648471_405236532963153_1802718743963709211_o.jpg
 
Poznato je da je Pikaso menjao žene. Kada je upoznao jugoslovenku Doru Mar, odnosno Teodoru Marković, to je bilo kada mu je dosadila prethodna žena Mari-Tereza, Pikaso je organizovao da se njih dve sretnu u njegovom studiju. Govorio je da njihovu vrisku i tuču pamti kao jedan od najlepših trenutaka u svom životu. Njihov sukob zabeležio je i na platnu slikom "Birds in Cage", na kojoj se crna golubica, Dora, tuče sa belom, Mari Terez, i pobeđuje - crna. Zanimljivo je da ga nijedna žena, osim slikarke Fransoaz, nije napustila, uvek je on bio taj koji odlazi. Imao je 62 godine kada se zaljubio u Fransoaz Gilo, ona je bila mlađa od njega skoro 40 godina, ali mu je rodila dvoje dece, sina Kloda (rođenog 1947. godine) i ćerku Palomu (1949.). Iza nje je ostala knjiga "Život sa Pikasom" koja je bila bestseler i objavljena je 11 godina posle njihovog rastanka. Toliko je razbesnela slavnog slikara da sa Fransoaz nije progovorio ni reč do svoje smrti. Nikada se više nije sreo ni sa njom ni sa njihovo dvoje dece.

22853121_1459102137532046_1372500687094905892_n.jpg
 

Back
Top