Zasto se ne dozvoljava zblizavanje Srba i Bosnjaka?

[Bren]

Све то стоји.
Нажалост има Срба који гледају Румуне са висине малтене као Цигане, што је тотална лудост.

Ja sam u Banatu proveo dobar deo života i to je apsolutno tačno. Mada se to uglavnom odnosi na Rumune iz Rumunije.
Suludo ponašanje. Ima buudala koje pod "našim ljudima" smatraju Hrvate i muslimane ali ne i Rumune ili Grke.

 

[Darth Vader]

Мало лаких нота.

 

[Krishna]

Ja sam u Banatu proveo dobar deo života i to je apsolutno tačno. Mada se to uglavnom odnosi na Rumune iz Rumunije.
Suludo ponašanje. Ima buudala koje pod "našim ljudima" smatraju Hrvate i muslimane ali ne i Rumune ili Grke.

Румуни су највећа нација у региону. Румунија има 20-ак милиона становника, а по површини је подједнака као СФРЈ. Румунија је уз Грчку војно најјача на Балкану (ако не рачунамо Турску). Србија има 3 пута мање становника од Румуније и 2.5 пута мању територију, уз то је Румунија војно јача и економски боље стоји од Србије.
Дакле, реално не постоји никаква супериорност Срба над Румунима. Чак и да има основе за тако нешто, глупо је гледати са висине најпријатељскији народ са којим са граничимо, који је притом православан и са којим никад нисмо ратовали.

 

[Bren]

Nikakve osnove nema da Srbi sebe smatraju superiornijim u odnosu na komšije Rumune. Ali toga među Srbima, nažalost, ima.

 

[veliki krang]

Румуни су највећа нација у региону. Румунија има 20-ак милиона становника, а по површини је подједнака као СФРЈ. Румунија је уз Грчку војно најјача на Балкану (ако не рачунамо Турску). Србија има 3 пута мање становника од Румуније и 2.5 пута мању територију, уз то је Румунија војно јача и економски боље стоји од Србије.
Дакле, реално не постоји никаква супериорност Срба над Румунима. Чак и да има основе за тако нешто, глупо је гледати са висине најпријатељскији народ са којим са граничимо, који је притом православан и са којим никад нисмо ратовали.

Ali smo zato ratovali zajedno protiv Turaka. Zamisli tu epsku scenu gde u oslobađanje Mačve idu zajedno Vlad Tepeš i Zmaj Ognjeni Vuk, obojica članovi Reda Zmaja...

 

[Hamer54]

Zašto? Koreni su duboko u istoriji, teški odnosi Osmanlija i Srba, zatim ideologija "Gorskog venca" koji muslimane , sadašnje dominantno u nacionalnom smislu Bošnjake, mada ima i Srba muslimana, drži kao "ostatak Osmanlija ili Turaka na srpskoj zemlji, koji ne treba da su tu", odatle to dolazi neprijateljstvo, plus i sami muslimani imaju svoje "ograde" prema pravoslavcima, kako zbofg religijskih razlika tako i zbog "teškog istorijskog nasleđa", posebno nakon poslednjeg rata u Bosni i Hercegovini. Dao bog da je bolja situacija, niko ne bi bio srećniji od mene, ali tako je kako je, nisam ja kriv.

Глупаци на теми би опет неко братимљење са непријатељем. Чему то приписати осим тешком помањкању интелигенције.

Ti ces se pobuni prikloniti, priklanjanje je slijedjenje, gorko je slijediti bez osjecaja jer osjecaji u pobuni nisu pomoc i oruzje vec jasni neprijatelj. Prozivas inteligenciju a ne iznosis je na vidjelo, skrivas je od mene, nas, od sebe???

 

[електрика]

Ко су ови људи?

 

[електрика]

Све то стоји.
Нажалост има Срба који гледају Румуне са висине малтене као Цигане, што је тотална лудост.

Наслеђе прошлости када су били сиротиња.

 

[Krishna]

Наслеђе прошлости када су били сиротиња.

У комунистичком периоду доста Румуна је покушавало да уђе у Југославију. Југословенски граничари им нису дозвољавали да уђу, а дешавало се да пуцају на њих и било је и смртних исхода. Камо среће да се данас тако штите границе од афро-азијских муслиманчина ткз. миграната. Ипак није било разлога за толику оштрину према Румунима, без обзира што су били илегалци.

 

[Omni]

Ne znam da li ste raspolozeni da krenemo od toga od kada su Srbi pravoslavci? Jel to nas prvi izbor? Mislim da jako malo ima i zapisanog o tome?

Srbi postaju pravoslavci, odnosno hrišćani, u periodu kada vladarska dinastija Nemanjića preotima vlast od dinastije Vlastimirovića. U tom periodu jedini način da pridobiju pomoć poznih ostataka Rimske imperije, ali i dalje veoma moćnih jeste da obećaju da će širiti novi svetski poredak, ono što mi danas nazivamo nova era. A to je novo doba, novo vreme u kome vlada jedan bog koji ima jednog predstavnika na zemlji, i svi na svetu moraju da misle isto i da veruju u istog tog boga i njegovg predstavnika koji govori u ime boga.

Nemanjići uz podršku Rima i Vizantije preotimaju vlast od Vlastimirovića i pokrštavaju sve narode na tim prostorima kojima vladaju uključujući i Srbe. Tada nacionalizam nije postojao, sistem vrednosti je bio drugačiji od današnjeg, glavnu ulogu je igrala relgija, odnosno bogovima kojima se moliš i kralju kome pripadaš, i mesto i pleme od kojeg potičeš.

Mnogo, mnogo kasnije, u modernoj istoriji Srbije, krajem 19. i početkom 20. veka stvorena je ideologija da biti Srbin znači biti pravoslavac. To je period kada su francuski jevreji prepoznali potrebu u narodu za opštim pripadanjem nečemu i to nazvali nacionalizam u periodu francusko buržoaske revolucije.

Izmišljena kovanica "Srbin pravoslavac". To je poteklo od Srpske pravoslavne crkve, najverovatnije pod uticajem i instrukcijma Engleske Kraljevine. SPC je uvek bila odana Engleskoj, daleko više nego Vatikanu u modernoj istoriji. (To se takođe pokazalo u periodu "Bolje rat neko pakt, bolje grob nego rob", kada je Engleska zahuktavala Srbiju sa Nemačkom kako bi izbegla rat) Posledica toga jeste bilo raslojavanje Srba, na one koji su tobože pravi Srbi pravoslavci, i oni koji to nisu, jer nisu pravoslavci, te tako neminovno nastaju Bošnjaci. Praktično, Srbi koji su bili odbačni od Srba. Naravno, mnogo je Srba koji su pod okupacijom Osmanske imperije vekovima prelazili u Islam, ali su poreklom Srbi. To raslojavanje i jeste bio cilj, a ne očuvanje vere i porekla. Srpska vera hrićanstvo nikada nije bila. A nije ni islam.

 

[Krishna]

Srbi postaju pravoslavci, odnosno hrišćani, u periodu kada vladarska dinastija Nemanjića preotima vlast od dinastije Vlastimirovića. U tom periodu jedini način da pridobiju pomoć poznih ostataka Rimske imperije, ali i dalje veoma moćnih jeste da obećaju da će širiti novi svetski poredak, ono što mi danas nazivamo nova era. A to je novo doba, novo vreme u kome vlada jedan bog koji ima jednog predstavnika na zemlji, i svi na svetu moraju da misle isto i da veruju u istog tog boga i njegovg predstavnika koji govori u ime boga.

Nemanjići uz podršku Rima i Vizantije preotimaju vlast od Vlastimirovića i pokrštavaju sve narode na tim prostorima kojima vladaju uključujući i Srbe. Tada nacionalizam nije postojao, sistem vrednosti je bio drugačiji od današnjeg, glavnu ulogu je igrala relgija, odnosno bogovima kojima se moliš i kralju kome pripadaš, i mesto i pleme od kojeg potičeš.

Mnogo, mnogo kasnije, u modernoj istoriji Srbije, krajem 19. i početkom 20. veka stvorena je ideologija da biti Srbin znači biti pravoslavac. To je period kada su francuski jevreji prepoznali potrebu u narodu za opštim pripadanjem nečemu i to nazvali nacionalizam u periodu francusko buržoaske revolucije.

Izmišljena kovanica "Srbin pravoslavac". To je poteklo od Srpske pravoslavne crkve, najverovatnije pod uticajem i instrukcijma Engleske Kraljevine. SPC je uvek bila odana Engleskoj, daleko više nego Vatikanu u modernoj istoriji. (To se takođe pokazalo u periodu "Bolje rat neko pakt, bolje grob nego rob", kada je Engleska zahuktavala Srbiju sa Nemačkom kako bi izbegla rat) Posledica toga jeste bilo raslojavanje Srba, na one koji su tobože pravi Srbi pravoslavci, i oni koji to nisu, jer nisu pravoslavci, te tako neminovno nastaju Bošnjaci. Praktično, Srbi koji su bili odbačni od Srba. Naravno, mnogo je Srba koji su pod okupacijom Osmanske imperije vekovima prelazili u Islam, ali su poreklom Srbi. To raslojavanje i jeste bio cilj, a ne očuvanje vere i porekla. Srpska vera hrićanstvo nikada nije bila. A nije ni islam.

Војвода Шешељ вели да су Срби до Светог Саве били већином католици, а од Светог Саве су већином православци.

40:12 - 41:50

 

[Darth Vader]

Srbi postaju pravoslavci, odnosno hrišćani, u periodu kada vladarska dinastija Nemanjića preotima vlast od dinastije Vlastimirovića. U tom periodu jedini način da pridobiju pomoć poznih ostataka Rimske imperije, ali i dalje veoma moćnih jeste da obećaju da će širiti novi svetski poredak, ono što mi danas nazivamo nova era. A to je novo doba, novo vreme u kome vlada jedan bog koji ima jednog predstavnika na zemlji, i svi na svetu moraju da misle isto i da veruju u istog tog boga i njegovg predstavnika koji govori u ime boga.

Nemanjići uz podršku Rima i Vizantije preotimaju vlast od Vlastimirovića i pokrštavaju sve narode na tim prostorima kojima vladaju uključujući i Srbe. Tada nacionalizam nije postojao, sistem vrednosti je bio drugačiji od današnjeg, glavnu ulogu je igrala relgija, odnosno bogovima kojima se moliš i kralju kome pripadaš, i mesto i pleme od kojeg potičeš.

Mnogo, mnogo kasnije, u modernoj istoriji Srbije, krajem 19. i početkom 20. veka stvorena je ideologija da biti Srbin znači biti pravoslavac. To je period kada su francuski jevreji prepoznali potrebu u narodu za opštim pripadanjem nečemu i to nazvali nacionalizam u periodu francusko buržoaske revolucije.

Izmišljena kovanica "Srbin pravoslavac". To je poteklo od Srpske pravoslavne crkve, najverovatnije pod uticajem i instrukcijma Engleske Kraljevine. SPC je uvek bila odana Engleskoj, daleko više nego Vatikanu u modernoj istoriji. (To se takođe pokazalo u periodu "Bolje rat neko pakt, bolje grob nego rob", kada je Engleska zahuktavala Srbiju sa Nemačkom kako bi izbegla rat) Posledica toga jeste bilo raslojavanje Srba, na one koji su tobože pravi Srbi pravoslavci, i oni koji to nisu, jer nisu pravoslavci, te tako neminovno nastaju Bošnjaci. Praktično, Srbi koji su bili odbačni od Srba. Naravno, mnogo je Srba koji su pod okupacijom Osmanske imperije vekovima prelazili u Islam, ali su poreklom Srbi. To raslojavanje i jeste bio cilj, a ne očuvanje vere i porekla. Srpska vera hrićanstvo nikada nije bila. A nije ni islam.

Pitanje je pre svega kako i kojim metodama se širilo hrišćanstvo među Srbima.Ja bih komotno rekao i koliko je Srba pobijeno dok nisu uterani u hrišćanstvo.Svako voli reći da su mu preci svojevoljno prešli na neku veru i da je njegova vera najčistija i ostale gluposti.A istina je sledeća.Onaj ko je držao vlast imao je bezbroj načina što silom što ucenom ili povlasticama da prevodi narod u drugu veru.Tako je u svakoj veri bilo.Da mi Srbi smo svi na kraju primili hrišćanstvo.A onda je dobar deo Srba sa hrišćanstva prešao i na islam.
Znači dva puta pogazio veru.
"Poturči se plaho i lakomo."-zna se šta ovo znači i kakve ljude karakterno opisuje.Pola Srbije su bili muslimani.Pola naroda.Ta polovina je kinjila drugu polovinu(vidi sadašnju situaciju sa sns) dok se druga polovina nije digla i pobila i proterala prvu polovinu.
Zatim.
Da stvar bude 100% gora.
Muslimani su večni srpski neprijatelji i koljači koji će služiti svakom psu i agresoru koji ovde zaluta samo da im pomogne da nas zajedno pobiju.
Tu pomirenja nema.Njihova je snaga na izmaku i u sledećem ratu će biološki nestati.Nikakvog razloga nema da ih sada spašavamo.Zašto bi spašavali svoje ubice?Srbi jesu glup narod ali baš toliko glupi nismo.

 

[Omni]

Војвода Шешељ вели да су Срби до Светог Саве били већином католици, а од Светог Саве су већином православци.

40:12 - 41:50

Pa dobro sad, ne treba ulaziti u detalje. Teško je doneti takav zaključak jer nema dovoljno informacija o tome, pisanih dokumenata. To je bio period strogog feudalizma i gde je odanost kralju bila daleko važnija nego što li je danas nacionalizam. Tada je obrazovanje bilo privilegija. Čitanje i pisanje je bila privilegovana veština. Šta su ljudi tada znali dal su pravoslavci ili katolici. Drugo, ta podela još uvek nije bila toliko zaoštrena kao što je u modernoj istoiji.

U tom periodu je daleko značajnija podela između onih koji jesu hrišćani i oni koji nisu hrišćani. Tu je Sveti Sava odigrao ključnu ulgolu. Nemanjići jesu mogli na opštem niovu da zabrane srpsku religiju, ali nisu to mogli da urade na nivou domaćinstva, da idu od kuće do kuće, od porodice do porodice i da prisiljavaju ljude da budu hrišćani. To nije bilo realno, naročito zbog prirode srpske religije po kojoj je svako domaćinstvo, svako ognjište imalo svog boga. To je bilo nešto najvažnije u srpskoj religiji.

Svaki narod se neminovono protivi takvim prisilama i promenama. Car Dušan je tu bio nemilosrdan, on je spaljivao, ubijao sve one koji nisu hteli da prihvate hrišćanstvo, odnosno novu eru. Stoji u Dušanovom zakoniku, smrtna kazna svakome ko nije hrišćanin. On je srušio poslednji srpski hram. Ali nije sila ta koja je naterala do kraja Srbe da prihvate Hrišćanstvo, već je tu intaligentno odigrao Sveti Sava našavši zlatnu meru, kompromis između naroda i vladarske dinastije koja je želela moć i vlast, te je srpske te kućne bogove pretvorila u svetce. Pa je onda bilo korektno da se moliš kućnom bogu, jer on više nije bog, nego svetac u hrišćanstvu.

Praktično je Sveti Sava presvukao deo srpske drevne religje u hrišćanstvo. Tako dans mi imamo sve te mnogobrojne slave, i toliko se tome posvećuje pažnja, i toliko je to bitno i dan danas u narodu, to nema kod drugih rišćanskih naroda.

Bitno je razumeti feudalnu globalnu hijerarhiju. Globalna vlast je i u to vreme postojala, koliko god to neverovatno zvučalo. Iznad popa kažu ima pop. I među kraljevima je postojala hijerarhija, i svaki je znao šta treba da radi sa narodima kojima vlada. Nemanjići su u toj svetkoj kraljevskoj hijerarhiji bili vitezovi branitelji hrišćanstva. Njihov zadatak je bio da brane hrišćanstvo. To sad neko da vam priča rekli bi teroija zavere. Naravno da niko to u školi nije učio, takve stvari se ne daju malim ljudima, niti su oni zaista i dorasli da tako nešto znaju. Ali vidi, Nemanjići šalju srpsku vojsku van Srbije da brane hrišćanstvo. To je bila cena krune za koju su preklinjali i za koju su bili sve spremni da urade, a koju su mogli da dobiju samo od onog jednog izbora vlasti, samo se iz jednog mesta dobija kruna. Ni u to vreme nisi mogao da budeš kralj, ako te drugi kraljevi ne priznaju za kralja.

 

[Omni]

Pitanje je pre svega kako i kojim metodama se širilo hrišćanstvo među Srbima.Ja bih komotno rekao i koliko je Srba pobijeno dok nisu uterani u hrišćanstvo.Svako voli reći da su mu preci svojevoljno prešli na neku veru i da je njegova vera najčistija i ostale gluposti.A istina je sledeća.Onaj ko je držao vlast imao je bezbroj načina što silom što ucenom ili povlasticama da prevodi narod u drugu veru.Tako je u svakoj veri bilo.Da mi Srbi smo svi na kraju primili hrišćanstvo.A onda je dobar deo Srba sa hrišćanstva prešao i na islam.
Znači dva puta pogazio veru.
"Poturči se plaho i lakomo."-zna se šta ovo znači i kakve ljude karakterno opisuje.Pola Srbije su bili muslimani.Pola naroda.Ta polovina je kinjila drugu polovinu(vidi sadašnju situaciju sa sns) dok se druga polovina nije digla i pobila i proterala prvu polovinu.
Zatim.
Da stvar bude 100% gora.
Muslimani su večni srpski neprijatelji i koljači koji će služiti svakom psu i agresoru koji ovde zaluta samo da im pomogne da nas zajedno pobiju.
Tu pomirenja nema.Njihova je snaga na izmaku i u sledećem ratu će biološki nestati.Nikakvog razloga nema da ih sada spašavamo.Zašto bi spašavali svoje ubice?Srbi jesu glup narod ali baš toliko glupi nismo.

Ma jok. Nisi u pravu za drugi deo. Ne radi se o ubijanju i biloškom istrebljenju. Radi se samo o staroj politici: Podeli, zavadi pa vladaj. Nikad nijednom vladaru nije bio cilj niti bilo kakav interes da ubija ili još gore da istrebljuje, već je glavni i jedini cilj da vlada. Ne možeš vladati istrebljenim narodom. Rat i ubijanje jeste bilo često ali samo kao sredstvo da se dođe do te vlasti, a ne kao cilj.

To je samo plasirana propaganda koji ti sada ponavljaš a koju si ti isto tako čuo negde od nekoga ko je isto tako propagirao ono što je čuo. Pre 50 godina svi Srbi su bili Jugosloveni, zato što je tako sa vrha plasirano. Umesto krsta, sahranjivali su se sa petokrakama. Bili veći ateisti od samoga Tita. Bilo opasno ići crkvu i slaviti slavu. Tao je bilo. Nema šta da se lažemo. Ali dobar primer kako je sve to fluidno i promenljivo, sve to što mi navodno smatramo važno, religija i nacionalizam.

 

[Darth Vader]

Ma jok. Nisi u pravu za drugi deo. Ne radi se o ubijanju i biloškom istrebljenju. Radi se samo o staroj politici: Podeli, zavadi pa vladaj. Nikad nijednom vladaru nije bio cilj niti bilo kakav interes da ubija ili još gore da istrebljuje, već je glavni i jedini cilj da vlada. Ne možeš vladati istrebljenim narodom. Rat i ubijanje jeste bilo često ali samo kao sredstvo da se dođe do te vlasti, a ne kao cilj.

To je samo plasirana propaganda koji ti sada ponavljaš a koju si ti isto tako čuo negde od nekoga ko je isto tako propagirao ono što je čuo. Pre 50 godina svi Srbi su bili Jugosloveni, zato što je tako sa vrha plasirano. Umesto krsta, sahranjivali su se sa petokrakama. Bili veći ateisti od samoga Tita. Bilo opasno ići crkvu i slaviti slavu. Tao je bilo. Nema šta da se lažemo. Ali dobar primer kako je sve to fluidno i promenljivo, sve to što mi navodno smatramo važno, religija i nacionalizam.

Ti uporno se praviš slep na to što ti se kaže.
Muslimani su uvek svakom neprijatelju koji bi došao ovde služili i ratovali protiv Srba.Dakle?Jeli to tebi jasno?

 

[JankoTheGreat]

Jedan dobar ne može da pokrije hiljadu loših, a u zaborav je pao upravo zato što su među muslimanima ti loši apsolutna većina.

Bošnjaci poturčeni,a Hrvati pokatoličeni Srbi

Udžbenik historije Radoša Ljušića koji koriste učenici trećeg razreda gimnazije u Srbiji u najmanju ruku liči na udžbenik predvojničke obuke - onaj po kojem se učenici pripremaju za rat.


Piše:
Tomislav Marković

Korice 'Istorije' za treći razred autora Radoša LjušićaKorice udžbenika/Al Jazeera
Svašta današnji tinejdžeri mogu da nauče u školi: kako se razmnožavaju protozoe, na kojoj visini se nalaze glacijalna jezera, koliko putnik pređe ako ide peške ili kako su "Crnogorci deo srpskog naroda – etničko poreklo im je srpsko". Takođe, srednjoškolci mogu da nauče nešto o precima današnjih Bošnjaka: "Memoaristi s početka 19. veka beleže da su ti muslimani, poturčenjaci, bili gori i nesnosniji raji od Osmanlija, pravih Turaka."
Učenici trećeg razreda gimnazije mogu da saznaju i kako su nad Srbima represiju vršili "šiptarski feudalci", a moraju da utuve i kakva je svest balkanskih naroda (ma šta to bilo) o izvesnim istorijskim pojavama: "O Turcima je u svesti balkanskih naroda ostala negativna predstava, uz retke izuzetke, a još gora o svojim sunarodnicima koji su primili islam, i kao konvertiti morali da dokazuju svoju pravovernost."
Učeći istoriju, nesrećna deca će zaći i u oblast loše napisane proze, u stilu najgore nacionalne patetike sa elementima fantastike i horora: "Beograd je kao i godinu ranije bio ljudska kasapnica, gnezdo užasa i strahota, jedinstveno mesto u svetu gde su mučenici nabijeni na kolje razgovarali sa svojim ukućanima."

Šovinizam pod maskom istoriografije

Svi navedeni citati potiču iz udžbenika istorije za treći razred gimnazije u Srbiji, čiji je autor Radoš Ljušić. Udžbenik je u upotrebi od 2007. godine, uz odobrenje Ministarstva prosvete, a na njegov sporni sadržaj nedavno je ukazao istoričar i direktor Centra za istorijske studije i dijalog Aleksandar R. Miletić u tekstu pod naslovom "Vidovdanska etika, poturčenjaci i milosnice. Veliki narativ Srbije u udžbeniku istorije Radoša Ljušića" objavljenom na sajtu www.internetbilten.com.
Osim pobrojanih citata, Miletić navodi i da Ljušić "pretke današnjih Bošnjaka muslimanske veroispovesti rutinski kvalifikuje kao 'konvertite' ili 'poturčenjake'", bavi se karakterologijom crnogorskog naroda na vrlo osebujan i uvredljiv način: "Pravoslavlje, Rusija i Srbija tri su bitna činioca u povesti Crne Gore. Crnogorci su se kleli u sva tri, ali nikada iskreno, već prema potrebama", napada Rimokatoličku crkvu, nekritički i potpuno afirmativno govori o srpskom nacionalizmu i kosovskom zavetu, namerno preskače proterivanje albanskog stanovništa iz Topličkog okruga i drugih prisajedinjenih oblasti u ratu 1876–1878. godine. Miletić na kraju zaključuje da "u čitavom udžbeniku nema ni jedne afirmativne konstatacije u odnosu na susedne narode ili etničke i religijske manjine".

Al Jazeera

Miletićev tekst izazvao je malu buru u javnosti, pa su se brojni mediji pozabavili udžbenikom istorije koji je krcat stereotipima i širi mržnju prema manjinama, susednim narodima i Evropskoj uniji. Oglasila se i Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja je od ministra prosvete zatražila da bez odlaganja povuče iz nastave Ljušićev udžbenik.
Ljušić je na optužbe odgovorio da je njegov udžbenik napisan po svetskim standardima i da nisu u pitanju napadi na sadržaj knjige već na njega lično, jer "soroševci" žele da ga diskredituju zbog njegovih "prosrpskih stavova u javnosti". Judeomasonerija, Vatikan i svetski centri moći nisu pomenuti, ali ne bi me čudilo da isplivaju do kraja priče. Pritisak javnosti nije ostao bez efekta, pa su iz Ministarstva najavili da će formirati radnu grupu koja će se detaljno pozabaviti Ljušićevom knjigom.

Prelijetanje i prevjeravanje

Svakome ko iole poznaje lik i delo Radoša Ljušića navodi iz njegovog udžbenika ne predstavljaju iznenađenje. Ljušić je poznat kao zagovornik nacionalizma, podržavao je ultradesničarske organizacije, poput studentskog udruženja "Sveti Justin Filosof" ili Dveri Srpske, zagovarao je uklanjanje nevladinih organizacija, a posebno se ostrvio na četiri istorijske čitanke u izdanju Centra za demokratiju i pomirenje, pa je tražio od prosvetnih vlasti da ih uklone iz nastave.
Svoju ideološku poziciju vezao je uz politički angažman, pa je tako bio direktor Zavoda za udžbenike (kao provereni kadar i funkcioner Demokratske stranke Srbije) da bi potom postao direktor Službenog glasnika (kao provereni kadar Srpske napredne stranke). Zanimljiv transfer, pogotovo kad je reč o čoveku koji izrazito negativno ocenjuje svaku promenu vere i gaji očiglednu antipatiju prema – kako bi on rekao – "preveravanju".
U svom udžbeniku Ljušić citira ruskog slavistu Aleksandra F. Giljferdinga, koji kaže da su bosanski Sloveni "primali islam iz materijalnih pobuda" i da "renegat postaje nehotice fanatikom svoje nove religije samo da bi pred samim sobom opravdao svoje otpadništvo". Kako bi Ljušić okarakterisao preletanje iz partije koja je zglajznula s vlasti u stranku koja je došla na vlast nije teško pretpostaviti. Samo kad bi bio kadar da sopstvenu logiku primeni i na svom primeru.
Svi smo mi pomalo Srbi
Ljušić ne krije svoju nacionalističku istoriografsku poziciju, pa u izdanju svog udžbenika iz 2007. godine piše: "Srpsko nacionalno biće ostalo je trodelno, ali dok se pravoslavni Srbi izjašnjavaju kao pripadnici srpske nacije, rimokatolici i muslimani sve više se smatraju Hrvatima, odnosno Bošnjacima." Šta bi bilo "srpsko nacionalno biće" i odakle ovakva sintagma primerenija nacionalnoj mitologiji nego istorijskoj nauci u jednom školskom udžbeniku nije objašnjeno. Važno je samo utuviti deci u glavu da su i Hrvati i Bošnjaci manje-više Srbi, samo su promenili veru, a potom i nacionalnost.
Na drugom mestu Ljušić piše: "A na srpska ognjišta, opustošena u vreme velike seobe Srba, Turci su naseljavali Arbanase dugi niz godina." Lepo je videti da Ljušić jezički varira svoj odnos prema susednim narodima, pa Albanci nisu samo "Šiptari", već su povremeno i "Arbanasi". Sintagma "srpska ognjišta", besomučno korišćena u ratnoj propagandi devedesetih godina (najčešće u obliku "vekovna srpska ognjišta"), preselila se i u istoriografiju, bez ikakve kritičke distance.

Al Jazeera

Pišući o Vuku Karadžiću, Ljušić ponovo navodi vodu na svoju vodenicu: "Iako su svi u etničkom pogledu Srbi, njih često nazivaju po imenu teritorije na kojoj žive – Crnogoroci, Banaćani, Slavonci, Dalmatinci... Vuk je verovao da su Hrvati u etničkom pogledu samo oni koji govore čakavskim, a Slovenci – jekavskim narečjem." Ljušić daje sve od sebe da dokaže kako su gotovo svi narodi u okruženju Srbi i da negira nacionalna opredeljenja svih drugih naroda. Evo tipičnog Ljušićevog "naučnog" stava: "Samo su pravoslavni Srbi znali šta im je zajednička domovina, bili su svesni svog zajedničkog imena i nisu ga skrivali. Sasvim je drugačije sa predstavnicima drugih dveju vera, koji su se skrivali iza regionalnih geografsko-etničkih naziva – Dalmatinac, Slavonac, Bošnjak."
Jedan od lajtmotiva nacionalističke propagande u poslednjih 30-ak godina bila je upravo priča o tome da su Crnogorci, Bošnjaci i Makedonci izmišljene nacije, a da su Hrvati u suštini pokatoličeni Srbi. Danas se ovakve teze mogu pronaći po raznim opskurnim desničarskim sajtovima, ali – kako vidimo – opstaju i u školskim programima.

Udžbenik za predvojničku obuku

Istoričarka Dubravka Stojanović jednom prilikom je izjavila da udžbenici istorije ne služe obrazovanju mladih već za predvojničku obuku, tj. za pripremu mladih generacija za nove ratove. Ako Ljušićevu knjigu posmatramo kao ono za šta se predstavlja – udžbenik istorije, ona će delovati kao prilično retrogradno, devetnaestovekovno, nacionalistički zadrto i šovinističko štivo. Međutim, ako je čitamo kao ono što ona zaista jeste – udžbenik za predvojničku obuku, možemo zaključiti da Ljušićeva knjiga u potpunosti ispunjava svoju funkciju.
Ukoliko radna grupa Ministarstva prosvete povuče Ljušićev udžbenik iz nastave, to će biti tek prvi korak ka normalizaciji i demilitarizaciji izučavanja istorije u školama. Jer će deca i dalje učiti, na primer, da su tokom Drugog svetskog rata u Srbiji postojala dva oslobodilačka pokreta – Titov Narodnooslobodilački pokret i Dražina Jugoslovenska vojska u otadžbini. S tim što je četnički pokret bio ipak malo više oslobodilački. Nije Ljušićev udžbenik jedini sa problematičnim stavovima, to je tek vrh ledenog brega falsifikovane istorije, kojom se truju školska deca.

 

[Darth Vader]

Bošnjaci poturčeni,a Hrvati pokatoličeni Srbi

Udžbenik historije Radoša Ljušića koji koriste učenici trećeg razreda gimnazije u Srbiji u najmanju ruku liči na udžbenik predvojničke obuke - onaj po kojem se učenici pripremaju za rat.


Piše:
Tomislav Marković

Korice 'Istorije' za treći razred autora Radoša LjušićaKorice udžbenika/Al Jazeera
Svašta današnji tinejdžeri mogu da nauče u školi: kako se razmnožavaju protozoe, na kojoj visini se nalaze glacijalna jezera, koliko putnik pređe ako ide peške ili kako su "Crnogorci deo srpskog naroda – etničko poreklo im je srpsko". Takođe, srednjoškolci mogu da nauče nešto o precima današnjih Bošnjaka: "Memoaristi s početka 19. veka beleže da su ti muslimani, poturčenjaci, bili gori i nesnosniji raji od Osmanlija, pravih Turaka."
Učenici trećeg razreda gimnazije mogu da saznaju i kako su nad Srbima represiju vršili "šiptarski feudalci", a moraju da utuve i kakva je svest balkanskih naroda (ma šta to bilo) o izvesnim istorijskim pojavama: "O Turcima je u svesti balkanskih naroda ostala negativna predstava, uz retke izuzetke, a još gora o svojim sunarodnicima koji su primili islam, i kao konvertiti morali da dokazuju svoju pravovernost."
Učeći istoriju, nesrećna deca će zaći i u oblast loše napisane proze, u stilu najgore nacionalne patetike sa elementima fantastike i horora: "Beograd je kao i godinu ranije bio ljudska kasapnica, gnezdo užasa i strahota, jedinstveno mesto u svetu gde su mučenici nabijeni na kolje razgovarali sa svojim ukućanima."

Šovinizam pod maskom istoriografije

Svi navedeni citati potiču iz udžbenika istorije za treći razred gimnazije u Srbiji, čiji je autor Radoš Ljušić. Udžbenik je u upotrebi od 2007. godine, uz odobrenje Ministarstva prosvete, a na njegov sporni sadržaj nedavno je ukazao istoričar i direktor Centra za istorijske studije i dijalog Aleksandar R. Miletić u tekstu pod naslovom "Vidovdanska etika, poturčenjaci i milosnice. Veliki narativ Srbije u udžbeniku istorije Radoša Ljušića" objavljenom na sajtu www.internetbilten.com.
Osim pobrojanih citata, Miletić navodi i da Ljušić "pretke današnjih Bošnjaka muslimanske veroispovesti rutinski kvalifikuje kao 'konvertite' ili 'poturčenjake'", bavi se karakterologijom crnogorskog naroda na vrlo osebujan i uvredljiv način: "Pravoslavlje, Rusija i Srbija tri su bitna činioca u povesti Crne Gore. Crnogorci su se kleli u sva tri, ali nikada iskreno, već prema potrebama", napada Rimokatoličku crkvu, nekritički i potpuno afirmativno govori o srpskom nacionalizmu i kosovskom zavetu, namerno preskače proterivanje albanskog stanovništa iz Topličkog okruga i drugih prisajedinjenih oblasti u ratu 1876–1878. godine. Miletić na kraju zaključuje da "u čitavom udžbeniku nema ni jedne afirmativne konstatacije u odnosu na susedne narode ili etničke i religijske manjine".

Al Jazeera

Miletićev tekst izazvao je malu buru u javnosti, pa su se brojni mediji pozabavili udžbenikom istorije koji je krcat stereotipima i širi mržnju prema manjinama, susednim narodima i Evropskoj uniji. Oglasila se i Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja je od ministra prosvete zatražila da bez odlaganja povuče iz nastave Ljušićev udžbenik.
Ljušić je na optužbe odgovorio da je njegov udžbenik napisan po svetskim standardima i da nisu u pitanju napadi na sadržaj knjige već na njega lično, jer "soroševci" žele da ga diskredituju zbog njegovih "prosrpskih stavova u javnosti". Judeomasonerija, Vatikan i svetski centri moći nisu pomenuti, ali ne bi me čudilo da isplivaju do kraja priče. Pritisak javnosti nije ostao bez efekta, pa su iz Ministarstva najavili da će formirati radnu grupu koja će se detaljno pozabaviti Ljušićevom knjigom.

Prelijetanje i prevjeravanje

Svakome ko iole poznaje lik i delo Radoša Ljušića navodi iz njegovog udžbenika ne predstavljaju iznenađenje. Ljušić je poznat kao zagovornik nacionalizma, podržavao je ultradesničarske organizacije, poput studentskog udruženja "Sveti Justin Filosof" ili Dveri Srpske, zagovarao je uklanjanje nevladinih organizacija, a posebno se ostrvio na četiri istorijske čitanke u izdanju Centra za demokratiju i pomirenje, pa je tražio od prosvetnih vlasti da ih uklone iz nastave.
Svoju ideološku poziciju vezao je uz politički angažman, pa je tako bio direktor Zavoda za udžbenike (kao provereni kadar i funkcioner Demokratske stranke Srbije) da bi potom postao direktor Službenog glasnika (kao provereni kadar Srpske napredne stranke). Zanimljiv transfer, pogotovo kad je reč o čoveku koji izrazito negativno ocenjuje svaku promenu vere i gaji očiglednu antipatiju prema – kako bi on rekao – "preveravanju".
U svom udžbeniku Ljušić citira ruskog slavistu Aleksandra F. Giljferdinga, koji kaže da su bosanski Sloveni "primali islam iz materijalnih pobuda" i da "renegat postaje nehotice fanatikom svoje nove religije samo da bi pred samim sobom opravdao svoje otpadništvo". Kako bi Ljušić okarakterisao preletanje iz partije koja je zglajznula s vlasti u stranku koja je došla na vlast nije teško pretpostaviti. Samo kad bi bio kadar da sopstvenu logiku primeni i na svom primeru.
Svi smo mi pomalo Srbi
Ljušić ne krije svoju nacionalističku istoriografsku poziciju, pa u izdanju svog udžbenika iz 2007. godine piše: "Srpsko nacionalno biće ostalo je trodelno, ali dok se pravoslavni Srbi izjašnjavaju kao pripadnici srpske nacije, rimokatolici i muslimani sve više se smatraju Hrvatima, odnosno Bošnjacima." Šta bi bilo "srpsko nacionalno biće" i odakle ovakva sintagma primerenija nacionalnoj mitologiji nego istorijskoj nauci u jednom školskom udžbeniku nije objašnjeno. Važno je samo utuviti deci u glavu da su i Hrvati i Bošnjaci manje-više Srbi, samo su promenili veru, a potom i nacionalnost.
Na drugom mestu Ljušić piše: "A na srpska ognjišta, opustošena u vreme velike seobe Srba, Turci su naseljavali Arbanase dugi niz godina." Lepo je videti da Ljušić jezički varira svoj odnos prema susednim narodima, pa Albanci nisu samo "Šiptari", već su povremeno i "Arbanasi". Sintagma "srpska ognjišta", besomučno korišćena u ratnoj propagandi devedesetih godina (najčešće u obliku "vekovna srpska ognjišta"), preselila se i u istoriografiju, bez ikakve kritičke distance.

Al Jazeera

Pišući o Vuku Karadžiću, Ljušić ponovo navodi vodu na svoju vodenicu: "Iako su svi u etničkom pogledu Srbi, njih često nazivaju po imenu teritorije na kojoj žive – Crnogoroci, Banaćani, Slavonci, Dalmatinci... Vuk je verovao da su Hrvati u etničkom pogledu samo oni koji govore čakavskim, a Slovenci – jekavskim narečjem." Ljušić daje sve od sebe da dokaže kako su gotovo svi narodi u okruženju Srbi i da negira nacionalna opredeljenja svih drugih naroda. Evo tipičnog Ljušićevog "naučnog" stava: "Samo su pravoslavni Srbi znali šta im je zajednička domovina, bili su svesni svog zajedničkog imena i nisu ga skrivali. Sasvim je drugačije sa predstavnicima drugih dveju vera, koji su se skrivali iza regionalnih geografsko-etničkih naziva – Dalmatinac, Slavonac, Bošnjak."
Jedan od lajtmotiva nacionalističke propagande u poslednjih 30-ak godina bila je upravo priča o tome da su Crnogorci, Bošnjaci i Makedonci izmišljene nacije, a da su Hrvati u suštini pokatoličeni Srbi. Danas se ovakve teze mogu pronaći po raznim opskurnim desničarskim sajtovima, ali – kako vidimo – opstaju i u školskim programima.

Udžbenik za predvojničku obuku

Istoričarka Dubravka Stojanović jednom prilikom je izjavila da udžbenici istorije ne služe obrazovanju mladih već za predvojničku obuku, tj. za pripremu mladih generacija za nove ratove. Ako Ljušićevu knjigu posmatramo kao ono za šta se predstavlja – udžbenik istorije, ona će delovati kao prilično retrogradno, devetnaestovekovno, nacionalistički zadrto i šovinističko štivo. Međutim, ako je čitamo kao ono što ona zaista jeste – udžbenik za predvojničku obuku, možemo zaključiti da Ljušićeva knjiga u potpunosti ispunjava svoju funkciju.
Ukoliko radna grupa Ministarstva prosvete povuče Ljušićev udžbenik iz nastave, to će biti tek prvi korak ka normalizaciji i demilitarizaciji izučavanja istorije u školama. Jer će deca i dalje učiti, na primer, da su tokom Drugog svetskog rata u Srbiji postojala dva oslobodilačka pokreta – Titov Narodnooslobodilački pokret i Dražina Jugoslovenska vojska u otadžbini. S tim što je četnički pokret bio ipak malo više oslobodilački. Nije Ljušićev udžbenik jedini sa problematičnim stavovima, to je tek vrh ledenog brega falsifikovane istorije, kojom se truju školska deca.

Keep pljuging.

 

[JankoTheGreat]

Ti uporno se praviš slep na to što ti se kaže.
Muslimani su uvek svakom neprijatelju koji bi došao ovde služili i ratovali protiv Srba.Dakle?Jeli to tebi jasno?

https://bs.wikipedia.org/wiki/Fata_Orlović

 

[Darth Vader]

Pogledajte prilog 744029

https://bs.wikipedia.org/wiki/Fata_Orlović

Just pljuging.

 

[Hamer54]

Ma jok. Nisi u pravu za drugi deo. Ne radi se o ubijanju i biloškom istrebljenju. Radi se samo o staroj politici: Podeli, zavadi pa vladaj. Nikad nijednom vladaru nije bio cilj niti bilo kakav interes da ubija ili još gore da istrebljuje, već je glavni i jedini cilj da vlada. Ne možeš vladati istrebljenim narodom. Rat i ubijanje jeste bilo često ali samo kao sredstvo da se dođe do te vlasti, a ne kao cilj.

To je samo plasirana propaganda koji ti sada ponavljaš a koju si ti isto tako čuo negde od nekoga ko je isto tako propagirao ono što je čuo. Pre 50 godina svi Srbi su bili Jugosloveni, zato što je tako sa vrha plasirano. Umesto krsta, sahranjivali su se sa petokrakama. Bili veći ateisti od samoga Tita. Bilo opasno ići crkvu i slaviti slavu. Tao je bilo. Nema šta da se lažemo. Ali dobar primer kako je sve to fluidno i promenljivo, sve to što mi navodno smatramo važno, religija i nacionalizam.

Ko ce biti pobjednik? Odgovoricu ti, onaj koji imadne nesrecu!

 

[Hamer54]

Refiku svaka čast. Trebalo bi da se u svakom većem gradu po neka ulica nazove po njemu. Malo je takvih ljudi na svetu. Ali to nema nikakve veze sa odnosima tri naroda u Bosni. Oni se vekovima unazad, kolju i tamane u mutnim vremenima. 99% ubijenih stradalo je od ljudi iz bivše BiH. Ta nakazna država se silom održava, kao i u prošlosti.

Te rjeci su najvece siromastvo, koje siromasni neznaju. Oni neznaju da su u znanju koje imaju potopljeni neznanjima koji njima vladaju!!!

 

[Bren]

Te rjeci su najvece siromastvo, koje siromasni neznaju. Oni neznaju da su u znanju koje imaju potopljeni neznanjima koji njima vladaju!!!

Neznaju, neznaju slepče nepismeni. Ovaj pdf postaje defile balkanskih buudala.

 

[mirni dragutin]

davno je sveti Sava rekao da ne trazite prijatelje medju osvedocenim neprijateljima.

 

[Emihs]

Pitanje koliko ih je tražilo da se pokrsti u Srebrenici u julu 1995 godine, kad su dovođeni na streljanje? Koliko ja znam niti jedan jedini nije rekao pokrsti me i ostavi u životu, svi su izabrali da umru kao muslimani.

Ајде не кењај...

 

[veliki krang]

Ајде не кењај...

Oni ne shvataju da mi nikoga ne pokrštavamo, odnosno teramo da nam priđe. Nismo takav narod po mentalitetu, odričemo se onih koji se odriču nas i prihvatamo one koji žele od svoje volje da nam se pridruže. Neprijatelja ćemo ubiti, ali ga nećemo pokrstiti, jer nam takav ne treba. Oni su, isto kao i Hrvati, pokušaj nacije koji bez nasilnog prevođenja u svoj korpus nije mogao ni da nastane ni da opstane, logično je da je njihova perspektiva u tom smislu sužena. Pardon, u svakom smislu