Zašto se kaže .....

[Nina]

​

Rasturiti k'o bugarsku skupštinu?!
U periodu varšavskog pakta, SSSR je dominirao i mešao se otvoreno u unutrašnja pitanja država članica.
Svaki put kad im ne bi odgovarala odluka koju je doneo bugarski parlament, a to je bilo više puta,
Sovjeti bi povlačili poteze koji su neminovno dovodili do raspuštanja, tj. rasturanja skupštine.

 

[Nina]

Šio mi ga Đura?

Ovaj izraz, koristi se da označi, kako se neko s nekim ne razume, ili ga neko nije dobro čuo, pa odgovara nešto drugo.
Neretko, u savremenoj komunikaciji upotrebljava se umesto izraza "nije nego".
Ipak, u stručnoj literaturi je teško naći etimologiju ovog idioma.
Prema nekim navodima bila jedna baka "tvrda na ušima".
Pored nje sedi sagovornik, priča se plete oko nekog kaputa i nikako da se sporazumeju.
Sagovornik na kraju uviđa problem i kaže "ti si baba gluva!" a ona odgovara: "šio mi ga Đura" (misleći na kaput).

 

[Nina]

Zašto se kaže - Španska sela?!

Ovim idiomom se služimo kada hoćemo da kažemo da je nekome nešto nerazumljivo, nepoznato ili strano.
Postavlja se pitanje zašto ne kažemo portugalska, nemačka ili rumunska sela?

Objašnjenje daje lingvista Milan Šipka u knjizi "Zašto se kaže". Prema njegovom zapažanju,
reč je o doslovnom prevodu nemačkog izraza "spanische Dörfer", s istim značenjem kao i kod nas.

Prvi je taj izraz upotrebio Johan Volfgang Gete u čuvenom romanu "Jadi mladoga Vertera".
Nemci su, naime, ono što je dolazilo iz dalekog španskog jezika osećali kao strano i nerazumljivo.

Takvi su izrazi, s istim značenjem, stvoreni i u drugim jezicima, npr. u španskom: "esto es griego para mi" (bukvalno: "to je grčki za mene"),
isto kao i u engleskom: "it's Greek to me". Španci kažu i: "esto es arabigo para mi" ("to je arapski za mene"),
a Francuzi: "c'est du chinois" ("to je kineski") ili "c'est l'hebreu" ("to je jevrejski").

 

[Nina]

Zašto se kaže - Dobio je korpu?!

Ukoliko nekoga odbijete zbog nečega, on je od vas "dobio korpu". Iako većina nas misli da je ovaj izraz deo slenga i "modernog" govora, ipak nije baš tako. Ovaj izraz vodi poreklo iz Nemačke gde se koristi sa istim značenjem – biti odbijen.
Naime, u toj zemlji u XV i XVI veku je onaj koji je zaljubljen u neku devojku podizan, u korpi, do njenog prozora.
Međutim, ukoliko nije dobrodošao, dobijao bi korpu sa oštećenim dnom, kroz koju bi propadao na zemlju.

 

[Nina]

Zašto se kaže - Novinarska patka?!

Da li ste se nekada zapitali zašto je patka (a ne guska ili kokoška) postala sinonim za izmišljotinu?
Ako ste pomislili da je to izmislio patkomrzac, varate se: u vreme kada su štampani mediji tek počeli da osvajaju svet, neproverene vesti po redakcijama obeležavale su se napomenom "NT"( od latinskog – non testatum, nije svedočio, nije potvrdio). En-te se izgovaralo "ente", a "ente" na nemačkom jeziku ima značenje "patka". Tako je patka, ni kriva ni dužna, postala sinomim za netačne ili neproverene informacije (ili pak one namerno puštene u etar).

 

[Nina]

Nema dlaku na jeziku?!

Za nekoga ko govori otvoreno, iskreno, kaže se da "nema dlake na jeziku".
Zanimljivo je da u nemačkom jeziku postoji sličan izraz, samo glasi: "Imati dlake na jeziku".

Naime, u nekim našim krajevima postoji verovanje da onima koji lažu izraste dlaka na jeziku. Otuda su oni koji nemaju dlaka, iskreni.
Nemci svoj izraz objašnjavaju time da je dlakavost odlika slobodnog čoveka, pa otuda i to "da imati dlake na jeziku" znači govoriti slobodno.
Ipak, nije najjasnije, ukoliko je taj izraz zaista preuzet iz nemačkog, kako je "imati" prešlo u "nemati".