Zašto projektujemo na druge ljude?

[Banovic Strahinja]

Takođe, pitanje je da li imaju kapacitet za introspekciju (za šta mislim da je retkost), plus neke promene na sebi radimo baš u tim nepovoljnim uslovima

Naravno da imaju, samo nisu imali dovoljno dobre uslove da ih razviju, socio-ekonomska situacija je vrlo bitna- jer ovo sto ja nazivam ego je upravo sistem obrambenih mehanizama i sto su nepovoljniji uslovi to ce ego biti jaci.
U stabilnijim i povoljnijim socio-ekonomskim uslovima ce populacija imati veci stepen razvoja u svakom pogledu.
Ako pogledas bilo edt Susanne greuters cook, ili Maslow- u aktualizaciju- uvek su potrebni odredjeni preduslovi, tj Maslow je napravio piramidu ljudskih potreba, a neko ko je rodjen u nekom getou- tesko da ce stici daleko, sem u nekom sretnom slucaju.
Nije slucajno sto su u Srbiji isto kao i Juznoj Americi popularne telenovele, a ako pogledas teme tih novela i socio-ekonomsku situaciju- sve je jasno i razumljivo zasto je tako.

 

[Lagerta]

Meni je npr. i upitno da li je osoba koja projektuje svesna da projektuje na nekog nešto, i ako nije da li to kasnije shvata i šta uči na tome?
Kontam da ima ljudi koji uopšte nisu u stanju da provale/prihvate šta osećaju i ona upadnu u taj neki ciklus.

Ne, bar što se mog ličnog iskustva tiče. U tom trenutku nisi svestan, postaneš svestan onda kada druga osoba pokaže svoj karakter koji se nekada dijametralno razlikuje od projektovanog.

 

[bird again]

Razumem.
Ne mora ovo uvek da bude dozivljeno kao nesto lose.
Dobro je znati usmeriti emociju. Onda nema brige.

Citiracu svoj post, da dodam.
Usmeriti emociju ukoliko ti to ne predstavlja teret, da crpi tvoju energiju.
Granicu sam osetis.

 

[Nemoguća Могућност]

Projekcija je jedan od odbrambenih mehanizama koje ljudski um koristi kako bi zaštitio sebe od neprijatnih osećanja, konflikata i nesvesnih impulsa.
Kada projektujemo, mi zapravo pripisujemo drugima sopstvene osobine, misli i/ili emocije koje ne želimo da priznamo kao svoje.

Osoba koja oseća zavist prema drugima može optuživati upravo njih da su zavidni, nesvesno prebacujući vlastitu emociju na spoljašnji svet.

Da li ste nekada nešto prijektovali na nekog?
Da li imate osećaj da je neko nešto projektovao na vas i kako je to isksutvo uzgledalo?

Ovaj mehanizam sam dugo upotrebljavao da usavrsim samog sebe: kad pocnem da nekom pripisujem nesto, onda svesno pocnem da razmisljam gde sam to nesto pogresio kod samog sebe a da to sebi ne mogu da priznam.

 

[Džudi S]

Da li ste nekada nešto prijektovali na nekog?

Nisam.

Da li imate osećaj da je neko nešto projektovao na vas i kako je to isksutvo uzgledalo?

Imala sam ranije taj osećaj. Iskustvo je bilo teško...bolno.

Razmišljala sam o tome gde grešim. Zatim da li je ta osoba merodavna da mi nešto kaže. Uspeo je taj neko da mi poljulja samopouzdanje.

Onda sam shvatila da nije bitno šta kaže, već ko kaže.

Dodatno pitanje:
Šta se najčešće projektuje?

Nisam sigurna, ali mislim da se najčešće projektuje nesigurnost, u svim oblastima života, od posla do..hobija..