Zašto neki ljudi kriju da su bolesni?

[Džudi S]

​

Mislim da većina nas poznaje nekoga ko krije da je bolestan. Bolest krije onaj ko je bolestan, ili porodica čiji je član porodice bolestan.

Neke osobe ili porodice kriju bolest i od članova šire porodice, ne samo od komšija, poznanika, prijatelja.

Razumljivo je kada se krije neki psihički poremećaj, zbog stida i osude, zbog stigmatizacije onih koji imaju psihičke poremećaje i bolesti.

Ne razumem one koji kriju da imaju rak. Kriju od svoje šire porodice, bliskih prijatelja, komšija, poznanika.

Zar nije bolje da se povere nekome i da im taj neko pomogne u pronalaženju dobrog stručnjaka koji operiše određene vrste raka?

Znam porodicu koju je bilo sramota što im kćerka sve slabije hoda, pada. I kada su posle nekog vremena odveli kćerku kod lekara i saznali da boluje od multipleskleroze krili su to od rodbine, sve dok je moglo da se krije.
Devojku kojoj je bolest napredovala i koja je morala da koristi invalidska kolica nisu izvodili napolje. Bukvalno su je krili u kući.

Zašto ljudi kriju da su bolesni ili da im je bolestan član porodice?

 

[argumentovano]

Kao da se stide, kao da je njihova krivica

 

[Belgradeboy]

Znamo gde živimo i retko ko hoce da pomogne.

 

[prsho]

Zato sto ljudi beze od bolesti sto reko onaj boro u ko to tamo peva

 

[prsho]

Kao da se stide, kao da je njihova krivica

Pa nije pozeljno u eri pokazivanja najboljih izdanja na mrezama netko da bude bolestan

 

[Belgradeboy]

Pa nije pozeljno u eri pokazivanja najboljih izdanja na mrezama netko da bude bolestan

Pa da. Kako bolestan, a ne instagramu svi srećni, zdravi, nasmejani i bogati?

 

[Nemoguća Могућност]

zbog drugih ljudi ako saznaju

 

[zrtvasvihrezima]

I svakako govori o narodu ovdašnjem. Znači da ne treba očekivati pomoć i solidarnost već prezir, nasladu pa i ruganje.

 

[Plavooki Treptač]

Zašto ljudi kriju da su bolesni ili da im je bolestan član porodice?

Zaostavština iz vremena kad su živeli u zajednicama

 

[buudala]

ja ne krijem.
nikog nije briga, niko me ne žali
možda stara majka , a možda ni ona.

samo ću da njaknem jedno veče u sred kafane i userem nečije veselje

 

[Skafander]

Možda misle da je bolest slabost pa da drugi ne misle da su slabi ako su bolesni...

 

[Petar_Petrovic]

Znamo gde živimo i retko ko hoce da pomogne.

Kako bi bolesnom mogao da pomogne komsija mehanicar?
Ici okolo i pricaati kako si bolestan je idiotizam..Kada bi bio u takvoj situaciji da me neka bolest dohvati najverovatnije da ne bi rekao nikome pa ni najblizim.

 

[Džudi S]

Znamo gde živimo i retko ko hoce da pomogne.

U moru loših ljudi ipak postoje i dobri ljudi.

Pa da. Kako bolestan, a ne instagramu svi srećni, zdravi, nasmejani i bogati?

Ne mislim na internet i na društvene mreže već na pravi život.

 

[Džudi S]

Kako bi bolesnom mogao da pomogne komsija mehanicar?

Komšija mehaničar mogao bi bolesnog komšiju da odveze do bolnice..ili mu neko od rođaka radi u nekoj bolnici. Dajem samo primere.

Ici okolo i pricaati kako si bolestan je idiotizam..Kada bi bio u takvoj situaciji da me neka bolest dohvati najverovatnije da ne bi rekao nikome pa ni najblizim.

Ne mislim da treba da se ide i svima da se priča da smo bolesni. Ali ne vidim razlog da se krije od porodice.

Bold: Zašto?

 

[Belgradeboy]

Kako bi bolesnom mogao da pomogne komsija mehanicar?
Ici okolo i pricaati kako si bolestan je idiotizam..Kada bi bio u takvoj situaciji da me neka bolest dohvati najverovatnije da ne bi rekao nikome pa ni najblizim.

Nisam mislio na komšiju mada i na njih. Uvek ima neko ko poznaje nekog doktora ili sam doktor ili sestra.

 

[DaRkGuitaRist88]

Neki muskarci uglavnom cesto kriju od svojih zena da su bolesni sve dok mogu da idu da rade i zaradjuju i dok stvar nije alarmantna.

Zasto, pa zato sto se plase da ne budu ostavljeni zbog bolesti i radije bi terali dokle moze pred samog kraja nego da vide da ih zena ostavlja zbog toga i nalazi drugog...

 

[Skafander]

Možda misle da je bolest slabost pa da drugi ne misle da su slabi ako su bolesni...

I onda je opet za to zaslužna sujeta i ego, zar ne? Između ostalih razloga.

 

[Sannndrina]

Nisam mislio na komšiju mada i na njih. Uvek ima neko ko poznaje nekog doktora ili sam doktor ili sestra.

Prošla su ta vremena kad se entuzijasto pomagalo, danas sve košta svidelo se to nama ili ne.

Mislim da se ti ljudi ne stide svoje bolesti, više su užasnuti i teško i sami sebi priznaju uprkos tome što su svesni da je kraj blizu.

Kad smo saznali da je majka obolela od karcinoma, ubrzo nam je saopšteno da je razarajući, galopirajući, jednostavno ni meni nije bilo do priče o tome, a njoj pogotovo.

Dešavalo se da me sačeka kad se vratim sa posla sa nacrtanom putanjom, itinererom gde ću sve da je vodim na leto.
A, znala je kao što sam i ja znala da ga neće dočekati.
Jedan dan me sačekala sa molbom da odmah idem da joj kupim kofer koji je videla u nekoj reklami, a puna nam kuća kofera.
Kupila sam joj.

Pred sam kraj, umrla je u roku od 3 meseca od dijagnoze, odbijala je posete prijatelja i rodbine, umarali su je i nalazila milion izgovora, posle ćemo...isto kao i na to nikad dočekano joj leto.
Ne znam zašto je tačno menjala temu kad se ikakva bolest spomene, nisam insistirala.

Nije bila zaostala i neobrazovana, naprotiv, intelektualka puna života koja je živela taj joj život punim plućima.
Možda i zbog toga, trebalo je odjednom prihvatiti nemoć, bolest.

Mislim da ću i ja tako postupati.

Nemam naviku da probleme delim sa drugima, prvo sama progutam, sažvaćem pa tek onda pričam o tome ili ne pričam uopšte.

Teška tema.

 

[Džudi S]

@Sannndrina Razumem te 100 posto. Moj otac je preminuo od raka grla sa metastazama.

Pred kraj, 9 meseci posle dijagnoze, nije nikoga želeo da vidi u bolnici, čak ni moju sestru i mene. Pored njega je bila samo moja majka i nju je smenjivao deda.

Naša rodbina je znala da je tata teško bolestan. Pošto je još bio u radnom odnosu, saznale su i njegove kolege. Dobijao je platu po osnovu bolovanja.

Nikada nisam razmišljala da od nekog krijem za tatinu bolest. Bilo je potpuno normalno da se javi mojoj tetki i stricu da je tata bolestan. On im je bio rođeni brat.

Zato sam u uvodnom postu spomenula rođake. Znala je i tetka, mamina sestra, baba, deda-mamini roditelji.

I sestri i meni, svima nama je značila podrška rodbine. I dan danas smo bliski sa tatinom sestrom i sa porodicom sa tatine strane.

Naravno da nisam poznanicima pričala šta mi se dešava u porodici.

Ali, povod za ovu temu nije bila tatina bolest, već bolest jedne jako bliske rođake čija uža porodica krije njenu bolest, a ona sama priča o tome. Nije rak, ali je teža dijagnoza...Priča o tome nama, koji smo bliski rođaci, baš bliski.

 

[Sannndrina]

Razumem to što pričaš i naš slučaj, mamin, se medju familijom proširio brzinom šumskog požara kako to obično biva.

Mene su najviše opterećivali iako od tada imam običaj da privatni telefon isključujem.
Uglavnom sam sms-om komunicirala sa:
- ne zamerite, nisam u stanju o tome da pričam...sada.

Nisu bili zlonamerni ali jesu radoznali, a meni zaista nije bilo do toga da objašnjavam kako, dokle i sl , a još manje da slušam njih kako plaču sa druge strane.
Nisam nijednom zaplakala dok je ta agonija trajala.
Zamrzla sam se.
Tek kada je otišla, brana je pukla i mislim da sam tih dana isplakala sve suze sveta.

Moguće da roditelji te devojke slično osećaju, ne stid već nemoć ali ne žele ili nisu u stanju da ga dele sa ostatkom sveta.

Svaka naša tuga je posebna.
Tebi je pomoglo da podeliš sa bliskima, ja sam moju odživela sama.
Kao i sve druge.
Različiti smo svi mi ljudi.

 

[Metronomy]

Da, majku mu, zašto kriju umesto da opterete svoju okolinu da bi im bilo lakše.
Zbog obične ljudske empatije, ljudi jesu radoznali i hoće da pomognu, ali više vole da pričaju o utakmici, nego o bolestima, pa čovek stave u situaciju da priča o svojim tegobama koje zatim smetaju onima koji žele da pomognu. Više ih ne stavljaju u fijoku drugih interesovanja, već samo fijoku bolesti. A svaka bolest je zarazna, bolovi u kuku onoga ko priča direktno se odraze na žiganje u nozi slušaoca.

 

[lapsi]

Bolestan čovjek je uvijek na neki način degradiran u životu. Ako tražiš posao, želiš da osnuješ porodicu i dr. prinuđen si da kriješ ili ublažavaš simptome i ozbiljnost bolesti.
To nije ništa novo, oduvijek je tako bilo. Ne tako davno momci sa sela, koji nisu bili sposobni za služenje vojnog roka su to krili, odnosno njihova porodice, jer bi se teže oženili, osnovali porodicu i radili. Varali su mještane, prijatelje na način da su govorili da je na služenju vojnog roka, a njega bi slali u drugo mjesto kod familije dok ,,ne odsluži vojsku,,!
Bolesne žene bi gore prolazile u životu. Muževi bi ih napuštali, što je i danas slučaj, ako je u pitanju ozbiljnija bolest, a nekada i vraćali roditeljima, što je bila dodatna kazna za to što su bolesni.
Ako ćemo biti iskreni teško je i živjeti sa bolesnom osobom. Mislim na ozbiljnije bolesti. Tu treba mnogo odricanja, strpljenja, posvećenosti i razumijevanja. Iznad svega ljubavi.

 

[Џорџи]

Mozda nece da ih zale ili da ih opterecuju

 

[pertowic]

Neke osobe ili porodice kriju bolest i od članova šire porodice, ne samo od komšija, poznanika, prijatelja.

za neke bolesti okolina nema razumevanja.
pa je mnogo lakse precutati

just sayin'

 

[Belgradeboy]

Covek je veoma slab i tesko imun na bolesti.