Zašto neki ljudi izbegavaju da se pozdrave prilikom susreta?

[Džudi S]

​

Vaspitana sam tako da se javim komšijama kada ih sretnem na ulici. "Dobro jutro, ili dobar dan "su rečenice koje svako od nas može da izgovori kada na ulici sretne osobu koju poznajemo.

Prirodno je da se pozdravljamo sa profesorima, kolegama na poslu.

Kada žurimo negde, i nemamo vremena za još koju rečenicu osim "Dobro jutro" treba jasno da naglasimo da žurimo.

" U žurbi sam, samo da ti poželim dobro jutro".

I osobi sa kojom više nismo prisni ili smo u svađi, a viđamo je, svakodnevno ili povremeno, možemo u prolazu da kažemo " Ćao" ili "Dobar dan".

To pozdravljanje na ulici, u kancelariji, na nekoj sedeljci ili proslavi, po meni je znak vaspitanja i kulture.

Naravno, može da se desi da u nekoj gužvi ne primetimo neke nama poznate osobe.

Sa druge strane, tu su osobe koje okrećuju glavu i nikome se ne javljaju.

***

Postoji li neko opravdanje za osobe koje okreću glavu kako se nikome ne bi javile?

Ili za te osobe mislimo da su čudne ili bahate, nevaspitane?

Šta mislite o ljudima koji se pozdravljaju sa svima i o ljudima koji se nikome ne javljaju?

 

[Džudi S]

Dešavalo mi se da nekog poznatog ne primetim, i da ga nenamerno ne pozdravim. Ali, to se retko dešavalo i retko se dešava.

Osobe koje okreću glavu kako se nikome ne bi javile, rekle "Dobro jutro ili Ćao" možda imaju neke probleme. Privatne, poslovne i zato, osim što se ne javljaju, ne odlaze na neke proslave, sedeljke, nerado piju kafu sa svojim poznanicima i bliskim osobama.

Postoje i bahate osobe, ali i čudne osobe. Davno sam sarađivala sa jednom osobom koja se na ulici bukvalno nikome nije javljala. Nisam ga razumela zašto je takav.
Kada bismo seli da odradimo neki posao, razgovarao je uglavnom opušteno. I bez obzira na ponašanje na ulici, imao je veliki broj poznanika ali i prijatelja.

Što se tiče osoba koje se pozdravljaju sa svima, mislim da ne treba da preteruju. Ne moramo na poslu, npr da se svaki čas pozdravljamo ukoliko smo se videli tog jutra.

Kada su u pitanju ljudi koji se nerado pozdravljaju ili okreću glavu..pretpostavljam da se javljaju osobama koje su na višim položajima od njih, i možda se javljaju onima od kojih treba da traže neku pomoć.

***

Ovo je autorska tema. Nisam koristila pomoć Al-a, niti sam čitala nešto o ovoj temi na sajtovima psihiloga i psihijatra.

 

[VranV]

Ja se javim, uvek.
Meni je vasitanje izgovor. Koji je njihov ne znam.

 

[Bambi]

Pogledajte prilog 1793537
​

Vaspitana sam tako da se javim komšijama kada ih sretnem na ulici. "Dobro jutro, ili dobar dan "su rečenice koje svako od nas može da izgovori kada na ulici sretne osobu koju poznajemo.

Prirodno je da se pozdravljamo sa profesorima, kolegama na poslu.

Kada žurimo negde, i nemamo vremena za još koju rečenicu osim "Dobro jutro" treba jasno da naglasimo da žurimo.

" U žurbi sam, samo da ti poželim dobro jutro".

I osobi sa kojom više nismo prisni ili smo u svađi, a viđamo je, svakodnevno ili povremeno, možemo u prolazu da kažemo " Ćao" ili "Dobar dan".

To pozdravljanje na ulici, u kancelariji, na nekoj sedeljci ili proslavi, po meni je znak vaspitanja i kulture.

Naravno, može da se desi da u nekoj gužvi ne primetimo neke nama poznate osobe.

Sa druge strane, tu su osobe koje okrećuju glavu i nikome se ne javljaju.

***

Postoji li neko opravdanje za osobe koje okreću glavu kako se nikome ne bi javile?

Ili za te osobe mislimo da su čudne ili bahate, nevaspitane?

Šta mislite o ljudima koji se pozdravljaju sa svima i o ljudima koji se nikome ne javljaju?

Nedavno je moja drugarica to okarakterisala kao „smanjivanje stimulacija“, jer je u takvom zivotnom periodu i emocionalnom stanju da joj je i najobicnije caskanje sa ljudima koji joj nisu bliski postalo naporno.
Tako da verujem da se tu radi o pokusaju fokusiranja samo na ono bitno i ono sto moramo i ne mozemo da izbegnemo, skola, posao, porodica, prijatelji.
Ljudi su generalno postali prenadraženi.

 

[bezimeni1]

Ја сам престао да се поздрављам са људима ако ми нису блиски. Од таквих људи немам ништа. Ако неко хоће да му први кажем "добар дан" мора да покаже иницијативу да жели да буде близак са мном. Превише ми је тих лажних и површних односа у животу док никог блиског иначе немам. Нисам васпитаван да лажем и да фолирам блискост и заинтересованост.

 

[bezimeni1]

Такви људи који траже поздрављање никад се не би загрлили са тобом, што је исто нека врста поздрава, можда понекад чак и јер те се на неки начин у ствари и гаде, то раде само ради некаквог "реда", то је све лажно.

 

[The_Night_Hawk]

Ja se uvek javim i pozdravim.
Makar to bilo obicno Dobro jutro ili Ciao.
Ne zanima me da li ce biti odgovora i ne zameram ako mene ne pozdrave.
Smatram da je to stvar elementarne kulture...
S druge strane potpuno razumem da svi imaju dobre i losse dane,
Ponekad taj neko bukvalno ne vidi nikoga i sav je u svojim mislima...
Ne zameram nikada to kad ne pozdravi ili ne otpozdravi.
Ko zna sta je nekome u dussi ili na srcu...