Зашто млади данас не знају да кувају?!

bernardo

Veoma poznat
Poruka
12.871
Најбоље би нам било да се сви научимо да радимо у кухињи...

Пад способности сналажења у кухињи примећује се већ код наших родитеља. Док наше бабе, а у доста ситуација и ђедови, су знали да кувају и спремају већину јела, већ наши родитељи били су слабији, или нису знали да спремају, кувају, праве храну и оброке. Највећи проблем код тога није само по себи несналажење у кухињи већ највише то што се узрочно-последично све више окрећемо куповини готових јела, брзе и нездраве хране и тако себи смањујемо квалитет живота. Посебно бисмо били у хендикепу када би се поновио сценарио пандемије, или нечег сличног догодио, где не бисмо могли да идемо у ресторане брзе хране или остале ресторане или да наручујемо храну.

Да ли сте и ви запазили ово и шта мислите о овој теми?
 
Ko kaze da ne znaju da kuvaju?
Neki umeju neki neki ne.Sve zavisi od toga da li ih to zanima da nauce ili ne.
Па у много мањој мери него две генерације испред нас. То се не може порећи.

Није сад ни до кувања у смислу "то тако треба, јер, ето". Него, навео сам горе све.
 
Kao što Loki napisa, ko kaže da ne znaju?
Већина не зна, моји баба и ђед обоје знају. Отац и мајка не знају, много слабије. Тетке, много слабије, само једна. Маћехина породица, и отац и мајка кувају. Ћерке и син не знају.
 
Sve je to šareno. Mene i moju sestru je mama naučila, a ja svoju decu. Znaju da kuvaju oboje, a kada kažem kuvaju, mislim na sve, od testa do torti. Učila sam ih postepeno, od "stavi vodu za špagete dok ne dođem"... pa "dodaj so"... pa dok nisu naučili da ih skuvaju.
Ćerka je uspevala da joj testenina izgori u punom loncu vode! Kako? To još nismo otkrili ali smo svi bili uporni i strpljivi :lol: Dok je sve opušteno i bez "moranja" ide lagano, čim je nešto pod tenzijom odmah je obaveza.
 
Па у много мањој мери него две генерације испред нас. То се не може порећи.

Није сад ни до кувања у смислу "то тако треба, јер, ето". Него, навео сам горе све.
Pa kao sto rekoh stvar interesovanja jer kuvanje odvno nije neka bitna osobina za prezivljavanje koja je bila u proslosti.
 
Sve je to šareno. Mene i moju sestru je mama naučila, a ja svoju decu. Znaju da kuvaju oboje, a kada kažem kuvaju, mislim na sve, od testa do torti. Učila sam ih postepeno, od "stavi vodu za špagete dok ne dođem"... pa "dodaj so"... pa dok nisu naučili da ih skuvaju.
Ćerka je uspevala da joj testenina izgori u punom loncu vode! Kako? To još nismo otkrili ali smo svi bili uporni i strpljivi :lol: Dok je sve opušteno i bez "moranja" ide lagano, čim je nešto pod tenzijom odmah je obaveza.
Свака част, ти си успела и то је баш прихватљиво и одлично за твоју децу а храна је врло битна. Ти знаш шта правиш себи и шта једеш. Учинила си им огромну услугу, моје велико поштовање
 
Pa kao sto rekoh stvar interesovanja jer kuvanje odvno nije neka bitna osobina za prezivljavanje koja je bila u proslosti.
Мислим да јесте битна ствар. Имамо прилике данас то да осетимо, кад велик део људи у великим градовима доручкују, ручају и вечерају неквалитетну брзу, већ готову и наручену храну... И онда се чудимо што је све више болесних, што нема имунитета, што људи обољевају од хроничних болести...
 
Naučila sam ih da budu samostalni i da ne zavise od drugoga. Samo jedna od lekcija.
Управо то је и корен ове теме. Независност и та самосталност. А не да зависимо од ресторана и ланаца брхе хране како полако почиње да бива
 
1664563154243.png
 
Већина не зна, моји баба и ђед обоје знају. Отац и мајка не знају, много слабије. Тетке, много слабије, само једна. Маћехина породица, и отац и мајка кувају. Ћерке и син не знају.
Ne mozes da izvlacis generalni zakljucak na osnovu situacije iz tvoje porodice.

Sto se moje generacije tice (45 godina), niko od nas nije naucio da kuva dok se nije osamostalio, i verujem da je za vecinu ljudi tako. Neko sa 18, neko sa 25, ali svi pre ili kasnije nauce.

Danas, realno, mnogi odbijaju da kuvaju jer ne zele da gube vreme na to. Prvi sam na listi. Znam da skuvam sve, ali kuvam jednom, maksimum 2 puta nedeljno. Vise volim da, umesto 2 - 3 sada da se zezam sa ruckom, da to vreme iskoristim napolju sa detetom.
 
Најбоље би нам било да се сви научимо да радимо у кухињи...

Пад способности сналажења у кухињи примећује се већ код наших родитеља. Док наше бабе, а у доста ситуација и ђедови, су знали да кувају и спремају већину јела, већ наши родитељи били су слабији, или нису знали да спремају, кувају, праве храну и оброке. Највећи проблем код тога није само по себи несналажење у кухињи већ највише то што се узрочно-последично све више окрећемо куповини готових јела, брзе и нездраве хране и тако себи смањујемо квалитет живота. Посебно бисмо били у хендикепу када би се поновио сценарио пандемије, или нечег сличног догодио, где не бисмо могли да идемо у ресторане брзе хране или остале ресторане или да наручујемо храну.

Да ли сте и ви запазили ово и шта мислите о овој теми?
pa ne znam bas, ja znam da kuvam
a poznajem mnogo osoba mladjih od mene nekoliko godina i sve znaju da kuvaju
:')
 
....већ највише то што се узрочно-последично све више окрећемо куповини готових јела, брзе и нездраве хране и тако себи смањујемо квалитет живота.

Prvo, treba shvatiti razliku izmedju brze i nezdrave hrane. Pizza je brza hrana, jer se brzo spremi (cca 10 minuta) cela istocnjacka kuhinja se brzo sprema (cca 20 minuta), sto ne znaci da su to nezdrava jela.

Drugo, ko kaze da time smanjujemo kvalitet zivota? Sta je, zapravo, kvalitet zivota?

Za mene, kvalitet zivota se meri kolicinom slobode koju imam, a to je kolicina vremena koje mogu kvalitetno da provedem sam sa sobom, sa detetom ili sa drustvom.

Dakle, ako uzmemo 8h spavanja, 8h posaoi 8h slobodno vreme, ako ja 2h od tog slobodnog vremena ustedim jer ne kuvam, ja sam danas sebi ustedeo 25% svog slobodnog vremena, cime sam jako povecao kvalitet svog zivota :)
 

Back
Top