Evo jednostavnije možda:
Ti okolni narodi bi uvek napadali i napadali su izrailja.
I napadlai bi ga i pokusavali da uniste i Izrailj nikada nebi imao mira.
Tako sus e i pokazali.
Bog je rekao da će se biti za Izrailja pa bi Bog vodio bitku sam protiv okolnih naroda da izbavi izrailja.
Sto znači da oni nebi morali.
Još 5:1 A kad čuše svi carevi amorejski, koji behu s ove strane Jordana k zapadu, i svi carevi hananski, koji behu pokraj mora, da je Gospod osušio Jordan pred sinovima Izrailjevim dokle pređoše, rastopi se srce u njima i nesta u njima junaštva od straha od sinova Izrailjevih.
Međutim često svojim postupcima neverovanjem ometali su Boga u tom vodstvu pa ih je Bog pustao u svoju tvrdoglavost da lupaju glavom a nisu morali, nebi li nešto iz toga naucili pa je onda Bog isao durgim putem, pobedjivao je te narode preko Izrailja mesto lično sam.
Izrailj je imao otrkivenje o Bogu kao nijedan narod do danas.
I kao narod koji je doziveo takvo otrkivenje Bozje i osvedocenje, ima veću odgvornost, pa su i Bozja delovanja na Izrailja bilo u pozitivnom ili negativnom smislu jača.
Kada je Bog izveo Izrailja iz egipta koliko su se oni tu tukli sa egipcanima i ko je pobedio egipat?
Sam Bog.
Da su u svemu slusali Gospoda tako bi bilo i nadalje.
Bog je hteo da vodi Izrailja, Izrailj kaže, ne daj nam cara.
Bog kaže, uredu ali taj car će voditi vas i vase sinove u boj.
ne oni hoće cara.
6 Ali Samuilu ne bi po volji što rekoše: Daj nam cara da nam sudi. I Samuilo se pomoli Gospodu. 7 A Gospod reče Samuilu: Poslušaj glas narodni u svemu što ti govore; jer ne odbaciše tebe nego mene odbaciše da ne carujem nad njima. 8 Kako činiše od onog dana kad ih izvedoh iz Misira do danas, i ostaviše me i služiše drugim bogovima, po svim tim delima čine i tebi. 9 Zato sada poslušaj glas njihov; ali im dobro zasvedoči i kaži način kojim će car carovati nad njima.
10 I kaza Samuilo sve reči Gospodnje narodu koji iskaše od njega cara; 11 I reče: Ovo će biti način kojim će car carovati nad vama: sinove vaše uzimaće i metati ih na kola svoja i među konjike svoje, i oni će trčati pred kolima njegovim; 12 I postaviće ih da su mu hiljadnici i pedesetnici, i da mu oru njive i žnju letinu, i da mu grade ratne sprave i šta treba za kola njegova. 13 Uzimaće i kćeri vaše da mu grade mirisne masti i da mu budu kuvarice i hlebarice. 14 I njive vaše i vinograde vaše i maslinike vaše najbolje uzimaće i razdavati slugama svojim. 15 Uzimaće desetak od useva vaših i od vinograda vaših, i davaće dvoranima svojim i slugama svojim. 16 I sluge vaše i sluškinje vaše i mladiće vaše najlepše i magarce vaše uzimaće, i obrtati na svoje poslove. 17 Stada će vaša desetkovati i vi ćete mu biti robovi. 18 Pa ćete onda vikati, radi cara svog, kog izabraste sebi; ali vas Gospod neće onda uslišiti.
19 Ali narod ne hte poslušati reči Samuilove, i rekoše: Ne, nego car neka bude nad nama, 20 Da budemo i mi kao svi narodi; i neka nam sudi car naš i ide pred nama i vodi naše ratove. 21 A Samuilo čuvši sve reči narodne, kaza ih Gospodu. 22 A Gospod reče Samuilu: Poslušaj glas njihov, i postavi im cara. I Samuilo reče Izrailjcima: Idite svaki u svoj grad.
Zato ovako veli Gospod: Evo, ja ću raspraviti parbu tvoju i osvetiću te; i osušiću more njegovo, i izvore ću njegove osušiti. 37 I Vavilon će postati gomila, stan zmajevski čudo i podsmeh da niko neće živeti u njemu. 38 Rikaće svi kao lavovi i viti kao lavići. 39 Kad se ugreju, izneću im da piju, i opojiću ih da se razvesele i zaspe večnim snom, da se ne probude, govori Gospod. 40 Svešću ih na zaklanje kao jaganjce, kao ovnove s jarcima. 41 Kako se predobi Sisah i uze se hvala sve zemlje? Kako Vavilon posta čudo među narodima? 42 More usta na Vavilon, pokri ga mnoštvo vala njegovih. 43 Gradovi njegovi postaše pustoš, zemlja sasušena i pusta, zemlja gde niko ne živi, niti prolazi kroz nju sin čovečji. 44 I pohodiću Vila u Vavilonu i izvući ću iz usta njegovih šta je proždrao, i neće se više sticati k njemu narodi, i zid će vavilonski pasti. 45 Iziđi iz njega, narode moj, i izbavite svaki svoju dušu od žestokog gneva Gospodnjeg.
Bog je mogao da vojuje bitke za njih, oni nisu morali.
Ali sami su vodili dotle.
Bog je mogao da ih daleko vise balgoslovi nego plen iz boja sto ih je obogatio.
Ali oni su smatrali da je ovo najveci balgoslov.
Vere i volja izrailja je odlucivala o njihovoj buducnosti iako je Bog hteo i mogao vise da ih balgoslovi da su ga u svemu slusali.
Koliko puta Bog naziva Izrailj narod tvrda vrata.
2.Mo 32:9 Još reče Gospod Mojsiju: Pogledah narod ovaj, i eto je narod tvrdog vrata.
5.Mo 9:13 Još mi reče Gospod govoreći: Pogledah ovaj narod, i eto je narod tvrdog vrata.
Na kraju je odbacio izrailj kao naciju od koje je hteo nešto da napravi.
ni suda Njegovog
