Pod tim podrazumevam proste i slabo placene poslove gde ne trebaju neke kvalifikacije.
Uglavnom mora da se bira izmedju prekovremenog rada i totalne nezaposlenosti, gde je sredina? Ako ne ispunis toliko i toliko za tebe nema uopste posla, ne mogu to ni svi da ispune i onda takvi da nemaju od cega da zive? Prirodno bi bilo da si placen na kolicinu posla koji si radio, puno radis - puno zaradis, malo radis - malo zaradis, zar ne? Sve ostalo je neka vestacki stvorena prepreka. Da li se nekom poljoprivredniku kaze "moras da proizvedes toliko i toliko kila/tona toga i toga inace ti to uopste necemo otkupiti, pa ne verujem bas, to je jednostavno koliko si kg proizveo toliko te i plate, i oni se zale i to s razlogom jer su cesto nezadovoljni otkupnom cenom, ali sta onda da kazu oni koji rade kod poslodavaca.
Zasto toga nema i u poslovima, jel to neka vrsta prinudnog rada u 21. veku? Ne mozes da radis kolicinski a da bi uopste radio moras da ispunjavas krute uslove. Ako zbog necega ne dodjes jedan dan, jednu nedelju, dobijas otkaz, a mozes imati vise razlicitih razloga koji nisu samo dokumentovana bolest radi bolovanja, mozes i biti lose ali nisi duzan da ides kod doktora, mozda treba da obavis neku birokratiju ili stagod, ne mozes to da obavis u najmanju ruku bez nekog pravdanja. Ako hoces da otputujes negde na mesec dana ili na dva meseca, ne ostaje ti nista drugo nego da das otkaz, a onda ne mozes valjda da se vise puta ponovo vracas na isti posao. S druge strane, nemaju svi mogucnosti da budu sami sebi gazde, znaci oni moraju u ropstvo ili da crknu. Zasto nema takve slobode koja bi normalno trebala da postoji, jel to zaostatak iz doba feudalizma, neka vrsta tesko primetnog i podlog drustvenog nasilja? Onaj ko je sje*ban mora da ide da prosi jer za njega nema posla umesto da ima mogucnost da radi onako kako moze.
Uglavnom mora da se bira izmedju prekovremenog rada i totalne nezaposlenosti, gde je sredina? Ako ne ispunis toliko i toliko za tebe nema uopste posla, ne mogu to ni svi da ispune i onda takvi da nemaju od cega da zive? Prirodno bi bilo da si placen na kolicinu posla koji si radio, puno radis - puno zaradis, malo radis - malo zaradis, zar ne? Sve ostalo je neka vestacki stvorena prepreka. Da li se nekom poljoprivredniku kaze "moras da proizvedes toliko i toliko kila/tona toga i toga inace ti to uopste necemo otkupiti, pa ne verujem bas, to je jednostavno koliko si kg proizveo toliko te i plate, i oni se zale i to s razlogom jer su cesto nezadovoljni otkupnom cenom, ali sta onda da kazu oni koji rade kod poslodavaca.
Zasto toga nema i u poslovima, jel to neka vrsta prinudnog rada u 21. veku? Ne mozes da radis kolicinski a da bi uopste radio moras da ispunjavas krute uslove. Ako zbog necega ne dodjes jedan dan, jednu nedelju, dobijas otkaz, a mozes imati vise razlicitih razloga koji nisu samo dokumentovana bolest radi bolovanja, mozes i biti lose ali nisi duzan da ides kod doktora, mozda treba da obavis neku birokratiju ili stagod, ne mozes to da obavis u najmanju ruku bez nekog pravdanja. Ako hoces da otputujes negde na mesec dana ili na dva meseca, ne ostaje ti nista drugo nego da das otkaz, a onda ne mozes valjda da se vise puta ponovo vracas na isti posao. S druge strane, nemaju svi mogucnosti da budu sami sebi gazde, znaci oni moraju u ropstvo ili da crknu. Zasto nema takve slobode koja bi normalno trebala da postoji, jel to zaostatak iz doba feudalizma, neka vrsta tesko primetnog i podlog drustvenog nasilja? Onaj ko je sje*ban mora da ide da prosi jer za njega nema posla umesto da ima mogucnost da radi onako kako moze.
