Има нешто несхватљиво у читавој овој причи. Вучић је на удару годинама са разних страна. Како од стране прозападног и антисрпског блока опозиције и медија које контролишу, тако и од стране патриотских снага, и политичких и интелектуалне елите и иних, у Србији.
И ту су му замјерали за све и свашта. Некад су оправдане критике, но често би био на удару ако би чинио нешто добро за Србију и Србе.
На другој страни, има много ствари за које итекако има основа да се критикује, но некако нико ни да писне. Или су те критике и прозивке строго одређене шта се смије и шта се не смије критиковати.
Тако нико није, барем нисам примијетио, ни од стране патриотских снага које су то морале, упутио прекор када је Јелена Милић прије три године постављена за амбасадорку у Хрватској. И ту није толико проблем што је НАТО лобисткиња, што има ставове који вуку на аутошовинизам, разумијемо да је постављење вјероватно због притиска, али жена је комплетна лудача која ни случајно не би смјела представљати интересе Србије.
Но ето, та и таква Јелена за коју мислим што написах, показала се особом са више самопоштовања од неких српских званичника прејадних у снисходљивости и подилажењу пред србофобичним и антисрпским чињењима и дискурсу. Јелена је на иступе кроз које се омаловажавала и унижавала њена земља или институција предсједника (друго је што неко мисли о Вучићу персонално али њена је обавеза штитити институцију предсједника) реаговала напуштањем таквих скупова или би изразила негодовање. Што је у лијепој њиховој, научених на подилажење од неких Срба укључујући и екипу из СНВ усташтву, наишло на љутњу. Уз то, њени иступи су помогли да се ова екипа око Пуповца разголи. И екипа која се прво мора одредити, да ли су Срби или су Хрвати који се некад били Срби. По вољи им, ако одаберу опцију два, нека зајебу више "ми Срби из Хрватске", јер то нису.
Опозив је вјерујем изнуђен, но ето та и таква Јелена је послужила сврси. Дипломатске односе између двије земље није покварила нити је то могуће са земљом у којој је србофобија толико пустила коријење и која повремено или мало чешће клизи у неоусташтво.