Kakve su šanse Srbije da zadrži deo pokrajine
Moguća podela KiM u dve faze
Autor: Ekipa „Blica“ | 27.03.2007 - 09:35
Uprkos činjenici što će diplomatska aktivnost zapadnih država narednih meseci biti usmerena ka priznavanju nadgledane nezavisnosti za Kosovo, opcija podele nije potpuno isključena. Verovatnije rešenje za konačni status Kosova, a koje bi mogla priznati i sama Srbija, mogla bi biti upravo podela. Međutim, ta varijanta u kojoj bi severni deo Kosova bio priključen Srbiji, a ostatak teritorije bio samostalna država, jeste varijanta na koju se može računati kroz desetak godina, kada Srbija bude ušla u Evropsku uniju.
Podela kao mogućnost nije ni bila tema pregovora koji su vođeni u Beču. Podela Kosova je opcija za koju se zvanični Beograd nikada nije i javno zalagao. Međutim, nezvanično, podela jeste rešenje na koje bi mnogi srpski političari pristali i pre nego su počeli bečki pregovori. Da li je danas kasno govoriti o podeli kada je jedna od najmoćnijih zemalja SAD praktično rekla da je za neki oblik nezavisnosti? Odgovor je ne.
Stanje na terenu
A potvrda jeste stanje na terenu jer Kosovo, kao što je od 1999. administrativno nezavisno od Beograda, tako je praktično i podeljeno. Za međunarodnu zajednicu podela je opasnija varijanta za region nego nezavisnost. Međutim, i međunarodne diplomate koje su na Kosovu svesne su da je podela opcija koju diktira stanje na terenu.
U kosovskoj priči još uvek je neizvesno kako će ona zaista dalje teći i kako će se na kraju prelomiti status. Ukoliko se na kraju nezavisnost bude proglašavala u Skupštini Kosova, najverovatnija reakcija sa severa Kosova biće otcepljenje od takvog nezavisnog Kosova. Međunarodna zajednica će svim sredstvima pokušati da se to ne dogodi, međutim, kako i sami „kosovski stranci“ nezvanično priznaju, oni nemaju sredstva za reintegraciju tog dela i njegovog stanovništva.
Srbija nikada neće potpisati nezavisnost Kosova. Međutim, ona će pre ulaska u EU morati da ispoštuje jedan od principa, a to su dobrosusedski odnosi sa svim državama pa i sa Kosovom. Tada će Srbija, međutim, morati da se izjasni o toj teritoriji, a razlog više jeste u činjenici da zemlje sa nedefinisanim statusom i granicama ne mogu u EU.
Ulazak u EU
- Srbija će kad-tad morati da se izjasni - da li traži rešenje, ili će biti na stanovištu da je Kosovo deo Srbije. To je ključni momenat i tada ćemo imati neku odluku, a to će, moguće je, biti podela Kosova. Legalizovaće se faktično stanje na terenu. Otuda sve što proistekne iz Ahtisarijevog papira može biti samo privremeno rešenje - kaže lider Srpske liste za KiM Oliver Ivanović.
Proces koji bi indirektno mogao voditi podeli leži i u mogućem nastavku pregovora. Međutim, kako kaže funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović, Srbija će morati da u pregovore uđe sa novim predlogom, kako bi oni uopšte bili podržani pa i od same Rusije.
- Potrebno je da prihvatamo Ahtisarijev plan i da uputimo zahtev za novim razgovorima o jačanju nadležnosti opština. I u samom Ahtisarijevom predlogu praktično entiteti, time što je omogućeno povezivanje opština, nisu isključeni. Da tražimo razgovore koje ćemo vremenski oročiti i u kojima ćemo insistirati na jačanju entiteta, a time i onom na severu, da dobije poseban status - kaže Svilanović.
Za ovakvu akciju neophodna je, kako dodaje, podrška posebno suseda. Međutim, Svilanović upozorava da bi Beograd u ovakvoj varijanti morao da bude spreman na mogućnost da to isto zatraže za sebe i Albanci na jugu Srbije.
Tri mogućnosti za kosovo
Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, međutim, ocenjuje da ideja o podeli Kosova na dugi rok nije realna. Dodaje da je ideja o podeli bliska srpskim nacionalistima, ali ne i međunarodnoj zajednici.
- Postroje tri mogućnosti za određivanje konačnog statusa Kosova; putem referenduma, međunarodne konferencije ili Helsinškog završnog akta. Mogućnost nalik podeli predviđena je Helsinškim završnim aktom, s tim što se ne zove podela, nego korekcija granica - tvrdi Janjić.
Ko je sve predlagao podelu
Dobrica Ćosić, bivši predsednik SRJ (1990): Kosovo se ne može očuvati. Realno da se razgraničimo, zadržavajući ugalj i neke svetinje (Gračanicu, Gazimestan).
Zoran Đinđić, premijer Srbije (2002): Srbija niti ima mehanizam, niti resurse da Kosovo reintegriše u svoj državno-pravni sistem, ili da izdejstvuje neki oblik u kome bi se ono našlo pod njenim suverenitetom. Podela pokrajine zato ne predstavlja ništa drugo do pokušaj spasavanja onog što se još spasiti može.
Anatol Liven, saradnik britanske Karnedžijeve zadužbine (2004): Podela Kosova je najrealnije rešenje, ali će insistiranje Albanaca na nezavisnosti dovesti do novog konflikta.
Čedomir Antić, funkcioner G17 plus (2004): Podela Kosmeta nije idealno rešenje, ali je to maksimum koji se može dobiti u ovom trenutku.
Miranda Vikers, britanski stručnjak za Balkan (2004): Podela Kosova bilo bi najbolje rešenje.
Stiven Mejer, bivši zamenik šefa CIA za Balkan (2005): Vlada Srbije ne sme da zaboravi na podelu Kosova koju u međunarodnoj zajednici niko ne bi podržao, ali ni odbio kao rešenje. Menjanje granica nikada nije bilo sveto pismo za EU i UN.
Čarls Kapčan, član američkog Saveta za spoljnopolitičke odnose (2005): Dajući severno Kosovo, Priština će biti oslobođena uzaludnih pokušaja uspostavljanja vladavine nad oblašću koja namerava da zadrži veze sa Beogradom.
Desimir Tošić (2005): Podržavao sam opciju podele, ali sada su za to vrlo male šanse jer se Srbija više nikada neće vratiti na Kosovu u obliku iz 1912, 1918. ili 1945.
Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra za KiM (2006): Ukoliko se obe strane, i Srbi i Albanci, suoče sa činjenicom da je i za jedne i za druge zajednički život nemoguć, i ako se i međunarodna zajednica suoči sa tom istom činjenicom, onda bi neka vrsta podele Kosova predstavljala rešenje za obe strane.
Slobodan Samardžić, savetnik premijera (2006): Što se Kosova pak tiče, mislim da bi ga na duži rok trebalo podeliti, s obzirom na to da su Albanci dosad jasno pokazali da ne žele da žive sa Srbima.
Andrej Pjontkovski, direktor moskovskog Instituta za strateške studije (2007): Srbija treba da se založi za podelu Kosova sa argumentom da ni međunarodne snage ne mogu da čuvaju kosovske Srbe u nezavisnom Kosovu.
Timot Viljem Voters, profesor na Pravnoj školi u Blumingtonu (2007): Podela je moguća i moguće je da je to prava stvar koju treba uraditi.
...za one koji umeju i hoće da čitaju.
