Zasto je Honorije III krunisao Stefana Nemanjića?

[NickFreak]

Čudno ali Srpski

Stefan Prvovenčani je bio drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić, i Ane. Bio je mlađi brat Vukana Nemanjića, a stariji brat Rastka, koji će postati utemeljitelj autonomne Srpske pravoslavne crkve.

Posle srpskog poraza u bici na Moravi 1190. i nemoći Vizantije da Srbiji nametne nepovoljan mir i odricanje od teritorija, utvrđen je brak između Stefana i Evdokije, sinovice vizantijskog cara Isaka II Anđela. Na Državnom saboru u Deževu 1196. Stefan Nemanja se odrekao prestola, ostavljajući ga srednjem sinu Stefanu, a sam se zamonašio. Stariji sin Vukan je postao udeoni knez Duklje, dok se mlađi, Rastko, još ranije zamonašio, primivši ime Sava. Vukan je sebe proglasio za kralja Duklje (titula koju su nosili stari dukljanski vladari počevši od 1077), Dalmacije, Trebinja, Toplice i Hvosna (Metohije).

Uz pomoć ugarskog kralja Emerika, Vukan je zbacio Stefana sa vlasti i vladao Srbijom 1202-1204. godine. Krstaši Četvrtog krstaškog rata su osvojili Carigrad, te slabi vizantijska moć, ali raste bugarska. Kada su Bugari počeli da osvajaju srpske teritorije oko Niša, Vukanu je oslabila vlast. Godine 1205. Stefan i Vukan, uz posredovanje mlađeg brata Save, su potpisali sporazum po kom Stefan postaje veliki župan, a Vukan udeoni knez "jugozapadne Srbije".

Stefan je proterao Evdokiju posle pada Carigrada, navodno zbog šuge, ali istoričari su zabeležili da je oboma prebacivano neverstvo u braku, i oženio se Anom Dandolo, unukom mletačkog dužda Enrika Dandola (koji je bio idejni tvorac napada na Carigrad u Četvrtom krstaškom ratu). Za vreme sukoba Bugara sa krstašima, Stefan je osvojio Niš, Vranje i Polog. Bugarska i Latinsko carstvo su ušli u savez protiv Srbije, ali su pretrpeli poraz. Sa juga je napao epirski vladar Mihajlo I Anđeo, koga je tadašnji srpski arhiepiskop Sava pokušao da odgovori od napada, ali ga je sluga ubio u krevetu (ovo se tumačilo kao čudo svetog Save). Kako mu Bugari i Latinsko carstvo više nisu predstavljali opasnost, a sa Ugarskom je imao prijateljske odnose, jedina opasnost je pretila sa juga od Epira. Stefan je zato svoju sestru udao za Manojla, brata epirskog despota Teodora Anđela, i na taj način osigurao južne granice.

Stefan je tražio od pape Honorija III venac (krunu) kako bi Srbija postala kraljevina. Prvo traženje krune bilo je još 1204. godine, ali se ovome usprotivio Vukan Nemanjić koji je u Zeti nosio starom Dukljanskom krunom Zetskih kraljeva želeći da on jedini bude srpski kralj. Zbog toga je i došlo do sukoba između braće koje se završilo konačnim Vukanovim porazom. Prilikom drugog traženja krune, 1217. godine papa je odgovorio pozitivno i poslao krunu. Sava je ovenčao (krunisao) Stefana za kralja 4. januara 1217. godine u manastiru Žiča zbog čega je poznat i kao Stefan Prvovenčani. Papska kruna je predstavljala međunarodno pravno priznanje Srbije za nezavisnu državu. Dve godine kasnije, Sava Nemanjić je uspeo da od patrijarha u Nikeji izdejstvuje autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, pa je Raška stekla još jedno veliko priznanje.

Da se ovo drugačije završilo da nije došlo do prevlasti Raške,danas bi mi govorili da nismo Srbi nego Bugari ili Hrvati a Dukljani bi bili Srbi))))

 

[NickFreak]

Izgleda da je ova papska kruna Stefanu Prvovenčanom bila potrebna da bi obezbedio prevlast
nad svojim bratom Vukanom u Duklji koji je pretendovao na krunu Dukljanskih kraljeva od 1077-me.

 

[vujadin]

Čudno ali Srpski

Stefan Prvovenčani je bio drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić, i Ane. Bio je mlađi brat Vukana Nemanjića, a stariji brat Rastka, koji će postati utemeljitelj autonomne Srpske pravoslavne crkve.

Posle srpskog poraza u bici na Moravi 1190. i nemoći Vizantije da Srbiji nametne nepovoljan mir i odricanje od teritorija, utvrđen je brak između Stefana i Evdokije, sinovice vizantijskog cara Isaka II Anđela. Na Državnom saboru u Deževu 1196. Stefan Nemanja se odrekao prestola, ostavljajući ga srednjem sinu Stefanu, a sam se zamonašio. Stariji sin Vukan je postao udeoni knez Duklje, dok se mlađi, Rastko, još ranije zamonašio, primivši ime Sava. Vukan je sebe proglasio za kralja Duklje (titula koju su nosili stari dukljanski vladari počevši od 1077), Dalmacije, Trebinja, Toplice i Hvosna (Metohije).

Uz pomoć ugarskog kralja Emerika, Vukan je zbacio Stefana sa vlasti i vladao Srbijom 1202-1204. godine. Krstaši Četvrtog krstaškog rata su osvojili Carigrad, te slabi vizantijska moć, ali raste bugarska. Kada su Bugari počeli da osvajaju srpske teritorije oko Niša, Vukanu je oslabila vlast. Godine 1205. Stefan i Vukan, uz posredovanje mlađeg brata Save, su potpisali sporazum po kom Stefan postaje veliki župan, a Vukan udeoni knez "jugozapadne Srbije".

Stefan je proterao Evdokiju posle pada Carigrada, navodno zbog šuge, ali istoričari su zabeležili da je oboma prebacivano neverstvo u braku, i oženio se Anom Dandolo, unukom mletačkog dužda Enrika Dandola (koji je bio idejni tvorac napada na Carigrad u Četvrtom krstaškom ratu). Za vreme sukoba Bugara sa krstašima, Stefan je osvojio Niš, Vranje i Polog. Bugarska i Latinsko carstvo su ušli u savez protiv Srbije, ali su pretrpeli poraz. Sa juga je napao epirski vladar Mihajlo I Anđeo, koga je tadašnji srpski arhiepiskop Sava pokušao da odgovori od napada, ali ga je sluga ubio u krevetu (ovo se tumačilo kao čudo svetog Save). Kako mu Bugari i Latinsko carstvo više nisu predstavljali opasnost, a sa Ugarskom je imao prijateljske odnose, jedina opasnost je pretila sa juga od Epira. Stefan je zato svoju sestru udao za Manojla, brata epirskog despota Teodora Anđela, i na taj način osigurao južne granice.

Stefan je tražio od pape Honorija III venac (krunu) kako bi Srbija postala kraljevina. Prvo traženje krune bilo je još 1204. godine, ali se ovome usprotivio Vukan Nemanjić koji je u Zeti nosio starom Dukljanskom krunom Zetskih kraljeva želeći da on jedini bude srpski kralj. Zbog toga je i došlo do sukoba između braće koje se završilo konačnim Vukanovim porazom. Prilikom drugog traženja krune, 1217. godine papa je odgovorio pozitivno i poslao krunu. Sava je ovenčao (krunisao) Stefana za kralja 4. januara 1217. godine u manastiru Žiča zbog čega je poznat i kao Stefan Prvovenčani. Papska kruna je predstavljala međunarodno pravno priznanje Srbije za nezavisnu državu. Dve godine kasnije, Sava Nemanjić je uspeo da od patrijarha u Nikeji izdejstvuje autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, pa je Raška stekla još jedno veliko priznanje.

Da se ovo drugačije završilo da nije došlo do prevlasti Raške,danas bi mi govorili da nismo Srbi nego Bugari ili Hrvati a Dukljani bi bili Srbi))))

Ако је круна добивена од Папе зашто је друкчија од осталих круна које је делио Папа? Зар не пише у житију да је Сава донео круну и бегреницу из Византије?

 

[NickFreak]

Па не видиш шта горе пише то ти је из опште историје нису алтернативни извори.
Дошло је до нагле експанзије крсташа и окретања ка пљачкашким походима.
Византија је пала и није више било упориште на које је Србија могла да рачуна.
Стефан прввовенчани је био тад још жупан а Вукан се позивао на Бодинову краљевску круну који је владао Рашком,Босном,Хумом,Травунијом,Хрватском и Бугарском.
Значи у том смислу би Вукан полулегитимно био краљ свих Срба.
Међународно признање Србије као краљевине је било Стефану потребно да учврсти престо.Сава је урадио све како би било удовољено очевој жељи али је тај догађај такође добро искористио за добијање аутокефалности српске цркве.Тачније Сава је ту и одиграо највећу улогу.

 

[vujadin]

NickFreak: Па не видиш шта горе пише то ти је из опште историје нису алтернативни извори.
Дошло је до нагле експанзије крсташа и окретања ка пљачкашким походима.
Византија је пала и није више било упориште на које је Србија могла да рачуна.
Стефан прввовенчани је био тад још жупан а Вукан се позивао на Бодинову краљевску круну који је владао Рашком,Босном,Хумом,Травунијом,Хрватском и Бугарском.
Значи у том смислу би Вукан полулегитимно био краљ свих Срба.
Међународно признање Србије као краљевине је било Стефану потребно да учврсти престо.Сава је урадио све како би било удовољено очевој жељи али је тај догађај такође добро искористио за добијање аутокефалности српске цркве.Тачније Сава је ту и одиграо највећу улогу.

Није Византија пала него само Цариград и нека места у источном делу царевине. Онда није било дипломатских признавања држава, и свака држава се сналазила на свој могући начин. На Западу је још увек била борба између краљева, царева, феудалаца, слободних градова и Папе. Део тих борби се наставио и у освојеним деловима Византије али није деловао и на наше пределе, можда због женидбених веза са западним принцезама, а можда нисмо били ни много привлачни за разне пљачкашке дружине, које смо лако савладавали. Значи да се приписује већа важност Папиној круни него је она то била, за наше пределе. Само крунисање Стевана је било симболично, као што то наводи и Први Српски Аркиепископ Сава у свом говору на сабору, објашњавајући разлог тог чина као обележје онога који влада са народом. Мене више занима да ли постоји неки посебан разлог за инзистирање на тој Папиној круни, о којој не постоји ни Папип указ ни такозвана Папина ни велика ни мала Була.

 

[Jovkesrbin]

U pravu ste kad kazete da je Stefan Prvovencani morao biti krunisan od pape ako je zeleo biti kralj jer time on dobija podrsku svih zapadnih zemalja...A ono sto je sigurno jeste da je papa morao imati neke koristi iz toga, da nije imao, nikad ga i ne bi krunisao...Korist je bila u tome sto je zeleo da Srbija ugrozi Vizantiju sa zapada dok je krstasi lagano parcaju sa istoka...Sveti Sava je po povratku iz Jerusalima krunisao Stefana u Zici 1921 kao dokaz i cinjenicu da su Srbi i dalje pravoslavci da od toga nece odustajati, tek tada uticaj pape na Srpske zemlje polako jenjava i polako se smanjuje...To je cela prica, inace, pisem roman "Hrabrost" vezan za pad Carigrada 1204, vise dramski nego istoriski ali da bi se razumela cela knjiga potrebno je znati i malo istorije...Ako nekoga zanima mogu mu poslati par poglavlja preko mejla...

 

[Gljivar]

Kako to da je veliki župan Stefan Nemanjić postao kraljem što mu je rimski papa poslao krunu? Kakva je pozadina toga u kontekstu razdora na pravoslavne i katolike? Mislim nije mi jasno zašto je tu papa bio neki faktor.

 

[ljuba miljkovic]

@Gljivar

Pošto je postojala tema, u kojoj je i odgovor na uvodni post tvoje teme...

... spojene su.

 

[ljuba miljkovic]

Ustoličenje velikih župana u crkvi Sv. Petra u Rasu, vršeno je uz crkveni obred koji je vodio episkop. Posebnost ustoličenja Stefana, sina Nemanjinog 1196. godine sastojala se u činjenici da je Nemanja, koji je neposredno pre tog čina dobrovoljno abdicirao - krunisao, tj. "venčao" i blagoslovio sina naslednika, zajedno sa episkopom Kalinikom, polaganjem ruku na glavu novog vladara. U ovom velikožupanskom krunisanju, odnosno rečnikom srednjeg veka kazano "venčavanju" upotrebljen je venac, koji se bitno razlikovao od krune vizantijskih careva - steme.

Sveti Sava, Manastir MileševaPrelomni trenutak u istoriji vladarskih krunisanja kod Srba, predstavlja krunisanje Stefana Prvovenčanog 1217. godine kraljevskom krunom pristiglom iz Rima darom rimskoga pape Honorija III.

Bio je to veliki uspeh srpskog vladara. U hijerarhiji evropskih, hrišćanskih vladara, on je izjednačen sa ostalim kraljevima i Srbija je tako stekla pun suverenitet.

Istinski, potpuni suverenitet, potvrđen je dve godine posle krunidbenog čina, kada je zadobijena i autokefalna Srpska arhiepiskopija sa Savom Nemanjićem "voždom otačastva" na čelu.

Povoljno određen položaj u pravoslavnoj ekumeni, zahtevao je novo krunisanje u duhu vizantijske tradicije. "Obred kraljevskog krunisanja i miropomazanja u Žiči bio je deo celovitog programa sakralnog utemeljenja države Nemanjića."

Arhiepiskop Sava je novoizgrađenu Žiču, nad čijom izgradnjom je bdeo zajedno sa bratom Stefanom, pripremio za veliki čin krunisanja, starajući se da ona postane sveta "škrinja u koju su pohranjene relikvije istočno-hrišćanskog sveta."
Najdragocenija i najznačajnija relikvija bila je desnica Sv. Jovana Preteče, posebno upotrebljavana u obredu krunisanja vizantijskih careva.

Kada je arhiepiskop Sava, 1221. godine na najsvečaniji način u manastiru Žiči, krunisao "bogodarovanim vencem" brata Stefana, istovremeno ga miropomazavši, stvoren je osnov za "saprestolništvo" nosilaca vrhovne svetovne i duhovne vlasti. Uz vladarski tron, već posvećen "blagoslovenim vencem", stajao je arhiepiskopski tron, kasnije nazvan "tronom Sv. Save".

Poveljom kralja Stefana Prvovenčanog, ispisanom na zidovima Žiče, određeno je da crkva Sv. Spasa u Žiči, bude mesto u kojem će se "venčavati", odnosno krunisati srpski kraljevi i hirotonisati poglavari Srpske autokefalne arhiepiskopije.

 

[ljuba miljkovic]

Kralj Petar I Karađorđević je povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka 1904. godine, organizovao svečano krunisanje.

Odan tradiciji, kralj Petar I je krunisanje smatrao potrebnim i nužnim. Video je to kao potrebu "državnu i dinastičku". Sve se odvijalo u atmosferi opustošenog Dvora, koji je nosio vidljive tragove nedavnog prevrata.

Kralj je odlukom Vlade, krunisan 8. septembra 1904. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi. "Ritual i služba su koncipirani prema formi i protokolu ruskog carskog krunisanja".

Za osnov kraljeve krune, poslužila je drška (ručka) sa Karađorđevog bronzanog topa. Nacrt za krunidbene insignije uradio je arhitekta Mihailo Valtrović. Tokom same ceremonije, predsednik Vlade Grujić, kralju je podneo krunu, koju je zatim sam Petar I stavio sebi na glavu.
Radomir Putnik je dodao kralju skiptar, a radikalski prvak Aca Stanojević – žezlo.
Ignorisano od evropskih dvorova, krunisanje je u domaćoj sredini ipak učinilo dosta na oživljavanju tradicija i utemeljivanju obnovljenih prava dinastije Karađorđević. Najzad, nije izostao oduševljeni odziv crnogorskog dvora. Delegaciju sa Cetinja predvodio je prestolonaslednik Danilo.

Miropomazanje je obavljeno u najužem krugu (ministri, arhijereji i svita) 28. septembra iste godine u manastiru Žiči. Činodejstvovao je mitropolit Inokentije Pavlović, iz čuvene obrenovićevske porodice.