Зашто је Црна Гора комунистичка?

[marko350]

Ne zelim da ulazim u diskusiju o "bratskom saveznistvu izmedju nacista i Sovjeta" i o tome "kako su muslimani cinili dobar deo ravnogorskog pokreta" jer su te price ciste gluposti.
O Bulajicevim filmovima ne mogu da pricam, jer ih nisam gledao.
Pre bih da pricam o nekim konkretnim stvarima, sto ce reci, dokumentima.
Nesto si me priupitao za Konjic, i saveznistvu koje je tamo ostvareno - pa evo par doumenata o tome.
Pismo Vojislava Lukacevica Zahariju Ostojicu-cika Branku (nadam se da su ti obojica poznata), pisano u jeku bitke na Neretvi:
"Dragi cika Branko!
Tek sto sam bio napisao jucerasnji izvestaj iz sela Dzepe, dobih hitan poziv od Vukcevica i italijanske komande u Konjicu da im priteknem u pomoc, jer su u toku 22. februara partizani probili odbrambenu liniju u Vukcevica i zauzeli Gornju i Donju Bijelu i presekli vezu izmedju Glavaticeva i Konjica.
Ja sam hitno iz Dzepe krenuo sa zagorskim bataljonom i pratnjom i spustio se na drum i drumom dosao u Konjic gde sam zatekao pravu paniku.
Juce oko 10 casova stigla je u Konjic jedna nemacko-hrvatska kolona. Pored ove kolone sa pravca Pazarica-Tarcina krenula je jos jedna nemacka kolona. Pravac ove druge kolone Nemaca je otprilike paralelan sa pravcem prve kolone. Jedna nemacka jaka kolona nastupa pravcem Donji Vakuf-Prozor-Mostar.
I prva i druga nemacka kolona imale su teske gubitke u borbama na Ivan-planini i Bradini. Nemacka druga kolona izgleda da je zadrzana negde na liniji Lepovci-Bale.
Ovog trenutka primih tvoje naredjenje. Vidim da se uglavnom u ideji slazemo i da si obavesten o pokretu Nemaca.
S verom u Boga za kralja i otazbinu!
Draza nas vodi ka velicini i slobodi!
Konjic 23.2.43. u 4.45 casa,
komandant kapetan Voj. S. Lukacevic"

E, sad, sta radi cetnicki komandant Lukacevic sa Italijanima i Nemcima, u od strane partizana opkoljenom Konjicu, to bi bas voleo da znam... Nego, hajde da vidimo koliko je Draza bio obavesten o tome sta Lukacevic radi u Konjicu.
Pismo Zaharija Ostojica Drazi Mihajlovicu pisano 1.3.1943.
"Od Voje (Lukacevica) sam dobio pismo od 26-og u podne. On je u neprekidnim i jednio svakodnevnim protivnapadima uspeo je da ocuva Konjic i Ljubinu planinu, koja do sada tri puta trelazi iz ruke u ruku. Njegove snage su jos uvek u prikupljanju u on je snazno izdrzao neravne borbe, podnosi olovnu tezinu operacija. Preko Voje pokusacu da iskoristim prijateljstvo nemackog komandanta iz Konjica, za dobijanje dozvole za gonjenje komunista kroz Bosnu, ali ako osetim da to nece biti opasno za nas. Od Jevdje (Dobrosav Jevdjevic) sam trazio da izradi preko tetkica (tako su cetnici tepali Italijanima) da Nemci ostave nama za rasciscavanje od boljsevika zonu Rama - Prozor - Sujica - Makarska - Morska obala - desna obala Neretve, s tim da tetkici daju sve za 20.000 cetnika. Rezultat jednog i drugog javicu cim dobijem izvestaj od Jevdje i Voje."
Zalio si se sto nema nemackih dokumenata, nema problema - nadje se i to.
Evo dokumenata koji se odnosi na otprilike isto vreme kada su pisana dva predhodna cetnicka dokumenta - u jeku bitke na Neretvi. I opet se tu pominje Konjic, koji je valjda poznat po saradnji Nemaca i partizana...
Izvestaj 717.nemacke divizije od 14.marta '43:
"Uzvisice juzne Neretve, izmedju Ostrosca i Konjica, jos su delom u neprijateljskim rukama, koji teskim oruzijem tuce put za snabdevanje i zeleznicku prugu.
Grupa Konjic zauzela je uzvisice Crlenice, savladavsi zilav neprijateljski otpor.
Prema obavestenjima od strane cetnika, vode se zestoke borbe izmedju partizana i cetnika kod Spiljana, gde pobunjenici navodno nastoje da predju Neretvu prema istoku. Neprijatelj je, javlja se, s nekoliko grupa dopro vec do Glavaticeva u nameri da se povuce prema istoku.
Opsti utisak: Izgleda da pobunjenici nastoje da pobegnu prema istoku i prekinu kontakt."
I kako bese? Pitao si me zasto onomad nisam pomenuo neka desavanja u Konjicu. Evo sad sam pomenuo. Pitao si me za nemacke dokumente, evo, prezentirao sam ti dokument u kome se jasno vidi od koga Nemci primaju obavestenja. A mozda su i ovi dokumenti falsifikati?

 

[PAC-PAC]

Све би било у реду да ниси преузео такозвана документа из књиге Николе Миловановића Грбе, човека(?!) који је до пред крај рата био један од кључних људи за везу у равногорском покрету. И даље селективно бараташ документима, и даље не одговараш на конкретна питања која су веома битна за тему.

 

[aleks1]

Jasno je sta u ovoj diskusiji i kakve dokaze namece ovde prisutni drug Marko. Zaista, vise nego ocigledna njegova namera da dokaze saradnju cetnika sa okupatorom, predstavlja isto ono sto su iznosili komunisticki tuzioci i sud na tzv. sudjenju djeneralu Mihajlovicu u okupiranom Beogradu. Izmedju ostalog tamo se povelo i tzv. pitanje saradnje majora Pavla Djurisica sa italijanskim okupatorom.

Evo kako je izgledao odgovor na ove optuzbe:

"Потпуна је неистина да сам имао поверенике у непријатељској италијанској команди. Са Мусолинијевим штабом нисам никада успостављао везу. Једно време гувернер Црне горе био је Александар Пирцио Бироли, српски савезник из Првог светског рата, носилац нашег "Белог орла" са мачевима, у функцији и армијског генерала.
Оружане снаге мог националног покрета стациониране У Црној Гори биле су под командом својевољног мајора Павла Ђуришића. Можда не знате да је тај храбри официр из чисто националних и војних побуда користио наклоност Биролија према Црногорцима. Површно и закаснело сам обавештен о измештању тог италијанског генерала са црногорског простора, званично због слабог рада.
Као доказ за моју колаборацију са Италијом узимају се цетињске новине у којима су фотографисани мајор Павле и гувернер Бироли. Одважни Павле био је крвни непријатељ окупатора, подједнако немачког и италијанског. Ако су га, као што је писао цетињски "Ловћен", Немци одликовали Гвозденим крстом, зашто су га онда 14. маја 1943. године заробили у Колашину са четири хиљаде бораца и одвели у логор из кога им се отео на једвите јаде. Мало је познато да је Мајор Ђуришић после инквизиторског мучења у берлинском затвору, експедован у заробљенички логор у Стриј, у Пољској, из кога је са двадесеторицом својих официра непримећено испузао испод високе бодљикаве ограде. Моја Црногорска узданица, вијугајући преко три непријатељске територије, вешто се докопао обале Дунава, код Вишњице, ниже Београда. На несрећу, чим је препливао широку ледену реку поново је пао у Немачке шаке у којима је остао до краја новембра, када су му генерал Недић и Херман Нојбахер, уз велику личну гаранцију издејствовали слободу. Упознао сам жену која би у повољнијим приликама, на које ја не могу рачунати посведочила о вештој монтажи кукастог крста, на фотографији мог несрећног мајора".

Bitka na Neretvi i prilike u Bosni i Hercegovini su posebna tema i nju cu za sada obici, posto se ovde trenutno raspravlja o nasem junackom oficiru Pavlu Djurisicu.

Mozda ipak ne bi bilo na odmet ovde spomenuti i neke cinjenice o muslimanima-cetnicima koje oni sami i danas spominju:" СПОМЕНИЦА "БРАТСТВА" 1954-1974, коју је 1974. године у Торонту, Канада, приредио и објавио Алија С. Коњхоџић:

ОСНОВНИ ТЕКСТ:

Слабо обавештени и неупућени често пута су у току Другог светског рата питали: да ли у коме проценту муслимани у Босни и Херцеговини узимају учешћа у борби против окупатора, усташа и комуниста? да ли има муслимана у четничким јединицама под командом Драже Михаиловића? Ово питање с времена на време понавља и у круговима српске емиграције. Није ни чудо, јер се зна да је један добар део муслиманског становништва у тзв. "Независној Држави Хрватској" пришао усташама и заједно с њима вршио највеће злочине над немоћним српским становништвом.
Усташе и комунисти су тврдили, тврде и данас, да у четничким и равногорским редовима није било муслимана, већ да су ови били уз усташе односно уз комунисте. Ми не желимо да расправљамо ма какво питање, ни са усташама ни са комунистима, овим путем. С њима ће обрачунати Српски народ кад за то дође време и на начин који он нађе за подесан. Ми желимо да по овом питању дамо обавештење Србима који нису имали прилику да се у то увере, лично или на који други начин. Поред тога, ми, Срби, сматрамо за нашу дужност да одамо наше признање оним муслиманима који га заслужују.
Нама је необично жао, што ћемо, ненамерно, услед помањкања писаних података, услед несећања, пропустити да поменемо имена многих муслимана-националиста који су имали великих заслуга у формирању муслиманских четничких јединица, као и оних који су били у командама и јединицама скупа са четницима. Навешћемо имена оних којих се сећамо, чија нам је зла судбина позната.

1. Нема сумње да прво место међу Србима муслиманске вероисповести, који су се у се у самом почетку ставили на расположење неумрлом Чичи, заузима пок. Фехим Мусакадић. Неумрли наш Чича волео је Мусакадића као ретко кога од својих команданата и четника. Мусакадић је био српски добровољац у Првом светском рату. Тада је одликован највећим ратним орденом, Карађорђевом звездом с мачевима. Био је у Сарајеву до почетка Другог светског рата Директор полиције. Он је живео за Српство, њему служио, њиме се поносио и, напослетку, за њега дао и свој живот. Пок. Чича га је доделио у Штаб Команде Источне Босне и Херцеговине, на чијем је челу био чувени јунак, војвода Петар Баћовић. Пок. Мусакадић је ухваћен од стране комуниста почетком јуна 1943 године у Странама код Улога, срез невесињски, скупа са пок. мајором Јоцом Пантићем, бив. среским начелником Јовићем, поручником Ковачевићем из Гацка, носиоцем Карађорђеве звезде с мачевима, наредником Станишићем, наредником жандармерије Иваном (Хрант, чије сам презиме заборавио), и још неколико четника чијих се имена не сећам. Један од преживелих четника, који је успео да умакне комунистичким куршумима, причао је, како су се сјајно држали сви. Сви, и Мусакадић, пред саму смрт, узвикнуо је: "Живео Краљ, живео Дража, доле Тито!"

2. На друго место долази, свакако, познати судија окружног суда у Мостару, Мујо Пашић. Ко од раније није познавао овог дивног човека и Србина, упознаће га из неколико следећих редака. Било је то у априлу 1941. године. Хрватске усташе и у Мостару, као и у осталим градовима и местима наредише, под претњом смртне казне, да сви Срби, Јевреји и Цигани морају да одмах предају усташкој полицији своје радио апарате, евентуално оружје и муницију. Наређење се, зна се, односило искључиво на Србе православне вере, Јевреје и Цигане. Међу Србима налази се и судија Пашић са својим новим бициклом. "А што сте Ви дошли са бициклом?" упитале су усташе судију Пашића. "По вашем наређењу", одговорио им је Мујо. "Па, ми смо наредили само Србима, Јеврејима и Циганима, него вратите се кући и носите ваш бицикло", рекоше му усташке звери. "Ја сам Србин, наређење се односи и на мене, ево вам бицикло", одвратио је судија Пашић. Оставио је бицикло, али је зато одведен у затвор. На заузимање његових бројних сродника и пријатеља успело се да га пусте на "слободу". Какав се показао на овом месту, такав је био и остао кроз цело време борби у редовима ген. Драже, све док није био заробљен од Немаца и предан усташама. Умро је јуначки и мученички у расаднику "хрватске хиљадугодишње културе", логору смрти, Јасеновцу.

3. Трећа личност, др Исмет Поповац, лекар из Коњица, долази у прве редове четника-муслимана. Због своје сарадње са четницима и свога отвореног сукоба са Хрватима и партизанима гине као четник у Требињској шуми, близу Требиња, 1943. год.

4. Поручник Ченгић, млади активни официр, придружио се четницима већ почетком 1942. године. Послат од стране четничке команде са специјалном мисијом у Мостар, бива ухваћен и заклан од усташа.

Напред наведена четири Србина-муслимана били су муслиманско вођство у четничким редовима за Источну Босну и Херцеговину. Било их је још много, но њихова имена не смемо овом приликом да помињемо, јер се, можда, још који од њих налази у животу у земљи најцрњег терора, Титовој Југославији.

Мусакадић, Пашић, д-р Поповац, поручник Ченгић и други њихови ближи сарадници-муслимани, нису били команданти без војске, како би злонамерни људи хтели, кад им устреба да тврде. Нису заборавили неколико преживелих сведока наш оружан план и напад, 18. и 19. јануара 1943, на чисто муслиманску-усташку тврђаву Бјелемиће (срез Коњиц). Скупа се невесињском, коњичком, калиновачком и другом сарајевском четничком бригадом, под мојом командом и командом пок. Крста Ковачевића, активног капетана, раме уз раме борили су се и два батаљона муслимана-четника. На челу муслиманских четничких батаљона били су Фехим Мусакадић, Мујо Пашић, др Поповац. Кад смо освојили општину Бјелемиће, власт је преузео лично мајор Фехим Мусакадић. Муслимани-четници су, тада, стрељали тројицу муслимана-усташа из места.
Кад смо у пролеће 1943 године, водили огорчене борбе са партизанима, у нашим четничким редовима имали смо два батаљона муслимана: један у саставу невесињске бригаде којом са ја командовао, а други у саставу мостарске бригаде, којом је командовао кап. Владо Милутиновић, сада у Канади. Многи су од њих пали на пољу части, за слободу. Пали су поред Срба-четника. Њихове жртве, њихова крв, њихови млади животи неће се заборавити док траје нас који смо с њима делили зло, а добра је било онда врло мало. С тога, нека је слава и хвала њиховим палим жртвама.
А сада, пред завршетак, хтео бих да замолим све Србе који се баве политиком и који се боре против комунизма, фашизма и нацизма, да не смећу с ума, кад будемо ударили темеље нашој националној држави, да су Босна и Херцеговина српске земље, да су муслимани Босне и Херцеговине у огромној већини Срби, да муслимане из ових двеју српских покрајина треба да води дух и идеја муслимана-Равногораца: Фехима Мусакадића, Муја Пашића, д-р Исмета Поповца, Срба-мученика, а не неких сумњивих, самозваних вођа, који су служили усташама и Анти Павелићу.


Фехиме, Мујо, Исмете и остали четници-муслимани, који дадосте своје животе за Краља Петра, за неумрлог Чичу Дражу, за Равногорство и Српство, нека је: Рахметулахи алејхи разметен васиах!

Уредник "Братства" Алија Коњхоџић

("Братство" - мај 1954.)

 

[igracina]

Mislim da će se ovaj koji je otvorio ovu temu lako prepoznati u nekim riječima Dragana Kujovića


INTERVJU

Dragan Kujović, potpredsednik crnogorskog parlamenta


"Đe gođ pođe Crnogorac u svijet, vraća se ka` Crnogorac. A kad pođe u Beograd, vraća se ka` Srbin"



@ Vladan DINIC i Branka MITRIC


Da li Srbija, zaista, ne razume Crnu Goru koja zeli sto pre da samostalno krene u svet, ili Crna Gora, pak uvidja, da joj je Srbija, ovakva, kakva je, razjedinjena oko svega, samo kocnica za brzi ulazak u EU? Ili je, pak, svakodnevna prica o referendumu, razdruzivanju, savezu drzava, samo lepa prica za siroke narodne mase, da bi se skrenulo sa glavnih problema koji muce i Srbiju i Crnu Goru.
Spora privatizacija, rdjava privreda, velika nezaposlenost... Ili "Solanija", kako mnogi zovu ovu sadasnju "monstrum drzavu", jednostavno, ne moze da opstane?
O svemu tome, i ponecemu jos, posebno o "maternjem srpskom" razgovaramo sa desetim sa "TOP 10" najvecih crnogorskih separatista, uglednim profesorom, prijatnim covekom, sagovornikom bez dlake na jeziku, potpredsednikom crnogorskog parlamenta Draganom Kujovicem.
Svedok: Drzavna zajednica Srbija i Crna Gora nekako opstaje; cini se da su Srbija i svet "zainteresovaniji" za opstanak od same Crne Gore? Sta je, po Vama, kljucni razlog (ne)funkcionisanja SCG?
Dragan Kujovic: Drzavna zajednica opstaje zbog unapred odredjenog vremena trajanja - tri godine. Jedini njen razlog postojanja je iznudjeni politicki kompromis, overen potpisima 14. marta 2002. u Beogradu. Evropska unija, ili tacnije jedan broj njenih zvanicnika, kruto insistira na njenom trajanju, a posebno na tome insistira autor tog projekta Havijer Solana. Medjutim, pocinje bivati sve jasnije o kakvom je drzavnom cudovistu rec, te da njeno nefunkcionisanje nije uzrokovano nedostatkom politicke volje ili necijom opstrukcijom, vec stvarnom prirodom, karakterom i njenom konstrukcijom. Ona bi mogla biti izvrstan primer za studente prava, filozofije, politickih nauka, kako izgleda drzavna tvorevina koja nigde i nikad nije postojala, niti moze postojati. Ili bolje receno, kako politicari mogu raditi protiv interesa gradjana silom ih gurajuci u neprirodno i neodrzivo zajednistvo. Kljucni i osnovni razlog njenog nefunkcionisanja je ona sama po sebi, njena priroda i njen karakter. Vec imamo priznanje strucnjaka EU o ekonomskoj nesuvislosti i nefunkcionalnosti.
S: Svojevremeno je u Srbiji bilo inicijativa za sprski referendum o razdruzivanju (DHSS i Batic, prikupljeno je oko 400.000 potpisa, ali sve je ostalo na inicijativi). Danas parlamentarna stranka u Vladi Srbije, G17 plus trazi "otcepljenje"? Da li Crna Gora, stalnim zalaganjem za dva samostalna puta u svet, zapravo "igra igru" da se Srbija iznervira i "otcepi od Crne Gore", a vi da ostanete u ocima svetske javnosti "cisti"?
D.K: Za cudjenje je da u Srbiji nema mnogo vise pristalica nezavisnosti i samostalnosti Srbije. Meni se dopada geslo "Srbija na prvom mestu". Znam da ima puno ljudi koji to sasvim dobro razumeju. Potpredsednik Vlade Srbije i ugledni ekonomski strucnjak Miroljub Labus, koji je jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma, zastupa racionalno stanoviste o nezavisnosti dve drzave. On vrlo uverljivo govori o izglednijoj evropskoj buducnosti Srbije, ako ide kao samostalna drzava. Nije tacna tvrdnja da Crna Gora igra na kartu krivice Srbije pred Evropom i svetom. Zvanicna Crna Gora nista nece uraditi na stetu Srbije. A sasvim je prirodno da i vlast i opozicija uvek budu na strani interesa Crne Gore i njenih gradjana. Stvarni je interes drzavna nezavisnost i potpuna suverenost.
S: Koje su prednosti samostalne Crne Gore u odnosu na vas polozaj u Zajednici SCG?
D.K: Te prednosti ce biti jasno i razgovetno predstavljene crnogorskoj i ostaloj javnosti tokom referendumske kampanje. Nije moguce imati skladnu drzavnu ili bilo kakvu zajednicu, kada su dve drzave toliko razlicite po mnogo cemu: od velicine do privredne strukture. Pitam se, sta ce EU jedna takva tvorevina koja se odlikuje neskladom, i kao takva moze biti stalni izvor nestabilnosti. Ili je bolje imati jos dve skladne i uredjene drzave, koje su stvarno pripadale Evropi krajem 19. i pocetkom 20. veka. Valjda je ovo drugo bolje.
S: Koje su mane samostalne Crne Gore, ako ih ima?
D.K: Njena osnovna mana je sto jos nije samostalna drzava. Mnogo brze ce postati uredjena i prosperitetna kada postane samostalna. Brze ce usvajati standarde i vrednosti koje danas postuje razvijena i civilzovana Evropa. Siguran sam da to vazi i za Srbiju. Mislim da samostalnost sama po sebi ne nosi nijednu manu, vec samo prednosti. Pogledajte EU, u njoj su sve suverene drzave koje se dobro staraju o ocuvanju sto veceg stepena sopstvene suverenosti.
S: Crna Gora, ova zvanicna, predlaze i savez drzava kao bolje resenje. Sta je tu dobro, a sta rdjavo?
D.K: Dobro je sto bi to bio savez nezavisnih i suverenih drzava, napravljen na osnovu obostrano i stvarno sagledanih interesa i drzavnih potreba. I ne bi bio nikome ni od koga nametnut. Siguran sam da jos u EU nije uradjena ozbiljna i temeljna analiza sustine i funkcionisanja drzavne zajednice. Niko jos nije saopstio argumente za opstanak i trajanje zajednice. Nije argument to sto Solana ili Kostunica tvrde da ce zajednica pre uci u EU nego dve drzave posebno. Sve analize do sada pokazuju da je sasvim obrnuto.
S: Nije li, gospodine Kujovicu, smesno da jednu zemlju u UN predstavljaju DVE delegacije?
D.K: Mi nismo jedna drzava vec dve. I to u zajednici koju podrzavaju samo oni koji je ne poznaju, i oni koji bi hteli zajednistvo po svaku cenu. Sa tog aspekta, to je vrlo ozbiljna stvar.
S: Ne boji li se Crna Gora bankrota posle razdruzivanja?
D.K: Predlazem Srbiji da vec jednom ucini da joj se Crna Gora "skine" sa pleca. Pa neka bankrotiramo. I moje pitanje: sta to Srbija daje Crnoj Gori? A za ovu zajednicu mnogo izdvajaju iz budzeta obe drzave, te je i sa tog stanovista zajednica potpuni promasaj.
S: Postoji li bojazan da Crna Gora jednostavno, posle odvajanja, bude iscepana na albanski deo. Hrvati imaju aspiracija na Boku kotorsku...
D.K: To su predvidjanja i poruke onog dela srpske politicke misli koji se brani stalnim sirenjem strahova i trazenjem neprijatelja.
S: Da li se pribojavate da ce Srbi okrenuti ledja Crnogorskom primorju?
D.K: Turisti iz Srbije ce ici tamo gde im je bolje. Nema tu govora o nekim patriotskim motivima, sve su interesi, sto je i normalno. Ne verujem u patriotski turizam i letovanje iz ljubavi prema Crnogorcima, Grcima ili Turcima.
S: I Crna Gora, ma kako glasnogovornoici Vase zvanicne politike pricali, podeljena je oko ideje o razdruzivanju. Ima li vladajuca koalicija, ili kako to Misko Vukovic ume lepo da kaze, "vecinslka Crna Gora", snage da "ubedi" protivnike odvajanja, da to prodje mirno, bez raspirivanja zle krvi i mrznje?
D.K: Jeste Crna Gora podeljena u tom pogledu, ali nije tako i u toj meri da moze doci do nemira. Prica o mogucim i verovatnim nemirima, ako dodje do razdvajanja, je sa politickim ciljem i namenjena je onemogucavanju referenduma. Odluka na referendumu ce biti postovana od strane onih koji ostanu u manjini, ma kakav ishod bio.
S: Sta sa imovinom Srba i Srbije u Crnoj Gori i obrnuto?
D.K: Samo neupuceni i slaboumni mogu imati strah za svoju imovinu u drugoj republici, zbog osamostaljivanja dve drzave. Imovinu garantuju i crnogorski i medjunarodni zakoni. Malo ko jos veruje u price da ce neko ostati bez vikendice u Budvi, posle razdvajanja Crne Gore i Srbije.
S: Srpska pravoslavna crkva i crnogorska crkva su debelo suceljene? Ne bojite li se sukoba na toj relaciji?
D.K: Jos 1996. godine Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve proucio je: "Bez obzira na raspad SFRJ, jurisdikcija SPC i dalje se proteze na sve pravoslavne na toj teritoriji". Dakle, ako vec ne moze vlast srpske drzave na toj teritoriji, barem vlast srpske crkve. Tako su odlucili, tada, episkopi SPC. Danas treba poslusati sta govore svestenici Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori o istoriji, naciji, jeziku. Na sceni je otvoreni kleronacionalizam. A, ne moze se zanemariti da je, prema hriscanskim nacelima, svaki nacionalizam velika jeres. Za razliku od SPC, Crnogorska pravoslavna crkva svojim verovanjem ne izlazi iz crkvenih nadleznosti i ne doprinosi podelama i netrpeljivosti medju ljudima. SPC u Crnoj Gori se bavi falsifikovanjem i menjanjem duhovne i kulturne istorije CG, i negiranjem svega sto je crnogorsko. Kada ste culi, da se prvosvestenik u nekoj evropski uredjenoj drzavi bavi politikom? Risto Radovic to neprestano cini u Crnoj Gori. Sedi i na stranackim skupovima, vredja neistomisljenike i negira sve sto je crnogorsko. Ne moze biti govora o sukobu dve crkve u Crnoj Gori, jer sukob nece CPC, nece njeni svestenici, vernici, pristalice. Uostalom, Crna Gora je u 20. vek usla kao verski najtolerantnija drzava na Balkanu. To nasledje, kao ogromnu istorijsku i civilizacijsku vrednost, prihvatila je CPC. Zbog toga joj pripada svako postovanje i podrska.
S: Imovina Vojske SCG je takodje problem. Sad, cuje se, da ce predsednik Saveta drzavne zajednice, potpredseddnik DPS, Svetozar Marovic traziti hitno smenjivanje nacelnika Generalstaba VSCG zbog, navodne, zloupotrebe gardijske brigade, a da je zapravo razlog da se spreci prebacivanje orudja i oruzja VSCG iz Crne Gore u Srbiju?
D.K: Nazalost, u vojsci se malo sta promenilo u odnosu na vreme kad je ona sluzila Milosevicu. Jedino sto vise ne zveckaju oruzjem po Crnoj Gori. Vojska je duzna da postuje pravila koja propisuje Ustavna povelja, pa i pravila o imovini. Sasvim je suprotna povelji odluka o Vojnom fondu, koja podstice prodaju imovine za potrebe vojske, a imovina je vlasnistvo drzava clanica na njihovim teritorijama. Inace, u reformi vojske skoro da nista nije uradjeno. Samo se prisetite pokusaja upisivanja u strategiju odbrane ovlascenja vojsci koja bi koristila za ocuvanje zajednice vojnom silom. Pa su sve to posle objasnjavali greskom nenaspavanih i mamurnih daktilografa i polupismenih podoficira. Takodje smo svedoci, protivustavne upotrebe gardijske brigade za potrebe crkve i krune. Mislite li da je to u redu, sto volja nacelnika Generalstaba i ministra vojske o tome odlucuje? Sutra bi oni mogli ponovo napraviti, na tim nacelima, Sedmi bataljon, ili recimo angazovati vojnu muziku, da svira na nekom privatnom veselju nekog generala.
S: Sta ako se Crna Gora izjasni na referendumu za o(p)stanak u SCG, da li cete svi vi, pobornici ideje o razdruzivanju podneti ostavke?
D.K: Ne zalazem se za nezavisnost i puni crnogorski suverenitet i identitet zbog neke sopstvene pozicije u vlasti ili drzavi. Borim se za ideju koju smatram mnogo boljom od bilo kojeg zajednistva sa Srbijom. Srbija i Crna Gora su imale najbolje odnose u njihovoj istoriji kada su bile nezavisne drzave. Vlast, odnosno politiku vidim samo kao sredstvo da se borim za sopstvenu ideju, a ne zbog licnog standarda koji je mnogo losiji nego da sam, recimo, urednik u nekoj izdavackoj kuci. Siguran sam da niko nece imati potrebe da nakon referenduma podnosi ostavke.
S: Kakva je osnovna razlika izmedju srpskog i maternjeg jezika?
D.K: U tome sto je srpski maternji Srbima. Nemojte gubiti iz vida, da svako ima pravo da jezik kojim govori imenuje kako on hoce. Pa i Crnogorci. Zamislite, da samo Crnogorci, prema tumacenjima Srba u Crnoj Gori, nemaju pravo na svoj jezik.
S: Koji su naucni kriterijumi korisceni za "razdvajanje" jezika?
D.K: Imenovanje jezika je stvar konvencije, politicke odluke i stvar ljudskih prava. A pitanje jezika uvek stoji u centru svake ozbiljne price o drzavi, narodu, naciji, jer jezik predstavlja najdublji izraz bica jednog naroda. Svako ko ima osnovna saznanja o znacaju jezika za jedan narod i jednu drzavu, zalagace se za sopstveni jezik i imenovanje jezika svojim imenom. Isto tako, onaj ko sve to zna, a porice postojanje odredjenog naroda i drzave, borice se svim silama da im porekne i jezik i ime koje mu pripada. Samo ignorant moze danas cutati pred ociglednom najezdom da se svi atributi Crne Gore i crnogorskog naroda oznacavaju jezuitskom izmisljotinom i vatikanskom tvorevinom. Ne smeta Srbima u Crnoj Gori albanski, hrvatski, bosnjacki jezik, vec samo crnogorski. Ne bore se oni za srpski jezik i njegovu odbranu, jer znaju da to niko ne dovodi u pitanje, vec se bore da se ne upise i ne imenuje crnogorski jezik.
S: Da li su, ipak, korisceni politicki kriterijum u stvaranju "dva" jezika?
D.K: Dakle, ovde jos nije rec o preimenovanju sluzbenog, zvanicnog jezika, vec nastavnog predmeta. O sluzbenom jeziku ce tek biti reci kad bude radjen novi ustav Crne Gore. Radi se, naime, o politickom pomeranju teze.
S: Zasto Amerikanci ne proglase americki jezik, ili maternji, vec zadrzavaju engleski jezik?
D.K: Takvo uporedjenje je neprimereno ovim nasim prilikama. Zasto, nakon raspada SFRJ, svi dobise pravo na svoj jezik osim Crnogoraca? Zasto ne postavite to pitanje?
S: Da li se bojite da isterivanjem srpskog prekrajate istoriju Crne Gore? Poznato je govorni jezik u crnogorskim zakonima, udzbenicima, svedocanstvima, uvek nazivao srpskim?
D.K: Istorija je stalno napredovanje svesti o slobodi i stalno osvajanje slobode. I nista nije tako, a da ne bi moglo biti i drugacije. Ako je to sve tako, a jeste, onda je prica o prekrajanju istorije sada potpuno suvisna. Inace bih vas mogao vratiti na 1918. godinu, i pre i posle nje. Pa da, recimo, razgovaramo o tome kako je regent Aleksandar, kao svetovni vladar, mogao ukinuti dekretom Crnogorsku pravoslavnu crkvu, koja je po carigradskom katalogu bila upisana pod brojem 9? I, tako redom.
S: Da li cete posle promene jezika ukinuti i dela Njegosa, Sv. Petra Cetinjskog, kralja Nikole, jer se u njihovim delima najcesce pominju Srbi i srpstvo?
D.K: Treba znati, izmedju ostalog, i to, da je u njihovom vremenu srpstvo izjednacavano sa pravoslavljem, te otuda ta i takva terminologija. A inace su svi oni pisali na izvornom crnogorskom jeziku. Ne mislite, valjda, da je jezik "Gorskog vijenca", ili "Luce" srpski, a ne crnogorski?
S: Kako Vam zvuce stihovi: "Na srpska polja, na polja bojna, onamo braco spremajte hod", crnogorska himna "Onamo namo" koju je napisao kralj Nikola?
D.K: Pa, jeste. Nikola Mirkov je u to doba merkao i sanjao presto u Beogradu, i video sebe kao kralja svih Juznih Slovena. A kako vama zvuce njegove reci: "Dje godj podje Crnogorac u svijet, vraca se k'o Crnogorac. A kad podje u Beograd, vraca se k'o Srbin"?
S: U vasim novinama sam procitao: "Ako ubica zeli da ostane neotkriven, neka ubija po Budvi"?
D.K: Niko se ne moze osecati dobro kod cinjenice da se to sve dogodilo u Crnoj Gori. No, nadam se da ce nadlezni organi rasvetliti te zlocine i njihove narucioce i izvrsioce.

NAKNADNA PAMET, POSLE UGRUVAVANJA
S: Najavljuje se povratak opozicije u parlament, da li je to pobeda DPS, poraz SNP, ili povratak pameti?
D.K: Naknadna pamet, posto su se dobro politicki ugruvali. Dobro je da se vracaju, jer su se dosta potucali po ulicama i trotoarima Crne Gore. Inace, ne koristim izraze "poraz" i "pobjeda". Ali je dobro kad se neko dozove pameti. Sad im se slatko smeje ucenicka i studentska omladina, kako se neuspesno pokusavaju politicki oporavljati na pitanju imena nastavnog predmeta, odnosno jezika po njihovoj prici.

UMERENI BORAC ZA OBNOVU SUVERENITETA
S: Nedavno smo procitali "Top 10" najvecih separatista u Crnoj Gori, imate li primedbu? Ili, kako, po Vama, izgleda "Top 10" najvecih Srba danas u Crnoj Gori?
D.K: Nisam gledao listu, ali mi je onaj separatista od Miska Vukovica rekao, da sam na toj listi na solidnom 10. mestu. Ja sam, inace, umereni i odmereni borac za obnovu crnogorskog suvereniteta i identiteta u poredjenju sa, recimo, Miskom Vukovicem i Dejanom Vucinicem. A o Srbima ne mogu dati sud, oni se uglavnom u Crnoj Gori dele na Srbe i Srbe koji su majstori za beogradske fotelje i stanove. Ovi drugi zauzimaju prvih osam ili devet mesta, a preostala dva ostavljam dvojici Srba koji stvarno veruju da su svi na planeti Srbi, ili su to barem poreklom.

SRBI MANJINA SAMO PO BROJU
S: Da li ce, posle eventualnog razdruzivanja gradjani Crne Gore, koji se izjasne da su Srbi, biti konstitutivan narod, ili ce postati manjina?
D.K: Srbi ce biti manjina samo po broju u odnosu na Crnogorce. Sve drugo ce biti isto, jer mi smo gradjanska drzava, tolerantna na sve razlicitosti. Inace, politicki najagresivniji deo gradjana u Crnoj Gori, vec deset godina su oni koji se predstavljaju kao veliki Srbi.

 

[Gediminas]

ЂЕТИЋИ МОЈИ МИЛИ, ШТО СЕ ТИЧЕ ДА ФАКТО САРАДЊЕ ЧЕТНИКА СА НЕМЦИМА И ИТАЛИЈАНИМА ШТА СТЕ ОЧЕКИВАЛИ ДА ЈЕ ТРЕБАЛО МОЖДА ДА САРАЂУЈУ СА УСТАШАМА, БАЛИЈАМА, КОМУНИСТИМА ИЛИ БАЛИКОМБТАРОВЦИМА. САРАЂИВАЛО СЕ ИЗ ДВА РАЗЛОГА. ДА БИ СЕ ПРЕЖИВЕЛО И ДА БИ СЕ ДОШЛО ДО ОРУЖЈА. ПОЗНАТО ЈЕ ДА СУ ПАРТИЗАНИ ДОБИЈАЛИ ДАЛЕКО ВЕЋЕ КОЛИЦИНЕ ОРУЖЈА И МУНИЦИЈЕ И ОД ЕНГЛЕЗА И ОД СОВЈЕТА НЕГО ЧЕТНИЦИ А СВО ТО ОРУЖЈЕ СУ УГЛАВНОМ КОРИСТИЛИ ПРОТИВ ЧЕТНИКА. ПА КАКО ОНДА ДА СЕ ПРЕЖИВИ. ИТАЛИЈАНСКО ОРУЖЈЕ У ЧЕТНИЧКИМ РУКАМА ЈЕ УПОТРЕБЉАВАНО ПРОТИВ УСТАША И КОМУНИСТА ТЈ. ПРОТИВ ДВА НАЈВЕЋА НЕПРИЈАТЕЉА СРПСКОГ НАРОДА ТАДА.
ШТО СЕ ТИЧЕ НЕМАЧКО-ПАРТИЗАНСКОГ СПОРАЗУМА ОН ЈЕ ИЗ МАРТА 1943. ДРАЖА НИЈЕ НИКАД ТАКАВ СПОРАЗУМ ПОТПИСАО.

 

[aleks1]

Lepo se u Crnoj Gori kaze za tog coveka da je politicki komarac i da je muvlje pameti. Ja samo mogu da dodam - odlicna metafora!

Nece valjda oni koji su demokratiju ucili u Kumrovcu da nas danas uce o demokratiji?

Ja se ne osecam prozvanim. Meni godi ordinarna glupost vodecih politicara u Crnoj Gori. Ja sam samo tuzan sto opozicija u Crnoj Gori nije adekvatna i nije sposobna da se, sa komunistima, mafijasima i falsifikatorima identiteta, istorije i kulture, efikasno, ali demokratski, obracuna.

Odakle tebi ideja da ja ovo pisem iz Beograda?

Nije sustina samo da se obracunamo sa komunistickim sistemom (kome Crna Gora, na zalost, jos uvek robuje - uz primese jos nekih drustvenih devijacija). Potrebno je da se izadje na kraj sa ljudima koji su nosioci takvog retrogradnog sistema. Medju njima covek iz "socijaldemokratske partije" (drugim recima, montenegrinski komunisti indipendisti) ima znacajno mesto. Necu da pisem o tome sta ta partija predstavlja i koliko je udaljena od evropskih politickih trendova. To nije tema.

I nije Crna Gora jedina srpska zemlja koja ima problem sa komunizmom i komunistima (nerado upotrebljavam avnojevsku terminologiju), ali je njen problem izrazito naglasen, i to, verovali ili ne, u 21. veku. Problem sa komunistickim nasledjem postoji i u Srbiji (veliki), i u Republici Srpskoj (manji, ali ne mali) pa i u ostalim avnojevsko-revolucionarnim tvorevinama poput BJRM, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Ja kao autenticni antikomunista ne mogu i ne zelim da robujem revolucionarnim dostignucima. Problem je sto su to sve u sustini, antilustratorska drustva nastala na krilima komunisticke revolucije i sto robuju ksenofobiji (srbofobiji), predrasudama, propagandama... Sve to u mesavini sa mentalitetom "kasabe" i iracionalnom zeljom za rascepkanoscu (dezintegraciji umesto integraciji)utice na to koliko je region Balkana odnosno srpskog nacionalnog prostora udaljen od Evrope. Nikako ne smem da zaboravim glavni vezivni faktor svega ovoga, a to je nedemontirana tajna komunisticka policija, ozloglasena UDBA, koja jos uvek izuzetno uspesno funkcionise, koja ima svoje medije, svoje politicare...

Sve se ovo reflektuje i na polje nacionalnog nasledja, npr. jezika (bez obzira kako ga nazivaju, postoji SAMO srpski), na polje "nastanka novih nacija", "crkava", simbola, drzava, istorija, pa cak i etnogeneza...

Komunizam je napravio i pravi ogromnu stetu srpskom nacionalnom korpusu i srpskoj gradjanskoj klasi (kojoj pripadam, bez namere da koristim marksisticku terminologiju). Upravo je srpska gradjanska klasa najvise stradala, stradale su i institucije koja je ona formirala ili obnovila, a strada i dan danas na razlicite nacine.

Za njena dostignuca i vrednosti, borili su se i hrabri general Mihajlovic, i neustrasivi major Pavle Djurisic, i Kralj izgnanik Petar II, i Pravoslavlju odani Princ Mihajlo Petrovic, i Slobodan Jovanovic, i Jovan Ducic, i Zivojin Peric i ostali srpski velikani i rodoljubi.

Za iste vrednosti, borim se i ja, u 21. veku.
U slobodnom svetu, Evropi i Sjedinjenim Drzavama, ova nacela se veoma lako prepoznaju, uporedjuju sa slicnima ili istima koja egzistiraju kod njih, i dobijaju snaznu podrsku.

P.s.
Moram jos i da se osvrnem i osudim primitivizam pojedinih prisutnih na ovom forumu ciji je nick iskazan augmentativom (a zasluzuje deminutiv), a narocito ophodjenje prema damama. Ja razumem da se ostane bez argumenata, ali damama uputiti onakve reci je, blago receno, varvarski.






CICA DRAZO, NEKA TI JE SLAVA,
POGIN'O SI ZA NARODNA PRAVA!

...SASTALI SE, PA GOVORE,
PETOKRAKU DA OBORE.
DA OBORE JER NE VALJA,
ONA NECE PETRA KRALJA.
ONA NE DA, SRPSKOM RODU,
LJUDSKO PRAVO I SLOBODU!...

 

[Gediminas]

КАД БИ СРПСКА ДЈЕЦА ИСТИНУ ЗНАЛА
РЕКЛА БИ ИМ ВЈЕЧНА ХВАЛА
ПОДИГЛА БИ ХРАМ СЛОБОДЕ
ЗА ЧЕТНИКЕ И ВОЈВОДЕ

 

[Цар Душан]

Ма све је то супер,него какве везе четници имају с комунистима у ЦГ?