Zašto Hamlet okleva ?

[Nina]

Priča o Hamletu, danskom kraljeviću zapravo holandska narodna priča o izvesnom Amletu,koju je zapisao istoričar Sakso Gramatik,
u svom delu Danska istorija iz 1516. g, iz koje je Šekspir uzeo sižee za svog Hamleta.Kroz priču o Hamletu ,Šekspir postavlja pitanja o tome šta znači biti čovek, koja je granica između dobra i zla, kako i da li opravdati zločin i da li dužnost nadjačava moral. Hiljade stranica napisano je na temu lika Hamleta i mnogi mislioci i filozofi su dali svoj sud, ali odgovor na pitanje zašto Hamlet okleva da osveti ocevo ubistvo , nije pronađen.

O, biti ili ne biti - to je pitanje:
Da li je ljudskog duha dostojnije
Trpeti pračke i strele sudbine nasilne,
Ili oružje dići na more muka
I otporom ih sve zauvek okončati?

Umreti, samo usnuti - i ništa više;
I tim snom reći da smo prekinuli
Naše duše bol i hiljade onih jada
Što ih priroda ljudska nasleđuje.

Pred kakvim se to dilemama našao Hamlet i zašto okleva kod donošenja odluke ?

 

[Andrej Bolkonski]

To,pred kakvim se dilemama nasao Hamlet,ne moze niko drugi objasniti,do sam Hamlet. Zasto okleva...pa ceka pogodan trenutak,da zabode svoj
bodez,kao toreador koji ceka da mu bik okrene najbolji polozaj,da mu macem zada smrtonosan udarac.direktno u srce...

 

[Nina]

Sam sto Hamlet nije zadao smrtonosni udarac ubici njegovog oca

 

[Andrej Bolkonski]

Nije. Zato sto je oklevao.Ali to ne znaci,da nakon dugog oklevanja,nece zadati taj smrtonosni udarac....?

 

[Nina]

pitanje je zasto Hamlet okleva, koji su razlozi za oklevanje?
o tome su do sada mnogi filozofi i psiholozi raspravljali i svako je imao svoje mišljenje ,a razloga je bilo sijaset

 

[Andrej Bolkonski]

pitanje je zasto Hamlet okleva, koji su razlozi za oklevanje?
o tome su do sada mnogi filozofi i psiholozi raspravljali i svako je imao svoje mišljenje ,a razloga je bilo sijaset

Verovatno se uplasio,koliku kaznu bi mu odredio sud, a verovatno nije imao dovoljan broj zlatnika,da plati dobrog advokata...

 

[oziman]

Priča o Hamletu, danskom kraljeviću zapravo holandska narodna priča o izvesnom Amletu,koju je zapisao istoričar Sakso Gramatik,
u svom delu Danska istorija iz 1516. g, iz koje je Šekspir uzeo sižee za svog Hamleta.Kroz priču o Hamletu ,Šekspir postavlja pitanja o tome šta znači biti čovek, koja je granica između dobra i zla, kako i da li opravdati zločin i da li dužnost nadjačava moral. Hiljade stranica napisano je na temu lika Hamleta i mnogi mislioci i filozofi su dali svoj sud, ali odgovor na pitanje zašto Hamlet okleva da osveti ocevo ubistvo , nije pronađen.

O, biti ili ne biti - to je pitanje:
Da li je ljudskog duha dostojnije
Trpeti pračke i strele sudbine nasilne,
Ili oružje dići na more muka
I otporom ih sve zauvek okončati?

Umreti, samo usnuti - i ništa više;
I tim snom reći da smo prekinuli
Naše duše bol i hiljade onih jada
Što ih priroda ljudska nasleđuje.
Pogledajte prilog 910320

Pred kakvim se to dilemama našao Hamlet ?

Не знам одакле сте извукли освету као главно питање Хамлетове дилеме? У стиховима које си цитирала, у тој чувеној дилеми, Хамлет се пита о суштини живота. Дилема је живети или не живети?

Цитат се наставља овим речима:

"Умрети, спавати –- можда сањати!
Да, ту је чвор!
Јер у том спавању смртном какви би снови
могли доћи кад живота ово клупче одмотамо?
Ту морамо стати; то је обзир тај
што беди нашој продужава век!
Јер ко би поднео бичеве, поруге,
неправде силних и злоставе гордих,
бол презрене љубави, насиља,
и обест власти, понижења која
од безвредних трпи стрпљива заслуга -
кад сам себи можеш слободу да даш
и голим ножићем? Ко би вукао товар,
под умором живота стењући и знојећи се
да га страх не буни од нечег после смрти,
од тајне земље, са чијих међа
још ниједан путник вратио се није?"

Одговор на Хамлетову дилему давно је дао Сократ:

"Бојати се смрти не значи ништа друго него држати се мудрим а не бити мудар. То значи мислити да човек зна оно што не зна. Та нико не зна није ли смрт од свих добара највеће добро за људе, а опет плаше се од ње као да поуздано знају да је највеће зло. И како да то није незнање и то оно најпрекорније, кад неко уображава да зна оно што не зна."

Платон "Одбрана Сократова"

Смрти се људи плаше као да апсолутно знају да је она зло, што значи да делају као да знају оно што не знају.
Ово јасно показује да се ту не ради о знању, о промишљању, већ о најобичнијем инстикту.

Шопенхауер је овим речима писао управо о томе:

"U stvari, strah od smrti je nezavisan od svakog saznanja: i životinja ga ima, mada za smrt ne zna. Sve što je rođeno donosi ga sa sobom na ovaj svet. Ali taj strah od smrti a priori samo je naličje volje za život, koja smo svi mi. Otuda je svakoj životinji urođena kako briga za njeno održanje, tako i strah od njenog uništenja. Taj strah, a ne čisto izbegavanje bola, jeste ono što se manifestuje u strašljivoj pažnji sa kojom životinja teži da se osigura, sebe, a još više svoj nakot, od svakoga ko bi mogao postati opasan.
I čovek je od prirode isti takav. Najveće zlo, najgore što može svuda da preti jeste smrt, najveća strava jeste strah od smrti. Ništa nas neodoljivije ne navodi na najžarkije saučešće kao prizor drugog čoveka u životnoj opasnosti, ništa strašnije od izvršenja smrtne kazne. Bezgranična privrženost životu koja se ovde manifestuje ne može poticati iz saznanja i razmišljanja: pred njima ta privrženost pre izgleda besmislena; uzev u obzir da sa objektivnom vrednosti života stvar vrlo loše stoji. Kada bi čovek zakucao na grobove da pita mrtvace da li bi hteli da vaskrsnu, oni bi odrečno zavrteli glavom".

Svet kao volja i predstava 2\41

 

[jelen.co]

Biti il' nebiti ili zašto Hamlet okleva ?​

Mlakonja!

 

[Metronomy]

Naravno da nije pitanje ziveti ili ne ziveti, nego je pitanje sta je iza smrti i koliko na to utice osveta, da li je osveta samo jos i sujeta ili je pravo bozije da sudi....za hamleta je savest vaznija od straha od smrti...."koji ubogi covek moze sebi odrediti mir" moze li?
Strah od nepoznatog plasi samo one koji savest nemaju...a kao sto znamo, mnogi su taj strah lako pobedjivali i za gluplje stvari nego sto je savest.

Јер у том спавању смртном какви би снови
могли доћи кад живота ово клупче одмотамо?

jer covek ne zna sta je iza smrti....ima li prava hladnokrvno da oduzme zivot, tudj ili svoj...svejedno je zivot.

 

[oziman]

Naravno da nije pitanje ziveti ili ne ziveti, nego je pitanje sta je iza smrti i koliko na to utice osveta, da li je osveta samo jos i sujeta ili je pravo bozije da sudi....za hamleta je savest vaznija od straha od smrti...."koji ubogi covek moze sebi odrediti mir" moze li?
Strah od nepoznatog plasi samo one koji savest nemaju...a kao sto znamo, mnogi su taj strah lako pobedjivali i za gluplje stvari nego sto je savest.
jer covek ne zna sta je iza smrti....ima li prava hladnokrvno da oduzme zivot, tudj ili svoj...svejedno je zivot.

Нећу да одговарам на ово осим да констатујем колико је велика разлика коју неко уметничко дело, па чак и филозофско, оставља на различите људе. Колико се при томе даје машти на вољу, колико се пројектује, тако да коначан закључак нема везе са оним што је написано.

"Кao što i najsnažnija ruka bacajući neko lako telo, ipak ne može da mu da takvo kretanje da bi moglo da preleti veliko rastojanje i snažno da udari, već ono uskoro gubi energiju i pada u blizini pošto mu je nedostajao sopstveni materijalni sadržaj za prihvatanje strane sile; isto tako stoji stvar sa lepim i velikim mislima, čak i sa remek delima genija, kada se za njih ne nađe nikakva druga publika, osim malih, slabih i izopačenih umova.
Da bi to oplakivali u horu ujedinili su svoje glasove mudraci svih vremena.

Na primer, Isus, sin Sirahov, primećuje: "Ko govori sa glupakom, taj govori sa onim koji spava. Kada je sve gotovo, onda ovaj zapita: šta je to?" A Hamlet: kaže (podmukao govor spava u uhu budale).

Kod Getea:"I najlepša reč nailazi na podsmeh ako je slušalac oštećenog sluha". i zatim:
"Tvoja nastojanja su uzaludna, sve ostaje tako gluvo".

Kod Lihtenberga pak: "Ako se pri sudaru glave i knjige dobije potmuo zvuk, da li on uvek pripada knjizi?" I potom: "Takva dela su kao ogledalo: kada u njega pogleda majmun, ne može da izviri apostol."

Шопенхауер, Parerga i paralipomena 1

 

[Metronomy]

Necu se spustati na nivo promasene filozofije koja se brani tako sto ne priznaje drugo misljenje.
a i tebi je sasvim jasno da je lako vredjati citatom kada nemas odgovor.
to je otprilike sve sto govori o filozofiji citiranih u vremenu gde su najpametniji ujedno i najsilniji...kad bi to moglo i sada uvek bi glupi i silni bili najpametniji, no srednji mracni vek je psrosao i kameno robovlasnicko doba nepismenih isto, pa je taj zvuk vremena samo budalastina ogranicenih...

Umreti, samo usnuti - i ništa više;
I tim snom reći da smo prekinuli
Naše duše bol i hiljade onih jada
Što ih priroda ljudska nasleđuje.

Јер у том спавању смртном какви би снови
могли доћи кад живота ово клупче одмотамо?
Ту морамо стати; то је обзир тај
што беди нашој продужава век!
Јер ко би поднео бичеве, поруге,
неправде силних и злоставе гордих,
бол презрене љубави, насиља,
и обест власти, понижења која
од безвредних трпи стрпљива заслуга -

Hamlet ne govori sebi, vec postavlja pitanje citaocu...ljudima....

Da li je nasledje ono koje te tera da ne budes ti? biti il' ne biti ....covek.

 

[louiskrstic]

Ako dilemu Hamleta, oklevanje, gledamo kao borbu između dužnosti i morala (unutarnje narasle etičnosti, koja je spoljašni izraz unutarnje narasle duhovne svesti) možemo reći da je unutarnja etičnost sebe po snazi izjednačila sa društveno usađenim običajima i obavezi osvete koja mu je nametnuta.
Izvršiti osvetu, znači da je još daleko od dubljeg razumevanja svrhe, smisla i cilja življenja pa na život gleda mehanički iz pozicije uma.
Ne izvršiti osvetu, ili još bolje, čak ni ne razmišljati o osveti kao mogućnosti je znak da je osoba napustalia automatizam funkcionisanja i u sebe je ufradila ljubav kao presudni faktor u procesu razmišljanja i donošenja odluka.
Takva neodlučnost govori i još nešto, a to je, da je osoba počela tek tada da razmišlja.

Gledamo li na ovu dilemu Hamleta iz pozicije citiranih stihova koje je naveo Oziman možemo sagledati da je ta dilema uvek bila i uvek je prisutna u svim društvima pa i danas. "Da li se boriti fizičkim sredstvima za 'slobodu' ili trpeti poniženja..."
Nasilna borba za slobodu nikada ne donosi slobodu (zato je Isus i rekao da je bolje okrenuti i drugi obraz), već donosi još veće ropstvo, a to je obaveza ponovnog rađanja jer nas je vezao Zakon Uzroka i posledica za one ljude od kojih smo otimali slobodu nasilnim putem.

Da, Sokrat, koji nije bio filozof već duhovni velikan, koji nije otkrivao svoj pravi identitet, kao takav je znao da "Strah od smrti jeste ustvari strah od života." Jer, onaj ko zna i razume život nikada se neće bojati smrti. Nije li zato popio čašu otrova a da nikada nije pomišljao da se bori protiv onih koji ga osuđuju na smrt...
Šopenhauer je pomešao neke stvari. Čovek u sebi ima usađenu potrebu da što duže živi ne zbog straha od smrti već zbog potrebe da ostaje u ovaj svet i nastavi sa svojom ličnom misijom iskustvenog rada na ekspanziji svesti.
Jedno je nagon za opstajanjem a drugo je strah od smrti - već je rečeno da je to uglavnom strah od života....
Majka, svakog živog bića u sebi ima probuđen osećaj da svoje mladunče čuva i održava mu život po svaku cenu. Ne zbog straha od smrti već je to usađeno i probuđeno u njoj kako bi obezbedila da to biće (tačnije Duša) nastavi u ovom svetu sa svojom životnom misijom. Jer, to je način da svi mi kao delovi ili sikre tog života, izrastamo u svojoj svesti i kapacitetu ljubavi.
Ovaj svet sa svim živim bićima je kreiran da ima sva moguća previranja pa i ona najbolnija ali u vek da nastoji opstati i produžiti svoje postojanje. Zato se svako uvistvo smatra najgorim činom prema životu pa makar to bio lični život.

 

[Nina]

Okleva jer se preispituje i razmislja da ako ubije svog strica, počiniće isti zlocin koji želi da kazni, cime ce završiti u paklu.
Savest i vera su jedni od razloga zbog kojih Hamlet okleva.