DarkMoon
Legenda
- Poruka
- 54.635
Kao i svi ostali, tako i ovaj Zakon ne primenjuje se na povlašćenim pripadnicima naprednjačkog kartela. Pojedinci iz Vučićevog okruženja nekažnjeno su gradili na klizištima, u koritima reka, na Savskom nasipu su podigli celo naselje, a srušili su stotine zgrada koje su bile označene kao spomenici kulture, na Kopaoniku, Rtnju, Goliji i Zlatiboru primenili su dizajn karakterističan za Borču i Mali Mokri Lug. Sve što su bespravno izgradili od 2018. do danas, moći će nekažnjeno da legalizuju čim počne primena novog zakona.
Ispred Vlade Republike Srbije i resornog Ministarstva građevinarstva, predlog izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata u skupštinsku proceduru će pustiti ministar Goran Vesić. Po običaju, u kreiranju zakona Vladi „pomaže“ Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koji je ekspozitura USAID-a, američke agencije pod kontrolom Soroševe fondacije. Predlozi izmena postojećeg Zakona, koje je izneo NALED odnose se na dodatne olakšice građanima, kao što je plaćanje taksi na rate.
Osim toga, NALED predlaže da se ukine obaveza plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, na koji se uračunava kamata za period od početka radova do pokretanja postupka ozakonjenja. U praksi, to znači da će investitorima biti oprošteno i to što nisu hteli da plate i te doprinose. Investitori će zadržati sav profit od prodaje objekata, a njihove finansijske obaveze biće podmirene iz republičkog i budžeta lokalnih samouprava.
Posledice ovog Zakona o ozakonjenju bespravno podignutih objekata biće iste kao i one koje je izazvao Zakon o konverziji zemljišta, kojim je tajkunima, koji su privatizovali državna i društvena preduzeća, poklonjeno građevinsko zemljište čija vrednost se procenjuje na oko 30 milijardi evra. Ta cifra će se desetostruko uvećati kad se zemljište isparceliše i proda investitorima.
Vučić je ceo državni aparat i pravni sistem prilagodio interesima bogataša. Sa ova dva zakona oštetio je Srbiju za više od 200 milijardi evra. I svi ostali zakoni služe naprednjačkoj kasti novobogataša da šire svoje imperija, a državnim službenicima da uzimaju masne provizije. Za to se najčešće koristi Zakon o javnim nabavkama.
Državna revizorska institucija je utvrdila da javna preduzeća i ustanove svake godine na nezakonit način sprovedu javne nabavke vredne oko tri milijarde evra. Prema izveštaju DRI za prošlu godinu, čak 97 odsto nepravilnosti, u vrednosti od 1,07 milijardi evra, odnosi se na javne nabavke koje su sprovela tri javna preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Putevi Srbije i Infrastrukture Železnice. Samo na usluge dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, ta tri preduzeća su trošila više od 200 miliona evra godišnje. Da su razmere prevara i pljački kroz tendere mnogo veće pokazuje podatak da se na 72 odsto konkursa prijavljuje samo jedan ponuđač. Tenderski uslovi se pripremaju upravo za jednog, unapred određenog ponuđača, dok se ostali potencijalni konkurenti obeshrabruju na razne načine, pa čak i direktnim pretnjama. Postoje i drugi načini za izbegavanje obaveza propisanih Zakonom, a kako se oni primenjuju u praksi često je prezentovao Aleksandar Vulin.
Odmah po dolasku naprednjačkog kartela na vlast, kad je postavljen na funkciju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Vulin se upustio u sumnjive, ali profitabilne poslove. Da bi izbegao kontrolu tenderske nabavke bezbednosnih kamera za srpska naselja na severu Kosmeta, Vulin je akciju sproveo po hitnom postupku, a onda taj posao proglasio državnom tajnom. Bez tendera, početkom decembra 2012. godine, za nabavku kamera angažovao je firmu DBS Konsel Security Servis, čiji vlasnik je Uroš Čubrilović, Vulinov prijatelj. Avans od skoro milion evra plaćen je preko opštine Zvečan, koja je izabrana navodno „zbog geografskog položaja, koji omogućava bržu i efikasniju obradu podataka sa svih kamera“. Kamerama je pokrivena Kosovska Mitrovica, a prijavljeno je da su instalirane i u Gračanici, iako ih tamo niko nikada nije video.
Posle direktorske funkcije u Kancelariji za KiM, Vulin je prebačen u fotelju ministra za rad i socijalne službe. I tamo se istakao spornom dodelom 1,88 miliona evra namenjenih udruženjima građana, koja se bave temama iz tog resora. Vulin je, za potrebe Ministarstva rada, postrošio 1,4 milion evra za nabavku kancelarijskog nameštaja i kompjuterske opreme za ustanove socijalne zaštite. Iako ga je Zakon obavezivao da nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova, čija ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou prelazi cifru od 400.000 dinara mora da sprovede kroz tender, Vulin je izbegao da to uradi. Nabavke je podelio na po 400.000 dinara, kako ne bi morao da raspisuje tender, već da sam po svojoj volji izabere „najpovoljnijeg ponuđača“.
Tužilaštvo nije sprovelo istragu ni te, kao ni ostalih Vulinovih spornih poslovnih odluka. Naprotiv, tužilaštva i sudovi predstavljaju značajan deo u mreži kriminala. To se vidi i iz podatka da Više javno tužilaštvo u Beogradu svake godine pokrene samo 30 istraga, od kojih dve završe pravosnažnom presudom, obe sa uslovnom kaznom, od kojih jedna ima i novčanu.
U takvim postupcima treba tražiti objašnjenje otkud Vulinu 200.000 evra za kupovinu stana u beogradskoj opštini Zvezdara. Malo koji idiot iz SNS-a, a tamo ih ima u ogromnim količinama, poverovao da je Vulin dobio taj novac od tetke iz Kanade svoje supruge Nataše. Agencija za borbu protiv korupcije je 2017. godine, kad je izbila afera s Vulinovom tetkom, podnela krivičnu prijavu protiv Vulina, ali tužilaštvo je ekspresno obustavilo postupak. A upravo u tom stanu, u Gajevoj ulici, nalazi se sedište agencije Advertising Solutions, čija vlasnica je Nataša Vulin.
Advertising Solutions je osnovan sredinom decembra 2020. godine. Za tri poslovne godine, AS je ostvarila dobit od 45 miliona dinara, odnosno 384.000 evra. Agencija Nataše Vulin je radila za MTS, Philip Morris, BIO4 kampus, Auto-moto savez Srbije,Biotech i nekoliko gradova i opština, a pažnju javnosti privukla tek nedavno, marketinškim poslom vezanim za „Srpsku kuću“ u Parizu, i to ne zbog naročito uspešnog projekta, već zbog činjenice da joj je omogućeno da to radi u Francuskoj, iako se Aleksandar Vulin nalazi na crnim listama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije zbog veza sa kriminalom. Advertising Solutions je organizovao sve događaje u i oko „Srpske kuće“ u vreme Olimpijskih igara u Parizu, ali i po povratku srpskih sportista u Srbiju.
Političke i poslovne porodične manufakture Vučića i Vulina povezane su i akcijama ove agencije. Kao što je Aleksandar Vučić presekao crvenu vrpcu na „Srpskoj kući“, tako je njegova zvanična supruga Tamara Đukanović Vučić čest učesnik na konferencijama i u edukativnim radionicama, koje organizuje Nataša Vulin.
Advertising Solution je u maju ove godine, u Palati Srbija, održao konferenciju „Zajedno za mentalno zdravlje“, čiji pokrovitelj je bila Tamara Đukanović Vučić, koja je održala predavanje na tu temu. Iako bi moglo da se zaključi da ta bivša hostesa s Pinka nije stručna, treba priznati da ona ima bogato i burno iskustvo života sa osobom čije mentalno zdravlje nije u dobrom stanju. Isto vredi i za Natašu Vulin.
Aleksandar Vučić je stvorio kastu naprednjačkih milijardera i multimilionera. Njihove imperije su nastale, najčešće, na nezakonite načine, zloupotrebom monopola, pa i brutalnom pljačkom javnih resursa i privatne imovine. Pljačkaške pohodi na Srbiju, Vučić je prikrivao i opravdavao zakonskim rešenjima, kakva nudi i novi Zakon o ozakonjenju objekata.
Ispred Vlade Republike Srbije i resornog Ministarstva građevinarstva, predlog izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata u skupštinsku proceduru će pustiti ministar Goran Vesić. Po običaju, u kreiranju zakona Vladi „pomaže“ Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koji je ekspozitura USAID-a, američke agencije pod kontrolom Soroševe fondacije. Predlozi izmena postojećeg Zakona, koje je izneo NALED odnose se na dodatne olakšice građanima, kao što je plaćanje taksi na rate.
Osim toga, NALED predlaže da se ukine obaveza plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, na koji se uračunava kamata za period od početka radova do pokretanja postupka ozakonjenja. U praksi, to znači da će investitorima biti oprošteno i to što nisu hteli da plate i te doprinose. Investitori će zadržati sav profit od prodaje objekata, a njihove finansijske obaveze biće podmirene iz republičkog i budžeta lokalnih samouprava.
Posledice ovog Zakona o ozakonjenju bespravno podignutih objekata biće iste kao i one koje je izazvao Zakon o konverziji zemljišta, kojim je tajkunima, koji su privatizovali državna i društvena preduzeća, poklonjeno građevinsko zemljište čija vrednost se procenjuje na oko 30 milijardi evra. Ta cifra će se desetostruko uvećati kad se zemljište isparceliše i proda investitorima.
Vučić je ceo državni aparat i pravni sistem prilagodio interesima bogataša. Sa ova dva zakona oštetio je Srbiju za više od 200 milijardi evra. I svi ostali zakoni služe naprednjačkoj kasti novobogataša da šire svoje imperija, a državnim službenicima da uzimaju masne provizije. Za to se najčešće koristi Zakon o javnim nabavkama.
Državna revizorska institucija je utvrdila da javna preduzeća i ustanove svake godine na nezakonit način sprovedu javne nabavke vredne oko tri milijarde evra. Prema izveštaju DRI za prošlu godinu, čak 97 odsto nepravilnosti, u vrednosti od 1,07 milijardi evra, odnosi se na javne nabavke koje su sprovela tri javna preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Putevi Srbije i Infrastrukture Železnice. Samo na usluge dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, ta tri preduzeća su trošila više od 200 miliona evra godišnje. Da su razmere prevara i pljački kroz tendere mnogo veće pokazuje podatak da se na 72 odsto konkursa prijavljuje samo jedan ponuđač. Tenderski uslovi se pripremaju upravo za jednog, unapred određenog ponuđača, dok se ostali potencijalni konkurenti obeshrabruju na razne načine, pa čak i direktnim pretnjama. Postoje i drugi načini za izbegavanje obaveza propisanih Zakonom, a kako se oni primenjuju u praksi često je prezentovao Aleksandar Vulin.
Odmah po dolasku naprednjačkog kartela na vlast, kad je postavljen na funkciju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Vulin se upustio u sumnjive, ali profitabilne poslove. Da bi izbegao kontrolu tenderske nabavke bezbednosnih kamera za srpska naselja na severu Kosmeta, Vulin je akciju sproveo po hitnom postupku, a onda taj posao proglasio državnom tajnom. Bez tendera, početkom decembra 2012. godine, za nabavku kamera angažovao je firmu DBS Konsel Security Servis, čiji vlasnik je Uroš Čubrilović, Vulinov prijatelj. Avans od skoro milion evra plaćen je preko opštine Zvečan, koja je izabrana navodno „zbog geografskog položaja, koji omogućava bržu i efikasniju obradu podataka sa svih kamera“. Kamerama je pokrivena Kosovska Mitrovica, a prijavljeno je da su instalirane i u Gračanici, iako ih tamo niko nikada nije video.
Posle direktorske funkcije u Kancelariji za KiM, Vulin je prebačen u fotelju ministra za rad i socijalne službe. I tamo se istakao spornom dodelom 1,88 miliona evra namenjenih udruženjima građana, koja se bave temama iz tog resora. Vulin je, za potrebe Ministarstva rada, postrošio 1,4 milion evra za nabavku kancelarijskog nameštaja i kompjuterske opreme za ustanove socijalne zaštite. Iako ga je Zakon obavezivao da nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova, čija ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou prelazi cifru od 400.000 dinara mora da sprovede kroz tender, Vulin je izbegao da to uradi. Nabavke je podelio na po 400.000 dinara, kako ne bi morao da raspisuje tender, već da sam po svojoj volji izabere „najpovoljnijeg ponuđača“.
Tužilaštvo nije sprovelo istragu ni te, kao ni ostalih Vulinovih spornih poslovnih odluka. Naprotiv, tužilaštva i sudovi predstavljaju značajan deo u mreži kriminala. To se vidi i iz podatka da Više javno tužilaštvo u Beogradu svake godine pokrene samo 30 istraga, od kojih dve završe pravosnažnom presudom, obe sa uslovnom kaznom, od kojih jedna ima i novčanu.
U takvim postupcima treba tražiti objašnjenje otkud Vulinu 200.000 evra za kupovinu stana u beogradskoj opštini Zvezdara. Malo koji idiot iz SNS-a, a tamo ih ima u ogromnim količinama, poverovao da je Vulin dobio taj novac od tetke iz Kanade svoje supruge Nataše. Agencija za borbu protiv korupcije je 2017. godine, kad je izbila afera s Vulinovom tetkom, podnela krivičnu prijavu protiv Vulina, ali tužilaštvo je ekspresno obustavilo postupak. A upravo u tom stanu, u Gajevoj ulici, nalazi se sedište agencije Advertising Solutions, čija vlasnica je Nataša Vulin.
Advertising Solutions je osnovan sredinom decembra 2020. godine. Za tri poslovne godine, AS je ostvarila dobit od 45 miliona dinara, odnosno 384.000 evra. Agencija Nataše Vulin je radila za MTS, Philip Morris, BIO4 kampus, Auto-moto savez Srbije,Biotech i nekoliko gradova i opština, a pažnju javnosti privukla tek nedavno, marketinškim poslom vezanim za „Srpsku kuću“ u Parizu, i to ne zbog naročito uspešnog projekta, već zbog činjenice da joj je omogućeno da to radi u Francuskoj, iako se Aleksandar Vulin nalazi na crnim listama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije zbog veza sa kriminalom. Advertising Solutions je organizovao sve događaje u i oko „Srpske kuće“ u vreme Olimpijskih igara u Parizu, ali i po povratku srpskih sportista u Srbiju.
Političke i poslovne porodične manufakture Vučića i Vulina povezane su i akcijama ove agencije. Kao što je Aleksandar Vučić presekao crvenu vrpcu na „Srpskoj kući“, tako je njegova zvanična supruga Tamara Đukanović Vučić čest učesnik na konferencijama i u edukativnim radionicama, koje organizuje Nataša Vulin.
Advertising Solution je u maju ove godine, u Palati Srbija, održao konferenciju „Zajedno za mentalno zdravlje“, čiji pokrovitelj je bila Tamara Đukanović Vučić, koja je održala predavanje na tu temu. Iako bi moglo da se zaključi da ta bivša hostesa s Pinka nije stručna, treba priznati da ona ima bogato i burno iskustvo života sa osobom čije mentalno zdravlje nije u dobrom stanju. Isto vredi i za Natašu Vulin.
Aleksandar Vučić je stvorio kastu naprednjačkih milijardera i multimilionera. Njihove imperije su nastale, najčešće, na nezakonite načine, zloupotrebom monopola, pa i brutalnom pljačkom javnih resursa i privatne imovine. Pljačkaške pohodi na Srbiju, Vučić je prikrivao i opravdavao zakonskim rešenjima, kakva nudi i novi Zakon o ozakonjenju objekata.
