Dejan Stanković je desetine miliona evra zaradio na fudbalskom terenu, u dresovima Crvene zvezde, Lacija i Intera, a potom i kao trener. Pre četiri godine, kad se, kao trener, vratio u Zvezdu, odlučio je da se upusti u biznis sa luksuznim nekretninama. Stanković je u junu 2020. kupio 50 odsto vlasništva u firmi Maison Royal od osnivača Dragana Ruvarca. (Ruvarac je nedavno privukao pažnju javnosti, kad je policija na srpsko-hrvatskoj granici zadržala pevačicu Severinu, koja je trebalo da nastupi na privatnoj zabavi, koju je on organizovao.) Stankovićeva i Ruvarčeva firma izvodi luksuzne projekte Royal Residence i Royal Art Residence spa kod Kalenića, u Baba Višnjinoj i Kursulinoj ulici, kao i na Kosančićevom vencu.
Magazin Tabloid je nekoliko puta pisao o načinu na koji je Stanković došao do lokacije na Vračaru za izgradnju velelepnog objekta u kome je nedavno jedan stan dobio Goran Vesić, aktuelni ministar za građevinarstvo. Stankovićeva firma gradi i kompleks King’s Circle Residence na Slaviji, gde će kvadrat stambenog prostora koštati do 12.000 evra. Vlasnici Maison Royal-a nisu mogli da se zadovolje količinom kvadrata, za koje su dobili građevinske dozvole, već su bespravno izgradili još nekoliko hiljada kvadratnih metara. Umesto da ih sudski goni, Grad Beograd je Stankoviću i Ruvarcu ozakonio i te, nelegalno izgrađene, kvadrate.
Osim Stankovića, uspešno posluje i njegov bivši kolega iz reprezentacije Aleksandar Kolarov. Firma Unnak Invest, koja se vodi na Nikolu Kolarova, osnovana je 2022. godine. Do sada je već zaradila 512 miliona dinara, a prihodi će biti još veći kad završi izgradnju kompleksa u Mišarskoj ulici, gde građani protestuju zbog rušenja zgrada pod zaštitom države.
U građevinarstvo investiraju i drugi bivši fudbaleri, poput Nenada Milijaša i Nemanje Tubića, koji su 2018. godine osnovali firmu Filpietro. Kakvi su bili fudbaleri, takvi su i biznismeni. Tri poslovne godine su završavali sa gubicima od oko milion dinara, a prošlu su završili u plusu, sa ukupnim dobitkom od 957 evra. Tubić je imao i 20 odsto vlasništva u firmi Sanidei d.o.o. Obrenovac, koje je pre pet godina prodao danas jedinom vlasniku Ranku Niketiću. Iako se još od 1994. godine bavi građevinarstvom, Senidei je pažnju javnosti privukao kad je otkriveno da u jednoj njegovoj zgradi, bespravno podignutoj na Senjaku, kao podstanar živi ministar finansija Siniša Mali. U toj zgradi su mesečne kirije išle do 5.000 evra.
Sa Sanideijem je povezan i bivši košarkaš Zvezde i Partizana Luka Bogdanović, koji ima i svoju građevinsku firmu Huventud, u kojoj mu je partner Milenko Tepić, takođe bivši košarkaš Partizana. Bogdanović je prošle godine ostvario solidnu dobit, od 29,4 miliona dinara. Danas Huventud i Sanidei zajedno prave stambeni kompleks u Katanićevoj ulici, kao i zgrade u Birčaninovoj, Resavskoj, Krunskoj ulici, pa i na Dedinju.
Nemanja Nedović, košarkaš Crvene zvezde, sa bivšim kolegama Tadijom Dragićevićem i Miroslavom Raduljicom osnovao je građevinsku firmu Canestro. S obzirom da je prošle godine prihodovao 0 (nula) dinara, a imao rashode od 3,2 miliona dinara, ovi bivši košarkaši se nisu proslavili u biznisu, izgleda da se ne snalaze u naprednjačkom reketu.
Kad je reket u pitanju, šampionska titula pripada, naravno, Aleksandru Vučiću. Njemu uz rame, kao i u politikanstvu, nalazi se ministar Siniša Mali. Mediji su objavljivali informacije o tome da iza kompanije „Aleksandar Gradnja„, čiji zvanični vlasnik je bio novosadski biznismen Aleksandar Gajić, stoji Siniša Mali. Navodno, Mali je povezan za kiparskom firmom Kaylara LTD, koja je preuzela 50 odsto vlasništva u „Aleksandar Gradnji“. Ta firma je investirala u nekoliko krupnih projekata u Novom Sadu, ali i na ekskluzivnim lokacijama u Beogradu, čak i na Kalemegdanu, gde se nalazi njen kompleks tzv. K-distrikt. Magazin Tabloid je pisao i tom ruglu, koje je uništilo izgled Beogradske tvrđave. U taj skandalozni projekat su, osim Malog, uključeni njegov advokat Igor Isailović i bivši glavni beogradski urbanista Milutin Folić.
Legalizaciju objekata koji su izgrađeni, dograđeni ili rekonstruisani bez potrebnih dozvola, vlast predstavlja kao javni interes. S namerom da u pravni sistem uključi dva miliona bespravno izgrađenih objekata, naprednjačka vlast je 2018. godine donela poslednje izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata. I tada je medijska kampanja imala za cilj prevaru javnosti. Tobože, liberalnije odredbe izmenjenog zakona, koje ubrzavaju proces legalizacije, omogućiće ljudima da lakše posluju na tržištu nekretnina.
I cenovnik, koji je predložila tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, bio je prilagođen širokim narodnim masama. Takse za legalizaciju određene su u zavisnosti od vrste i površine objekata. Za kuće i stanove do sto kvadrata plaća se taksa od samo 5.000 dinara. Za kuće i stanove preko 300 kvadrata taksa iznosi 50.000 dinara. Legalizacija poslovnog prostora do 500 kvadrata koštala je 250.000, do 1.000 kvadrata 500.000, a preko 1.500 kvadrata čak tri miliona dinara.
Zakon Zorane Mihajlović, koji je još na snazi, obavezao je vlasnike da legalizuju objekte koji su u potpunosti završeni, kao i one na kojima su izvršeni samo osnovni građevinski radovi, postavljen temelj i podignuti stubovi sa armaturom. S namerom da se smanji broj nelegalnih objekata, Zakon o ozakonjenju je odredio i vrste zgrada koje se ne mogu legalizovati. U toj grupi se nalaze zgrade podignute na klizištima, u zoni zaštite kulturnih dobara ili u zoni sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, nacionalnim parkovima, vojnom zemljištu…