Zasto 99% ljudi u Srbiji bukvalno mrzi Belgrade Waterfront?

Укратко, зато што је бескористан. Катастрофално је пројектован, и појачава већ несносну гужву у граду. Зато што је то највећи пројекат прања пара у региону. Јер је изграђен од непостојаног "еко" материјала. Зато што је изграђен скоро у кориту саме реке, те није одржив и само је питање времена када ће морати да се руши. Ја живим у Москви, имају и Руси бизнис центар са небодерима поред реке. Али се налази скоро километар даље од речног корита, и још се зграде налазе на брду.
Разлога је много, а ја сам само неке од њих навео.
1727163940080.png

Jel ovo mozda slikano sa potoka? I kako ti iz Moskve znas sta je korisno a sta beskorisno u Srbiji?
 
Да, ја из Москве гледам где се овакви пројекти праве у Москви, а где у Београду. Какав ти је то аргумент уопште?
Gde je ovo slikano. Ne vidim da je na brdu a jos manje da je kilometar daleko od vode.
Inace argument je proseravanje ali nisi jedini.
 
Poslednja izmena:
Gde je ovo slikano. Ne vidim da je na brdu a jos manje da je kilometar daleko od vode.
Брдо се види када се пењеш са реке, прве зграде до реке имају највише три спрата, а после неких пола километара почињу небодери. Дакле моја је грешка што се тиче удаљености, када се пењеш са обале реке чини се да је ближе километру него пола километара.
 
Nesto sam skeptican da ce bogatasi iz celog sveta da se stuste i pokupuju te stanove pogotovo ako mogu za iste pare da kupe stan u Spaniji ili Grckoj, na obali mora. Budala ima ali ne toliko siguran sam.
Ne mogu, u španiji i grčkoj moraš da dokažeš poreklo novca a u srbiji te niko ništa ne pita. Možeš i da se pohvališ da je od droge ili terorizma nema nikakvih problema.
 
Pre svega zato što je obala mora uvek lepša od obale reke sa sve fekalijama u njoj.
Barem većini normalnih ljudi je ono prvo lepše ali kao što napisah, budala imamo za izvoz.
Između planine i mora uvek bi odabrao planinu i reku ili jezero.. mislim da nisam budala i nisam jedini koji to voli i da nas ima još..
 
Укратко, зато што је бескористан. Катастрофално је пројектован, и појачава већ несносну гужву у граду. Зато што је то највећи пројекат прања пара у региону. Јер је изграђен од непостојаног "еко" материјала. Зато што је изграђен скоро у кориту саме реке, те није одржив и само је питање времена када ће морати да се руши. Ја живим у Москви, имају и Руси бизнис центар са небодерима поред реке. Али се налази скоро километар даље од речног корита, и још се зграде налазе на брду.
Разлога је много, а ја сам само неке од њих навео.

To sve stoji ali opet to nije poenta, poenta je da Beogradjani ne vole BG na H20 zato što je to simbol ove vlasti a opšte je poznata stvar da generalno Beogradjani ne vole naprednjake i da nigde nisu toliko nepopularni i omraženi kao u prestonici.
Isto tako zašto ljudi mrze pink, niko ne mrzi pink zbog samog Žexa i zato što ne znam Žex ne plaća porez ili zato što njegov sin ne ide u zatvor zato što je zgazio onu sirotu devojku (mislim svaki roditelj bi gledao da spasi sopstveno dete od robije bez obzira bio on kriv ili ne) ili čak zato što emituje ono djubre od zadruge i zagadjuje javni prostor treš programom (jer opet ne možeš njemu kao vlasniku privatne televizije da zameriš zato što pokušava da zaradi što više novca a očigledno i nažalost postoji i potražnja za takvom vrstom programa) već ljudi mrze pink zato što je ta televizija i taj roze logo već 30 godina koji se nadvija nad nama kao jedan simbol naše opšte propasti, posrnuća i degredacije , prvenstveno kulturne i moralne a potom i psihološke, ekonomske, državne, političke i kakve god hoćeš i uglavnom asocira ljude na sve negativno što nam se dogadjalo u tih proteklih 30 godina kao što i BG na H2O podseća Beogradjane na ovu vlast i sve negativno vezano za nju.
 
Između planine i mora uvek bi odabrao planinu i reku ili jezero.. mislim da nisam budala i nisam jedini koji to voli i da nas ima još..
Ne kazem da si budala ali nije samo reka ili planina u pitanju. Budala je onaj koji bira gradsku gungulu, nabijanje u centar grada i to po takvoj ceni za koju moze da kupi stan na obali mora / jezera / reke u Spaniji / Italiji.
 
Ucenjuju i legitimne biznismene, ne samo krimose.

A za ostalo, meni je frapantna ta gradnja poslednje 2 decenije, ti uzasi arhitekture i prostornog planiranja, gde ti nemas vise normalnu zgradu sa dvoristem, sa mestom za decu, za setnju za stare, sa klupama ispred da komsije sednu i upoznaju se, druze.
O parkinzima da ne pricam.
Mi pricamo ovde o BW, a pogledaj sta je tek uradjeno sa Zlatiborom i Kopaonikom! Bukvalno unistene planine.
Kad mogu planine da uniste, pa sto ne bi mogli i gradove.
Zlatibor je tuga doslovno
 
Zasto 99% ljudi u Srbiji bukvalno mrzi Belgrade Waterfront?

Da l' zato sto smo sirotinja ili zato sto nam kolektivno nedostaje Ljubavi i Seksa (nedoebani)?

Ili je kombinacija oba u pitanju? :lol:
Zato što sam tamo bio 8 dana i video da ne treba da se mrze jer im nesnosno smrdi sve niz vodu od kanalizacije koja je tu blizu i nije tehnološki rešena jer nemaju preradu otpada i fikalija.A znaš li koliko je samo kafa i kisela voda tu u tim kafićima ispred i duž Beograda na vodi?
 
Zato što sam tamo bio 8 dana i video da ne treba da se mrze jer im nesnosno smrdi sve niz vodu od kanalizacije koja je tu blizu i nije tehnološki rešena jer nemaju preradu otpada i fikalija.A znaš li koliko je samo kafa i kisela voda tu u tim kafićima ispred i duž Beograda na vodi?
Da, znam, imas Kafeteriju i Coffee Dream blizu BW Residences na obali i kafa i kisela voda su po apsolutno istoj ceni kao i u Kaf/CD bilo gde u gradu.

A bukvalno nijednom dole nisam osetio fekalije. Hoce to od siromastva, ljubomore, i zadojenosti socijalizmom - nos svasta oseti i utripuje.
 
Даш 500.000 за стан... Нико не зна да постојиш... Сагоревање.
Das 500k i sta onda? Saradjujem sa strancima teskim 50-100M, tvoji limiti su tvoji, ne i svaciji. I ne, nisu "krimosi". I da, nekome je 500k p**kin dim. Npr, beogradska firma Nordeus je prodata americkoj firmi Take Two Interactive za €300M pre nekoliko godina koliko se secam.

Postavljati sebi limite je ono sto mediokriteti i luzeri rade, pobednici znaju da je sve moguce uz beskonacnu istrajnost i dozu srece :ok:

1727387465669.jpeg
 
Poslednja izmena:
Da, znam, imas Kafeteriju i Coffee Dream blizu BW Residences na obali i kafa i kisela voda su po apsolutno istoj ceni kao i u Kaf/CD bilo gde u gradu.

A bukvalno nijednom dole nisam osetio fekalije. Hoce to od siromastva, ljubomore, i zadojenosti socijalizmom - nos svasta oseti i utripuje.
Ne laži. Sinoć sam sedeo na večeri, zato što sam morao, u jednom restoranu na promenadi, ostali smo do pola 3 ujutru, i osetio sam smrad fekalija. Kaže mi vlasnik da puštaju izliv oko 2-pola 3 i 5-pola 6 ujutru. Jedino ako ti znaš bolje od njega i mene.
 
Moj savet ti je prijatelju..Prijavi policiji ako znaš tačno, a ako ne znaš ili ako si čuo od nekih drugih onda bolje ćuti
Pa evo, recimo, firma koja je kupila Zapadnu kapiju Beograda za 20 miliona evra imala je prijavljen profit od 53000 evra prošle godine. Odakle tih 20 miliona? Nisu digli kredit, a da ne govorimo da su se jedini pojavili na licitaciji. Tebi je to normalno?
 
Novopečeni neimari, bliski vrhu kartela, u poslednjih 12 godina gradili su kompletna naselja u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu, Kruševcu i drugim gradovima, a sve bez građevinskih i upotrebnih dozvola. Stambeni blokovi su podignuti mimo urbanističkog plana, na lokacijama bez saobraćajne i kanalizacione infrastrukture. U centralnim beogradskim opštinama nezakonito su rušene stare zgrade, često i one pod zaštitom države, koje su označene kao spomenici kulture, kako bi bilo oslobođeno mesto za nove višespratnice. U opštinama Zvezdara, Vračar, Savski venac i Palilula – naročito na Karaburmi i u Višnjici – stambeni kompleksi su izgrađeni na klizištima.


Najveće divlje gradilište u Evropi napravio je Aleksandar Vučić.


Iza „Beograda na vodi“ stojim ja! Da nije mene, ne bi ni bilo ovog projekta. „Beograd na vodi“ nešto najlepše i najznačajnije što sam u životu napravio – pohvalio se Vučić svojim doprinosom tom projektu, koji je postao mega-praonica novca stečenog kriminalom.


Vučić je prisvojio 480 hektara građevinskog zemljišta uz savsku obalu, kao i sve objekte koji su postojali na tom prostoru, od Železničke i Autobuske stanice, poslovne zgrade kompanija Simpo i Eurosalon, pa do stare Pošte i Sajma, a nastaviće sa otimanjem zemljišta i zgrada na Makišu. Otimačina gradske imovine počela je u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a nastavila se zločinom u Savamali.


Početkom aprila 2015. godine, 176 poslanika vladajuće većine glasalo je za tzv. Leks specijalis, kojim je „Beograd na vodi“ izdvojen iz pravnog sistema Srbije. Privatni poslovni projekat je označen kao projekat od javnog interesa kako bi mogao da se sprovede postupak eksproprijacije i omogući početak gradnje i pre dobijanja neophodnih građevinskih i ostalih dozvola. Vučićeva glasačka mašinerija je diskvalifikovala domaću zakonsku regulativu i leks specijalisom poklonila tzv. Investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 177 hektara najskupljeg građevinskog zemljišta u Beogradu.
 
Sledeće godine su Vučićevi mafijaši, uključujući i Veljka Belivuka, u sadejstvu sa policijom srušili celu Hercegovačku ulicu, pritom kidnapujući slučajne prolaznike i čuvare poslovnih objekata, od kojih je jedan i preminuo posle torture. Nikad niko nije odgovarao za taj zločin, kao ni za otimanje javnih resursa.


Bez obzira na 18 solitera koji su do sada podignuti, a još toliko je planirano da se izgradi u aktuelnoj verziji „Beograda na vodi“, bezbrojni su dokazi kriminalne i koruptivne pozadine tog projekta. Nisu potrebne čak ni logične pretpostavke o pranju novca, koji je tu investiran, dovoljno je analizirati prihode i rashode kompanije koja navodno vodi taj posao. Prema dostupnim podacima, do sada je izgrađeno osam miliona kvadrata, a do 2026. biće još dva miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora u okviru „Beograda na vodi“. Ako se prodaja stanova i lokala nastavi dosadašnjim tempom, za povraćaj uloženog novca biće potrebno oko 650 godina.


Vučić je iskoristio „Beograd na vodi“ kao multifunkcionalni kriminalni projekat. Kroz njega je oprao nekoliko milijardi evra, koje su on i njegovi ortaci stekli raznim nezakonitim poslovima. Uzeo je i ogromne provizije od građevinskih firmi, kojima je omogućio da izvode poslove u tom naselju, i to po naduvanim cenama. Na kraju, profitiraće i prodajom stanova i poslovnog prostora. Tu prevarnu kombinaciju počeo je leks specijalisom, a završiće je zakonom o ozakonjenju. Uskoro, kad taj zakon bude usvojen u Skupštini, legalizovaće se sve zgrade, bez obzira što nemaju potrebnu dokumentaciju.


Zakon o ozakonjenju objekata ozakoniće i ostale bespravno podignute zgrade u Srbiji. Pored „Beograda na vodi“, kao najvećeg divljeg gradilišta u Evropi, u Beogradu je tokom naprednjačke vladavine izgrađeno još oko 20 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Iako cena kvadrata određenih stanova na luksuznim lokacijama ide i do 12.000 evra, kad bi se vrednost novoizgrađenih objekata računala po najnižoj ceni kvadrata, od 2.000 evra, ovim zakonom biće obuhvaćene nekretnine čija ukupna tržišna cena ide preko 60 milijardi evra.


Procenjuje se da vrednost zgrada, koje su izgrađene u ostalim gradovima Srbije, kao i na Kopaoniku i, naročito, Zlatiboru, nije mnogo manja od ove u Beogradu. To znači da će novi zakon ozakoniti imovinu vrednu 120 milijardi evra.



Nikada nigde na svetu nije legalizovan kriminal tolikog obima. Takođe, nikada nigde niko nije aboliran od odgovornosti za divlju gradnju tolikog obima. I, što je najvažnije, nijedna vlast nije nanela toliku štetu svojoj državi i narodu, kao što će ovim zakonom uraditi Vučićev kartel.


Na ovom spornom zakonu profitiraće mnogi kriminogeni investitori iz Vučićevog okruženja, predvođeni vođom kosovskog klana Zvonkom Veselinovićem. Svaki od Veselinovićevih građevinskih poslova može da posluži za rekonstrukciju naprednjačkog zločina nad gradskom i republičkom imovinom.


Takav posao je realizovan i krajem prošle godine, kad je firma Ramid d.o.o. na licitaciji, 3. novembra 2023, za 4,1 milion evra kupila hotel Dom na Vračaru. Zgrada, podignuta 1929, bila je u vlasništvu Grada Beograda i pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Hotel Dom je bio u vlasništvu preduzeća Ramid samo dve nedelje, do 20. novembra 2023, kad ga je preuzela firma Domoinvest. Mesec dana kasnije, 25. decembra 2023, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Beogradu skinuo je zaštićeni status sa hotela, pa su stvoreni uslovi da se na tom mestu podigne stambeni kompleks nazvan „Central Plaza“.


Iza tog posla stoji Zvonko Veselinović. Vlasnica Ramida je Veselinovićeva supruga Ljiljana Božović, a vlasnik Domoinvesta Faruk Džindžanović njegov je stari poslovni partner.


Ovaj primer razotkriva spregu izvršne vlasti, njenih gradskih i republičkih institucija, krupnog kapitala i kriminala. Ne čudi to na takav način posluje Veselinović, on se u biznis upustio trgovinom heroina, ali dubinu provalije u kojoj se našlo srpsko društvo ilustruju sportisti koji su pristali da, u saradnji sa naprednjačkim režimom, pošteno stečeni novac investiraju u ovu vrstu građevinskog kriminala.
 
Dejan Stanković je desetine miliona evra zaradio na fudbalskom terenu, u dresovima Crvene zvezde, Lacija i Intera, a potom i kao trener. Pre četiri godine, kad se, kao trener, vratio u Zvezdu, odlučio je da se upusti u biznis sa luksuznim nekretninama. Stanković je u junu 2020. kupio 50 odsto vlasništva u firmi Maison Royal od osnivača Dragana Ruvarca. (Ruvarac je nedavno privukao pažnju javnosti, kad je policija na srpsko-hrvatskoj granici zadržala pevačicu Severinu, koja je trebalo da nastupi na privatnoj zabavi, koju je on organizovao.) Stankovićeva i Ruvarčeva firma izvodi luksuzne projekte Royal Residence i Royal Art Residence spa kod Kalenića, u Baba Višnjinoj i Kursulinoj ulici, kao i na Kosančićevom vencu.


Magazin Tabloid je nekoliko puta pisao o načinu na koji je Stanković došao do lokacije na Vračaru za izgradnju velelepnog objekta u kome je nedavno jedan stan dobio Goran Vesić, aktuelni ministar za građevinarstvo. Stankovićeva firma gradi i kompleks King’s Circle Residence na Slaviji, gde će kvadrat stambenog prostora koštati do 12.000 evra. Vlasnici Maison Royal-a nisu mogli da se zadovolje količinom kvadrata, za koje su dobili građevinske dozvole, već su bespravno izgradili još nekoliko hiljada kvadratnih metara. Umesto da ih sudski goni, Grad Beograd je Stankoviću i Ruvarcu ozakonio i te, nelegalno izgrađene, kvadrate.


Osim Stankovića, uspešno posluje i njegov bivši kolega iz reprezentacije Aleksandar Kolarov. Firma Unnak Invest, koja se vodi na Nikolu Kolarova, osnovana je 2022. godine. Do sada je već zaradila 512 miliona dinara, a prihodi će biti još veći kad završi izgradnju kompleksa u Mišarskoj ulici, gde građani protestuju zbog rušenja zgrada pod zaštitom države.


U građevinarstvo investiraju i drugi bivši fudbaleri, poput Nenada Milijaša i Nemanje Tubića, koji su 2018. godine osnovali firmu Filpietro. Kakvi su bili fudbaleri, takvi su i biznismeni. Tri poslovne godine su završavali sa gubicima od oko milion dinara, a prošlu su završili u plusu, sa ukupnim dobitkom od 957 evra. Tubić je imao i 20 odsto vlasništva u firmi Sanidei d.o.o. Obrenovac, koje je pre pet godina prodao danas jedinom vlasniku Ranku Niketiću. Iako se još od 1994. godine bavi građevinarstvom, Senidei je pažnju javnosti privukao kad je otkriveno da u jednoj njegovoj zgradi, bespravno podignutoj na Senjaku, kao podstanar živi ministar finansija Siniša Mali. U toj zgradi su mesečne kirije išle do 5.000 evra.


Sa Sanideijem je povezan i bivši košarkaš Zvezde i Partizana Luka Bogdanović, koji ima i svoju građevinsku firmu Huventud, u kojoj mu je partner Milenko Tepić, takođe bivši košarkaš Partizana. Bogdanović je prošle godine ostvario solidnu dobit, od 29,4 miliona dinara. Danas Huventud i Sanidei zajedno prave stambeni kompleks u Katanićevoj ulici, kao i zgrade u Birčaninovoj, Resavskoj, Krunskoj ulici, pa i na Dedinju.


Nemanja Nedović, košarkaš Crvene zvezde, sa bivšim kolegama Tadijom Dragićevićem i Miroslavom Raduljicom osnovao je građevinsku firmu Canestro. S obzirom da je prošle godine prihodovao 0 (nula) dinara, a imao rashode od 3,2 miliona dinara, ovi bivši košarkaši se nisu proslavili u biznisu, izgleda da se ne snalaze u naprednjačkom reketu.


Kad je reket u pitanju, šampionska titula pripada, naravno, Aleksandru Vučiću. Njemu uz rame, kao i u politikanstvu, nalazi se ministar Siniša Mali. Mediji su objavljivali informacije o tome da iza kompanije „Aleksandar Gradnja„, čiji zvanični vlasnik je bio novosadski biznismen Aleksandar Gajić, stoji Siniša Mali. Navodno, Mali je povezan za kiparskom firmom Kaylara LTD, koja je preuzela 50 odsto vlasništva u „Aleksandar Gradnji“. Ta firma je investirala u nekoliko krupnih projekata u Novom Sadu, ali i na ekskluzivnim lokacijama u Beogradu, čak i na Kalemegdanu, gde se nalazi njen kompleks tzv. K-distrikt. Magazin Tabloid je pisao i tom ruglu, koje je uništilo izgled Beogradske tvrđave. U taj skandalozni projekat su, osim Malog, uključeni njegov advokat Igor Isailović i bivši glavni beogradski urbanista Milutin Folić.


Legalizaciju objekata koji su izgrađeni, dograđeni ili rekonstruisani bez potrebnih dozvola, vlast predstavlja kao javni interes. S namerom da u pravni sistem uključi dva miliona bespravno izgrađenih objekata, naprednjačka vlast je 2018. godine donela poslednje izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata. I tada je medijska kampanja imala za cilj prevaru javnosti. Tobože, liberalnije odredbe izmenjenog zakona, koje ubrzavaju proces legalizacije, omogućiće ljudima da lakše posluju na tržištu nekretnina.


I cenovnik, koji je predložila tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, bio je prilagođen širokim narodnim masama. Takse za legalizaciju određene su u zavisnosti od vrste i površine objekata. Za kuće i stanove do sto kvadrata plaća se taksa od samo 5.000 dinara. Za kuće i stanove preko 300 kvadrata taksa iznosi 50.000 dinara. Legalizacija poslovnog prostora do 500 kvadrata koštala je 250.000, do 1.000 kvadrata 500.000, a preko 1.500 kvadrata čak tri miliona dinara.


Zakon Zorane Mihajlović, koji je još na snazi, obavezao je vlasnike da legalizuju objekte koji su u potpunosti završeni, kao i one na kojima su izvršeni samo osnovni građevinski radovi, postavljen temelj i podignuti stubovi sa armaturom. S namerom da se smanji broj nelegalnih objekata, Zakon o ozakonjenju je odredio i vrste zgrada koje se ne mogu legalizovati. U toj grupi se nalaze zgrade podignute na klizištima, u zoni zaštite kulturnih dobara ili u zoni sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, nacionalnim parkovima, vojnom zemljištu…
 

Back
Top