Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
Датирано у 1300. годину.
-
- Popularno:
- Meša Selimović - Knjige, odlomci, citati
- Plenković tvrdi: Pitanje vlasništva...
- Totalna propast dolara: Indija odbacila...
- Sin Miloša Vučevića potpredsednik GO...
- Veštaci utvrdili koja su 4 RAZLOGA PADA...
- Da li smo vece dno od Albanije?
- Vučić o dronovima na Kosovu: Užasnut...
- Просечни мушкарци и њихове шансе код...
- Posle sklapanja vojnog saveza Srbija i...
- Преко 300.000 шиптара напустило Космет...
Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pisaca
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
Пирамиде Босне, Арапи, Турци,Турско-босански ријечни,бла,труц,муц...
Него ајде да будемо озбиљни,јасно је свима који се озбиљно баве овом темом да на подручју између Словеније и Бугарске постоји један лингвистички књижевни језик (само је сваком народу дато право да га назива својим именом).Нећемо се лагати,нама не требају преводиоци када причамо међусобно...
Живо ме интересује како ће бошњачка или хрвтска историја приказати ликове као што су Селимовић, Куленовић или Андрић, који су о својој припадности српској нацији и српској књижевности сами оставили писан траг.
Дужност свакога ко се науком бави јесте да поштује сведочанство података. А подаци кажу следеће:
Пјесник и писац Мухамед Хеваји Ускуфи написао је 1631. године рјечник који се у литератури популарно назива Босанско-турски (понегде и српскохрватско-турски) а чији оригинални назив гласи Magbuli-arif, што у преводу значи „Што се свиђа разумнима“.Појам босански језик могла би пре да упућује на то да је он том термину давао територијално одређење, поготово када се зна да је ускуфи језик којим је говорио и писао називао српским. То се може видјети из других његових дјела, нпр. из циклуса побожних песама, које је назвао „Илахије на српском језику” („Ilahi be zeban-i srb”) и „Позив на вјеру на српском језику”(„Beran davet-i iman be zeban-i srb”).
Што се тиче дипломатских језика у средњовековној Турској, најбоље је погледати шта кажу турски извори. А они сведоче да се на турском двору у 15. и 16. веку учио – српски језик.
У библиотеци џамије Сулејманије постоји из тог времена четворојезични уџбеник за учење страних језика: арапског, персијског, грчког и – српског, који је био намењен принчевима и онима који су се спремали за највише државне функције. У обимној литератури о султану Мехмеду II може се наћи податак да је он још као млад учио арапски, персијски, латински, грчки и – српски језик.
О Повељи бана Кулина написано је много радова. О њеном језику доносимо мишљење компетентног научника (који није Србин) – Ватрослава Јагића: „Листина Кулина бана од г. 1189. прво (је) и најстарије, што би писано ћирилицом а србским језиком”.
Ћирилица којом је повеља писана није „босанско писмо – босанчица”. Пре свега, треба имати у виду да тзв. босанчица није никакво посебно босанско писмо, што се у науци одавно зна, већ варијанта српског ћирилског брзописа пренетог у време Твртка I Котроманића из Србије у Босну, а затим и у сусједни део Далмације. Брзописном ћирилицом је почетком 17. века Матија Дивковић штампао своје књиге (сам је излио слова у Венецији по угледу на она из рукописа), а називао ју је „српским писмом”, што су чинили и други босански фрањевци. Приватна преписка на ћирилици обављала се до почетка двадесетог вијека и у беговским породицама у БиХ, где је за њу забележен назив „стара србија”. Подсетићемо и на познати дистих Матије Антуна Рељковића који упућује својим Славонцима: Ваши стари јесу српски штили, српски штили и српски писали, што се односи на употребу ћирилице, која је у 17. веку била продрла из Босне у Славонију.
Повеља није писана брзописним типом ћирилице, каква је босанчица (који се уосталом на босанском двору јавља готово два века после настанка повеље) већ уставном ћирилицом (свечани тип у коме су слова написана у простору између двеју паралелних линија), којом су писали и православни Срби у Србији и ван ње.
Као што је данашњим Бошњацима и другим народима дато право да заједнички књижевни језик (чије је извориште претежно српско) именују својим именом, тако то право не смемо узети онима који су се у прошлости изјашњавали да пишу српским језиком, односно ономе што је написано српским језиком. Зато се мора повести рачуна о томе да се у школама у Србији језички споменици попут Кулинове повеље или Мирослављевог јеванђеља и стваралаштво Селимовића, Куленовића, Андрића проучавају као дио српске језичке и културне баштине.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Нити се назива популарно, нити му је он давао територијално одрђење, већ ови што су га јуче печатили утиснуше то "босански".
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
Divna tema, šteta da se automatski zaključa...
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.130
Спис из околине Бенковца из 18-ог века, очито написан од стране неког православног попа.
Оно што је занимљиво у вези списа је доминација екавице. Пошто Срби из тог краја као и из Далмације генерално нису екавци, претпостављам да је покупио екавицу боравећи/школујући се у неком дригом крају (могуће у Сремским Карловцима тадашњем српском културном, образовном и духовном центру).
Екавизми: лето (Х9), месеца (Х4), света, цветоносие, беху, среду, беше, седеше, седеши, времена
Икавизми: мисеца (Х3), капитан
(И)јекавизми: послие
@Slavan @Mrkalj @JustinCase @snouden @ИгарЈ @Slaven777 @Rayela @Lanselot
Оно што је занимљиво у вези списа је доминација екавице. Пошто Срби из тог краја као и из Далмације генерално нису екавци, претпостављам да је покупио екавицу боравећи/школујући се у неком дригом крају (могуће у Сремским Карловцима тадашњем српском културном, образовном и духовном центру).
Екавизми: лето (Х9), месеца (Х4), света, цветоносие, беху, среду, беше, седеше, седеши, времена
Икавизми: мисеца (Х3), капитан
(И)јекавизми: послие
@Slavan @Mrkalj @JustinCase @snouden @ИгарЈ @Slaven777 @Rayela @Lanselot
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
Kapitan je italijanizam, il capitano. I ekavci danas kažu - kapiten, doduše kao galicizam (francuzizam). Mada imamo i oblik kapetan i u Dalmaciji, npr. lučka kapetanija. Najverovatnije se radi o glasovnoj promeni u srpskom jeziku od kapitan > kaptan > kapetan.
PS. Nije me pozvao automat kao da je pomenuto moje ime, nego kao da postoji nova objava u temi koju pratim. Tako da ne znam da li ti je trud bio uzaludan i za ostale članovi koje si se potrudio da pozoveš.
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.130
Да, капитан је италијанизам. Промакао ми је један други икавизам гди у предзадњој реченици написано г(д)и.Kapitan je italijanizam, il capitano. I ekavci danas kažu - kapiten, doduše kao galicizam (francuzizam). Mada imamo i oblik kapetan i u Dalmaciji, npr. lučka kapetanija. Najverovatnije se radi o glasovnoj promeni u srpskom jeziku od kapitan > kaptan > kapetan.
PS. Nije me pozvao automat kao da je pomenuto moje ime, nego kao da postoji nova objava u temi koju pratim. Tako da ne znam da li ti je trud bio uzaludan i za ostale članovi koje si se potrudio da pozoveš.
4 пута је написао месеца, а 3 пута мисеца. Изговарање истих речи са различим изговором јата је типично за оне који су рођени као говорници једне верзије изговора јата, па се преселе у крај у којем се користи други изговор и онда почну мешати. Поп се изгледа трудио да пише екавицом коју је покупио негде са стране, али му се омакла 2 икавизма и 1 (и)јекавизам из његовог матерњег говора. Осим екавице оно што такође одудара од народног говора далматинског залеђа а постоји у поменутом спису је глас Х.
Да покушам данашњим Ћирилицом превести спис о коме говоримо (стављаћу знак питања за реч која ми није јасна):
Господње? (1744) нека се знаде каде мори куга у Добро Полцие у есеру и умрае шесдесет:
На ахпе (1685) престави се раба божиа Мара кун харамбаше Лзариа а жена Завише Ианковича месеца декембриа дана ? у Поседариу у уторник.
Послие тога времена на ахçг (1693) месеца деке(м)риа е дан и двадесета ва среду престави се раба божиа Гана мати протопопа Лазара Лазаричева а пуница сердара Завише Ианковича.
Бог им грех про(с)тио а душу помиловао понеже (?) то спрах питателни беху
Тропар гл в ...
Сие лето гне(?) ? (1711) нека се зна тога лета престави се капитан Илин/Илија? Дмитровић мисеца марта дан кад? у Карину у подне и то лето би благовештение и цветоносие заедно.
Сие лето нека се зна каде се престави покоини иеро(м)онах (!) Василие Остоић ва лето о(т) сатворениа света а о(т) рождства хва исуса (1710) месеца маиа в дан у Билане у пол дне бог да га прости.
Лето господне о(т) рождаства хва исуса (1724) мисеца вервара дан I престави се протопоп Павао Остоић.
Сие лето нека се зна каде се преставо покоини ? протопопа Лазо Лазарић бг да га про(с)тих ва лето зса от рож(д)асва х(с)ва (1703) м(с)ца авгу(с)та дан IO у полудне у исламу.
Нека се зна каде се роди Вуко син попа Марка Ианковића мисеца априла дана кд у исламу у подне а о(т) рождаства хва господа (1708).
Сие лето господње (1720) поге за пове сердар Ћиро Митровић сво... краини и за богете Кревића.
Молитва от зуба
Се(д)ше свети Петар на камена мраморене беше уморан ? и приде ко нему ис и рече ему ? толико скрбан седеши и речи иму Петср ги приди на ми чов ми зубе моие гризе и рече ему исус зу... на љуте чрве ширћене да изгризеши зуби Петру и николи же да не котише се рече же Петар г(д)и от тебе мл(с)ти хошћу.
Премудрости наставниче и самислу... заштитниче уразуму срце мое владико.
Добро Полцие са почетка је село Добропољаци, за које стоји да је тамо куга 1744. усмртила 60 људи https://sr.wikipedia.org/wiki/Добропољци
Ислам је село Ислам Грчки https://sr.wikipedia.org/wiki/Ислам_Грчки
Билане је највероватније данашња Бјелина (https://sr.wikipedia.org/wiki/Бјелина) која се у неким изворима из прошлости помиње као Билина и Билине што је скоро исто, мада могуће да се ради о Билишанима (https://sr.wikipedia.org/wiki/Билишане) али мања је вероватноћа.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.983
Lanselot hajde napiši na ovom potforumu nešto u taguj me. Ali bez citiranja.
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.130
Писмо које су 1648. упутили митрополит Епифаније Стефановић и калуђери манастира Крке у северној Далмацији (дакле православци) папи Иноћентију X напидано Ћирилицом и икавицом.
@snouden @Берекин @Q. in perpetuum hibernum @Mrkalj @Slavan @Bajo Pivljanin @ИгарЈ @Mstislav @Сребрена @Sojo
@snouden @Берекин @Q. in perpetuum hibernum @Mrkalj @Slavan @Bajo Pivljanin @ИгарЈ @Mstislav @Сребрена @Sojo
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
Ovo može da doprinese rasvetljavnju ikavizama i drugih zapadnih elemenata u pismu koje su Srbi iz Pounja slali Herberštajnu u Petrinju.
Поуњски Срби у писму своме ђенералу Херберштајну у Петрињи (од 1596. год.) изрично веле:
»ере се вашои милости волимо дати и слȣжити... него ли слȣжити поганим Тȣркомь..., ки нас попираȣ и нашȣ вирȣ кршћенȣ и тираȣ, да ми кршћенȣ крвь проливамо, а ми волимо нихь крвь проливати него ли свое вире кршћене...« (Archiv für Slavische Philologie« XXX, p. 212).
Слично види и за Србе крајишнике у Славонији у »Starinama« XIX, p. 74. и др. Ту пуковник Халек из Вараждина јавља у Грац (21. окт. 1587. год.), да су неке најодличније вође и харамбаше српске из пожешкога и пакрачкога санџака дошле у Вараждин, с намером да се настане по Хрватској крајини, те сведочи, да ти Срби, крајишници турски, већ дуго времена нису хтели с Турцима четовати у хришћанске земље.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
Aleksa Ivić, Neue cyrillische Urkunden aus der Wiener Archiven, Archiv für slavische Philologie XXX, 205–214.Da, dobra zamjedba!
Radi se o verovatno o bosanskim nesvetosavskim Srbima, potomcima "krstjana" i podanika bosanskih kraljeva - štokavskim šokcima, kasnije naseljenim u okolini Petrinje - podatke imam za sela Hrastovica i Graberje (npr. Srbi prezimena Goljani postaju "Hrvati" Galijani) - inače poznati frankovski krajevi. U suštini, to su sva sela na Baniji koja su bila katolička štokavska sela pre 1941. godine. Nema ih mnogo.
Original postavio Mrkalj
Pismo prote Radoslava nadhercegu Ferdinandu
Pounje, 5. Juli 1596. godine
Od nas, hristijanskih sinov, mi protopopa Radoslav, biškup pounskih krajin', i poglavnik i zapovidnik trideset popov i pravitelj hristijanske vire, vazmožnomu i vazveličenomu i plemenitomu i smožitomu i svitloga roda kraljeva plemenu i tanačniku i zapovidniku generalom, biškupom, banom, kapitanom i vicekapitanom, vojvodam, španom i desetnikom i svih slovinskih i hrvatskih i primorskih krajin' i zemalj' štajerskih i korotanskih i svih zapadnih zemalj' gospodin gospodinu hercegu, pišemo poklon i lipo pozdravljenije: pounska krajina, vlaški sinovi, najpri biškup Radoslav, vojvoda Miloš, knez Dojčin, knez Rak, Bogdan aga, knez Vranješ, knez Manojlo, Vujica juzbaša, knez Bogdan, haranbaša Drakula, odabaše Tomaš, Radohna, Radoje, Živko, Vojin, Slavuj, Novak, bešli baša knez Novak, knez Radosav Hranisav, knez Vujin i svi knezovi pounskih krajin' i svi junaci mali i veliki, preporučenije gospodinu hercegu i svim njegovim poglavnikom. Eto čujemo, da hoćeš napridovati na ovu krajinu pounsku. Hodi u dobri čas naprid, a mi ćemo čekati kako, vaša milost, nam odlučak pošaljete i kako Bog da, jere se vašoj milosti volimo dati i služiti gospodinu Isu Krstu i Marije materi i križu božjemu i svim svecem, nego li služiti poganim Turkom i viri prokletoga Muhameda otpadnika, ki nas popiraju i našu viru kršćenu i tiraju da mi kršćenu krv prolivamo, a mi volimo njih krv prolivati nego li svoje vire kršćene. A sad i, vaša milost, molimo, pošaljite nam odlučak, koji ćete nam razlog učiniti biškupu, koji li knezovom, koji li agam, odabašam, juzbašam, malim ljudem, jere, gospodine milostivi, mi biškup, išćemo od vaše milosti jedan grad ili dva, takajše dva kneza, svaki po grad, koji to dugovanije spravljamo. Ne išćemo od vaših punih zemalj' nego od sedamdeset pustih gradov, koji su pusti među Unu i Kupu i od njih ne išćemo velikih, nego malih, e da bi Bog dao, da Unu oslobodimo i dalje, jere morete ako hoćete s Bogom jedinim i s vašim trudom i našim. I ako Bog dade, te se mi sastanemo, hoće Bog viditi, kako ćemo ovu krajinu osloboditi s Bogom jedinim i vam pravo i pošćeno služiti. Jere, gospodine milostivi, ako dojdete, hoće se ova zemlja dati i gradovi zajedno i mi vašoj milosti nećemo nevire učiniti svrh Boga jedinoga. I, vaša milost, da ste, gospodine, zdravo. I tako mudro, gospodine, činite, kako bismo mi ne poginuli. I ta list sranite i od svojih ljudi i od sužanj', Boga i duše radi.
https://archive.org/details/archivfrslavis30berluoft/page/210/mode/2up
Taj rad.
Poslednja izmena:
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.130
Икавица је у 17-ом веку била говор великог дела српско-православног становништва Далмације и западне Босне. Православних икаваца у тим крајевима у 16-ом и 17-ом веку било пуно више него у новије доба кад је преостало само неколико српско-православних икавских енклава. Код данашњих српско-православних јекаваца из поменутих крајева постоји мањи или већи икавски уплив/супстрат у говору, што је остатак некадашњег икавског говора њихових предака.
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.130
Коментар извесног Анте Вукшића на икавицу међу православцима из писма https://i.ibb.co/KmPvMBC/20220530-165521.jpg
Антиша право каже да је икавица била честа у документима које су писали православци у прошлости на подручју данашње Хрватске, као и да икавица у документима која су писали православци није случајна већ представља одраз комуникацијског језика тих људи. Међутим Антиша је потпуно промашио кад помиње римокатоличку терминологију, те да су православни икавци били поправослављени католици итд. Наводи израз "криж" као пример католичке терминологије. У мом крају православци су говорили "прекрижи" уместо "прецртај", тако су говорили моји преци и ја често користим тај израз. Затим у мом крају се говорило кад се неко законски одрекне имовине у нечије име (брат у име другог брата, или сестра у име брата) "ставио/ставила криж." Моја прабаба је знала рећи "Исукрста ми", а "Исукрст" се помиње у писму из Поуња из 1596. које је православни поп Радослав написао икавицом и Ћирилицом аустријском надвојводи Фердинанду (исто као митрополит Епифаније Стефановић папи Иноћемтију X 1648). Тзв. римокатоличка терминологија коју помиње Антиша је српска термонологија из западних српских крајева коју су користили и православни и католички Срби.
@Mrkalj @snouden @Q. in perpetuum hibernum @Берекин @Slavan @Bajo Pivljanin @ИгарЈ @Сребрена
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.130
За крст у смислу симбола хришћанства сви католици из Далмације и БиХ изворно говоре крст. Чувена фетива (стариначка) сплитска породица Крстуловић има крст у основи презимена, а не криж. Католика Крстановића има на ливањско-дувањском подручју, а комшије су им до недацно били православни Крстановићи којих је било на ливањском и гламочком подручју. Православних Крстановића је било и у Рамљанима код Книна и Сиверићу поред Дрниша, што није тако дљлеко од ливањско-дувањског краја и католичких Крстановића. Католичких Крстића има у сињском крају.@Krishna
Aко ћемо се позвати на римокатоличке "аргументе", интересантно je да код римокатолика нема имена Крижо, већ Крсте. Јесу ли онда они потомци покатоличених православаца?
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.906
Паде ми на памет глумица Здравка Крстуловић.
Krishna
Elita
- Poruka
- 24.130
Мени је прва асоцијација Вицко Крстуловића, па онда она https://sr.wikipedia.org/wiki/Вицко_Крстуловић
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Aко ћемо се позвати на римокатоличке "аргументе", интересантно je да код римокатолика нема имена Крижо, већ Крсте. Јесу ли онда они потомци покатоличених православаца?
Криже ли се или крсте (и крштавају) католици? Како се назива света тајна (сакрамент) него крштење (и у католичкој терминологији и на загребачком стандарду).
Према томе - дабоме.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.983
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Мислиш: има ли везе с крижом или с кршом?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.983
Ne znam koje je poreklo, ali kriška, kriškica, kriščica, kričica i skriška nešto sumnjam da ima neke veze sa rečju krš.
Bacih pogled kod Petra Skoka; napisao je da se može izvoditi od crux tj. od križ. Križka, pa jednačenjem po zvučnosti kriška; odsečak nastaje prekrižavanjem.
Poslednja izmena:
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Занимљив пример. Да ли има везе с крхом, крхотином (кришка хлеба - па отуда и крух) или с крижом - као што овде пише, вероватно би требало ићи даље у разјашњење етимологије тих речи, па размотрити. Колико ми се чини ни то није сасвим поуздано, а ни разјашњено. Некад се утицаји прожму (два или више) па настане нека нова реч.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.983
Vuk Karadžić je u Rječniku opisao da je narod u Jadru početkom XIX stoleća slavio nekog sveca kojeg nema u crkvenom kalendaru; taj su običaj nazivali Pokrižak, gen. Pokriška. Po Karadžiću, ta reč nema veze sa rimokatolicima uopšte, već se radi o starom slavizmu latinskog originala (crux) koji je dosta rano ušao u jezik, pre šizme.
Takve stvari treba imati na umu dok se zna da je originalna hrišćanska terminologija ušla u naš jezik iz latinskog; pa tako se kažemo „oltar“ (altare) ili „ulje“ (oleum) ili nazive svetaca i svetačkih toponima vrlo jasno po latinskom (Sutorina, Sutilija, Sutorman, Sutomore, Sutivan,..). Područje koje je nastanio zapadni ogranak Južnih Slovena u vreme prvih dodira sa hrišćanstvom, nalazilo se u zoni latinske Crkve, u dodirnim tačkama sa latinskim hrišćanskim centrima u dalmatinskom primorju. Tako nešto je i posvedočio romejski car Konstantin VII Porfirogenit u Spisu o narodima, pominjući da je odatle stiglo prvo krštenje, za vlasti cara Iraklija negde između 630. i 641. godine. Pošto je razna hrišćanska terminologija tako ušla u naš jezik, nije teško poverovati da je tako i križ dospeo, pre XI stoleća.
Potom, iz Srpskog mitološkog rečnika:
ПОКРИЖАК. — Вук Караџић у свом Рјечнику забележио је да се у Јадру Спасовдан назива Покрижак. У околини Сребренице реч „покрижак" означавала је спасовске житне молитве, а том приликом жртвовали су заједничког овна (в. заветине). У западној Босни Покрижак је духовски или спасовски четвртак, „чобанска слава", када чобани себи спремају свечани ручак и полевају се киселим млеком (в. четвртак).
https://propolisbooks.com/wp-content/uploads/2015/12/Srpski-mitoloski-recnik.pdf
Dodaju da je narod u okolini Srebrenice nekada spasovske žitne molitve nazivao pokrižak. A Srbi u zapadnoj Bosni „Spasovski“ ili „duhovski četvrtak“ tj. tzv. „Čobansku slavu“.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.983
Jasno, ali da li baš samo zapadni?
О такозваним кроатизмима у српском језику
У 21. тому Речника САНУ налази се именица Покрижак, у чијој основи је лексема криж. Забележио ју је Вук у значењу „светац који се прославља (или се прослављао) у Јадру око Спасовдана, а чији се помен не бележи у црквеном календару“, али и у скорије време Милорад Симић у Мачванском Прњавору, у коме означава „празник Светог Еразма Охридског (2/15. јуна), који се прославља у неким селима Јадра и Рађевине и још неким селима уз ове области“ и Милосав Тешић у Љештанском, у западној Србији, са значењем „први четвртак после Спасовдана, Мали Спасовдан; Спасовдан“.
http://www.novazora.org.rs/index.php/63/2-uncategorised/241-68-rada-stijovic
Obrati pažnju i na moju pređašnju objavu.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.983
Godine 1652. Atanasije Kirher objavio je prvi tom Oedipus Aegyptiacus, koja je utemeljila u velikoj meri egiptologiju, posvećenu caru Fridrihu III (1637-1657). U čast cara, izašlo je uz delo 27 panegirika posvećenih habzburškom monarhu, na mnogim jezicima. Jedan od tih jezika bio je i ilirski, a Juraj Križanić dobio je mandat da sastavi primere ilirskog jezika. Pod naslovom Ilirije, sastavio je i na latinski preveo 4 pesme, koje treba da predstavljaju autentično ilirski jezik u najznačajnijim varijantama. Njih je nazvao:
1) Duma – harvatski (Carmen pindaricum – Illyrice moderne)
2) Pisan – Staroslovinski (Iambicum bettinianum – Sclavonice antique)
3) Davorija – Sarbski (Epos heroicum – Modi et styli Sarbiaci)
4) Davorija – Latinski (Epos heroicum – Modi latini)
Davorija
Sarbski.
Kliknite mi silna cara mila bratyo i druxino:
Nacni More Davoriju ili qu iu ia zapeti.
Kripost mi ua svakom muxu hvale y vridna i poztenya:
A iz carskih ona parsi kot danica lipo bliska.
Kim te imam slavni Kralyu peti glasom, il besidom?
Ti, za mudrost dati zqedro milovao nisi zlata:
Vridno ti y' iz obla zlata klast' obraze, i stobore.
http://www.ffzg.unizg.hr/klafil/croala/cgi-bin/getobject.pl?c.319:6.croala
Moderni preslov:
Kliknite mi silna cara, mila bratjo i družino,
Načni, more, davoriju; ili ću ja zapјeti.
Kripost mi va svakom mužu hvale j' vridna i poštenja,
A iz carskih ona parsi kot danica lipo bliska.
Kim te imam, slavni kralju, pјеti glasom il besidom?
Ti, za mudrost dati zćedro milovao nisi zlata:
Vridno ti j' iz obla zlata klast obraze i stobore.
1) Duma – harvatski (Carmen pindaricum – Illyrice moderne)
2) Pisan – Staroslovinski (Iambicum bettinianum – Sclavonice antique)
3) Davorija – Sarbski (Epos heroicum – Modi et styli Sarbiaci)
4) Davorija – Latinski (Epos heroicum – Modi latini)
Davorija
Sarbski.
Kliknite mi silna cara mila bratyo i druxino:
Nacni More Davoriju ili qu iu ia zapeti.
Kripost mi ua svakom muxu hvale y vridna i poztenya:
A iz carskih ona parsi kot danica lipo bliska.
Kim te imam slavni Kralyu peti glasom, il besidom?
Ti, za mudrost dati zqedro milovao nisi zlata:
Vridno ti y' iz obla zlata klast' obraze, i stobore.
Moderni preslov:
Kliknite mi silna cara, mila bratjo i družino,
Načni, more, davoriju; ili ću ja zapјeti.
Kripost mi va svakom mužu hvale j' vridna i poštenja,
A iz carskih ona parsi kot danica lipo bliska.
Kim te imam, slavni kralju, pјеti glasom il besidom?
Ti, za mudrost dati zćedro milovao nisi zlata:
Vridno ti j' iz obla zlata klast obraze i stobore.
Poslednja izmena:
