Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pisaca

[Mrkalj]

Mihailo Maksimović: Mali bukvar za veliku decu
Беч, 1792
Izdavač: Stefan Novaković
Cobiss Id: 68871687
Jezik: srpski

Luter
Kažu, da je od Luterove reforme mnogo zla proizašlo. Ja to ne verujem, ibo od ljudi njegovog čina, ništa drugo, krome (osim, prim. Mrkalj) samo dobro proiziti može.

M.

Magarac
Hajnrih vtorij (drugi, prim. Mrkalj) hotjaše jedan put u lov izjašiti, pak zapita svojeg dvornog astronoma, hoće li vreme lepo biti? Dvorni astronom odgovori: Može Vaše Veličestvo sigurno u lov izići. Nekoliko korakljaja izvan grada srete Kralj jednog zemledjelca, koji magarca pred sobom teraše. Hoće li vreme lepo biti zapita kralj. - Neće milostivi Gospodine, odgovori zemledjelac, no najviše do 1/4 časa hoće kiše biti. Od kud ti to znaš? zapita kralj. Jer moj magarac uši spušta, otvješta (odgovori, prim Mrkalj) zemledjelac. Kralj, i družstvo nasmejaše se, i otidoše. Lov započe, i jedva 1/4 časa pređe, al se pljusak spusti. Kralj razkajavši se, što zemledjelca poslušao nije, kako kući dođe, dvornog astronoma otera, i na mesto njegovo magarca postavi.

Obače (međutim, prim. Mrkalj) meni se vidi, da Hajnrih u tomu dobro postupio nije, ibo preimuštestvo (privilegija, prim. Mrkalj) ovo i druge magarce tako je vozgordilo, što oni i u proče (druge, prim. Mrkalj) službe uturati se tražu.

Magnet
Žene upodobljavaju se (nalikuju, prim. Mrkalj) magnetu. No jošt primječali (napomenuli, prim. Mrkalj) nismo, da magnet zlato k sebi privlači.

Mastilo
U paklu valja da je crno mastilo zaprešteno; ibo babe, i kaluđeri kažu, da Đavol potpis od človeka ne prima, ako se s krvlju ne potpiše.

Milostinja
Najsmešnije jest, kad se za kojeg sveca milostinja ište. Ta to barem znamo, da sveci svašta na nebu imaju, i od nas ništa ne potrebuju.

Miš
Ko god od crkve živi, obogati se, i ugoji se; samo miševi ne mogu --- jerboti ništa siromašnije nije od crkovnog miša. Kod lebara, i vodeničara najbolje dne imadu; obače (sve u svemu, prim. Mrkalj) najsigurniji jesu u monastirskoj biblioteki.

Molba
Velika gospoda tako lepo moliti znadu, što im nigda molbu odbiti možno nije.

(...)

Nesvestica
U našem nemoćnjem veku, ova je bolest štogod obično. --- Naše gospe padnu u nesvesticu, kad hoćeju, ali na protiv toga i dignu se kad hoćeju. --- Kad srebroljubac u nesvesticu padne, valja samo s novci okolo njega zazvečati, pak će se odma dignuti.
​

 

[djole85]

S druge strane, da nema "g. Nevskog" (čitati kako je napisano), stranice bi bile preopterećene slikama i teško bi se učitavale. Ovako, Nevski temu malo "krsti" svojom besprimernom hrabrošću da do besvesti ponavlja svoje bespametne i besadržajne mantre. Ergo - simbioza ili što bi g. Nevski rekao - suživot.

U tom slučaju moje duboko izvinjenje.

Sa uživanjem mi laici čitamo tvoje odgovore Mrki.
Ovo sve treba dokumentovati!

 

[Mrkalj]

U tom slučaju moje duboko izvinjenje.

Sa uživanjem mi laici čitamo tvoje odgovore Mrki.
Ovo sve treba dokumentovati!

U to ime, još jedan biser Manojla Jankovića, gorepomenuti Trgovci.

Emanuil Janković: Trgovci
(adaptacija dela Karla Goldonija)
Lajpcig, Nemačka, 1787
Izdavač: Johan Hristian Tajbel
Cobiss Id: 67920391
Jezik: srpski


ГОЛДОНИ, Карло
Терговци : комедїа у три акта / приведена с' италїанскогЬ изЬ Карла Голдонини ; Комедїа отЪ Е. Іанковича студента медицине. - У Лаипсигу : у типографїи госп. Таибела, 1787. - [6], 112 стр. ; 18 cm.
Новаковић 89; Михаиловић 193; КНБС 477; Панковић 156; Брковић 81. - Насл. стр. резана у бакру

Spojler

Spojler

Одштампано пре 226 година на српском језику који је данас свима у потпуности разумљив.

 

[Mrkalj]

Porca miseria!

http://sr.wikipedia.org/wiki/Emanuil_Janković
Википедија још увек нема чланак под тим именом.

http://hu.wikipedia.org/wiki/Emanuel_Janković




Emanuel Janković
Emanuel Janković (magyarosan: Jankovics Emánuel, Újvidék, 1758. – 1792.) szerb nyomdász és könyvkereskedő. Élete
Újvidéken született, a gimnáziumot szülőföldjén, az orvosi tanulmányait hallei egyetemen végezte, és mint orvosnövendék jött vissza a szülővárosába. 1792-ben bekövetkezett haláláig könyvnyomtató és könyvkereskedő volt. A szerb írók közül (Obradovicscsal együtt) az elsők között volt, akik a szerb irodalomban a népies nyelvet használták.

Munkái

1. Fizicseszkoje szocsinenije o izsušenijú í razdelenijú vode u vazduch. Lipcse, 1787. (Természettani értekezés a víz és levegő párolgásáról és felosztásáról.)
2. Tergovicia, komedija u tri akta. U. ott, 1787.
3. Zsivotvopiszaníje gyénerala Laudona. Bécs, 1788. (Laudon tábornok életrajza.)
4. Blagodarni szín. Lipcse, 1789. (A hálás fiú. Németből ford.)
5. Zao otac i nevaljao syn. Bécs, 1789. (A rossz atya és gonosz fiú.)

Források

• Szinnyei József: Magyar írók élete és munkái.
• Srpska književnost 18. vijeka: Emanuel Janković

 

[Sojo]

Za standard je uzet istočnohercegovači dijalekat. Njime se govori od Valjeva, Užica, Loznice pa sve do Vrginmosta, Dvora, Kostajnice - da ne spominjen zapadne srpske enklave Bojance i Marindol u Beloj Krajini - zatim od Pakraca i Bjelovara do Trebinja i Herceg Novog. I smatram da je dobro što je tako učinjeno.

Ej, neđelje ti đe nađe ovo što si nabrojao, bravo ?!

Śed de, da ti beśedim.
Zeru, zerićku si prećera, nijesam, (njesam) ja od prekśutra.

Najrazgovjetniji govor je na Kordunu i to neđe oko Une kod Bihaća tako me učili za vrijeme onog kera...

Sad ozbiljno, mnogi se sprdaju sa crnogorskom azbukom, ja to pozdravljam, Srbi su od vajkada govorili
i koristili ta dva slova iz (nove) azbuke.

Mnogi u (matici) Srbiji zaboravljaju odkud potiču, i oni su zborili crnogorski i staro-hercegovački ali,
nije im zamjeriti 500.g. pod turskim jarmom, otud i ti silni turcizmi.

Za razliku od naših predaka koji su bježali pred turcima (seobe) što nije baš junaštvo, tako da imamo malo turcizma.

U pravu je Mrkalj za pomenute krajeve, tamo je do dana daanašnjega ostalo izvorno autoktono bez mnogo turskog
upljuva, istina, ima nešto austro-ugarštine što je zanemarujuće.

Ja sam malu u śeniku* valja ...... Śenik* spremište za sijeno-seno, śenina, śeno ...
da joj nebi aljinu zakalja

ulomak iz Sojine pjesmice.

 

[Mrkalj]

Emanuil Janković - Fizičeskoje sočinenije
Lajpcig, Nemačka, 1787.
Izdavač: Johan Hristijan Tajbel
Cobiss Id: 68705031
Jezik: srpski


ЈАНКОВИЋ, Емануел
Физическое сочиненїе о изсишенїю и разделенїю воде у воздухЪ, и изясненїе разливанїа воде из' воздуха на землю / отЪ Е. Іанковича Кандидата медицине и Содружника халскаго ученнаго и Натуре-испитаемогЪ дружства. - У Лаипсигу : кодЪ госп. Таибела, 1787. - [8], 32, [3] стр. ; 17 cm.

Новаковић 90; Михаиловић 194; Панковић 157; Брковић 121. - "Цена 12 краицара кодЪ оспод. Іоанна Іанковича у Новом-Саду"--> насл. стр.

10. U trideset lota ladne vode, kad uspemo jedan lot čiste stipse [Mesto stipse možemo so, kojom naša jela gotovimo, šećer, galicu ili bar koju drugu so uzeti, al ne u ovoj meri.] (alumen), tada vidićemo, da će se sva ova stipsa u vodi razdeliti tj. mi je nećemo moći više viditi, a voda neće se ni malo zamutiti, nego ostati bistra kao i najpre što je bila. Sad se pita: kud se dela stipsa iz vode, mi smo je unutra usuli a sad je više ne vidimo? Evo odgovor: Stipsa se razdelila u najmanje svoje časti (zri u paragrafu 7) i stupila u meždočastija vode (zri u paragrafu 8). Da je zaisto stipsa u vodi, potreba nam teke vodu koštovati pak ćemo se uveriti. Dakle, stipsa se pomešala s' vodam.

11. Da voda svoja meždočastija (8) ima kako i druga tjela, možemo se sljedujuštim načinom lako uveriti: U šest saitlika vode, može se jedan saitlik soli s' kojom naša jela gotovimo, razdeliti. Dakle, kad bismo na novo, ovo pomešanije vode i soli, začeli meriti, morali bismo, sedam saitlika dostati, al da viš sijaseta, pri merenju ne iziđe više nego šest saitlika ili šest saitlika i vrlo malo više. Dakle onoliko koliko smo vode uzeli: Al kud se so dela? So je u vodi, okusi pak ćeš se uveriti. Drugojačije nije moguće dakle, nego da voda svoja meždočastija ima.
​

 

[Mrkalj]

Емануел Јанковић на IMDB-u:

http://www.imdb.com/title/tt0199073/

	Tergovci (TV 1967) TV Movie - 104 min

Cast [TABLE="class: cast_list"]
[TR]
[TD="class: castlist_label, colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: primary_photo"]

[/TD]
[TD="class: itemprop"] Severin Bijelic[/TD]
[TD="class: ellipsis"] ...[/TD]
[TD="class: character"] Gospodar David Rackovic [/TD]
[/TR]
[TR="class: even"]
[TD="class: primary_photo"]

[/TD]
[TD="class: itemprop"] Mihailo 'Misa' Janketic [/TD]
[TD="class: ellipsis"] ...[/TD]
[TD="class: character"] Milan Rackovic ... sin [/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: primary_photo"]

[/TD]
[TD="class: itemprop"] Predrag Tasovac [/TD]
[TD="class: ellipsis"] ...[/TD]
[TD="class: character"] Gospodar Demetri Koda [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: castlist_label, colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: primary_photo"]

[/TD]
[TD="class: itemprop"] Mia Adamovic[/TD]
[TD="class: ellipsis"] ...[/TD]
[TD="class: character"] Mileva [/TD]
[/TR]
[TR="class: even"]
[TD="class: primary_photo"]

[/TD]
[TD="class: itemprop"] Maja Cuckovic[/TD]
[TD="class: ellipsis"] ...[/TD]
[TD="class: character"] Mahrena [/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: primary_photo"]

[/TD]
[TD="class: itemprop"] Ivan Jagodic[/TD]
[TD="class: ellipsis"] ...[/TD]
[TD="class: character"] Mojseja
[/TD]
[/TR]
[TR="class: even"]
[TD="class: primary_photo"]

[/TD]
[TD="class: itemprop"] Dragan Ocokoljic[/TD]
[TD="class: ellipsis"] ...[/TD]
[TD="class: character"] Mitar Lepojevic [/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: primary_photo"]

[/TD]
[TD="class: itemprop"] Nikola Simic[/TD]
[TD="class: ellipsis"] ...[/TD]
[TD="class: character"] Doktor Tesa Tolic [/TD]
[/TR]
[TR="class: even"]
[TD="class: primary_photo"]

[/TD]
[TD="class: itemprop"] Bozidar Stosic[/TD]
[TD="class: ellipsis"] ...[/TD]
[TD="class: character"] Isaija [/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: primary_photo"]

[/TD]
[TD="class: itemprop"] Renata Ulmanski[/TD]
[TD="class: ellipsis"] ...[/TD]
[TD="class: character"] Gospodicna Anastasija [/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Televizijski film snimljen je 1967 po istoimenoj Jankovićevoj adaptaciji Goldonijeve komedije.

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="align: center"]Trgovci
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[TD="width: 130"]

[/TD]
[TD="width: 60"]

[/TD]
[TD="align: left"]

[TD="align: left"][/TD]

[TD="align: left"] Verlag: Sluzbeni glasnik [/TD]

[TD="align: left"] Edition: Nova srpska knjizevnost 18 - 20. veka [/TD]

[TD="align: left"] Format:120 x 180 [/TD]

[TD="align: left"] 160 S., Br., Kyrill. [/TD]

[TD="align: left"] Erscheinungsjahr: 2008 [/TD]

[TD="align: left"] ISBN: 86-7549-782-0 [/TD]

[TD="align: left"] Bestell-Nr.: 106210 [/TD]

[TD="align: left"] Preis: € 13.00 [/TD]

[TD="align: left"] Drama [/TD]

[/TD]

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] Prvi prevod italijanskog pisca Karla Goldonija u srpskoj kulturi, zadivljujuci prevod Emanuela Jankovica, prosvetitelja ciji je citav zivot bio posvecen knjizi, ukazuje na to kako se radjao zanr komedije u srpskoj knjizevnosti.

U veoma inspirativnoj, ubedljivoj studiji "Naravoucitelna komedija", M. D. Stefanovic interpretira poetiku PRVE komedije u srpskoj knjizevnosti, tumaci likove kao nosioce ideje prosvetiteljstva i utvrdjuje one izmene koje je Emanuel Jankovic uneo u svoj prevod, kako bi tekstu jos vise dodao naravoucitelnu crtu. ...Pozornica moze da deluje lekovito, mada - i to je, takodje, inovativnost Jankovicevog shvatanja dramskog teksta - nas pisac i prevodilac uvodi zanr drame u srpsku knjizevnost i odmah mu menja status, tj. za njega je ovo prevashodno drama za citanje, a ne za izvodjenje na sceni. Na taj nacin jos jednom je naglasio poucnost knjizevnosti i uocio vaznost knjige u ljudskom zivotu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Rayela]

A sto su sve ove starostavne knjige stampane u Lajpcigu?

 

[Sojo]

A sto su sve ove starostavne knjige stampane u Lajpcigu?

Pa tu su bile čuvene štamparije u pokrajini Saksen - Drezden, Lajpcig tu je Luter štampao bibliju.
Saksi su u to vrijeme bili napredni, mnoge rudnike u Srbiji a i u ex JU. su baš oni otkrivali i učili našeg seljaka...

Bem ih, ostavi kosti kod Švabe, imam razlog da ih mrzim, ali, možeš da učiš, učiš i da se diviš...
Mada, dobrano sam ja toga donio (naučio) od/kod naroda koji oni najviše mrze...Nanu im...

 

[Игорь]

Запис с краја Триода цветнoга — 1374.

Си Триод полутǎк, послěдњи комат, исписа се у светој Синаји рукоју раб Божијих, ијеромонах Ијакова и грěшни Јанићије, Светому архистратигу цркве српскије у Јеросалимě, извода светогорскога правога, все на реду: и сǎ Типиком и сǎ Охтаиком, ништа да не липса, извода новога нǎ истин, бугарскога језика. Тер Бог вěст: велма ни је било усилно прěстављати га на српски језик. И молимо ви, оци и братије, аће и где погрěшено, а ви исправљајуште чтěте, а не клнěте, обаче благословљајте, а вас Бог, јер не пише Дух свети нǎ рука грěшнича. И како смо вǎ изводě находили такој смо писали: ни одлагали ни прилагали. И кто дрзне да однесе сијузи књигу от Архистратига Ијеросалимскога да му је мǎсник Бог и Светаја Богородица синајска на судě. И кто ће овој лист изрěзати или отргнути, да му суди Бог вǎ дǎн судни. Амин. И уписа се сија књига вǎ лěто 6000 и 800 и 80 и 2. И простěте мене грěшнога писавши овај слова, а вас Бог. Амин, амин, амин.​

Љубомир Стојановић; Стари српски записи и натписи, књига I, Београд 1902, 47, бр. 144

 

[Игорь]

Запис на народном српском језику у рукописном јеванђељу насталом око 1300. године

Бог да прости Рада мајстора, јер ми удěла чтичије књигам, и Драганову матер, јере ми испреде конце књигам, и попадију Утěху, јере ми прěмěни опираше, и всего мира христијанска. Бог да прости и тěх који ме су научили, вǎ вěки, амин.

Љубомир Стојановић; Стари српски записи и натписи, књига I, Београд 1902, 16, бр. 35

 

[Mrkalj]

Запис на народном српском језику у рукописном јеванђељу насталом око 1300. године

Бог да прости Рада мајстора, јер ми удĕла чтичије књигам,
и Драганову матер, јере ми испреде конце књигам,
и попадију Утĕху, јере ми прĕмĕни опираше,
и всего мира христијанска.
Бог да прости и тĕх који ме су научили,
в вĕки, амин.​

-Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, 35, стр. 16

Prvo, svaka ti čast na ustrajnosti, doslednosti i ljubavi prema srpskomu jeziku!

Drugo, ovo je fantastično otkriće!!!

Treće, šta bi mu značilo ovo čtičije; pretpostavljam da je koren ove imenice u akuzativu proishodi (podire ) iz istog kao i glagol čtiti, ali šta bi to "majstor" (zapazi germanizam ako je uopšte germanizam ), dakle, šta bi to "majstor Rade" udjelao (napravio) (na) knjigama?

Osavremenio bih tu reč kao štiće < čtiće < čtitje pri čemu on ima viška jedno jotovanje ( čtitjje ) koje beleži sa č. Dakle, glagolska imenica štiće. Šta je to. Da nisu u pitanju paralele u olovci koje služe kao redovi za ravno pisanje, "išpartani" listovi?

Četvrto, popadija Utjeha mu promenila(?) opirače. Šta bi to bilo?

Sve u svemu, ovo je fantastičan dokaz s kraja 12. veka da se srpski jezik nije gotovo ni malo promenio. Jedino ostaje pouzdanost datacije kao pitanje, što je prava šteta.

 

[Игорь]

Савино писмо Спиридону, део на народном језику (наставак) — око 1233. године

И ето что се у сијемеј месте обрěте, на благословеније удају ти крстǎц, да ми га носиш на вǎспоминаније, и појасǎц, јере га сǎм полагал на гробě. С тěмеј крсцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину иконицу имаш, и оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрěслех твојих, где га сǎм полагал на гробе, крстǎц и појасǎц, и такуј сǎм молитву створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнě моленије. И удају ти убрусǎц, што ми су сěмо даровали, а ја га тебе дарују, на благословеније да ти буде душевно и тěлесно. И камичǎк, что сǎм обрěл, да ти буде на многије потрěбе и да га носиш при себе. И моли о нас, служитељу Христов, да ни Бог укрěпи и сǎхрани, да бисмо паки к вам дошли. И ако ми Бог даст и малу моћ...

Đura Daničić; Poslanica sv. Save arhiepiskopa srpskoga iz Jerusalima u Studenicu igumnu Spiridonu, Starine JAZU, knjiga IV, Zagreb 1872, 231

 

[Игорь]

Запис Ника Бјелића — 25. 8. 1364.

Тисушту трěста и шездесет и четирě, 25. дǎн мěсеца аугуста. А се како посла жупан Сǎнко по свој доходǎк од магариша кнеза Милшу Упорницу, а кнез Милша посла јунака свога именем ....., т[е]р му подаше властеле дубровǎчци за доходǎк шездесет перпер готовěх динари. А тому су свěци Франческо Балдела и Лорин Рицо и Софредо нотар и Милша и ја Нико Бěлић дијак српски.

Константин Јиречек; Споменици српски, Споменик Српске Краљевске Академије XI, Београд 1892, 33, бр. 17

 

[Игорь]

Одломак из оснивачке хиландарске повеље Стефана Немање — 1198. или 1199. године

И од Влах, Радово судство и Ђурђево, а всеге Влах 170,
и дах од битка что моге, и у Зетě кобиле и соли 30 спудов.
И аће кто од манастирских људи бěжи, или Влах, под велијега
жупана или код инога кога, да се враћају опет; ако ли од
жупаних људи приходе у манастирске људи, да се враћају
опет. И вса јелико дах манастиреви у Свету Гору, да нě трěбě
ни мојему дěтетеви, ни мојему унучетеви, ни мојему родиму,
ни иному никомуре. Ако ли кто сије прěтвори, да му Бог суди
и да му је супǎрница света Богородица на страшном судишти
оном и јаз грěшник Симеон. Крст Симеонов и потписаније.​

 

[Игорь]

Повеља Стефана Првовенчанога Дубровнику написана између 1214. и 1217. године.

Вǎ име оца и сина и светаго духа. Аз вељи жупан Стефан, и сǎ својов детију, клну се кнезу дубровǎчкому Жан Дандулу и все опћине града Дубровника вǎ Бога, и свету Богородицу, и вǎ чесни и животворешти крст Господǎњ, и вǎ света јеванђелија, и вǎ светих 12 апостол, и вǎ светих 40 мученик и вǎ 380 светих отǎц, клну ви се без всакога пропадства јакоре да ви сǎм пријатељ и моја дет, доку сте прави. И ако кто ваш враг прибегне у моју земљу, да ви га дам ако ви име што пакостити из моје земље. И да греду ваши људије по мојеј земљи сǎ тргом без всаке бојазни, и да им нê никере силе нǎ да си продају и купују свободно, а што је закон тржником у мојеј земљи да ми дају. И да не јемље Србљин Влаха без суда, нǎ ако се учини кривина међу градом и мојов земљов, да се стају судије где је закон и да исправљају, а да нê изма. Ако ли сије преступљу, да ме Бог суди и света Богородица.​

Фотографија изворника:

Spojler

 

[Rayela]

Krasni su ovi tekstovi i od srca zahvaljujjem.
Prosto je neverovatno kako je jezik i dan danas razumljiv i citljiv.

Nasla sam jedan tekst na staronemackom jeziku i shvatila da ziv covek ( tu mislim na pismene Nemce, a kojima lingvistika nije struka)
ne moze da razna ni pet reci od sto napisanih, a smisao teksta nikada.


<DE LEONE> Hier begin ih einna reda umbe diu tier uuaz siu gesliho bezehinen. Leo bezehinet unserin trohtin turih sine sterihchi. Unde bediu uuiret er ofto an heligero gescrifte genamit. Tannan sagit iacob to er namæta sinen sun iudam. Er choat: iudas min sun ist uuelf des leuin. Ter leo hebit triu dinc ann imo, ti dir unserin trotinin bezeichenint. Ein ist daz soser gat in demo uualde, un er de iagere gestincit, so uertiligot er daz spor mit sinemo zagele, ze diu daz sien ni ne uinden. So teta unser trotin to er an der uuerilte mit menischon uuaz, ze diu daz ter fient nihet uerstunde, daz er gotes sun uuare.

prevod na savremen jezik:

Vom Löwen. Hier beginne ich eine Rede über die Tiere, was sie geistlich bezeichnen (bedeuten). Der Löwe bezeichnet unseren Herrn durch seine Stärke. Und deshalb wird er oft in der heiligen Schrift genannt. So sagte (es) Jakob, als seinen Sohn Judas nannte. Er spricht: Judas, mein Sohn, ist ein Welpe des Löwen. Der Löwe hat drei Dinge an sich, die dir unseren Herrn bezeichnen. Eines ist, daß wenn er im Wald (umher-) geht, und (wenn) er die Jäger wittert (gestincit, wörtl. "stinkt, riecht"), dann vertilgt er die Spur mit seinem Schwanz, damit sie ihn nicht finden. So tat (machte es) unser Herr, als er in der Welt mit den Menschen war, damit der Feind nicht verstünde, daß er Gottes Sohn wäre.

 

[Игорь]

Потписи великога жупана Немање и кнеза Мирослава на латинској повељи од 27. септембра 1186. године.
Овај споменик није збиља подобан да би се нешто сазнало из њега о језику Срба 12. века, али то је један од наших најстаријих споменика те га стога постављам овде.

[Јаз ве]љи жупан клн се [и пот]писах.
Јаз кнез Мирослав клн се и потписах.​

 

[Mrkalj]

Rečnik manje poznatih reči Dušanovog zakonika; može da posluži

Речник

У тексту Душановог законика има речи чије значење је потребно објаснити. Овде наводимо значења речи која смо у досадашњим тумачењима проверили.

азимство - римокатоличко причешћивање бесквасним хлебом

бабунска реч - богумилство
баштина - имовина
баштиник - власник

Велика црква - Српска црква (патријаршија)
влах - сточар
вражда - новчана казна

година 6857. - година 1349.
година 6862. - година 1354.

ексарх - митрополитски изасланик

забела - ограђена шума

издава - порез за купопродају имовине
ипотес - ствар

јерес латинска - римокатоличанство
јеретик - богумил

кефалија - главешина
киновија - заједнички живот монаха у манастиру
котао - осумњичени вади гвожђе из кључале воде и ако остане неповређен доказује невиност
крајишник - граничар
ктитор - оснивач цркве или манастира
кудељница - предиља

лице - ствар спорења
логотет - царски службеник

мехоскубина - чупање браде
меропах - земљорадник
метохија - црквена земља
милосник - сведок за примање милости

одлучење - искључење из цркве
отмица властелинке - силовање властелинке

полуверац - римокатолик
подјемчивање - поуздање
понос - превоз великодостојника
потка - казна због повреде међе
престој - казна због недоласка на суд
пристав - судски службеник
приселица - конак
пронија - властелинско имање
простагма - наредба

раса - мантија

сана - част
себар - сељак
соколник - судски позивар
стањанин - станодавац
стас - имање
станик - коњушар
свита - златна кошуља

удава - самовласно хапшење
узети силом - силовати

хрисовуља - повеља

 

[Bastiani]

Rečnik manje poznatih reči Dušanovog zakonika; može da posluži

Spojler

Речник

У тексту Душановог законика има речи чије значење је потребно објаснити. Овде наводимо значења речи која смо у досадашњим тумачењима проверили.

азимство - римокатоличко причешћивање бесквасним хлебом

бабунска реч - богумилство
баштина - имовина
баштиник - власник

Велика црква - Српска црква (патријаршија)
влах - сточар
вражда - новчана казна

година 6857. - година 1349.
година 6862. - година 1354.

ексарх - митрополитски изасланик

забела - ограђена шума

издава - порез за купопродају имовине
ипотес - ствар

јерес латинска - римокатоличанство
јеретик - богумил

кефалија - главешина
киновија - заједнички живот монаха у манастиру
котао - осумњичени вади гвожђе из кључале воде и ако остане неповређен доказује невиност
крајишник - граничар
ктитор - оснивач цркве или манастира
кудељница - предиља

лице - ствар спорења
логотет - царски службеник

мехоскубина - чупање браде
меропах - земљорадник
метохија - црквена земља
милосник - сведок за примање милости

одлучење - искључење из цркве
отмица властелинке - силовање властелинке

полуверац - римокатолик
подјемчивање - поуздање
понос - превоз великодостојника
потка - казна због повреде међе
престој - казна због недоласка на суд
пристав - судски службеник
приселица - конак
пронија - властелинско имање
простагма - наредба

раса - мантија

сана - част
себар - сељак
соколник - судски позивар
стањанин - станодавац
стас - имање
станик - коњушар
свита - златна кошуља

удава - самовласно хапшење
узети силом - силовати

хрисовуља - повеља

U poslednje vreme sam se osvedočio da je rečnik Dušanovog zakonika i te kako potreban i koristan. Međutim, mislim da su ovde neki pojmovi tretirani površno, a saznanje o tome imam iz diskusija koje su poslednjih meseci vođene na ovom forumu.

Na primer:

јерес латинска - римокатоличанство
јеретик - богумил

Izgleda li nekom verovatno da jeres označava rimokatoličanstvo, ali da jeretik nije rimokatolik, nego bogumil? A da rimokatolik se, pak, naziva poluverac?

Stvar je u tome da, po jednoj pretpostavci, Dušanov zakonik razlikuje one koji su rođeni u rimokatoličanstvu, od onih koji u rimokatoličanstvo prelaze akcijom katoličkog sveštenstva u državi, što je Dušan nastojao da suzbije i što se Zakonikom inkriminiše. I da ta razlika nalazi odraza i u terminologiji.

U celu zbrku upadaju i bogumili, koji su živeli u današnjoj Bugarskoj i Makedoniji i za koje se može osnovano pretpostaviti da se na njih zaista odnosi izraz babunska reč.

Po drugoj pretpostavci, izraz poluverni se odnosi na patarene , sledbenike učenja kojoj je pripadala Crkva bosanska i koja, prema tradicionalnoj istoriji, zapravo sledi bogumilsko učenje. Poslednjih decenija je to snažno osporeno i danas se misli da su bosanski krstjani (patareni) bili sledbenici neke vrste redukovanog istočnog hrišćanstva. I u tom smislu je izraz poluverac za njih sasvim očekivan. Ako je tako to bi, da budem jasniji, značilo da se "poluverni" odnosi na one koji su delili verovanje sa bosanskim krstjanima, ali nisu bili bogumili, a ni rimokatolici.

Znam da nije lako da se razume, ali stvar je komplikovana, šta joj ja mogu.

 

[Mrkalj]

Štiva dvaju rukopisa Dušanovog zakonika (prizrenski i struški rukopis) dostupna su ovde:

http://www.monumentaserbica.com/rukse/rukmain.php

 

[Игорь]

Политика, 27. јул 1932., бр. 8695, стр. 2

 

[Игорь]

Писмо Маре Бранковић - 18. април 1479.

Мудрим и племенитим и всакој славе и почтеној чǎсти достојним и нашим старим и узданим пријатељем, господе и братије нашој, кнезу обраному и властелом дубровǎчким, од госпође царице Маре много поклоњеније да прими ваша милост. Пак, властеле, што ни сте писали и поручили по ваших почтених властелех, по Никше Палмутићу и Налку Сараковићу, за тој разумесмо и почтено примисмо, на томзи много захваљамо и поклањамо се како нашим братијам и старим пријатељем; пак и ми наше речи поручили смо по ваших властелех, што годе узговоре од наше стране вашој милости, да им верујете, јере су наше речи. И Бог ви држи у добром почтенију. Априлија 18. дǎн.​

Фотографија изворника:

Spojler

 

[Игорь]

Писмо Стефана Бранковића - 1. октобар 1476. године

Од деспота Стефана племенитим и мудрим и у всем почтеним и нашим добрим пријатељем, брату ми обраному самовладуштаго града Дубровника и свем властелом.

Писанију да јесǎм обрести госпоство ви здраво и весело мислио. Ја и Ангелина, Ђура, и Мара, и Јован, милостију Божијом живимо, колико је воља Божија. Властеле, ви знате, и пређе сǎм бил у велике болести и скрби, да аво виђу, јере приходи кончина моја, јере сǎм у сумније од живота мога и затој пишу вашему госпоству, да не жаљу моје болести и смрти, колико жалим моје Ангелине и моје дечице: Ђуре, и Маре, и Јована, на ким их месту остављам. Да, господо, много бих писал вашему госпоству мнозех ради узрок и ради узданија и љубве, које смо имали наши први и ми; да не могох ви много писати вашему госпоству, јере сǎм много болǎн и нејаки од болести моје.

Да, властеле, много се мољу вашему госпоству, много милостиво и смерено, и препоручују ви моју Ангелину и моју дечицу: Ђуру, и Маре, Јована, пред Богом, и пред Пречистом, и пред свеми светими: што ви ш-њими, то и Бог с вами. И властеле, молим ви се, немојте оставити моју Ангелину и моју дечицу да погину по мени, и да ви Бог научи да имате к њим љубǎв, како сте имали с нашеми првими и с нами, и да их не оставите у њих невољно време.

И моја господо, аво се видех, јере прехођу од овогај света, и овој учиних напокоње препорученије госпоству ви. И властеле, ни на чим не сǎм имал у мом убогом дому учинити тестамент, ни злата, ни сребра, ни покућија, што бих оставил Ангелине с дечицом, одложивши за све добро и за благо и за све утешеније по Богу тој сǎм ставил, и ваше госпоство, за све благо напокоњу препоруку од мене и напокоњу помоћ овој учиних напокоње препорученије госпоству вашему с великом мојом скрбљу и великом жалостију, видећи, јер се ћу одлучити од овогај света, и овој напокоње препорученије учиних госпоству вашему, слободǎн будући паметију мојом.

Ја господин деспот Стефан повелех писати месеца охтоври први дǎн.​

Фотографија изворника:

Spojler

 

[Игорь]

Писмо Балшићā - 17. јануар 1368. године

Од Срацимира, и од Ђурђа и од Балше нашој љубовној братји и пријатељем, кнезу и судијам и властелом дубровǎчким.

Како приде од вас властелин ваш и поклисар Јаке Менчетић и говори ни од вас, од наше братје, за царину коју смо поставили на Дани, и ми вашега ради моленија,
туђе и ради поклисара вашега а нашега, ради брата и пријатеља срчанога Јакете, простисмо онуј царину на Дани. Како да се не узима царина вам и вашим грађаном
и вашим трговцем, тǎкмо да си ходе свободно скрозě нашу земљу, а да им нěје на бǎх тези царине ни ине које задěве, и по том дајемо нашу вěру: ја Срацимир, и
Ђурǎђ, и Балша, всакому од вашега града, греди всаки с тргом, а на нашу вěру тај царина да је проста всакому вас, да се не узима на бǎх до нашега живота.

И од рождǎства Христова до сијега записанија тисушта и 368 лěт, и сије записасмо ниже Широкога Брода у Лěшу кǎди се диже
Срацимир и Ђурǎђ и паде на Мати, кǎди идěху на Карла, мěсеца ђенара, 17. дǎн. И тој да је вěровано постависмо нашу печат.​

Фотографија изворника:

Spojler