Краљ Стефан Урош I потврђује очеву повељу о повластицама — 24. августа 1254. године.
Ја Стефан Урош с помоћију Божијов краљ все српске земље и поморске, обĕтују се присному си кнезу дубровǎчкому Злату Андрĕји, и всĕм властелом дубровǎчким, и всĕј опћинĕ градској у Господа Бога вседржитеља, и у прĕчисту јего матер, и у свети и чǎсни и животворећи крст господǎњ, и у света Божија јеванђелија, и у все свете Богу угодивше од вĕка. Јако земљу и виноградĕ, что сте држали до умртија господина ми оца, да си ју држите. А потола что се најде посађено виноградми или земље пријемше, да се судом исправи, да что суд укаже краљевству ми - буди краљевству ми, а что вам покаже - то вам. Суд да стаје од Михојља дне до Ђурђева дне, кǎди вам буде трĕбĕ. И суд да стаје гдĕ је и прĕђе стојал у дни господина ми отца. Суце обоје да се клну, јако да право судĕ. Кумерка аће постави краљевство ми, да стоји у законĕ очинĕ ми. И ако се која годĕ кривина чини међу људми краљевства ми и међу људми вашими, да се судом исправља. Војска краљевства ми гдĕ љубо находи људи ваше, или с тргом или без трга, да им никогаре зла не учини. С гради краљевства ми да си живĕте у законĕ, како сте жили у дни господина ми оца. И ако се обрĕте чловĕк земље краљевства ми осуђен вашему чловĕку, да му моје суце издају добитǎк. Аће ли му добитка не стече, а они да подају кривца самога до урока, доколĕ суце уреку. Ако ли га суце не издаде, да гдĕ ми правда укаже узети тǎ длг, да га узме краљевство ми и да га постави гдĕ га буде право поставити. И да ви држи краљевство ми у чти како ви је држал господин ми отац, но ако и ви начнете стојати краљевству ми како сте стојали господину ми оцу. И аће кто прибегне од вас у земљу краљевства ми, да не испакости вам ничто, стоје у земљи краљевства ми. Тржници ваши да греду на Брсково, и давше десетǎк од соли, и потола да си греду краљевства ми скрозĕ моју земљу свободно, а да ви се не уземље ничто. И да греду с вељим тргом на трге краљевства ми, јемше од Кавад дори до Свил. А что је мала купља, да си продају по земљи краљевства ми ходеће свободно. А другому пришǎдшуму к вам кнезу кон тога кнеза, да стоју вину к вам у сијем обĕтĕ, доколĕ ми и ви стојите у том обĕтĕ у что сте се обећали краљевству ми. И ако хоће сије схранити краљевство ми тако да ме Бог схрани у си вĕк и у придући.
† Вь лѣто 6762, єндьктионь 12, мѣсєца авгȣста 23. утврьждєно бист сиє мое ѡбєщаниє
прѣдь арьхиепискȣпомь, и прѣдь кнєзомь Гюргємь, и прѣдь жȣпаномь Стєфаномь.
СТЕФАН УРОШ С ПОМОЋИЈУ БОЖИЈОВ КРАЉ ВСĔХ РАШКИХ ЗЕМЕЉ И ПОМОРСКИХ.
И сије обећаније бист, господина краљa, прĕд Михајлом Пеженићем и прĕд Петром Матејићем и прĕд Андрĕјем Чрĕвићем.
Љ. Стојановић, Повеље и писма I–1, стр. 18-19, бр. 21
http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/12540823_%E2%80%93_kralj_Uro%C5%A1_A/charter?
) pomislila sam da bas to sto si ti postavio i sto je svako od nas savrseno
) da razumeju srpski jezik i da onda prostom narodu objasnjavaju da je on suvise prost da bi razumeo
