Zapisi srpskog narodnog jezika prě Dositěja perom pravoslavnih, katol. i muh. pisaca

Могли сте окренути страну или две и видети да одвећ то појасних. Мени је у обзиру да што више људи с лакоћом прочита ове повеље а ћирилични јат би већини била нејасна буквица.
Осим тога, на неким местима јат записујем како се изговара јер се не чита свугде као је,е или и.

Tako je, kada sam ih citala i bila odusevljena ( samom sobom;)) pomislila sam da bas to sto si ti postavio i sto je svako od nas savrseno
dobro razumeo, da cevisto tako razumeti i covek koji se ne bavi ni gramatikom , ni sintaksom, znaci jednostavan covek , a kome je srpski maternji jezik
Valjda je to i smisao postojanja jednog jezika ili pisma? Nije valjda da jezik postoji zbog Katane i kompanije i da je samo njima dozvoljeno ( kao
sto u ovim poslanicama stoji "bozjom voljom":D) da razumeju srpski jezik i da onda prostom narodu objasnjavaju da je on suvise prost da bi razumeo
svoj sopstveni jezik.
 
Poslednja izmena:
Могли сте окренути страну или две и видети да одвећ то појасних. Мени је у обзиру да што више људи с лакоћом прочита ове повеље а ћирилични јат би већини била нејасна буквица.
Осим тога, на неким местима јат записујем како се изговара јер се не чита свугде као је,е или и.

Ингваре, то што велиш не држи воду. Ко стварно не зна чему слово Ѣ служи може лако научити, ако хоће. А ко долази овдѣ на "йезик" то зна, дѣлом захваљуйући људим њега користећим, међу койима сам и я. Молим те, не настављай путем Вука и латиничења србскога писма, због нечийега наводнога незнања. Пут латиничења йе исто што и пут католичења, пут у пакао.
 
Повеља Стефана Уроша V којом дарује слободу трговања Дубровчанима, Млецима и другим трговцима — 1356.

Пише и повељава царство ми да јест вěдомо всакому. Створи милост царство ми трговцем, или јест Дубровчанин или Бнетǎк или ин кто, всаки да греде с тргом у земљу царства ми и у Призрěн и кудě им хотěније, свободне, без всаке забаве, а да не има ни од кога ниједне печали или које забаве, ни од царства ми ни од којега властелина царства ми ни од ниједнога ћепалије ни од земљанина ни од инога кога владуштаго у земљи царства ми. Кто ли се нађе забавив што или што узǎм, да им плати царство ми. А аће усхоће што узети мати царства ми, госпођа царица, што од њих трга, а или царство ми, ништо да им се не узме без купa.
И записа се сије слово царства ми в лĕто 6864, индикт 10. Мěсец ђенвар, дǎн 10.

zq4wyLU.jpg


http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/135601xx_%E2%80%93_car_Uro%C5%A1/charter?
 
Poslednja izmena:
Ove su povelje od neprocenjive vrednosti ne samo zbog jezika nego i istorije jer ja tek sada, citajuci ove tekstove, shvatam da su ti nasi vladari od pre 700 godina bili
i otmeni, humani, razumni, ali i pismeni ljudi. Ipak je to bila retkost u to vreme, a to bi znacilo da mi Srbi nismo tikva bez korena.
I da, ocigledno su se razumeli u vina i vinograde:)
 
Записи попа Силвестра из Ислама — средина XVIII века

1750: Марко полак
плати четрдеснице сину Шими и Ради

На :1749: месјaца декемра на :2:
нека да се знаде како исти Ђуро
Брујић и поп Силивестар рекоше
међу се и Ђуро даде један ћурак
за душу своме брату Павлу за сарандар
и за четрдеснице а ја поп да му дадем
у термена три гроша :14: више тога
што смо погодили ја поп Силивестар плати' све

На :1749: декемра :4:
нека да се знаде како мој паш Ђуро
Вукашиновић даде и писа свету парусију брату
Симеону у цркву светага и да му се
ослужи поп Силивата : и ја плати' све

На :8: декемра :1752: у Исламу
нека се знаде како мој паш Ђуро Вукашиновић и његов
синовац Марко писаше свети сарандар у цркву
светога Ђеорђија а за душу Сави Маркову
дједу Доjићу да ослужи поп Силивестар
и ослужи лијепо а он плати​

popsilvester.jpg
 
Poslednja izmena:
Краљ Стефан Драгутин издаје Дубровчанима законе продаје вина и меда — између 1276. и 1282. године

Пише краљевство ми да је вěдомо всакому, дало је краљевство ми милост Дубровчам да си продају вино без воде и мед у уцěн у Брсковě, у тргу краљевства ми; ако се кто најде продав вино с водом и мед прěз уцěн, да му се все узме што има; а за ине тржнике да не има печали краљевство ми, да им се се не помете доку стоје у правдě краљевству ми. СТЕФАН КРАЉ СРПСКИ

Фотографија изворника:
Tfr01o5.jpg
 
Poslednja izmena:
Две наредбе деспота Стефана Лазаревића цариницима за одређене исплате — 1418. године

Од деспота Стефана цариником сребрничкěм Мароју, и Бенку, и Јакши;
Платите Миху, сестричићу Маткову и Маројеву, за контуш и за брачин, што сǎм узел у њега, пет на десете литǎр сребра.
То-зи му платите од царине, ино не учините.

Од деспота Стефана Бенку и Јакши;
Купил сǎм у Миха кућу у Дмитровцех. Дајте му за њу пет литǎр, ино не учините.

Заповěдју господина ми кнеза дубровǎчкога Мароја, Јакете Гундулића сина, и његова малога вěћа
ја Руско, логофет дубровǎчки, исписах се више писано из два листа господина деспота од рěчи на рěч како се у њих удржаше.​

Фотографија изворника:
KGsZNCR.jpg
 
Poslednja izmena:
Војислав Војиновић пише Дубровчанима и јамчи безбедност њиховим изасланицима и обећава изаћи у сусрет њиховим захтевима — 1362.

Од кнеза Војислава мојеј братји и пријатељем властељем дубровǎчким; Како ви је дал и записал вěру и клетǎв мој господин цар такози вам се и ја клну Богом, и прěчистом Богородицом, и часним крстом, и светим јевађелијем, и всěм светими, и мојом вěром и душом како да гредете свободно господину цару а да се не бојите ниједнога зла, ни од мене ни од кога инога. И опет да си појдете здраво и поштено у Дубровник, и што ви је писал господин цар за земљу, и за законе, и за ино за все този все да ви сврши господин цар како ви је писал и како сте ви искали на њем, и тако мене убите обез (?) .... клетој више писане да ви се у семзи (?) господин цар не потвори ни ја кнез Војислав.

knezvojislav1362.jpg


http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/13620714_cca_%E2%80%93_Vojislav/charter?
 
Poslednja izmena:
Краљ Стефан Драгутин издаје Дубровчанима законе продаје вина и меда



СТЕФАН КРАЉ СРПСКИ [/INDENT]

вĕдомо - знано
ине - друге,остале
печал - сметња,недаћа,брига[/B]

]

Otuda pecalbar?, nekadasnji gastarbajter:)
 
Изгледа да сигурно јесте. Морам признати, ја до сада никада нисам срео тај израз =Д
Видех сада на мрежи да је "печалба" означавала сезонски рад.

Tuginata pusta da ostane
koja od libeto me razdeli
sto go cakam vreme tri godini
ke go prasam mladi pecalbari
da li go vidovte mojto libe



;)
 
Tradicionalno pečalba u narodu izaziva najtužnija osećanja. To je našlo odraza u pesmama. Evo nešto samo za tebe, ali nemoj da mi se sasečeš, ne odgovaram za posledice. ;)


More i moj deda Solunac bio je pecalbar, meni licno je to najtuznija , najlepsa i najnostalgicnija srpska rec.
Malo ljudi razume tu pecalbarsku tugu, a to je neka situacija kada se ide u nadnice, ali to nandnicaarenje nekada traje
i ceo zivot jednog coveka.

Moj je deda isao u pecalbu u Rumuniju, tamo rilljao, kopao, orao, mucio se 6 meseci u godini za samo jednu zlatnu paricu na imanjima
Aleksandrove Marije ( nema sada nas poc,kralj, a ponajmanje njegova Marija s tim veze), ali je ta parica bila velika jer je s tih nekoliko
grama zlata mogla moja baba da zivi sest meseci u godini i to tako desetak godina.

Jeste ta pecalba za mene najlepsa, najtuznija i najdragocenija srpska rec
A sacu gledam/ slusam ovi jutoboFi;)

Zao mi je i tuga mi je da jako malo nas, danas uopste to sve i razume
 
Poslednja izmena:
Писмо Стефана Уроша Милутина жупану Твртку написано негде — између 1282. и 1284. године

Краљевствa ми љубовному жупану Твртку. Знаши, како је узето Урсетеви дрěво и с добитком, да много писа краљевство ми кнезу дубровǎчкому и всěм Дубровчам да тамо посила крљевство ми Урсете. Да тако ти мојега живота и моје љубве, кто ти излазе тудěзи по работах по својих си, како мож, онози узми на њих и подај Урсетеви. А који ти греду на трг краљевства ми, нěмај за ње печали. И да види краљевство ми како ми свршити хоћеши сизи посǎл, јере се смо огрěшили у семзи чловěцě, да освети га. Стефан Урош Краљ

stefanurosmilutin1284.jpg


http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/12840615_taq_%E2%80%93_Milutin/charter?
 
Poslednja izmena:
Краљ Стефан Урош I потврђује очеву повељу о повластицама — 24. августа 1254. године.

Ја Стефан Урош с помоћију Божијов краљ все српске земље и поморске, обĕтују се присному си кнезу дубровǎчкому Злату Андрĕји, и всĕм властелом дубровǎчким, и всĕј опћинĕ градској у Господа Бога вседржитеља, и у прĕчисту јего матер, и у свети и чǎсни и животворећи крст господǎњ, и у света Божија јеванђелија, и у все свете Богу угодивше од вĕка. Јако земљу и виноградĕ, что сте држали до умртија господина ми оца, да си ју држите. А потола что се најде посађено виноградми или земље пријемше, да се судом исправи, да что суд укаже краљевству ми - буди краљевству ми, а что вам покаже - то вам. Суд да стаје од Михојља дне до Ђурђева дне, кǎди вам буде трĕбĕ. И суд да стаје гдĕ је и прĕђе стојал у дни господина ми отца. Суце обоје да се клну, јако да право судĕ. Кумерка аће постави краљевство ми, да стоји у законĕ очинĕ ми. И ако се која годĕ кривина чини међу људми краљевства ми и међу људми вашими, да се судом исправља. Војска краљевства ми гдĕ љубо находи људи ваше, или с тргом или без трга, да им никогаре зла не учини. С гради краљевства ми да си живĕте у законĕ, како сте жили у дни господина ми оца. И ако се обрĕте чловĕк земље краљевства ми осуђен вашему чловĕку, да му моје суце издају добитǎк. Аће ли му добитка не стече, а они да подају кривца самога до урока, доколĕ суце уреку. Ако ли га суце не издаде, да гдĕ ми правда укаже узети тǎ длг, да га узме краљевство ми и да га постави гдĕ га буде право поставити. И да ви држи краљевство ми у чти како ви је држал господин ми отац, но ако и ви начнете стојати краљевству ми како сте стојали господину ми оцу. И аће кто прибегне од вас у земљу краљевства ми, да не испакости вам ничто, стоје у земљи краљевства ми. Тржници ваши да греду на Брсково, и давше десетǎк од соли, и потола да си греду краљевства ми скрозĕ моју земљу свободно, а да ви се не уземље ничто. И да греду с вељим тргом на трге краљевства ми, јемше од Кавад дори до Свил. А что је мала купља, да си продају по земљи краљевства ми ходеће свободно. А другому пришǎдшуму к вам кнезу кон тога кнеза, да стоју вину к вам у сијем обĕтĕ, доколĕ ми и ви стојите у том обĕтĕ у что сте се обећали краљевству ми. И ако хоће сије схранити краљевство ми тако да ме Бог схрани у си вĕк и у придући.

Вь лѣто 6762, єндьктионь 12, мѣсєца авгȣста 23. утврьждєно бист сиє мое ѡбєщаниє
прѣдь арьхиепискȣпомь, и прѣдь кнєзомь Гюргємь, и прѣдь жȣпаномь Стєфаномь.

СТЕФАН УРОШ С ПОМОЋИЈУ БОЖИЈОВ КРАЉ ВСĔХ РАШКИХ ЗЕМЕЉ И ПОМОРСКИХ.
И сије обећаније бист, господина краљa, прĕд Михајлом Пеженићем и прĕд Петром Матејићем и прĕд Андрĕјем Чрĕвићем.

Љ. Стојановић, Повеље и писма I–1, стр. 18-19, бр. 21
stefanurosi1254.gif

http://www.mom-ca.uni-koeln.de/mom/SerbianRoyalDocumentsDubrovnik/12540823_%E2%80%93_kralj_Uro%C5%A1_A/charter?
stefanuros1254.jpg
 
Poslednja izmena:
123. члан Душановог законика којим даје повластицу Сасима да секу шуме за потребе свога посла.

О трговех што су куде посекли Саси горе до сијегази збора; тузи земљу
да си имају; ако су кому властелину без правде узели земљу, да се суде
сǎ њим властеле законом светаго краља; а од сǎда напреда Сасин да не
сече: а што сече, оногази да не тежи, ни људи да не сађа, (ни властелин
људи да не сели) тǎкмо да стоји пуста да расте гора; никто да не забрани
Сасину горе, колико јест требе тргу, толикози да сече.​

cardusan123.jpg
 
Poslednja izmena:
123. члан Душановог законика којим даје повластицу Сасима да секу шуме за потребе свога посла.

О трговĕх.
Што су кудĕ посекли Саси горĕ до сијега-зи збора, ту-зи земљу да си имају.
Ако су кому властĕлину без правдĕ узели земљу, да се судĕ с њим властĕле законом
светаго краља. А од съда напрĕда Сасин да нĕ сĕче: а што сече, онога-зи
да не тежи, ни људи да не сађа, (ни властелин људи да не сели)
тъкмо да стоји пуста да расте гора.
Никто да не забрани Сасину горĕ, колико јест трĕбе тргу, толико-зи да
сĕче.​

cardusan123.jpg

Кад сам ја постављао Душанов законик рекао си да то није релевантно јер то није српски језик... Смејурија...
 
Катерпилару, од Саве Немањића међу Србима постоји диглосија. У истим списима се преплићу српскоцрквени и српски народни језик.
Не можеш само лупити повезницу к законику и ништа више.
Треба наћи делове на народноме језику и преписати их или макар поставити слику чланова писаних народним језиком.
Лешинариш. Само чекаш да неко нешто постави и онда се правиш паметан.
 
Катерпилару, од Саве Немањића међу Србима постоји диглосија. У истим списима се преплићу српскоцрквени и српски народни језик.
Не можеш само лупити повезницу к законику и ништа више.
Треба наћи делове на народноме језику и преписати их или макар поставити слику чланова писаних народним језиком.
Лешинариш. Само чекаш да неко нешто постави и онда се правиш паметан.

Свеједно је тај језик прилично неразумљив данас те ја и даље постављам питање како нам је то разумљивији неки тамо "Осман" од Гундулића који нити је имао везе са Србијом нити је језик звао српским нити се икада изјаснио као Србин, како њега разумемо без превода и без објашњења боље него некадашња српска писанија.

И да, где има лешина ту су и лешинари, а овде нешто смрди...
 
Шта ти сада покушаваш рећи ? Да оно горе није српски језик ? Онда реци који је.
Побогу, већ сам те десет пута спустио и сви су могли видети да о језику ништа не знаш. Морам ли опет ?

Негде се нит изгубила, а ти само врдаш и лупеташ, не одговараш на јасна и проста питања...
 
Као и увек, не знаш шта хоћеш рећи =) Хоће да буде главни баја а ништа не зна. Срамота за маторога чову.
Немам ти на шта одговорити, ти велиш да су оне пређашње поставке неразумљиве а оне су невероватно блиске данашњему српскому језику.
Или постави неки запис на народноме говору или пали одавде.

Дакле немаш одговор на моје питање зашто нам је језик Дубровника ближи од језика наших предака.
 
Дакле немаш одговор на моје питање зашто нам је језик Дубровника ближи од језика наших предака.
Рекох ти да с тобом немам шта говорити и одбијам одговарати на ужасно бесмислена питања.
Горе постављене преписке између Срба и Дубровчана све говоре. Довиждане.
 
Песма Захарије Орфелина, писана скоро у потпуности на народноме језику.
Штампана у Венецији измеђи 1761. и 1763. године.


-Из књиге "Историја српског језика" Александра Младеновића.
1884370744c97.jpg

189c450b2922e.jpg
 
Poslednja izmena:
Дакле немаш одговор на моје питање зашто нам је језик Дубровника ближи од језика наших предака.

Све зависи од тога ко су твоји преци.

А о Гундулићу немој, о томе стварно не знаш ништа. Просто то не разумеш, а знаш и сам да ти је џаба објашњавати.
 
Све зависи од тога ко су твоји преци.

А о Гундулићу немој, о томе стварно не знаш ништа. Просто то не разумеш, а знаш и сам да ти је џаба објашњавати.

А твој предак је неки дубровачки госпар или барба?

И да, то око Гундулића и језика којим је писао је јако компликовано, скоро као NASA програм...
 

Back
Top