zakasniti u zhivotu

[seducer]

Mozda su reci neki put suvisne. Ja mislim da reci samo mogu da pokvare stvari, jer one jednostavno nisu doovljno da izrazu pravu kompleksnost nasih osecanja.

ako se tako ponasas da ti je zao i to osecas dok pricas sa njim, on ako gleda videce da se tako osecas i sve ce tu biti jasno.

ali pitanje je da li ti samo zelis da mu se izvinis..

 

[Vlada80-Nis]

Imam neshto na srcu neka vrsta boljke, nije da mi neda spavati ili slicno ali sa vremena na vrijeme razmotavam film! Povrijedila sam jednu osobu i proshlo je mnogo vremena, moj zhivot se odvijao lijepo a i njegov je krenuo u neka da doba da se lijepo odavija otishao je u ameriku i tamo se ozenijo ima i dijete, ipak njega sa vremena na vrijeme put nanese to jest ukrste nam se putevi ono "hej chao kako si itd" i svaki put imam osjechaj da je konachno vrijeme da kazhem "izvini, oprosti" ili neshto slichno tome! Ipak svaki put odustanem jer mi se na ochi chini da je sve ok da nema potrebe da razgrchem prichu. Ako nekoga povredimo da li znachi da treba da se izvinemo, normalno je da trebamo ali da li vrijeme mozhe da utiche positivno i da konacno zakopato ostane zakopano bez da se progovori vishe i rijech o tome!?

Previse si opterecena savescu i njenim okvirima. Ako ti se cini da je sve ok...ne vracaj se u proslost. Ostavi je da tamo i ostane. Ne stvaraj probleme tamo gde ih nema

 

[Borac za prava zivotinja]

Imam neshto na srcu neka vrsta boljke, nije da mi neda spavati ili slicno ali sa vremena na vrijeme razmotavam film! Povrijedila sam jednu osobu i proshlo je mnogo vremena, moj zhivot se odvijao lijepo a i njegov je krenuo u neka da doba da se lijepo odavija otishao je u ameriku i tamo se ozenijo ima i dijete, ipak njega sa vremena na vrijeme put nanese to jest ukrste nam se putevi ono "hej chao kako si itd" i svaki put imam osjechaj da je konachno vrijeme da kazhem "izvini, oprosti" ili neshto slichno tome! Ipak svaki put odustanem jer mi se na ochi chini da je sve ok da nema potrebe da razgrchem prichu. Ako nekoga povredimo da li znachi da treba da se izvinemo, normalno je da trebamo ali da li vrijeme mozhe da utiche positivno i da konacno zakopato ostane zakopano bez da se progovori vishe i rijech o tome!?

Pitanje je koliko je mrlja na savesti opravdana. Ako ti se pri svakom susretu javlja potreba da se izviniš a ti to ipak ne učiniš, postoje dve mogućnosti:
- da se bojiš da bi izvinjenjem otkopala prošlost
- da izvinjenje nije ni potrebno

Ako nekog povredimo, normalno je da ćemo se izviniti - pod uslovom da ISKRENO žalimo što smo ga povredili. Izvinjenje "reda radi" može se podvesti pod licemerje.
Ponekad princip koji rukovodi našim motivima nije zadovoljstvo, već izbegavanje patnje. Tek kada um proceni težinu naših grešaka (a najčešće nakon mnogo puta ponovljenih istih grešaka), moguće ih je ispraviti. Ukoliko smatraš da on još uvek pati zbog rane koje si mu nanela, i ukoliko i ti patiš zbog njegove patnje, onda bi izvinjenjem ubila dve muve jednim udarcem ... ali nije sigurno da o uzrocima patnje više nikada ni reč ne bi progovorili.

 

[krompir 2.1.]

ne znam da li ce to "Izvini" ista pomoci
ja sam svesno jednu devojku bas UHEBAO U ZDRAV MOZAK pre 8god. nismo se sretali nikako i kad smo se sreli ja sam kao pokusavao da budem ljubazan ali sam primetio da sam "stranac". nema potrebe da joj se obracam osim "cao, zdravo"...

mislim da nema potrebe da sebi "olaksas dusu" nista se nece promeniti,to sto te jos uvek malo pecka u grudima je znak da si covek. hebi ga, mislim da nema coveka koji se nije pokajao kako se ponasao prema svom bliznjem.

 

[LBarbara]

Imam neshto na srcu neka vrsta boljke, nije da mi neda spavati ili slicno ali sa vremena na vrijeme razmotavam film! Povrijedila sam jednu osobu i proshlo je mnogo vremena, moj zhivot se odvijao lijepo a i njegov je krenuo u neka da doba da se lijepo odavija otishao je u ameriku i tamo se ozenijo ima i dijete, ipak njega sa vremena na vrijeme put nanese to jest ukrste nam se putevi ono "hej chao kako si itd" i svaki put imam osjechaj da je konachno vrijeme da kazhem "izvini, oprosti" ili neshto slichno tome! Ipak svaki put odustanem jer mi se na ochi chini da je sve ok da nema potrebe da razgrchem prichu. Ako nekoga povredimo da li znachi da treba da se izvinemo, normalno je da trebamo ali da li vrijeme mozhe da utiche positivno i da konacno zakopato ostane zakopano bez da se progovori vishe i rijech o tome!?

Dodirnula me ova tema..Ne želim sad da pričam šta i kako se meni desilo ali
shvatićete..iz iskustva ti kažem da će potreba da ipak razgrneš priču biti sve veća i da ćeš
se kajati i biće ti jako teško što to nisi učinila ako jednog dana njega ne bude...

Prevrnula sam i nebo i zemlju da saznam šta mu se desilo i gde je sahranjen..pronašla, otišla...
..ali tuga (savest) još uvek stoji na srcu, nikad sebi neću da oprostim bezobrazluk i samoživost
i što mu nisam rekla "oprosti" ili bilo šta drugo što bi ga oslobodilo mene ili bar ja to tako doživljavam..
...imam utisak da bi sa jednim "oprosti" oslobodila njega a verovatno bi oslobodila i sebe...

Kada se tako nešto desi..to više nije samo peckanje u grudima kao što kaže yioim..
..to prerasta u nešto mnogo jače i bolnije...i nema mu leka...

 

[Milance Skot]

Ljudski je mrzeti. Ljudski je i oprostiti. Ako ti srce iste da prastas poslusaj ga, makar ti to i ne bude prihvaceno.

 

[Navar]

"spoznati sve znaci sve oprostiti"

 

[shaddow]

Biti iskren i priznati gresku,je velika stvar.Radis to jer tako osecas,i srce nepogresivo zna.Ako otvoris dusu,i kazes sta ti je na dusi,ispasces covek,a ne glupa.Reakcija moze biti ovakva,ili onakva..to ne mozes znati.Budi covek,izvini se,ipak mislim da je vredno rizika i nagrade -mirnog sna.

Jeco, sve više mi se sviđaju tvoji postovi. Potpuno se slažem sa tobom.

 

[Djika junior]

Imam neshto na srcu neka vrsta boljke, nije da mi neda spavati ili slicno ali sa vremena na vrijeme razmotavam film! Povrijedila sam jednu osobu i proshlo je mnogo vremena, moj zhivot se odvijao lijepo a i njegov je krenuo u neka da doba da se lijepo odavija otishao je u ameriku i tamo se ozenijo ima i dijete, ipak njega sa vremena na vrijeme put nanese to jest ukrste nam se putevi ono "hej chao kako si itd" i svaki put imam osjechaj da je konachno vrijeme da kazhem "izvini, oprosti" ili neshto slichno tome! Ipak svaki put odustanem jer mi se na ochi chini da je sve ok da nema potrebe da razgrchem prichu. Ako nekoga povredimo da li znachi da treba da se izvinemo, normalno je da trebamo ali da li vrijeme mozhe da utiche positivno i da konacno zakopato ostane zakopano bez da se progovori vishe i rijech o tome!?

Meni uvek bude lakše kada nekom kažem ,,Izvini", i još lakše kada meni neko kaže ,,Ma opušteno, bilo pa prošlo". To će ti reći i on ako je pronašao svoju sreću, jer kada ljudi konačno nađu sreću u životu, lakše opraštaju.

 

[seducer]

Dodirnula me ova tema..Ne želim sad da pričam šta i kako se meni desilo ali
shvatićete..iz iskustva ti kažem da će potreba da ipak razgrneš priču biti sve veća i da ćeš
se kajati i biće ti jako teško što to nisi učinila ako jednog dana njega ne bude...

Prevrnula sam i nebo i zemlju da saznam šta mu se desilo i gde je sahranjen..pronašla, otišla...
..ali tuga (savest) još uvek stoji na srcu, nikad sebi neću da oprostim bezobrazluk i samoživost
i što mu nisam rekla "oprosti" ili bilo šta drugo što bi ga oslobodilo mene ili bar ja to tako doživljavam..
...imam utisak da bi sa jednim "oprosti" oslobodila njega a verovatno bi oslobodila i sebe...

Kada se tako nešto desi..to više nije samo peckanje u grudima kao što kaže yioim..
..to prerasta u nešto mnogo jače i bolnije...i nema mu leka...

Ako si zaista zensko koje je naucilo da i ono treba ponekad da kaze izvini, onda imas moje postovanje.

Gadno je pretrpti dusevni bol od nekog, ali zaista je vrlina oprostiti istog trenutka.

Stvarno je tu nebitno ko je pogresio i koje u pravu. I da si u pravu i pred samim Bogom opet se trebas spustiti i izvinuti. Jednostavno neko nije sposoban da razume neke stvari.

 

[gost 170870]

Cak i kada oprostis nekome nesto,lepo je znati stav osobe koja nas je povredila.
Kada znas da je nekome zao sto je nesto uradio, onda je jasno da mu je stalo. To je izraz postovanja, a ne ponizenje osobe koja se izvinjava.

Imala sam situaciju, bas davno, u kojoj me jedna bliska osoba,ajde da kazem, na neki nacin "izdala". Detalji su nebitni. Nismo prekinuli kontakt, odnos se jeste promenio,ali presla sam preko toga, s tim da nikada nismo o tome razgovarali.
Posle nekoliko godina, ta soba je rekal mom prijatelju, da zna "da je ispala g*vno"
Cinjenica da to isto nije uspela meni reci me zaista i definitivno odaljila od nje.
Mozda je glupo, proslo je nekoliko godina,ali u tom trenutku sam osetila da ne mogu da oprostim,jer ni na koji nacin nije pokazala da joj je uopste stalo do toga sta ja mislim.

Zbog toga ne bi bilo lose da das do znanja sta osecas. Ne mora to biti bukvalno rec "izvini, ili zao mi je"
postoji toliko nacina da se to kaze, usput, a da ipak sve bude jasno.

 

[gost 167296]

Imam neshto na srcu neka vrsta boljke, nije da mi neda spavati ili slicno ali sa vremena na vrijeme razmotavam film! Povrijedila sam jednu osobu i proshlo je mnogo vremena, moj zhivot se odvijao lijepo a i njegov je krenuo u neka da doba da se lijepo odavija otishao je u ameriku i tamo se ozenijo ima i dijete, ipak njega sa vremena na vrijeme put nanese to jest ukrste nam se putevi ono "hej chao kako si itd" i svaki put imam osjechaj da je konachno vrijeme da kazhem "izvini, oprosti" ili neshto slichno tome! Ipak svaki put odustanem jer mi se na ochi chini da je sve ok da nema potrebe da razgrchem prichu. Ako nekoga povredimo da li znachi da treba da se izvinemo, normalno je da trebamo ali da li vrijeme mozhe da utiche positivno i da konacno zakopato ostane zakopano bez da se progovori vishe i rijech o tome!?

Pojedinim bliskim osobama jako tesko kazem izvini,cak i kad sam kriva. To je nesto jace od mene,sto me zapravo zablokira, i ne da mi da izgovorim tu rec. Posle se danima jedem iznutra sto nisam rekla,ali svaki sledeci put kad pokusam da kazem ne da mi se... Isto tako znam koliko mi zapravo znaci kada mi se neko izvine,kao da mi raste ego. Ali ako mozes da kazes izvini toj osobi,reci! Cak i ako mislis da nema potrebe,reci.Znaci ce joj,pogotovo ako si kriva...

 

[Fiamma]

Ako nekoga povredimo da li znachi da treba da se izvinemo, normalno je da trebamo ali da li vrijeme mozhe da utiche positivno i da konacno zakopato ostane zakopano bez da se progovori vishe i rijech o tome!?

Сматрам да се без обзира на све треба извинити, и себи тако скинути тај камен са срца, а и ономе кога си повредио.

 

[gazela]

shvatam al me strah reakcije, trenutno sve izgleda tako divno na ochi, svi smo srechni, da li ja imam pravo samo zbog toga shto mene savest grize otvaram vetj zamiritu ranu (ono kao kad kopash viljushkom) mislim mozhda je on to za sebe davno odradijo i njega bash nishta vishe ne muchi!? ipak sam ja ispala dofno a ne on! Mozhda mene peche jer znam da sam djubre ispala a on povredjen ipak nashao ljubav i zhenu koja je figurativno iscelivala njegove rane............

mogla bi ispasti glupa i to mi je neshto najgore

Il je stvar u tome da si kasno shvatila sta si pustila da ti ode....

 

[hack1]

who?where?when?...

 

[gost 225318]

Imam neshto na srcu neka vrsta boljke, nije da mi neda spavati ili slicno ali sa vremena na vrijeme razmotavam film! Povrijedila sam jednu osobu i proshlo je mnogo vremena, moj zhivot se odvijao lijepo a i njegov je krenuo u neka da doba da se lijepo odavija otishao je u ameriku i tamo se ozenijo ima i dijete, ipak njega sa vremena na vrijeme put nanese to jest ukrste nam se putevi ono "hej chao kako si itd" i svaki put imam osjechaj da je konachno vrijeme da kazhem "izvini, oprosti" ili neshto slichno tome! Ipak svaki put odustanem jer mi se na ochi chini da je sve ok da nema potrebe da razgrchem prichu. Ako nekoga povredimo da li znachi da treba da se izvinemo, normalno je da trebamo ali da li vrijeme mozhe da utiche positivno i da konacno zakopato ostane zakopano bez da se progovori vishe i rijech o tome!?

ima jedna fantastična priča koja govori upravo o ovome, pa pošto neznam kako da je pošaljem (to je u stvari uradjeno u PP formatu) pokušaću da je prepričam što kraće.

Bio jedan dečak veroma rogobatnog i ružnog ponašanja. Kako bi mu stavio do znanja da je takav, otac mi je predložio da svaki put kada nekog povredi svojim lošim ponašanjem u vrata od svoje sobe zakuca jedan ekser. Nakon nekog vremena vrata su bila puna eksera, ali je dečak polako počeo da menja svoje ponašanje na bolje. Onda mu je otac zadao novi zadatak: svaki put kada prema nekome bude fin ili učini nešto dobro, da izvadi jedan ekser. Vreme je prolazilo i dečak je uredno izvršavao dogovor. Opet, nakon nekog vremena, sav srećan došao je kod oca da se pohvali da je povadio sve eksere iz vrata i znatno popravio svoje ponašanje uvidevši mnoge svoje greške. Tada mu je otac pokazao vrata i rekao: vidiš sine, svaki put kada si ispravio neku svoju grešku izvadio si ekser ali je ostala rupa. Tako je i sa ljudskom dušom. Ništa se nemože toliko popraviti kao da ga nije ni bilo, ožiljci uvek ostaju.

 

[NeDoDiri]

Imam neshto na srcu neka vrsta boljke, nije da mi neda spavati ili slicno ali sa vremena na vrijeme razmotavam film! Povrijedila sam jednu osobu i proshlo je mnogo vremena, moj zhivot se odvijao lijepo a i njegov je krenuo u neka da doba da se lijepo odavija otishao je u ameriku i tamo se ozenijo ima i dijete, ipak njega sa vremena na vrijeme put nanese to jest ukrste nam se putevi ono "hej chao kako si itd" i svaki put imam osjechaj da je konachno vrijeme da kazhem "izvini, oprosti" ili neshto slichno tome! Ipak svaki put odustanem jer mi se na ochi chini da je sve ok da nema potrebe da razgrchem prichu. Ako nekoga povredimo da li znachi da treba da se izvinemo, normalno je da trebamo ali da li vrijeme mozhe da utiche positivno i da konacno zakopato ostane zakopano bez da se progovori vishe i rijech o tome!?

Ne treba dirati u stare rane,buditi ih i čeprkati po njima.Ukoliko smo osjećali potrebu da se izvinimo,a to svojevremeno nismo učinili,čemu onda nakon mnogo godina...čak i ako nas to grize.Prihvatimo činjenicu da smo zakasnili.
Svi mi možda možemo da zaboravimo,ali ne i da oprostimo i šta će nekom naše izvinjenje nakon niza godina značiti?
Da li će mu biti lakše,da će nas taj neko prigrliti i reći kako nam oprašta bol s kojim živi,tuge koje je nosio sve te godine..
Prije mnogo vremena bila sam ta koja je mučki napustila njega (i stidim se i sad kad se sjetim)ali sam se zaista ljudski izvinila,zamolila za oprost.Pa i kad smo se sreli nakon par godina opet sam se izvinila.
Nikad nije prihvatio izvinjenje i nikad ga neće prihvatiti.A nisam zakasnila sa izvnjenjem..

 

[hakim bej]

 

[7thpoison]

Imam neshto na srcu neka vrsta boljke, nije da mi neda spavati ili slicno ali sa vremena na vrijeme razmotavam film! Povrijedila sam jednu osobu i proshlo je mnogo vremena, moj zhivot se odvijao lijepo a i njegov je krenuo u neka da doba da se lijepo odavija otishao je u ameriku i tamo se ozenijo ima i dijete, ipak njega sa vremena na vrijeme put nanese to jest ukrste nam se putevi ono "hej chao kako si itd" i svaki put imam osjechaj da je konachno vrijeme da kazhem "izvini, oprosti" ili neshto slichno tome! Ipak svaki put odustanem jer mi se na ochi chini da je sve ok da nema potrebe da razgrchem prichu. Ako nekoga povredimo da li znachi da treba da se izvinemo, normalno je da trebamo ali da li vrijeme mozhe da utiche positivno i da konacno zakopato ostane zakopano bez da se progovori vishe i rijech o tome!?

Izvini mu se za svaki slucaj
Ako je vec preboliolonda ce ti on sam reci i iznijece svoje misljenje,a ako nije onda je pravo vrijeme da to rijestite.Ne mozes nista izgubiti.

Mali je broj ljudi moji mogu da prebole sami od sebe,jer ja ne vjerujem da vrijeme lijeci rane.
Bar meni vrijeme ne pomaze.