- Poruka
- 340.672
Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar, 1726 — Novi Sad, 19. januar 1785) bio je srpski književnik, publicista, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf, enolog i pravoslavni teolog.Prvo Orfelinovo objavljeno delo je Kratkoje o bogopodobajuštem telu i krovi Hristovoj pokloneniji i vremenitoga nastavljenija, nastalo tokom njegovog službovanja (pisar) kod mitropolita Nenadovića 1758. godine.
Pretpostavlja se da se obučavao u Budimu i Beču kao i da se nakandno sam učio u Novom Sadu.
Sveti Đorđe sa izgledom manastira Senđurđa iz 1767. godine Zaharія Orfelinъ Cesaro-Kralevskoй Rѣznago Hudožestva Akademіi Členъ grыdorovalъ je Orfelinov rad iz 1760. za koji istoričar umetnosti Dinko Davidov smatra da je taj bakrorez bio ”neka vrsta specijalističke vežbe” na osnovu kojeg ga je Jakob Šmucer primio za počasnog člana bečke bakrorezačke akademije 1767. godine.
Orfelin je službovao kod vladike Vićentija Jovanovića Vidaka u Temišvaru do 1764. Potom odlazi u Veneciju gde radi kao korektor srpskih knjiga u štampariji Dimitrija Teodosija. Smatra se da je iz Venecije povremeno putovao u Beč.
Njapoznatije delo Zaharija Orfelina je "Plač Serbiji", buntovnička, antiaustrijska pesma koja poziva na povratak starom herojstvu i zbacivanju osvajača. Autor je i prvog srpskog bukvara, udžbenika latinskog, ali i prvog slovenskog magazina- "Slavenoserbski magazin". Pisao je mešavinom crkvenoslovenskog i narodnog jezika i bio najznačajnija prosvetiteljska figura pre Dositeja Obradovića.
„Plač Serbiji“
Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija Plač Serbiji (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj.To je antiaustrijska, buntovnička pesma. U toj pesmi Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet.
Odlomak:
Kako stade Serbija, slavna i ugodna,
sa množestvom naroda bivša prođe plodna,
presilnima careva i hrabri soldati.
Slavni moji carevi i voždi veliki,
s mojih hrabri vitezi i sini toliki.
Vostok, zapad, polunoć bojali se mene,
slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne