Zabrana ogrevnog drveta da ili ne?

hetero:
Evo rjesenje :

Wärmepumpe, die Heizung der Zukunft​

Meier-Tobler-Wa__rmepumpe-Headerbild.png

Wärmepumpen wandeln unbegrenzt verfügbare und sich von selbst erneuernde natürliche Energie in Heizwärme um. Damit ist die Wärmepumpe die umwelt- und klimafreundlichste Art zu heizen – und über die Zeit gerechnet erst noch die kostengünstigste.

Erneuerbare Energie
Wärmepumpen setzen regenerative Energie aus der Luft oder der Erde in nachhaltige Heizwärme um.

Saubere Energie
Wärmepumpen verursachen keine CO₂-Emissionen und werden deshalb von Staat und Kantonen finanziell gefördert.

Effiziente Energie
Wärmepumpen sind in der Anschaffung vergleichsweise teuer, im Betrieb jedoch sehr kosteneffizient.

Welche Typen von Wärmepumpen gibt es?​

Ob die Wärmeenergie besser aus der Luft oder der Erde kommt, hängt von örtlichen und geologischen, rechtlichen und finanziellen Faktoren ab.
Ein Prinzip, mehrere Varianten
wp-oertli-preview-sw.png

Wie funktioniert eine Wärmepumpe?​

Wie ein Kühlschrank, nur umgekehrt: Sie heizt mit Wärme aus der Aussenwelt das Innere des Hauses.
Die Funktionsweise
Funktionsschema2-WP.png
Kliknite za proširenje...
sta cemo sa onima koji ne znaju nemacki?
nisi mogao da nadjes neko objasnjenje na srpskom?
 
Grijanje budućnosti

Meier-Tobler-Wa__rmepumpe-Headerbild.png
Dizalice topline pretvaraju neograničenu, samoobnavljajuću prirodnu energiju u toplinu. To čini dizalicu topline ekološki najprihvatljivijim i klimatski najprihvatljivijim načinom grijanja – a s vremenom i najisplativijim.

Obnovljiva energija
Dizalice topline pretvaraju obnovljivu energiju iz zraka ili zemlje u održivo grijanje.

Čista energija
Dizalice topline ne uzrokuju nikakve emisije CO₂ i stoga ih financijski podržavaju država i kantoni.

Učinkovita energija
Dizalice topline su relativno skupe za kupnju, ali su vrlo isplative za rad.
Koje vrste dizalica topline postoje?

Hoće li toplinska energija bolje dolaziti iz zraka ili zemlje ovisi o lokalnim i geološkim, pravnim i financijskim čimbenicima.
Jedan princip, više varijanti
wp-oertli-preview-sw.png
Kako radi toplinska pumpa?

Poput hladnjaka, samo obrnuto: grije unutrašnjost kuće toplinom iz vanjskog svijeta.
Kako radi
Funkcija Schema2-WP.png
 
Casual Observer:
a neke stvari ne vredi ni komentarisati - pod odrźivom energijom EU smatra ono što ne dovodi do ubrzavanja globalnog zagrevanja, a baš sve što proizvodi CO2 proizvodi efekat staklene bašte.
Kliknite za proširenje...
drvo jeste odrziv izvor.
ne znam sta imas protiv toga?

Casual Observer:
Da li neko ovde ne pokušava da skrene diskusiju sa proizvodnje CO2 na zagađenje česticama čađi i ostalih produkata nepotpunog sagorevanja, kao i raznim primesama?
Kliknite za proširenje...
ne, ne pokusavam, to sam samo usput napisao, jer nije netacno i nije zanemarljivo da i metan i azotni oksidi imaju statan uticaj.

Casual Observer:
Sagorevanje prirodnog gasa je daleko čistije nego bilo šta drugo, i opet se emituje CO2, a ti si koliko vidim stavio akcenat na globalno zagrevanje - i logirska vatra emituje CO2.
Kliknite za proširenje...
tacno, sagorevanje gasa emituje manje CO2 nego sagorevanje drveta, ali opet ti po deseti put pisem:
količina CO2 dobijena sagorevanjem drveta je prethodno apsorbovana iz atmosfere, koliko se CO2 oslobodi prilikom sagorevanja, tu istu količinu CO2 je prethodno drvo uzelo iz atmosfere za dok nije poraslo. dakle bilans = nula.
količina CO2 dobijena sagorevanjem gasa se sagorevanjem oslobađa i ostaje u atmosferi. ca. 2 kg CO2 po 1m3 gasa.
2 kg CO2 > 0 kg CO2 :rtfm:

evo ti uporedno primer sa stvarnim brojkama za drvo i gas...

prosecno ogrevno drvo (ne najbolje, ne najgore) daje da kazemo oko 4kWh/kg.
sagorevanjem 1 m3 drveta (oko 600 kg) dobija se oko 2.500 kWh.
sadrzaj ugljenika u drvetu je oko 50%, sto znaci da se u 1m3 drveta tj. 600kg sadrzi oko 300 kg ugljenka.
sagorevanjem 1 kg ugljenika se oslobodi oko 3,5 kg CO2.
dakle, sagorevanjem 1m3 drveta oslobodi se oko 1.000 kg CO2. (1m³ drveta → 600 kg drveta → 300 kg ugljenika → 1.000 kg CO2)

da bi se dobila kolicina toplote od 2.500 kWh od gasa (ista kao od 1m3 drveta) treba ti 25 m3 gasa (1 m3 gasa = oko 10 kWh)
sagorevanjem 1 m3 gasa oslobodi se (kao sto sam gore vec napisao) oko 2 kg CO2.
za dobijanje iste kolicine toplote kao od 1m3 drveta, oslobidi se oko 50 kg CO2. (2.500 kWh → 25m³ gasa → 50 kg CO2)

50 kg CO2 << 1.000 kg CO2
ALI
dok 1 m3 drveta nije narastao da bi mogao da se sagori, utrosio je iz atmosfere tacno toliko CO2 koliko je oslobodio prilikom sagorevanja.
dakle, stvarna racunica izgleda zapravo ovako:

50 kg CO2 > 0 (1.000 kg CO2 - 1.000 kg CO2)

Casual Observer:
Pre nastavka diskusije patentirati termoelektranu na drva, ili prosto pokazati neku od par gigavata (al’ na drva, nego šta!) da se ne bi vodile ‘vake rasprave.
Kliknite za proširenje...
naravno da postoji vec i to mnogo elektrana na biomasu, evo ti lista samo u Nemackoj pogledaj koliko ih ima:
https://de.wikipedia.org/wiki/Liste_von_Biomassekraftwerken_in_Deutschland


izvini za ono "magarce" na pocetku diskusuije, trazio sam od aministratora da izbrisu.
pokazao si neko znanje i razumevanje na ovu temu i onda drugacije tretiram sagovornika, nebitno sto su nam stavovi razliciti. ;)
 
Poslednja izmena:
canavaro:
drvo jeste odrziv izvor.
ne znam sta imas protiv toga?


ne, ne pokusavam, to sam samo usput napisao, jer nije netacno i nije zanemarljivo da i metan i azotni oksidi imaju statan uticaj.


tacno, sagorevanje gasa emituje manje CO2 nego sagorevanje drveta, ali opet ti po deseti put pisem:
količina CO2 dobijena sagorevanjem drveta je prethodno apsorbovana iz atmosfere, koliko se CO2 oslobodi prilikom sagorevanja, tu istu količinu CO2 je prethodno drvo uzelo iz atmosfere za dok nije poraslo. dakle bilans = nula.
količina CO2 dobijena sagorevanjem gasa se sagorevanjem oslobađa i ostaje u atmosferi. ca. 2 kg CO2 po 1m3 gasa.
2 kg CO2 > 0 kg CO2 :rtfm:

evo ti uporedno primer sa stvarnim brojkama za drvo i gas...

prosecno ogrevno drvo (ne najbolje, ne najgore) daje da kazemo oko 4kWh/kg.
sagorevanjem 1 m3 drveta (oko 600 kg) dobija se oko 2.500 kWh.
sadrzaj ugljenika u drvetu je oko 50%, sto znaci da se od 600kg. sagorevanjem 1 kg ugljenika se oslobodi oko 3,5 kg CO2.
dakle, sagorevanjem 1m3 drveta oslobidi se oko 1.000 kg CO2. (1m³ drveta → 600 kg drveta → 300 kg ugljenika → 1.000 kg CO2)

da bi se dobila kolicina toplote od 2.500 kWh od gasa (ista kao od 1m3 drveta) treba ti 25 m3 gasa (1 m3 gasa = oko 10 kWh)
sagorevanjem 1 m3 gasa oslobodi se (kao sto sam gore vec napisao) oko 2 kg CO2.
za dobijanje iste kolicine toplote kao od 1m3 drveta, oslobidi se oko 50 kg CO2. (2.500 kWh → 25m³ gasa → 50 kg CO2)

50 kg CO2 << 1.000 kg CO2
ALI
dok 1 m3 drveta nije narastao da bi mogao da se sagori, utrosio je iz atmosfere tacno toliko CO2 koliko je oslobodio prilikom sagorevanja.
dakle, stvarna racunica izgleda zapravo ovako:

50 kg CO2 > 0 (1.000 kg CO2 - 1.000 kg CO2)


naravno da postoji vec i to mnogo elektrana na biomasu, evo ti lista samo u Nemackoj pogledaj koliko ih ima:
https://de.wikipedia.org/wiki/Liste_von_Biomassekraftwerken_in_Deutschland


izvini za ono "magarce" na pocetku diskusuije, trazio sam od aministratora da izbrisu.
pokazao si neko znanje i razumevanje na ovu temu i onda drugacije tretiram sagovornika, nebitno sto su nam stavovi razliciti. ;)
Kliknite za proširenje...
Ma drvo najverovatnije (tj ukoliko bi se sve kuće prilagodile tome) i može da bude održiv izvor energije za grejanje stambenih prostorija (uz odgovarajuće tolerancije), ali ne mnogo više od toga.

Odrźiv izvor energije za grejanje kuća i stanova ≠ održivi izvor energije potreban za funkcionisanje privrede.
 

Kamini i filteri: Koji propisi važe? 🔥​


Uređaji koji uzrokuju emisije, poput kamina i kaljevih peći, podležu Zakonu o zaštiti od imisija (BImSchG). Konkretno, Prva uredba Zakona o zaštiti od imisija (1. BImSchV) reguliše koje su mere potrebne i do kada uređaji moraju biti prilagođeni ili ugašeni.



Šta to znači za različite uređaje?​


1️⃣ Peći sa postoljem i uređaji za grejanje pojedinačnih prostorija


  • Obaveza: Jednokratni dokaz o ugradnji uređaja za smanjenje emisije prašine, poput separatora prašine ili katalizatora.

2️⃣ Kotlovi na čvrsta goriva (npr. kotlovi na pelete)


  • Obaveza: Redovan dokaz o tome da su ispoštovane zakonom propisane granične vrednosti.
  • Opcija: Naknadna ugradnja separatora prašine (filtera za sitnu prašinu) omogućava dalju upotrebu uređaja.

3️⃣ Novi kamini ili peći na drva


  • Dokaz: Osigurava se tipizacijom uređaja.
  • Preporuka: Iako zakon ne zahteva ugradnju separatora prašine, preporučuje se zbog zaštite životne sredine.


Važne napomene​


  • Tačni rokovi za prilagođavanje ili gašenje zavise od godine proizvodnje i tipa uređaja.
  • Pravovremeni pregled od strane dimničara pomaže da se na vreme preduzmu potrebne mere.


Zaključak: Prva uredba Zakona o zaštiti od imisija (1. BImSchV) štiti životnu sredinu i zdravlje. Dok novi uređaji često već zadovoljavaju zakonske zahteve, stariji uređaji zahtevaju prilagođavanje ili naknadnu ugradnju. Separator prašine dodatno poboljšava ekološki učinak i preporučuje se njegova upotreba.
 

Koji granični vrednosti važe prema 1. BImSchV?​


Granične vrednosti za nove uređaje​


Prema 1. BImSchV, novi uređaji moraju ispunjavati sledeće emisijske granične vrednosti:


  • 1,25 g/m³ ugljen-monoksida (CO).
  • 0,04 g/m³ sitnih čestica prašine (PM).

Proizvođači su obavezni da kroz tipizaciju uređaja dokažu usklađenost sa ovim vrednostima. Kupovinom novog kamina možete se osloniti na podatke proizvođača, koji su dužni da pruže dokaze o emisijama uz uređaj.


Preporuka za nove uređaje​


Iako novi uređaji ispunjavaju zakonske zahteve, ugradnja separatora prašine može značajno smanjiti emisije. U nekim lokalnim zajednicama čak postoji obaveza za naknadnu ugradnju ovih uređaja. Za dodatne savete o efikasnom korišćenju kamina, možete se obratiti potrošačkim centrima ili pročitati članke poput „Pravilno grejanje“.



Granične vrednosti za postojeće uređaje​


Za postojeće uređaje, prema 1. BImSchV, član 26, stav 1, važe sledeće granične vrednosti:


  • 4 g/m³ ugljen-monoksida (CO).
  • 0,15 g/m³ sitnih čestica prašine (PM).

Ovi zahtevi su manje strogi nego za nove uređaje, ali mnogi stariji kamini ne mogu da zadovolje ni ove granične vrednosti.



Zaključak​


Ako imate stariji uređaj, razmotrite naknadnu ugradnju separatora prašine kako biste ispunili zakonske zahteve i smanjili zagađenje. Novi uređaji uglavnom zadovoljavaju standarde, ali dodatne mere mogu doprineti zaštiti životne sredine i zdravlju.
 
RužnaKoLopov:
Iako se sagorevanje drveta pogrešno opisuje kao ekološki prihvatljivije ili „zelenije“, ono zapravo oslobađa više ugljen-dioksida od nafte ili gasa za istu količinu toplote ili energije. Seča drveća takođe uništava šume, oštećuje ekosisteme i dovodi do gubitka biodiverziteta.

Da li je grejanje na drva nezdravo?
klik Prilikom sagorevanja drveta nastaju štetni zagađivači vazduha. Na zdravlje prvenstveno utiču visoki nivoi čestica i emisije PAH koje su rezultat nepotpunog sagorevanja.


još malo pa kreće grejna sezona a u mnogim gradovima stvoriti smog

Da li treba zabraniti grejanje na drva ? I kakvu soluciju ponuditi za topao dom ali da je ipak podnošljivo za prirodu i ljude ?

Ukoliko zaista smisle neki šporet na drva sa odredjenim filterima da li bi zamenili smederevac za novu ekološku varijantu ?


Pogledajte prilog 1617377
Moja slika
Kliknite za proširenje...
Naravno da bi bilo dobro zabraniti ogrev na drva i ugalj ali sta sa ljudima koji ne mogu da plate racun za struju ili gas.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Ornitorinkus ili Kljunar
Odgovora
4
Pregleda
169
Nina
Nina
Nina
Sanseverija ili Svekrvin jezik
Odgovora
1
Pregleda
137
Nina
Nina
Nina
Zeleni zid ili vertikalna bašta
Odgovora
10
Pregleda
241
Black_star
Black_star

Back
Top