Za sve one koji pišu srBski / За све оне који пишу срБски

[Pumpaj Dinstanović]

Logika kroatističko-ustašopedijske ekipe je ova: ako piše srpski ili serviano, misli se na ćirilicu, dočim je ćirilicom pritom ispisani jezik - neupitno jezik hrvatski, odakle slijedi da je upotrijebljena ćirilica zapravo - bosančica, odnosno - hrvaštica. Akoli piše lingua serviana, idiomate serviano ili sermone serviano, to je bezvrijedno jerbo je na talijanskom/latinskom jeziku.

Posljednji argument stoji, za razliku od većine ostalih koje je kolega Urvan Hroboatos iznosio, a koji su sa manje ili više uspjeha bili pobijeni. Zaista, nema na našem jeziku (u upotrebi Srpske kancelarije u Dubrovniku, odnosno dubrovačkim oficijalnim dokumentima) srpskoga lingvonima (ili barem do sada nije pronađen nijedan), već isključivo na latinskom i italijanskom. Možda bi situacija bila drugačija da je narodni jezik ranije prodro u upotrebu (službeno ili ne) - mada, ne mogu se pronaći primjeri ni iz XVI, XVII ili XVIII stoljeća - ali tako zaista za sada stoji.

To otvara ili bolje rečeno ostavlja otvorenim pitanje je li 'srpski jezik' bio kao takav termin u upotrebi na našem jeziku u samih Dubrovčana (čija je zaostavština prilično ogromna, pa se u ovom slučaju ne možemo pozvati na nedostatak građe i pokušavati praviti rekonstrukcije popunjavanjem rupica).

Ima niz primera gde se jasno razdvaja srpski jezik i srpsko pismo - uzmimo primer Dubrovnika, da ne idemo u Boku, gde ima mnogo više primera:

Ne bih se složio, s obzirom na prosto bogatstvo dubrovačke arhivske građe. Međutim, jedno je jasno - u Boki kotorskoj, u Trebinju, pa čak i na području Konavala, pronaći ćemo srpsku lingvonimiju po naški...ali u samome gradu Dubrovniku - nigdje ni traga.

Besmisleno je govoriti o srpskoj ili hrvatskoj riječi
kad se zna da i Hrvati i Srbi izvode jezik iz istovjetnog
vrela, a to nije srpski, već slavenski jezični korpus.
Primjerice, tisuća je na češkom i slovačkom Tisíc,
na slovenskom tisoč, na poljskom Tysiąc itd.
Korijen riječi je isti kod većine slavenskih jezika, tako
da je prilično tendenciozno, a bome i neznalački, tvrditi
da se radi o srpskoj riječi.

Mislim da se ovo odnosilo na pokušaje hrvatskoga ekskluzivizma, prema kojima je tisuća - hrvatska riječ, dok Srbi kažu hiljada, pa eto, različitim jezicima zborimo zbog toga...

 

[Hrvoje Cro]

Mislim da se ovo odnosilo na pokušaje hrvatskoga ekskluzivizma, prema kojima je tisuća - hrvatska riječ, dok Srbi kažu hiljada, pa eto, različitim jezicima zborimo zbog toga...

Vjerujem da se jednako tako treba založiti
i protiv svakog srpskog ekskluzivizma.

 

[Hrvoje Cro]

U službenoj korespondenciji dubrovačke sa
srpskom kancelarijom korišteno je pismo na
kojem su upućivane predstavke. To je u
većini bila ćirilica.

 

[Пилипенда]

...ne postoje izuzeci uvažavanja značenja riječi radi; ne samo u srpskom jeziku, već ni igdje drugdje na svijetu.

Сјећам се приче о једној учитељици која је дјеци исправљала велико почетно слово у ријечи „Нијемац”. Било је још таквих учитеља у првим послијератним годинама који су то „објашњавали” чувеним: „Они нас толике побили, а ми да их пишемо великим словом?!” Ово срБско србовање ми личи на то.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Сјећам се приче о једној учитељици која је дјеци исправљала велико почетно слово у ријечи „Нијемац”. Било је још таквих учитеља у првим послијератним годинама који су то „објашњавали” чувеним: „Они нас толике побили, а ми да их пишемо великим словом?!” Ово срБско србовање ми личи на то.

Ima toga često i ovde. Srpski nacionalisti ponekad pišu crnogorci malim slovom, ili hrvati, albanci itd...u pravopis unose svoju nacionalnu mržnju. Ima i obratno primjera, hrvatskih forumaša koji pišu Hrvati, Nijemci, srbi,...ovo jeste u određenom psihološkom smislu sličnih motivacija, samo - hajde barem da se prizna - nije posljedica nacionalne netrpeljivosti, već rodoljubivog nadrinacionalizma.

 

[Mrkalj]

Posljednji argument stoji, za razliku od većine ostalih koje je kolega Urvan Hroboatos iznosio, a koji su sa manje ili više uspjeha bili pobijeni. Zaista, nema na našem jeziku (u upotrebi Srpske kancelarije u Dubrovniku, odnosno dubrovačkim oficijalnim dokumentima) srpskoga lingvonima (ili barem do sada nije pronađen nijedan), već isključivo na latinskom i italijanskom. Možda bi situacija bila drugačija da je narodni jezik ranije prodro u upotrebu (službeno ili ne) - mada, ne mogu se pronaći primjeri ni iz XVI, XVII ili XVIII stoljeća - ali tako zaista za sada stoji.

To otvara ili bolje rečeno ostavlja otvorenim pitanje je li 'srpski jezik' bio kao takav termin u upotrebi na našem jeziku u samih Dubrovčana (čija je zaostavština prilično ogromna, pa se u ovom slučaju ne možemo pozvati na nedostatak građe i pokušavati praviti rekonstrukcije popunjavanjem rupica).


Ne bih se složio, prosto s obzirom na bogatstvo dubrovačke arhivske građe. Međutim, jedno je jasno - u Boki kotorskoj, u Trebinju, pa čak i na području Konavala, pronaći ćemo srpsku lingvonimiju po naški...ali u samome gradu Dubrovniku - nigdje ni traga.

Prvo, ja nisam rekao da su koristili termin "srpski" za jezik već su koristili lingua seruiana, sermone serviano i sl. i dao primere (obrati pažnju na dvotačje na kraju citata koji koristiš). Prema tome, malo više pažnje i neće biti neslaganja.

Drugo, jasno je da su katolici terminološki pridev "srpski" vezivali za pravoslavne Srbe, a da su sebe i svoj jezik smatrali slovinskim, što se u latinskoj verziji pominje kao ilirski tj. lingua ilyrica. Ali, ako pogledamo koga katolički štokavci smatraju Slovincima, vidimo da su to itekako i u prvom redu pravoslavni Srbi, čime se potvrđuje postojanje svesti o etničkoj=jezičkoj jednosti sa pravoslavnim Srbima. Srednjovekovna Srbija kao država, kao pravoslavna država, bila je prepreka onima koji nisu živeli u toj državi i nisu bili pravoslavci da se nazovu po njoj, jer bi takva terminološka istost, na stranu ma kakav politički i psihološki antagonizam, stvarala zbrku na relativno bliskom području.

Treba li ovde da stavljam slovinsku istoriju Kačića Miošića, sa nabrajanjem svih kraljeva slovinskih ab ovo? Vidim da treba.

 

[Mrkalj]

Сјећам се приче о једној учитељици која је дјеци исправљала велико почетно слово у ријечи „Нијемац”. Било је још таквих учитеља у првим послијератним годинама који су то „објашњавали” чувеним: „Они нас толике побили, а ми да их пишемо великим словом?!” Ово срБско србовање ми личи на то.

Sve zavisi od stepena pesničke slobode. Ako si ti autor knjige ili drugog literarnog dela, ti ne moraš slediti službeni pravopis. Ali, ako se to podrazumeva da pišeš u skladu sa važećim pravopisom, npr. za neke novine gde se urednik pridržava pravopisa, nećeš napisati Nemac malim slovom i srpski sa B-om.

 

[Mrkalj]

Treba li ovde da stavljam slovinsku istoriju Kačića Miošića, sa nabrajanjem svih kraljeva slovinskih ab ovo? Vidim da treba.

Slovinsko ime jezika. Slovinski u izrazu fra Andrije Kačić-Miošića.
Koji je narod Slovinski u Razgovoru ugodnom naroda slovinskog?

Četverti je ruža izabrana,
Od kolina Nemanić Stipana,
Slovinskoga kralja i cesara.
Od istočnih strana gospodara,

Po imenu kaluđere Sava,
Kruna, dika, poštenje i slava
Slovinskoga puka i naroda,
Pustinjaka, kriposnih vojvoda.

Fra Andrija Kačić Miošić: Pisma od četiri sveta Imenjaka

Spojler

Koji je narod slovinski, koji su kraljevi slovinski?

Spojler

...

Kratko govorenje od poglavica a Harvacki oliti Kranjskih

Spojler

 

[Пилипенда]

Sve zavisi od stepena pesničke slobode. Ako si ti autor knjige ili drugog literarnog dela, ti ne moraš slediti službeni pravopis. Ali, ako se to podrazumeva da pišeš u skladu sa važećim pravopisom, npr. za neke novine gde se urednik pridržava pravopisa, nećeš napisati Nemac malim slovom i srpski sa B-om.

Хм... Списатељске слободе... Пада ми на памет она генијална мисао да је слободан стих ослобођен од свега, а најчешће и од поезије...
Ако говоримо о садашњем времену и савременим писцима и „писцима”, радо бих им наметнуо провјеру познавања правописа (а богами, и граматике). Мањина која покаже да правопис зна – има право да га се не придржава. Већина која на тесту падне – књиге у руке па на дошколовавање или нек спрема парице па рукопис под мишку и правац код лектора!

 

[Mrkalj]

pitanje je li 'srpski jezik' bio kao takav termin u upotrebi na našem jeziku u samih Dubrovčana

jasno je da su katolici terminološki pridev "srpski" vezivali za pravoslavne Srbe, a da su sebe i svoj jezik smatrali slovinskim, što se u latinskoj verziji pominje kao ilirski tj. lingua ilyrica. Ali, ako pogledamo koga katolički štokavci smatraju Slovincima, vidimo da su to itekako i u prvom redu pravoslavni Srbi, čime se potvrđuje postojanje svesti o etničkoj=jezičkoj jednosti sa pravoslavnim Srbima. Srednjovekovna Srbija kao država, kao pravoslavna država, bila je prepreka onima koji nisu živeli u toj državi i nisu bili pravoslavci da se nazovu po njoj, jer bi takva terminološka istost, na stranu ma kakav politički i psihološki antagonizam, stvarala zbrku na relativno bliskom području.

Dakle, nije ključno pitanje jesu li Dubrovčani i drugi štokavski katolici svoj jezik zvali srpskim imenom, već je ključno to da su i Srbe smatrali Slovincima i njihov jezik slovinskim, odnosno, da su sami sebe smatrali jednim iliti istim narodom sa Srbima-Slovincima po mnogo čemu (uključiv tu i ime naroda i jezika), a po zanemarljivo malo čemu različitim.

- - - - - - - - - -

Хм... Списатељске слободе... Пада ми на памет она генијална мисао да је слободан стих ослобођен од свега, а најчешће и од поезије...

Odlično.

Ако говоримо о садашњем времену и савременим писцима и „писцима”, радо бих им наметнуо провјеру познавања правописа (а богами, и граматике). Мањина која покаже да правопис зна – има право да га се не придржава. Већина која на тесту падне – књиге у руке па на дошколовавање или нек спрема парице па рукопис под мишку и правац код лектора!

Upravo tako. Slikar koji želi de pređe u neki ekspresionizam, mora prvo da pokaže kako vlada realizmom, inače je šarlatan.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Хм... Списатељске слободе... Пада ми на памет она генијална мисао да је слободан стих ослобођен од свега, а најчешће и од поезије...
Ако говоримо о садашњем времену и савременим писцима и „писцима”, радо бих им наметнуо провјеру познавања правописа (а богами, и граматике). Мањина која покаже да правопис зна – има право да га се не придржава. Већина која на тесту падне – књиге у руке па на дошколовавање или нек спрема парице па рукопис под мишку и правац код лектора!

Nije lako kada se pravopis brzo mijenja...je li zajednica foruma krstarice recimo upućena uopšte u najnoviji pravopis (onaj obećavan do kraja 2004. godine) što je skoro izašao?

 

[Лекизан]

Tako je; u najvećem dijelu jeste. Sve je to zbog definisanih pravila. Izuzetak u slučaju đ nije tu zbog rijeđi vođ(a), već zbog - slova đ. I to baš kao što i pravilo kaže za d ispred s i š. I tu je naravno riječ o sistemskom pravilu. Pa nisi valjda mislio da se srodstvo piše zbog riječi 'srod', ili vođstvo zbog 'vođ' (kao neko posebno uvažavanje tih riječi)?
To za šta se ti zalažeš nema nikakve veze sa tim, a ne možeš ni 'odbraniti' postojanjem bilo kakvog izuzetka, jer ne postoje izuzeci uvažavanja značenja riječi radi; ne samo u srpskom jeziku, već ni igdje drugdje na svijetu.

Да у највећем делу јесте али не мора да значи, уз то и овај случај ваљда потпада под правило да се једначење не спроводи када се драстично мења корен саме речи што овде и јесте случај, зато се и многе друге речи не једначе.

Него занима ме нешто друго тренутно, коликом знам Вукова реформа је усвојена негде половином 19. века, и за време ње се писало сербски или србски, чак и касније после смрти Вука, негде седамдесетих година истог века почиње се употребљавати српски колико знам.
Зашто је то тако?

 

[Пилипенда]

Nije lako kada se pravopis brzo mijenja...je li zajednica foruma krstarice recimo upućena uopšte u najnoviji pravopis (onaj obećavan do kraja 2004. godine) što je skoro izašao?

Је ли и колико је „заједница форума” упућена у ово или оно – немам појма. Ваљда су учесници у језичким темама ипак писменији од некаквог просјека на форуму.
Што се нашег правописа тиче... свако коме је језик бар малко више од пуког средства за споразумијевање има природну потребу да буде у току, да прати, да зна шта прописује норма. Наравно да је лоше када се правописи мијењају тако често, а мијењају се често јер нису добро написани. Сјећаш ли се оног хаоса деведесетих? Оно кад имадосмо неколико правописа (што је било горе него да немадосмо ни један) па кад озваничише онај на брзака склепани Матичин? Тај збрдаздољени Правопис сам тада у полу-шали назвао Примјеропописом. У свакој шали пола истине, а нажалост, у овој бијаше истина цијела.
Но, било како било, коме је писменост важна, требало би да је упућен у правописна збивања, каква год она била.
Не знам за остале, али што се мене тиче, посљедњих петнаестак година ми правописи углавном служе томе да што тачније знам чега се све не придржавам од прописане норме

 

[Игорь]

Фебруар 1340. године — Повеља краља Стефана Душана о поклону цркве Св. Ђорђа и села Полошко манастиру Хиландару

азь Стєфань краль в`сѣхь срьп`скыхь и помор`скыхь зємль

Факсмил повеље:

Spojler

Преслов повеље: https://www.scribd.com/doc/25867812...клону-Хиландару-цркве-Св-Ђорђа-и-села-Полошко

Смиља Марјановић-Душанић, Татјана Суботин-Голубовић: Повеља краља Стефана Душана о поклону Хиландару цркве Св. Ђорђа и села Полошко, Стари српски архив, књига 6 (2007), стр. 55-67

 

[Zarathustra]

Evo još jednog primera starog pisanja u jednačenju po zvučnosti b > p. Postavio je Plastun na susednoj temi:

http://forum.krstarica.com/showthre...sa-Turcima?p=32986902&viewfull=1#post32986902

Franc Miklošić - Monumenta Serbica:
...Stephanus Uroš, Serbiae rex, confirmat donationem...
...Стефань Оурошь по милости божиѥи краль и самодрьжьць вьсе срьпьске земль ...

Pretpostavljam da je autentičan zapis Stefana Uroša ako je u onoj čuvenoj studiji o srpskim spomenicima Franca Miklošiča, iako za sada nemamo sken.

 

[mr b]

Da li je ili ce biti : >rodno-senzitivni = izjednacavanje po zvucnosti<