Za sve one koji pišu srBski / За све оне који пишу срБски

[Лекизан]

A na koji način se odstupanjem od pravopisnih normi izražava nacionalni značaj? Jesi li to pokušao reći da su Srbi nepravilna nacija, te bi stoga trebalo i da nepravilno pišu svoje ime?
Uzgred, volio bih ne nacionalističko objašnjenje, već nešto naučno i logičko.

Правописне норме нису Свето писмо, и присвојни придев од нашег националног имена треба да се пише како га и пишем.Срби правилно пишу своје национално име али не и присвојни придев од њега.

Kao što rekoh, apsolutno svi izuzeci su zbog sistema pravila. Nijedan izuzetak tu ne postoji zbog te, usamljene riječi. Tako nečeg nema, apsoluno nigdje.
Nije tačno da nema sistema. D se ne jednači ispred s i š, to se svakako odnosi upravo na taj sistem pravila, i zato je vođstvo (iako izgovaramo voćstvo)! Dakle taj izuzetak tu postoji zbog sklopa pravila (sa vrlo jasnim obrazloženjem), a ne zbog vrednosti riječi 'vođa', kao što se meni čini da si ti aludirao (značaj, jer vođa je onaj koji vodi).
Svi primjeri odstupanja od pravila su zato što postoji pravilo zbog kojeg se odstupa (dakle sistema propisa), Ovo o čemu ti pišeš je nešto sasvim drugačije, ti želiš da se apsolutni izuzetak od jednog pravila učini zbog nepoznatog razloga.
Ili čekaj malo...ti želiš reći da od svih etničkih imena treba odstupiti od jednačenja? Da li odstupiti od svih glasovnih promjena, ili samo tog jednog, i na osnovu čega obrazložiti?
Misliš pridjev izveden od grb? Pa naravno, da
A ko kaže da ne?
Pa kako bih pisao; ne valjda grBsko?!?

Могу да разумем да се једно правило поштује у целости али када постоји толико изузетака већ од тог правила онда проблем представља још један изузетак.
Зар се не пише грбски!

Sada ništa nema smisla. Maloprije si i sam priznao da -bski ne izgovaraš tako, već kao -pski.

-бски тако изговарам и тако пишем.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Правописне норме нису Свето писмо, и присвојни придев од нашег националног имена треба да се пише како га и пишем.Срби правилно пишу своје национално име али не и присвојни придев од њега.

Lekizane, kada postoji izuzetak to onda se kaže da se ta riječ piše nepravilno (jer odstupa od pravila).
Ukoliko se zalažeš za pravilno pisanje, onda bi trebalo da pišeš -psko; ali ako sam te dobro shvatio, ti se zalažeš da se prisvojni pridjev izveden od srpskoga etnonima počne pisati nepravilno?

Inače, ovdje činiš opet onu svoju grešku gdje pogrešno izražavaš svoje lično uvjerenje kao objektivnu činjenicu. Rečenica koju si postavio bi bila pravilno napisana ukoliko si dodao, Srbi ne pišu prisvojni pridev od njega po mom mišljenju. Ovako, tvrdnja ti krajnje neutemeljena i nekorektna, a da ne kažem i provokativna/uvredljiva!

Могу да разумем да се једно правило поштује у целости али када постоји толико изузетака већ од тог правила онда проблем представља још један изузетак.

Problem nastupa ako se predlaže da se nešto uvede a za to ne postoji nikakvo objašnjenje.
Izuzetaka ima toliko - zato što su oni po pravilima. Sva rješenja su tu jer su sistemska; niti jedna jedina riječ u srpskom jeziku, pa ni koliko mi je poznato ni u jednom drugom, nema posebna jedinstvena pravila zbog unutrašnjeg značenja koje se krije iza te riječi!

Da ponovno upitam, zalažeš li se ti to da se za etnička imena izbace određene glasovne promjene (to bi, npr., bilo pravilo)?

Зар се не пише грбски!

Ne; pobogu, zašto bi?

-бски тако изговарам и тако пишем.

..znači, ipak praviš pauzu između slova b i s..?

 

[Bastiani]

Од националног.

А у систему изузетака колико хоћеш:
У некој мери ни сугласник ђ не једначи се испред с (као у примеру вођство), али овај сугласник се врло ретко налази у таквом положају па и не можемо говорити о системском правилу.
У новијим туђицама врло често не долази до једначења: драгстор, нокдаун, брејкденс, гангстер.
Остале сугласнике у несловенским именима властитим не треба једначити: Вашингтон, Редфорд, Тбилиси, Бриџстоун.
У именима предузећа исто нема једначења сугласника по звучности: Инвестбанка, Инвестбиро.
И код присвојних придева изведених из многих страних географских имена наставком -ски, сугласнике не треба једначити: кембриџски (од имена Кембриџ), клужски (од имена Клуж)
очигледно за страна географка имена не треба али за етничко име треба, систем!!!
Због чега не пишеш онда грпски?

Како изговарам тако га и пишем.Вук Караџић.

Изузеци су наравно легитимни у неким случајевима али у овом о којем говоримо заправо нема изузетака, или бар нема изузетака који су у честој употреби.

Само ти изгледа да постоје неки изузеци због тога што бираш примере који нису добри. Сви примери које наводиш су стране речи и именице су. Оно што нас занима су присвојни придеви на -ски изведени од властите именице (етнонима, топонима) чија се основа завршава на -б. На пример: карипски, кашупски.

Што се тиче придева клужски, претпостављам да си нашао у неком правопису да је тако исправно па нећу проверавати. Ово решење се руководи резоном да је потребно сачувати корен речи стога што иначе не би било јасно на шта се придев односи, јер ако бисмо рекли клушки, као што би се очекивало, то не би довољно упућивало на град Клуж у Румунији. Писци правописа ту умеју да буду недоследни (например исправним се сматра писање смећкасто иако то мене више упућује на смеће него на смеђу боју) али то су речи које се баш ретко користе па чак и спорна решења не праве не знам какву штету.

Што се тиче твога питања зашто се не пише грпски, одговор је брутално прост: не пише се јер таква реч не постоји у српском језику. О томе је већ било речи на форуму и мој позив је и даље отворен. Он гласи: нађите пример у српској/хрватскиој књижевности да је било ко, било када, било где употребио придев грпски или грбски. Важи се период од светог Саве до Марка Видојковића.

Једини случај у коме се користи реч грпски јесте у аргументима оних који позивају да се пише србски. Што мислим да најбоље говори о сиромаштву те аргументације.

 

[Лекизан]

Lekizane, kada postoji izuzetak to onda se kaže da se ta riječ piše nepravilno (jer odstupa od pravila).
Ukoliko se zalažeš za pravilno pisanje, onda bi trebalo da pišeš -psko; ali ako sam te dobro shvatio, ti se zalažeš da se prisvojni pridjev izveden od srpskoga etnonima počne pisati nepravilno?
Inače, ovdje činiš opet onu svoju grešku gdje pogrešno izražavaš svoje lično uvjerenje kao objektivnu činjenicu. Rečenica koju si postavio bi bila pravilno napisana ukoliko si dodao, Srbi ne pišu prisvojni pridev od njega po mom mišljenju. Ovako, tvrdnja ti krajnje neutemeljena i nekorektna, a da ne kažem i provokativna/uvredljiva!
Problem nastupa ako se predlaže da se nešto uvede a za to ne postoji nikakvo objašnjenje.
Izuzetaka ima toliko - zato što su oni po pravilima. Sva rješenja su tu jer su sistemska; niti jedna jedina riječ u srpskom jeziku, pa ni koliko mi je poznato ni u jednom drugom, nema posebna jedinstvena pravila zbog unutrašnjeg značenja koje se krije iza te riječi!
Da ponovno upitam, zalažeš li se ti to da se za etnička imena izbace određene glasovne promjene (to bi, npr., bilo pravilo)?
Ne; pobogu, zašto bi?
..znači, ipak praviš pauzu između slova b i s..?

Значи све оне речи које се пишу као изузетак од правила једначења по звучности се пишу неправилно!
Када га заведу у изузетке писаће се правилно.
Ево да исправим Срби не пишу тај присвојни придев правилно још увек.
Страна географска имена се не једначе али све остало се једначи, опет систем.
Ја сам конкретно размишљао о нашем етничком имену али можда и може и за остала са наставном -ски.
Ја сам мислио да се пише грбски, јер је тако лакше изговорити ако сам погрешио извињава се.

Само ти изгледа да постоје неки изузеци због тога што бираш примере који нису добри. Сви примери које наводиш су стране речи и именице су. Оно што нас занима су присвојни придеви на -ски изведени од властите именице (етнонима, топонима) чија се основа завршава на -б. На пример: карипски, кашупски.

И Кариби су страни географски појам, а по правилу једначења не би требало да се једначе по звучности као што је случај, значи изузетак од изузетка.

Што се тиче придева клужски, претпостављам да си нашао у неком правопису да је тако исправно па нећу проверавати. Ово решење се руководи резоном да је потребно сачувати корен речи стога што иначе не би било јасно на шта се придев односи, јер ако бисмо рекли клушки, као што би се очекивало, то не би довољно упућивало на град Клуж у Румунији. Писци правописа ту умеју да буду недоследни (например исправним се сматра писање смећкасто иако то мене више упућује на смеће него на смеђу боју) али то су речи које се баш ретко користе па чак и спорна решења не праве не знам какву штету.

Због тога и ја предлажем да се Срб не једначи по звучности јер се губи корен речи, испадају српови.

 

[Bastiani]

Значи све оне речи које се пишу као изузетак од правила једначења по звучности се пишу неправилно!
Када га заведу у изузетке писаће се правилно.
Ево да исправим Срби не пишу тај присвојни придев правилно још увек.
Страна географска имена се не једначе али све остало се једначи, опет систем.
Ја сам конкретно размишљао о нашем етничком имену али можда и може и за остала са наставном -ски.
Ја сам мислио да се пише грбски, јер је тако лакше изговорити ако сам погрешио извињава се.

И Кариби су страни географски појам, а по правилу једначења не би требало да се једначе по звучности као што је случај, значи изузетак од изузетка.

Због тога и ја предлажем да се Срб не једначи по звучности јер се губи корен речи, испадају српови.

Није битно што су Кариби страна реч, битно је да имају основу на -б и да присвојни придев гласи карипски. Нема никаквог изузетка ни изузетка од изузетка, не знам шта те збуњује.

Генерално се може рећи да су изузеци од једначења допуштени, али у толико изузетним случајевима да писац норме не може да се бави предвишањем тих случајева. Ето на пример, сматрам да би исправно било написати обски насип (насип на реци Об), али само зато што ако бисмо рекли опски насип (као што изговарамо), постоји ризик да нас онај коме се обраћамао не би разумео.

Када су у питању свакидашње и свакоме разумљиве речи (као што је придев српски), нема никаквог разлога да се прави изузетак. Корен није срп него срб и сви врло добро знамо шта је корен и зашто је измењен, а што се странаца тиче њима је то небитно јер је корен Serb у страним језицима непроменљив, рачунајући ту и руски.

Сличну ситуацију имају и браћа Хрвати, код којих се налази острво Раб, па и они тако размишљају.

 

[Konstantin Veliki]

Ako se uvede izuzetak onda za sve nacije i regije a ne samo za srpski.

 

[Лекизан]

Ок, поштујем ваше мишљење само ми је то нешто много изузетака на једном месту око једног правила.

 

[againstallodds]

Није битно што су Кариби страна реч, битно је да имају основу на -б и да присвојни придев гласи карипски. Нема никаквог изузетка ни изузетка од изузетка, не знам шта те збуњује.

Генерално се може рећи да су изузеци од једначења допуштени, али у толико изузетним случајевима да писац норме не може да се бави предвишањем тих случајева. Ето на пример, сматрам да би исправно било написати обски насип (насип на реци Об), али само зато што ако бисмо рекли опски насип (као што изговарамо), постоји ризик да нас онај коме се обраћамао не би разумео.

Када су у питању свакидашње и свакоме разумљиве речи (као што је придев српски), нема никаквог разлога да се прави изузетак. Корен није срп него срб и сви врло добро знамо шта је корен и зашто је измењен, а што се странаца тиче њима је то небитно јер је корен Serb у страним језицима непроменљив, рачунајући ту и руски.

Сличну ситуацију имају и браћа Хрвати, код којих се налази острво Раб, па и они тако размишљају.

Pogledajte prilog 330687

а шта ћемо са АраПима и АраБијом
како баш да се код именица за завршетком на"б"избегава наставак"ски".....,гроб,доб,моба,коб,....,какве"случајности"

 

[Mrkalj]

како баш да се код именица за завршетком на"б"избегава наставак"ски".....,гроб,доб,моба,коб,....,какве"случајноcти"

Mirnodopski.

Nije svejedno da li imenički pridev (i prilog) završava na -ski (-sko) ili na -ni (-no). Ima nekoliko zakonitosti, a jedna od njih je da se oblik na -ski odnosi na osobinu ("koji je kao" imenica) dok se pridevi na -ni odnose na supstrat ("kojem je u osnovi" imenice); na primer, mirnodopski i srednjodobni. Takođe, apstraktnije pojave dobijaju oblik imeničkog prideva na -ski, dok materijalnije teže ka obliku -ni. Na primer, postoji oblik jezički koji se odnosi na govorni jezik (jezička barijera), ali i oblik jezični koji se odnosi na jezik-organ (prednjejezični suglasnik); operski se odnosi na umetnost (operska pevačica), a operni na zgradu opere (operni foaje). U okviru ove zakonistosti je i tipološki kriterijum - svi toponimi, oronimi, hidronimi dobijaju nastavak -ski, sve biljke dobijaju nastavak -ni, (životinje -ji i -ći) itd. Zakonitost eufonije jača je od ove dve zakonitosti - npr. imenice koje završavaju na č, ž, š, c, z, s redovno imaju nastavak -ski koji se prema slučaju jednači po zvučnosti. Zakonitost jasnoće - bira se nastavak kojim se reč manje menja, ostaje jasnije vezana za imenicu na koju se odnosi i ne dolazi do homonimije.

а шта ћемо са АраПима и АраБијом

Te dve reči nisu u srpskom jeziku izvedene jedna od druge, već su nezavisno ušle u nj gde su dobile konačne oblike.

 

[Сребрена]

Поента је да се раније веома рĕтко користило правило записуј како говориш, већ се писало етимолошки, према старословĕнском обрасцу

Године 1834. покреће Димитрије Давидовић, уз сагласност кнеза Милоша "Новине србске". Прве године се штампају у Крагујевцу, затим почиње “београдска фаза” листа, са истим називом..
Године 1870. године мењају назив у „Српске новине“.
После 1919. излазиће као Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца...

 

[Игорь]

На 203. страници минеја за јун из 1576. стоји белешка записана 1690. године:

Кнїига мина кѹпи ю Степанъ чїжьмєчїа ȣ Дрєнополю за ·р п· аспрї въ лѣто Христово ·а х ч· кадє
сє пороби сурпъка зємла, и дадє ю ѹ Свътою Горȣ за свою дѹшȣ попȣ Гигорию, Бъгь да прости.

У белешци наилазимо на погрешке као 'свътою' и 'Бъгь', стога ми изгледа да је 'сурпъка' заиста лоше написано 'српска'.

 

[Игорь]

Зборник молдавске редакције написан средином XVI столећа, 225. страница:

Сїа слѡвєса въкратцѣ избранна ѿ книгы Кѡнстантина Кирила Философа и ѹчителѣ сръпскаго бывшаго при благочьстивѣмь дєспотȣ Стєфанѹ сынȣ свѧтаго кнѧѕа Лазарѹ.

Димитрије Богдановић; Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара: Палеографски албум, Београд 1978, 225

 

[Pumpaj Dinstanović]

http://mondo.rs/a725565/Magazin/Lifestyle/Procitaj-ovo-nece-nista-da-ti-HVali.html

Jedna od nama omiljenih kategorija su i oni koji misle da su veći nacionalisti ukoliko napišu "srBski" umesto "srpski" - nisu, samo su malo nepismeniji.

 

[Лекизан]

Веруј ми нисам имао у виду те богиње, Ските, Готе, Венете и остало што си набројао.

 

[Pumpaj Dinstanović]

http://mondo.rs/a725565/Magazin/Lifestyle/Procitaj-ovo-nece-nista-da-ti-HVali.html

Jedna od nama omiljenih kategorija su i oni koji misle da su veći nacionalisti ukoliko napišu "srBski" umesto "srpski" - nisu, samo su malo nepismeniji.

Sve što napisa, pogodi u sred. Moram reći da nemam razumijevanja za one koji pogrešno pišu pridjev izveden od Srba, jer na taj način postaju predmet sprdnje. Zapravo, tako nešto bih očekivao samo od srbomrzaca, koji na taj način malo troluju Srbe; jer je to u određenom smislu upravo ponižavanje Srpstva. Na neki način se to može i vidjeti na vodećem crnogorskom forumu recimo, gdje pojedini nacionalisti pišu tako sa upravo tom svrhom. Međutim, iznenađujuće je prilično da ima čak i samih Srba koji to čine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ок, поштујем ваше мишљење само ми је то нешто много изузетака на једном месту око једног правила.

Nije mi jasno na šta tačno misliš. Svi izuzeci od pojedinih pravila nisu izuzeća od pravila - već su tu zbog pravila o izuzecima, za čije donošenje postoje prilično jasni glotološki razlozi.

 

[Лекизан]

Nije mi jasno na šta tačno misliš. Svi izuzeci od pojedinih pravila nisu izuzeća od pravila - već su tu zbog pravila o izuzecima, za čije donošenje postoje prilično jasni glotološki razlozi.

Да све је јасно дефинисано:
-У некој мери ни сугласник ђ не једначи се испред с (као у примеру вођство), али овај сугласник се врло ретко налази у таквом положају па и не можемо говорити о системском правилу.
-У страним властитим именима сугласници с, з, ш и ж по правилу се једначе, али ипак остају неизједначени када би њихово једначење повукло и једначење суседног сугласника.
-Код многих словенских личних имена и њихових придева нема једначења сугласника по звучности: Кадчић, Кадчићев (за разлику од имена Качић.
-У облицима промене многих имена места такође нема једначења сугласника по звучности.
-У новијим туђицама врло често не долази до једначења.
или ипак није.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да све је јасно дефинисано:
-У некој мери ни сугласник ђ не једначи се испред с (као у примеру вођство), али овај сугласник се врло ретко налази у таквом положају па и не можемо говорити о системском правилу.
-У страним властитим именима сугласници с, з, ш и ж по правилу се једначе, али ипак остају неизједначени када би њихово једначење повукло и једначење суседног сугласника.
-Код многих словенских личних имена и њихових придева нема једначења сугласника по звучности: Кадчић, Кадчићев (за разлику од имена Качић.
-У облицима промене многих имена места такође нема једначења сугласника по звучности.
-У новијим туђицама врло често не долази до једначења.
или ипак није.

Tako je; u najvećem dijelu jeste. Sve je to zbog definisanih pravila. Izuzetak u slučaju đ nije tu zbog rijeđi vođ(a), već zbog - slova đ. I to baš kao što i pravilo kaže za d ispred s i š. I tu je naravno riječ o sistemskom pravilu. Pa nisi valjda mislio da se srodstvo piše zbog riječi 'srod', ili vođstvo zbog 'vođ' (kao neko posebno uvažavanje tih riječi)?

To za šta se ti zalažeš nema nikakve veze sa tim, a ne možeš ni 'odbraniti' postojanjem bilo kakvog izuzetka, jer ne postoje izuzeci uvažavanja značenja riječi radi; ne samo u srpskom jeziku, već ni igdje drugdje na svijetu.

 

[Hrvoje Cro]

Pomen srpskog jezika iz 1412. godine; izvor - potvrda Bokeljanina Nikole Miroševića iz 1412. godine o selu Šušanj kod Budve. Na kraju svojeg pisma Nikola Mirošević je napisao:

Ja Nikola Mirošević, kanžalijer, pisah sarpskijem jezikom u Kastio od Budve u carkvu svete bogorodice ljeta od porođenija Hristova tisućja i četiri stotine i dva na deset mjeseca žuna na šest, u subotu.

​

Dakle, godine 1412. imamo "srpskijem jezikom" zapisano đerv ћ (u funkciji đ-a i ć-a). Takođe,

1) Imamo jasno napisano tisuća "srpskijem jezikom" ("тисућиа", ne tisušta; );
2) imamo jekavicu ("лиета, сарпскием, миесеца") i
3) imamo zapisano srpskijem sa slovom п, kako se i govorilo ("сарпскием"); (slovo a je slogotvorno i ne izgovara se kao ni slogotvorno e u Serbljem npr.).

(Apelujem na mozak svih onih koji danas pišu srBski da se trgnu iz sna jer je čověk pisao srPski prě Kolumba.)

Je li original na ćirilici ili na latinici?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Je li original na ćirilici ili na latinici?

Ćirilici. Zašto pitaš?

 

[Mrkalj]

Sve što napisa, pogodi u sred.

Nije ni taj što piše previše pismen - citat:
http://mondo.rs/a725565/Magazin/Lifestyle/Procitaj-ovo-nece-nista-da-ti-HVali.html

počeo je SA radom...

Ako ovako pišete, onda ste nepismeni.

U rečenici Danas je počeo sa radom bioskop ili Pisac je počeo sa radom na novoj knjizi sasvim je ispravna upotreba predloga. Tako da prvo treba "počistiti balvan u svom oku, a ne gledati u tuđe".

 

[Hrvoje Cro]

Ćirilici. Zašto pitaš?

Zato što se pod izrazom "srpski jezik"
zapravo krije ćirilično pismo, neovisno
o jeziku na kojem se piše, tj. "srpski
jezik" = ćirilica.
Odmah sam pomislio da bi se moglo
raditi o tome.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zato što se pod izrazom "srpski jezik"
zapravo krije ćirilično pismo, neovisno
o jeziku na kojem se piše, tj. "srpski
jezik" = ćirilica.
Odmah sam pomislio da bi se moglo
raditi o tome.

Da, postoji takva interpretacija, i ona ima dosta opravdanja. Slično tome latinski jezik normalno podrazumijeva - latinično pismo. Međutim, ne možemo nekako raskidivo interpretirati, jer se, iako kao što si i sam napisao podrazumijeva po prostoj prirodi stvari (baš kao što se pod pojmom grčki jezik - podrazumijeva grčko pismo), ne treba to interpretirati na izričito taj način. Termini latinski i srpski u ovim slučajevima o kojima se raspravljalo ne označuju prosto pismo kojim je to sastavljeno, već dakako predstavljaju i lingvonime.

Ovome bi trebalo dodati i da postoji (iako proporcionalno, prirodno, vrlo mali) i korpus srpskih lingvonima koji se odnose, ipak, na latinicom pisane dokumente. Postoji čak i nekolicina dokumenata pisanih arebicom (!) koje sadrže srpski lingvonim.

 

[Mrkalj]

Je li original na ćirilici ili na latinici?

Zašto pitaš? Ne veruješ da je i tisuća srpska reč?

PS. Ah, evo već si odgovorio, Slaven te pitao isto.

Zato što se pod izrazom "srpski jezik"
zapravo krije ćirilično pismo, neovisno
o jeziku na kojem se piše, tj. "srpski
jezik" = ćirilica.
Odmah sam pomislio da bi se moglo
raditi o tome.

Pod izrazom "srpski jezik" ne krije se srpsko pismo.

Ima niz primera gde se jasno razdvaja srpski jezik i srpsko pismo - uzmimo primer Dubrovnika, da ne idemo u Boku, gde ima mnogo više primera:

Hrvatska istoriografska doktrina, naročito ona radikalno desna, daje niz dogmi koje su, zapravo, nelogične racionalizacije. Takve su:

1. nisu Srbi nego Vlasi, pravi Srbi su ekavci

2. korišćenje prideva "srbijanski" za sve srpsko u Hrvatskoj i BiH kako bi mu se pokazalo put ka Srbiji, dok se nameće intermedijerno, prethrvatsko, vlaško ime

3. nije srpska ćirilica nego "bosančica", tj. "hrvatska ćirilica", tj. "hrvaštica"; postoje četiri "hrvatska pisma": latinica, glagoljica, ćirilica, arabica.

4. nije to srpski jezik nego srpsko pismo, ćirilica, srpska slova

usw. usw. Pa se pitam: da li zaista oni i njihovi istomišljenici nisu u hiljadama istorijskih izvora videli i lingua serviana i serviano sermone nego su samo videli srpska slova?

Katolički srpski misal (1512) u Dubrovniku : "stampadis in littera et idiomate seruiano"

“Dell’ idioma e carattere serviano per assister alla stampa”.

“Per potere con quelli confrontare li stampati nel carattere et idioma serviano”.

“Nell’idioma e carattere serviano”.

“In lingua et littera serva scripta et subscripta”.

“lingua rasciana sive illirica”

"scriptae serviano eloquio et caractera" (1606).

"messali cento in lingua serviana" (dubrovački protokol, 1563).

"descripta sermone serviano" (1582-1583).

"in lingua seruiana per maggior intelligenza di ogni uno". (1.11.1638.)

"scriptum sermone et caractere serviano (...) fuit traductum in caractere latino et vulgari per ser Antonium Sabaci cancelarium linguae slavae". (9.12.1687)

"receptio facta in idiomate serviano in quodam liberculo". (16.10.1785)
​

Logika kroatističko-ustašopedijske ekipe je ova: ako piše srpski ili serviano, misli se na ćirilicu, dočim je ćirilicom pritom ispisani jezik - neupitno jezik hrvatski, odakle slijedi da je upotrijebljena ćirilica zapravo - bosančica, odnosno - hrvaštica. Akoli piše lingua serviana, idiomate serviano ili sermone serviano, to je bezvrijedno jerbo je na talijanskom/latinskom jeziku.

U pitanju su, dakle, (nelogične) racionalizacije.


In psychology and logic, rationalization or rationalisation (also known as making excuses[SUP][1][/SUP]) is a defense mechanism in which controversial behaviors or feelings are justified and explained in a seemingly rational or logical manner to avoid the true explanation, and are made consciously tolerable – or even admirable and superior – by plausible means.[SUP][2][/SUP] It is also an informal fallacy of reasoning.[SUP][3][/SUP]
Rationalization encourages irrational or unacceptable behavior, motives, or feelings and often involves ad hoc hypothesizing. This process ranges from fully conscious (e.g. to present an external defense against ridicule from others) to mostly unconscious (e.g. to create a block against internal feelings of guilt). People rationalize for various reasons - sometimes when we think we know ourselves better than we do. Rationalization may differentiate the original deterministic explanation of the behavior or feeling in question.[SUP][4][/SUP][SUP][5][/SUP]

 

[Hrvoje Cro]

Zašto pitaš? Ne veruješ da je i tisuća srpska reč?

PS. Ah, evo već si odgovorio, Slaven te pitao isto.


Pod izrazom "srpski jezik" se ne krije srpsko pismo.

Besmisleno je govoriti o srpskoj ili hrvatskoj riječi
kad se zna da i Hrvati i Srbi izvode jezik iz istovjetnog
vrela, a to nije srpski, već slavenski jezični korpus.
Primjerice, tisuća je na češkom i slovačkom Tisíc,
na slovenskom tisoč, na poljskom Tysiąc itd.
Korijen riječi je isti kod većine slavenskih jezika, tako
da je prilično tendenciozno, a bome i neznalački, tvrditi
da se radi o srpskoj riječi.