Za sve one koji pišu srBski / За све оне који пишу срБски

То је довољно да потврди само да се тако писало али не и говорило.
Око 11. столећа су у штокавици нестали полугласи у слабом положају, то је довело до настанка нових сугласничких скупина а тим и до једначења сугласникā по звучности. У старим споменицима је слеђена старословенска традиција писања тако да су речи записиване у својим архаичнијим облицима, (нпр. бьчєла уместо пчела) но упркос томе ми можемо наћи примере који јасно показују како је једначење по звучности постојало.
 
Око 11. столећа су у штокавици нестали полугласи у слабом положају, то је довело до настанка нових сугласничких скупина а тим и до једначења сугласникā по звучности. У старим споменицима је слеђена старословенска традиција писања тако да су речи записиване у својим архаичнијим облицима, (нпр. бьчєла уместо пчела) но упркос томе ми можемо наћи примере који јасно показују како је једначење по звучности постојало.
Занимљив податак.
Значи ли то да писци и дијаци у оним повељама у којима се појављује Б нису једначили по звучности, а у онима у којима се појављује П јесу, јер имамо оба облика после 11 века, чак и један и други облик у истој повељи.
И опет не видим како можемо знати да ли се једначење по звучности примењивало на србски, српски, тј. како су поменуту реч изговарали.
 
Занимљив податак.
Значи ли то да писци и дијаци у оним повељама у којима се појављује Б нису једначили по звучности, а у онима у којима се појављује П јесу, јер имамо оба облика после 11 века, чак и један и други облик у истој повељи.
И опет не видим како можемо знати да ли се једначење по звучности примењивало на србски, српски, тј. како су поменуту реч изговарали.
Ја не знам шта де збуњује. Ако су записивали "српски", разуме се да су тако и изговарали, јер зашто би иначе тако чинили.
Заправо, ако ја добро разумем, "србски" никада и није изговарано, него је та реч садржала и полуглас који је нестао, а са полугласом је та реч звучала више као "сербски".
 
Ја не знам шта де збуњује. Ако су записивали "српски", разуме се да су тако и изговарали, јер зашто би иначе тако чинили.
Заправо, ако ја добро разумем, "србски" никада и није изговарано, него је та реч садржала и полуглас који је нестао, а са полугласом је та реч звучала више као "сербски".
Па записивали су и србски и српски a како су изговарали то је већ питање, тада није важило једно слово један глас, а и једначење сугласника по звучности сам мислио да је настало тек за време Вука до Игоровог коментара, а и питање је да ли се односило на придев српски/србски у то средњевековно време, чак и данас постоје изузеци од тог правила.
 
Дајте, људи, ово су смешна писанија, па није Вук стварао гласовне промене.
Једначења су заправо најчешћи облик гласовних промена, а сугласници
различити по звучности и по месту творбе не могу стајати једни уз друге.
До једначења је морало доћи након нестанка слабих полугласова (око 11. века),
дакле "морфонолошко начело" старосрпских споменика је последица писарске
традиције, али ми и даље у текстовима можемо наћи примере попут:

ѡпкинѣ (općině), усхокѥ (ushoće), устрѣбуѥ, уфани (< *upъvaniji), испакости, исправи, госпоцку, Тврьтко

Ul04iid.png

Eugenija Barić, Mijo Lončarić, Dragica Malić; Hrvatska Gramatika, Školska Knjiga, 1995, 607
 
Poslednja izmena:
Нисам ни мислио Игоре да је Вук стварао гласовне промене већ да је систематизовао гласовне промене и дефинисао граматичка правила везана за њих, пре њега јасна правила везана конкретно за једначење сугласника по звучности нису постојала.
 
Нисам ни мислио Игоре да је Вук стварао гласовне промене већ да је систематизовао гласовне промене и дефинисао граматичка правила везана за њих, пре њега јасна правила везана конкретно за једначење сугласника по звучности нису постојала.
Правила једначења по звучности јесу постојала као јасни гласовни закони, није
потребно да их неко опише у граматици како би почела функционисати, гласовне
промене су се јављале и обликовале језике и пре и после писмености. Језички
преци Словена су нпр. пре појаве писма спровели губљење аспирације, лабиовеларā
и слоготворних сонанта, прелазак *s у *h после *r,*u,*k,*i, сатемизацију, закон
отворених слогова, три палатализације, монофтогизацију двогласникā, стварање
назалних самогласника, метатезу ликвидā и пуногласје и тако даље, а све са јасним
правилима која су схваћена и објашњена тек вековима касније у лингвистици.
 
Poslednja izmena:
Како ја разумем, а нека ме Игор исправи ако грешим, "србски" се заправо никада и није изговарало. Док је био актуелан полуглас, изговор те речи је звучао пре као "сербски".

Да кажемо тако, крајње поједностављено.
 
Како ја разумем, а нека ме Игор исправи ако грешим, "србски" се заправо никада и није изговарало. Док је био актуелан полуглас, изговор те речи је звучао пре као "сербски".
ne, koliko sam ja video uglavnom nije bilo poluvokala izmedju s i r vec izemdju r i b, dakle sr'b'ski. a kakvu je taj poluvokal imao vrednost nisam ni sam vise siguran.
 
Како ја разумем, а нека ме Игор исправи ако грешим, "србски" се заправо никада и није изговарало. Док је био актуелан полуглас, изговор те речи је звучао пре као "сербски".

Да кажемо тако, крајње поједностављено.

Усудићу се донекле напамет сам реконструисати:

srpski < *sṛbəskəjə < *sṛbĭskŭjĭ

Не знам иде ли даље облик *srĭbĭskŭjĭ ili *sĭrbĭskŭjĭ
 
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
Па записивали су и србски и српски a како су изговарали то је већ питање, тада није важило једно слово један глас, а и једначење сугласника по звучности сам мислио да је настало тек за време Вука до Игоровог коментара, а и питање је да ли се односило на придев српски/србски у то средњевековно време, чак и данас постоје изузеци од тог правила.

Ma daj, pa nauka služi upravo tome da utvrdimo kako su izgovarali. Za početak, ne vidim da su u najstarije vrijeme često zapisivali čisto <srbski>, vale ti tu pojedina slova...

Izuzeci imaju kontekst i smisao. Ovdje njega nema; odnosno razlog da se prisvojni pridjev od Srbi(n) piše bez jednačenja nema nikakve veze sa jezikom, već politikom (i nekakvim ultra-nacionalnim ponosom..?).

Lekizane, ne može se drugačije odbraniti to što činiš neg' prikazati kao nešto vrlo smiješno. :D Hoćemo da počnemo pisati i robski, karibski, klubski, generalštabski, mirnodobski, švabski, itd...
Lekizane, to su babske priče.
 
Poslednja izmena:
Ma daj, pa nauka služi upravo tome da utvrdimo kako su izgovarali. Za početak, ne vidim da su u najstarije vrijeme često zapisivali čisto <srbski>, vale ti tu pojedina slova...
Izuzeci imaju kontekst i smisao. Ovdje njega nema; odnosno razlog da se prisvojni pridjev od Srbi(n) piše bez jednačenja nema nikakve veze sa jezikom, već politikom (i nekakvim ultra-nacionalnim ponosom..?).
Lekizane, ne može se drugačije odbraniti to što činiš neg' prikazati kao nešto vrlo smiješno. :D Hoćemo da počnemo pisati i robski, karibski, klubski, generalštabski, mirnodobski, švabski, itd...
Lekizane, to su babske priče.
Па је ли наука утврдила како је изговарано?Фале фале али га нису ни записивали чисто српски.;)
Ех ти изузеци шта би ми без њих.
Ја рачунам да је кроз хумор лакша комуникација, а и лакше се памти епилог.Не сме да се псује сад још не сме ни да се шали.:lol:
Нећемо тако писати, писаћемо грбски на сербиену.
 
Па је ли наука утврдила како је изговарано?Фале фале али га нису ни записивали чисто српски.;)
Ех ти изузеци шта би ми без њих.
Ја рачунам да је кроз хумор лакша комуникација, а и лакше се памти епилог.Не сме да се псује сад још не сме ни да се шали.:lol:
Нећемо тако писати, писаћемо грбски на сербиену.

Na šta misliš kada kažeš nisu zapisivali čisto srpski? Ja sam aludirao na to da su naravno i oni tako izgovarali; pa tako je bio samo pravopis.

Ja još uvijek nisam dobio dobro objašnjenje sa tvoje strane zbog čega bi od srpskog etnonima bio sačinjen nekakav izuzetak od glasovne promjene... :dontunderstand:

I čekaj, je l' ti to hoćeš zapravo reći da ti izgovaraš SRB'SKI??? :-0 I da smatraš da su tako Srbi govorili kroz cijelu istoriju do nedavno?
 
Poslednja izmena:
Па тада није важило правило једно слово један глас.
Од ту гласовну промену већ постоје многобројни изузеци.
И П и Б су уснену сугласници па ми то дође за изговор исто, али углавном да.
Не знам како су Срби изговарали то кроз целу историју.
 
Па тада није важило правило једно слово један глас.
Од ту гласовну промену већ постоје многобројни изузеци.
И П и Б су уснену сугласници па ми то дође за изговор исто, али углавном да.
Не знам како су Срби изговарали то кроз целу историју.

Dobro hajde da govoroimo o pravopisu srpskoga jezika kakav važi danas.

Svi izuzeci koji postoje imaju svoje leksičko objašnjenje. Obrazloženo je zašto se od određenog pravila odstupa. Koje bi bilo sistematsko objašnjenje za ovaj izuzetak; šta, stavimo u Pravopis malo da se za@&$!vamo, prihvatljivo je izbjegavati jednačenje po zvučnosti ovdje.

Čekaj, znači stvarno tako izgovaraš? Uz bezvučnu pauzu između b i s svaki puta? :eek:
 
Што се тиче правописа који важи данас он је недвосмислен и правилно је једино српски.
Какву паузу.

A ja sam te pitao lijepo za obrazloženje; koje jezičko obrazloženje imaš za to?
Ovako se može reći i da postupaš protivno Pravilniku foruma, koji propisuje da se ovdje koriste srpski (ili engleski) jezik. A ne srBski :mrgreen:

Kako to misliš kakvu pauzu...nije moguće izgovoriti '-bski'; to se svakako izgovara '-b-[h]-ski'.
 
A ja sam te pitao lijepo za obrazloženje; koje jezičko obrazloženje imaš za to?
Ovako se može reći i da postupaš protivno Pravilniku foruma, koji propisuje da se ovdje koriste srpski (ili engleski) jezik. A ne srBski :mrgreen:
Kako to misliš kakvu pauzu...nije moguće izgovoriti '-bski'; to se svakako izgovara '-b-[h]-ski'.
У питању је национално име народа, односно присвојни придев од именице Срби.
Уосталом и у одступањима по овом правило која већ постоје имаш образложења која нису језичке природе,
http://sr.wikipedia.org/sr/Једначење_сугласника_по_звучности
једно се и односи на наставак -ски.
Како није могуће, изговара се исто као и -пски.
 
У питању је национално име народа, односно присвојни придев од именице Срби.

Od kakvog je to značaja?

Уосталом и у одступањима по овом правило која већ постоје имаш образложења која нису језичке природе,
http://sr.wikipedia.org/sr/Једначење_сугласника_по_звучности
једно се и односи на наставак -ски.

Sva ta objašnjenja imaju smisao, smještena su u pravopisni kontekst...niti jedan jedini izuzetak u cjelokupnom pravopisu srpskoga jezika, ne postoji tu zbog te riječi, već zbog određenog sistema pravila. Recimo, d ne prelazi u t između s i š (da niz glasovnih promjena ne bi bio nastavljen, i predsednik mi pisali kao precednik i slično).
To što ti predlažeš bio bi neviđeni presedan od kada je pismenoga svijeta. :eek:

Како није могуће, изговара се исто као и -пски.

:) Pa znači ne izgovara se uopšte -bski. :D
 
Poslednja izmena:
Od kakvog je to značaja?
Од националног.
Sva ta objašnjenja imaju smisao, smještena su u pravopisni kontekst...niti jedan jedini izuzetak u cjelokupnom pravopisu srpskoga jezika, ne postoji tu zbog te riječi, već zbog određenog sistema pravila. Recimo, d ne prelazi u t između s i š (da niz glasovnih promjena ne bi bio nastavljen, i predsednik mi pisali kao precednik i slično).
To što ti predlažeš bio bi neviđeni presedan od kada je pismenoga svijeta. :eek:
А у систему изузетака колико хоћеш:
У некој мери ни сугласник ђ не једначи се испред с (као у примеру вођство), али овај сугласник се врло ретко налази у таквом положају па и не можемо говорити о системском правилу.
У новијим туђицама врло често не долази до једначења: драгстор, нокдаун, брејкденс, гангстер.
Остале сугласнике у несловенским именима властитим не треба једначити: Вашингтон, Редфорд, Тбилиси, Бриџстоун.
У именима предузећа исто нема једначења сугласника по звучности: Инвестбанка, Инвестбиро.
И код присвојних придева изведених из многих страних географских имена наставком -ски, сугласнике не треба једначити: кембриџски (од имена Кембриџ), клужски (од имена Клуж)
очигледно за страна географка имена не треба али за етничко име треба, систем!!!:mrgreen:
Због чега не пишеш онда грпски?
:) Pa znači ne izgovara se uopšte -bski. :D
Како изговарам тако га и пишем.Вук Караџић.
 
Од националног.

A na koji način se odstupanjem od pravopisnih normi izražava nacionalni značaj? Jesi li to pokušao reći da su Srbi nepravilna nacija, te bi stoga trebalo i da nepravilno pišu svoje ime? :D
Uzgred, volio bih ne nacionalističko objašnjenje, već nešto naučno i logičko.

А у систему изузетака колико хоћеш:
У некој мери ни сугласник ђ не једначи се испред с (као у примеру вођство), али овај сугласник се врло ретко налази у таквом положају па и не можемо говорити о системском правилу.
У новијим туђицама врло често не долази до једначења: драгстор, нокдаун, брејкденс, гангстер.
Остале сугласнике у несловенским именима властитим не треба једначити: Вашингтон, Редфорд, Тбилиси, Бриџстоун.
У именима предузећа исто нема једначења сугласника по звучности: Инвестбанка, Инвестбиро.
И код присвојних придева изведених из многих страних географских имена наставком -ски, сугласнике не треба једначити: кембриџски (од имена Кембриџ), клужски (од имена Клуж)
очигледно за страна географка имена не треба али за етничко име треба, систем!!!:mrgreen:

Kao što rekoh, apsolutno svi izuzeci su zbog sistema pravila. Nijedan izuzetak tu ne postoji zbog te, usamljene riječi. Tako nečeg nema, apsoluno nigdje.

Nije tačno da nema sistema. D se ne jednači ispred s i š, to se svakako odnosi upravo na taj sistem pravila, i zato je vođstvo (iako izgovaramo voćstvo)! :rtfm: Dakle taj izuzetak tu postoji zbog sklopa pravila (sa vrlo jasnim obrazloženjem), a ne zbog vrednosti riječi 'vođa', kao što se meni čini da si ti aludirao (značaj, jer vođa je onaj koji vodi). :D

Svi primjeri odstupanja od pravila su zato što postoji pravilo zbog kojeg se odstupa (dakle sistema propisa), Ovo o čemu ti pišeš je nešto sasvim drugačije, ti želiš da se apsolutni izuzetak od jednog pravila učini zbog nepoznatog razloga. :think: :mrgreen:

Ili čekaj malo...ti želiš reći da od svih etničkih imena treba odstupiti od jednačenja? :think: Da li odstupiti od svih glasovnih promjena, ili samo tog jednog, i na osnovu čega obrazložiti?

Misliš pridjev izveden od grb? Pa naravno, da

Због чега не пишеш онда грпски?

A ko kaže da ne? :dontunderstand:
Pa kako bih pisao; ne valjda grBsko?!?

Како изговарам тако га и пишем.Вук Караџић.

Sada ništa nema smisla. Maloprije si i sam priznao da -bski ne izgovaraš tako, već kao -pski. :dontunderstand:
 
Hocu oko ovog pitanja da dajem moje misljenje koje niko ne mora da deli ali meni je logicno.

Prvo za tvrdnje kako je to Bec sve kuvao trebao bi dokaz, a cak da jeste, jak je uspeh bio Austrija je danas manja nego prostor nemacke populacije u AU.

Drugo da nije bilo Vuka koji bi standardizovao srpski po nekim stokavskim dialektom radio bi drugi, bilo je pre njega ljudi koji su pokusali. Vuk Karadzic je stavio sistem. Sumadinsko-Vojvodjanski jezik je bio jezik novosadske inteligencije kao i Sumadiske elite, isotcnohercegovacki jezik Crnogore. Tako svi centri srpstva bili deo tog jezickog prostora. Prica jednostavno ne pije vodu vecina srpskohrvatskog prostora je ubuhvatio ili Vukov dialekt ili neki njemu veoma slican.

Trece dali su Bugari uzeli crkvenoslovenski jezik, cak i Rusi nisu uzeli svoju varijantu crkvenoslovenskog, tako te price o Slovenskom jedinstvu macku za rep, pitam se dal takve price ima kod Bugara. Ili je to jednostavna paranoja izazvana cinom da pricamo istim jezikom ko Hrvati.
 
свако ко имало познаје и уме да тумачи историју је свестан чињенице да је бечки договор првенствено политичка:rtfm: творевина
у том раздобљу су се Русија и АУ бориле за утицај на Балкану
АУ је бечким договором хтела да подари својим поданицима словенског порекла(Срби+покатоличени+ потурице)заједнички језик,јер су поданици словенског порекла могли да користе,разyмеју само матерњи језик
сам тај језик доказује порекло потурица и покатоличених,јер је матерњи језик последица наслеђа(порекла) и у то време је био изузетно мали број оних који су се служили страним језицима

Kakve išta što si napisao ima veze sa predlogom da se jedna glasovna promjena eliminiše iz zapisivanja prisvojnog pridjeva od srpskog etnonima.._
 

Back
Top