Za koga navijate u Moldaviji?

[Schrodinger]

Znamo da će režim da pokrade a navodno su spremne i NATO trupe da intervenišu ako dođe do komplikacija, ali čisto da se prebrojimo ko je za koga

https://www.euronews.rs/evropa/vesti/188741/svr-eu-sprema-trupe-nato-a-za-okupaciju-moldavije/vest​

 

[Straks92]

Mnogo lista, kao kod nas.

https://twitter.com/x/status/1971323246482985192

 

[Straks92]

Snažna opozicija​

PAS će se u nedelju suočiti sa snažnom opozicijom iz više grupa. Među njima su proevropski EU blok Alternativa i proruski blok koji predvodi bivši predsednik Igor Dodon za kojeg - prema tajnim dokumentima u koje je uvid imao “Blumberg”, postoje indicije da je tražio od bezbednosnih službi da prate političke protivnike dok je bio na vlasti.

Dodon je u "otvorenom pismu", objavljenom na njegovim nalozima na društvenim mrežama, tvrdio da moldavske vlasti nezakonito vrše pritisak na opozicione partije.

Takođe je rekao da se "određene zapadne sile" mešaju u izbornu kampanju tako što šalju visoke zvaničnike u zemlju da podrže PAS i prete da će obustaviti pomoć Moldaviji ukoliko ta partija izgubi.

 

[јанпи]

Молдавија...колико сам ја чуо,она више не постоји.
Тамо у тој Молдавији и државни функционери имају румунске Пасоше као и целопкупан тамошњи Народ.
Истина?

 

[Straks92]

Prema dokumentima u koja je uvid imao "Blumberg", Rusija je osmislila plan da interveniše na izborima u Moldaviji i omete napora vlade da zadrži zemlju na putu ka EU. Višestrana strategija je finalizovana na proleće i direktno koordinirana od strane Kremlja. Cilj je da se smanje šanse PAS-a na izborima, a na kraju i da se Sandu ukloni sa vlasti, sugerišu dokumenti koji navode interne ruske planove.

Taktike uključuju:

• Regrutaciju Moldavaca u inostranstvu, uključujući Rusiju: glasovi Moldavaca koji žive u inostranstvu bili su presudni na izborima 2024. Jedan od dokumenata pokazuje da je Rusija nameravala da regrutuje članove moldavske dijaspore i da im plati putne troškove kako bi došli i glasali;
• Ometajuće proteste: dokumenti pokazuju da Rusija planira da regrutuje mladiće iz sportskih klubova i kriminalnih mreža kako bi organizovala nasilne provokacije tokom glasanja ili proteste nakon njega. To bi uključivalo demonstracije sa zahtevom za ostavku Sandu ukoliko njena partija izgubi, ili pokušaje da se rezultat prikaže kao sporan ukoliko pobedi;
• Široko rasprostranjenu kampanju dezinformacija na društvenim mrežama - "Telegramu", "TikToku" i "Fejsbuku”" poruke na rumunskom (zvaničnom jeziku Moldavije) i na ruskom optužuju Sandu da je strani pion koji gura zemlju u bedu i rat;
• Korišćenje kompromitujućeg materijala za vršenje pritiska na javne zvaničnike kako bi poremetili izborni proces.

 

[Straks92]

Rat u Ukrajini – stalni pritisak​

Granica sa Ukrajinom udaljena je svega pedesetak kilometara od Kišinjeva. Od početka ruske invazije, u Moldaviju je ušlo više od 1,3 miliona izbeglica iz Ukrajine, a oko 100.000 njih ostalo je u zemlji. To je ogroman izazov za privredu države sa 2,4 miliona stanovnika.
Rat se oseća i psihološki. Ruski dronovi više puta su padali na moldavsku teritoriju. „Rat je veoma blizu, tako se oseća“, kaže dvadesetdvogodišnja Mišel, menadžerka prodaje. „Pritisak postoji. Možda ne više tako snažan kao ranije, ali možda smo se jednostavno i navikli.“
Strah od sukoba sa Rusijom prisutan je i zbog činjenice da se već oko 1.500 ruskih vojnika nalazi u Pridnjestrovlju, otcepljenoj oblasti koja od 1990. funkcioniše kao de fakto država, sa sopstvenom vojskom, valutom i vladom. Taj region zavisi od Moskve i ranije je tražio prijem u Rusku Federaciju.

Pridnjestrovlje Foto: Shutterstock

Vlada stranke PAS redovno izražava solidarnost sa Ukrajinom, dok proruski „Patriotski izborni blok“ (BEP), koji prema anketama zauzima drugo mesto, zagovara suprotnu strategiju. „Neutralnost je naš štit. Moldavija mora da bude most između Istoka i Zapada, a ne bojno polje“, poručuje BEP na svojim lecima i ujedno širi strah od ruske invazije u slučaju približavanja EU.

 

[Straks92]

Što se ispitivanja javnog mnjenja tiče, teško je pouzdati se u njih. Jer, dok jedne kuće najavljuju kako bi PAS, kojem pripada i predsjednica Maja Sandu, mogao do 50 odsto, druge navode da je BEP u prednosti, uz podršku od 36 procenata.

Čini se kako bi kao najmjerodavnija mogla biti uzeta anketa Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), prema kojoj je PAS na 43 odsto podrške, a BEP na 27. Alternativa bi, prema tim rezultatima, imala oko 11 procenata podrške, a PN pet.

To bi značilo kako proevropske snage imaju većinu.

 

[јанпи]

ОбјаСНИТЕ МИ ТО пРИДЊЕСТРОВЉЕ?

 

[dzericak]

čisto da se prebrojimo ko je za koga

Zašto bi to činili? Ovde na Krstarici su koliko ja vidim odavno napravljene velike podele. Jako ružno i ne obećava ništa dobro.

 

[Schrodinger]

Zašto bi to činili? Ovde na Krstarici su koliko ja vidim odavno napravljene velike podele. Jako ružno i ne obećava ništa dobro.

Da vidimo da li dezurni blokaderi podrzavaju tamosnju EU tiraniju. Neglasanje znaci da podrzavaju

 

[јанпи]

Zašto bi to činili? Ovde na Krstarici su koliko ja vidim odavno napravljene velike podele. Jako ružno i ne obećava ništa dobro.

Од кад је света и века,подела је нажалост увек било.
Мене интересује ово ПРИДЊЕСТРОВЉЕ...које је руско а фактички у зони ове Молдавије..тј тренутне Румуније..тј . Нато Пакта.

 

[јанпи]

Da vidimo da li dezurni blokaderi podrzavaju tamosnju EU tiraniju. Neglasanje znaci da podrzavaju

кОГА ТО ЕУ може да тиранише?
Та ЕУ је у тешком НОК Дауну,та банда је на конопцима.

 

[Straks92]

Moldavija na raškršću: Pridnjestrovlje bure baruta​

03. 08. 2025. 22:35

Маја Санду и Володимир Зеленски EPA/SERGEY DOLZHENKO

Dok predsednica Maja Sandu najavljuje vojno "reintegrisanje" Pridnjestrovlja, a NATO premrežava region preko grčkih luka, nova žarišna tačka preti da otvori drugi front u evropskom sukobu sa nesagledivim posledicama od Kišinjeva do Soluna i od Odese do Prištine, piše RT.

Trenutna vlada Moldavije zauzela je kurs ka NATO-u i otvoreno prikazuje Moskvu kao glavnu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Istovremeno, radi na prekidanju svih preostalih veza sa Rusijom i punom usklađivanju sa zapadnim blokom. Moskva, sa svoje strane, više puta je upozoravala, baš kao i u slučaju Ukrajine, da je širenje NATO-a na istok crvena linija.

Parlamentarni izbori u Moldaviji zakazani su za kraj septembra, a prozapadna partija PAS, na čijem je čelu predsednica Maja Sandu, učiniće sve što je u njenoj moći da zadrži kontrolu nad vladom. Ako u tome uspe, Moldavija će se najverovatnije suočiti sa daljom militarizacijom i eskalacijom tenzija sa Rusijom, a potencijalno i sa otvorenim sukobom.

Zabrinjavajuća je i mogućnost da bi Sandu mogla pokušati da "reintegriše" Pridnjestrovlje - otcepljeni region sa oko 220.000 stanovnika, od kojih većina ima ruske pasoše. U toj oblasti, koja se graniči sa ukrajinskom Odeskom oblasti, stacionirano je oko 10.000 ruskih vojnika, što je čini potencijalnom tačkom sukoba ne samo između Kišinjeva i Moskve, već i između Kijeva i Moskve.

Bilo kakva vojna akcija Moldavije protiv Pridnjestrovlja u praksi bi značila direktan sukob sa Rusijom. U tom slučaju, očekuje se da grčke luke kao što su Aleksandrupolis i Solun postanu ključni NATO logistički centri. Slično kao što već jesu u podršci Ukrajini.

NATO već ima pripremljene planove za pretvaranje Grčke u glavnu tranzitnu tačku za oružje namenjeno Moldaviji u jugoistočnoj i istočnoj Evropi. Ovakvo produbljivanje uloge Grčke moglo bi da je učini metom. Moskva je već ranije uputila prikrivene, ali jasne pretnje Atini zbog njene uloge u snabdevanju Ukrajine.

Takav razvoj događaja nesumnjivo bi dodatno zaoštrio sukob između NATO-a i Rusije. Do sada, iako se veliki deo zapadne vojne pomoći Ukrajini doprema preko grčke teritorije, Moskva je izbegavala direktne udare na grčko tlo. Ali to uzdržavanje možda neće potrajati zauvek.

Vremenom je Grčka postala strateški čvor NATO-a za operacije na istočnom krilu alijanse i unutar Ukrajine. Luka Aleksandrupolis ima ključnu ulogu zbog svog položaja na Balkanu i kopnenih veza sa Bugarskom, Rumunijom, centralnom i severnom Evropom. Od početka 2022. godine, ona služi kao vitalna tačka za dopremu američke i NATO opreme ka Ukrajini.

Bilo kakav novi sukob, kao dodatni sloj na onaj postojeći u Ukrajini, drastično bi povećao rizik od destabilizacije čitavog evropskog kontinenta. Drugi front bi verovatno doneo novi talas hibridnih pretnji: sajber napade, sabotaže, udare na ključnu energetsku i transportnu infrastrukturu. I izazvao još jednu migracionu krizu, posebno na jugu Evrope, koji se već suočava sa prilivom izbeglica.

Ono što je najopasnije - sukob u Pridnjestrovlju mogao bi da rasplamsa i druge "zamrznute" sukobe širom Balkana: u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, u Severnoj Makedoniji, pa čak i na Kipru. Neki analitičari veruju da bi Turska mogla iskoristiti priliku da progura svoj revizionistički plan, naročito kada je reč o Kipru.

Zapad već duže vreme ima Moldaviju na radaru. Od 2022. godine, EU podržava Kišinjev kroz Evropski mirovni fond. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas nedavno je najavila paket vojne pomoći vredan 60 miliona evra, koji uključuje kratkodometne sisteme PVO, radarsku opremu, oklopna vozila, dronove, ličnu zaštitnu opremu i komunikacione sisteme.

Prema strategiji odbrane Moldavije do 2034. godine, zemlja planira da produbi saradnju sa NATO-om i poveća vojne izdatke na jedan odsto BDP-a do 2030. Tokom poslednje dve godine, Kišinjev je usvojio niz dokumenata iz oblasti bezbednosti i odbrane, polazeći od pretpostavke da Rusija predstavlja najveću pretnju.

Moldavska predsednica, otvorena pristalica Ukrajine i bliska saveznica Zelenskog, zauzela je jasno antiruski kurs.

Od 2023. do 2024. Moldavija je udvostručila vojni budžet i pokrenula sveobuhvatnu modernizaciju oružanih snaga. Zapadni mediji navode da su zemlje EU već isporučile osam baterija PVO sistema, nemačka oklopna vozila, francuske artiljerijske sisteme i velike količine municije. Zajedničke vežbe sa NATO trupama takođe su intenzivirane. Sve to ukazuje na ubrzanu militarizaciju.

 

[Straks92]

Pridnjestrovska Moldavska Republika, kako je zvaničan naziv ove zemlje, faktički je nezavisna država koja se otcepila od Moldavije 2. septembra 1990. godine. Površina ove države je 4.163 km², međutim, zbog geografskog položaja uz reku Dnjestar, ima granicu dugu 816 km, pa liči na izduženo ostrvo dugo 400 km, a široko samo 10 km.

Dugo bilo deo Rusije​

U ranom srednjem veku Pridnjestrovlje su naseljavala slovenska plemena zajedno sa turkijskim plemenima. Ovo područje je bilo u sastavu Kijevske Rusije u njenom ranom periodu postojanja.

Tokom 19. veka celo Pridnjestrovlje je bilo u sastavu Rusije. Iako je na ovo područje pretendovala i Rumunija, ono joj nikad nije pripalo, čak ni posle Prvog svetskog rata. Od 1917. Pridnjestrovlje se nalazilo u sastavu Ukrajine, a 1922. godine zajedno sa celom Ukrajinom postaje deo Sovjetskog Saveza.

Profimedia
Ulaskom u sastav SSSR-a, ovo područje, kao i mnoga druga, postalo je predmet prekrajanja granica, koja su bila česta u komunističkim državama. Prvo je, 1924. godine, stvorena Moldavska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (MASSR), koja se nalazila u sastavu Ukrajinske SSR. Prema Staljinovoj zamisli, to je trebalo da bude centralna teritorija za buduću Moldavsku SSR kojoj je trebalo da se priključe i ostala moldavska područja smeštena na desnoj strani Dnjestra.

Službenim jezicima proglašeni su ruski, ukrajinski i moldavski. Glavni grad MASSR-a postala je Balta (ukrajinski grad koji je sovjetska vlast predala Moldavskoj Autonomnoj SSR zajedno sa susednim područjem ne bi li se na taj način povećala teritorija), ali od 1929. prestonica je prenesena u “ideološko podobniji” grad Tiraspolj, koji je obavljao tu funkciju do 1940. godine.

Kada je u Drugom svetskom ratu Nemačka 1941. godine napala Sovjetski Savez, Rumuniji se ukazala prilika zauzme sva područja u okviru Sovjetskog Saveza na koja je pretendovala, što je Bukurešt iskoristio. Takvo stanje ostalo je sve do 1944, kada se Crvena armija probila na Balkan, pa su se granice vratile na stanje pre rata.

Proglašenje nezavisnosti​

Kada su se za vreme Gorbačova i perestrojke pojavili nešto liberalniji uslovi u Sovjetskom Savezu, Pridnjestrovlje se u septembru 1990. proglasilo samostalnom sovjetskom republikom. Ubrzo posle toga je došlo do raspada Sovjetskog Saveza.

U razdoblju od 1991. do 1992. godine trajao je kratak vojni sukob između Moldavije i pridnjestrovskih oružanih snaga koje su bile podupirane starom sovjetskom 14. divizijom, smeštenom na području Pridnjestrovlja. Rat se završio bez značajnijih promena, jer moldavske snage nisu bile toliko jake da savladaju pobunjeničke naoružane grupe.

Samostalnost​

Danas u Pridnjestrovlju živi nešto manje od pola miliona ljudi, a glavni grad ove zemlje je Tiraspolj koji ima oko 130.000 stanovnika. Moldavska vlada nema apsolutno nikakav uticaj na ovom području.

Pridnjestrovlje ima tri osnovna elementa državnosti: teritoriju, stanovništvo i suverenu vlast. Pored toga ova zemlja ima sopstvenu policiju i sudstvo, valutu, pa čak i vojsku. U ovoj nepriznatoj državi takođe boravi i ruska vojska u sklopu koje se nalaze mirovne jedinice.

Pridnjestrovlje ima zastavu i grb iz sovjetskog perioda, a širom zemlje mogu se videti razne statue Lenjina i drugih komunističkih velikana.

Etnička heterogenost i želja da se pripoje Rusiji​

U oktobru 2015. godine, pridnjestrovske vlasti su organizovale popis stanovništva. Prema razultatima, u ovoj zemlji je živelo 475.373 stanovnika, što je pad od 14,5 procenata u odnosu na broj zabeležen na popisu iz 2004. godine. Stopa urbanizacije bila je 69,9 odsto.

Po etničkom sastavu u Pridnjestrovlju žive: Rusi (29,1 odsto), Moldavci (28,6 odsto), Ukrajinci (22,9 odsto), Bugari (2,4 odsto), Gagauzi (1,1 odsto ), Belorusi (0,5 odsto), Pridnjestrovci (0,2 odsto), ostale nacionalnosti (1,4 odsto). Oko 14 procenata stanovništva nije se izjasnilo o nacionalnosti. Takođe, po prvi put stanovništvo je imalo mogućnost da se identifikuje kao „Pridnjestrovci“.

Ipak, iako Rusi čine samo trećinu stanovništva, na referendumu koji je održan 2007. godine čak 97 odsto stanovništva se izjasnilo za ujedinjenje sa Ruskom Federacijom.

 

[Tom Riddle]

ОбјаСНИТЕ МИ ТО пРИДЊЕСТРОВЉЕ?

To je rusko.

 

[јанпи]

To je rusko.

неће задуго

 

[GIDEON]

Ima li kod njih kadidata izbosne?

 

[Tom Riddle]

неће задуго

Će vidimo. Trećina se smatra rusima, jezik im je ruski. Kao istok bivše Ukrajine.