Za čime najčešće žale ljudi na samrti?

[Jennifer Jennin]

najveći čovjekov problem je što uopšte nije svjestan kako sve prolazi i kako će kraj doći prije nego li stigne trepnuti
čovjek kaže da je svjestan toga, ali NIJE

 

[MathPhysics]

Ne znam, ja verovatno ne bih imao za čim da žalim- u suštini, smrt shvatam samo kao još jednu u nizu obaveza, delić života, onaj krajnji. Još jednu u nizu neminovnosti koje su počele da se ređaju od rođenja. Sve zavisi, nekad svet shvatam deterministički, pa je u odsutstvu slobode volje prilično banalno žaliti za izborima koje smo pravili, kada to i nisu bili izbori, već manifestacija prirodom zacrtanog plana. Ne znam da li sam i koliko tu mogao da utičem, pa je možda i besmisleno razmišljati o tome, jer sam realno samo prolaznik kroz svet, slučajni gost...

Život stvarno nekad ume da izgleda vredno kada nas strasti obuzmu, ali iz perspektive onog koji nije deo tog sveta dobijate jednu vrlo banalnu predstavu... I ja svet uglavnom doživljavam baš iz tog ugla- kao neku vrstu predstave, filma, knjige... Nekada je sve to dobro, ali opet nikada nije spektakularno. Odložio bih ga s istom mirnoćom s kojom bih zaklopio Heseov roman. Jednostavno je to sve jedna smešna predstava u kojoj čovek nema neki značajan udeo... On je tu samo figura, figura koja shvata promenljivost materije, ali joj i podleže. I koja je stoga ništavni oblik u vremenu, bukvalno gost koji je u džungli slučajnosti bio predodređen da odživi svoj vek. Nema tu nikakvih vrednosti osim onih koje sami izmislite, potomstvo, dobrota, karijera, sećanje na vaš rad... Sve to spada u već ostvareno, i sve to podjednako pada pod uticaj opštih principa, podleže kasnijem zaboravu, prolaznosti, ništavilu. Haotična gomila besmislenih uloga neafirmisanih glumaca na onim najgorim daskama sa zavesom koja već pada- eto, to je taj moj teatralni doživljaj života... I kada ovako percepirate sve, zaista nemate za čim da žalite...

Materija ostaje tu, vrteće se i nadalje kroz raznorazne promene i ostajati deo prirode, sada u novim formama, a ja ću čak biti oslobođen ovog banalnog ponavljanja nesuvislih događanja koja su mi odavno dosadila. I zato život u principu shvatam kao teret bez kojeg će mi biti lakše i bolje. Ali ću ipak gurati svoj Sizifovski kamen kako dolikuje jer bi i odustajnje bilo apsurdno. S tim što sam savršeno svestan toga da je momenat kada taj kamen više neće biti moja briga ujedno postati i vrhunac ovog puta. Što bi značilo da će se tako stvarno pronaći mir. I zato ne bih imao za čim da žalim, ne bih se ni radovao jer ipak nešto gubim, ali definitivno ne nalazim razloga za neku setu ili nostalgiju...

U principu se nikad nisam ni osećao kao deo ovog sveta i nikad nisam delio njegove ciljeve, i život mi u toj priči ne deluje kao neko veliko blago... Nekada mi se čak ukaže i kao ulaznica za smetilište. U nedostatku oduševljenja, s životom ne gubim puno. I ako bih u ovom trenutku morao da umrem, ravnodušno bih smrti rekao: "ok, slobodno dođi". Mada ono, kada se potomstvo stekne i malo više poživi verovatno i život dobije neku drugu vrstu težine... Pa čovek zaista može da žali za životom jer ima mnogo toga da izgubi. Ovako... Pa i ne puno.

 

[siju i miju]

da umirem ,za čim bih žalila ?
Pa bacila sam gomile para na mrtne stvari,koje su me tog trenutka činile srećnom,posle sam postala ravnodušna

 

[gost 331040]

Za čime biste najviše žalili da vam je danas poslednji dan života?

...

verovatno sto vise necu imati uvid u zivot moje dece i sto sebicno znam da cu im nedostajati,
ali opet....ne bih zalila ni za cim.
sve sam uradila kako sam najbolje mogla.
ovog trena bih mogla da odem sasvim mirna i spokojna

 

[Dekararus83]

Posto je zivot nepresusni izvor svega,svaki dan nova spoznaja,zalio bih bas za tim.Zivotom.Sto god da vidi,cujem,naucim,stvorim,nije nikad dovoljnoPrevise je kratak da bi se spoznalo sve.

 

[gost 320077]

ako bi povremeno razmišljali o ovome verovatno ne bi žalili ni za čim.

 

[T@NYA]

Nisam nikad bila na samrti tako da ne znam.

 

[dobra predskazanja]

za onim koga vole, sto ga nikada vise nece videti.

 

[bobuljka]

Možda za svim stvarima za koje nisu imali dovoljno hrabrosti da urade ili kažu.

 

[dobra predskazanja]

nekada nema vremena zaliti bas toliko. u pitanju su samo trenuci.

 

[bobuljka]

Zavisi koliko sve traje....

 

[ma­rlon]

sto nisu ranije krepali