- Poruka
- 11.141
http://www.nspm.rs/hronika/djordje-...zmi-koja-moze-da-preraste-u-sizofrenijuq.html
На скупу под називом "Србија и Република Српска – стари и нови политички изазови", који је одржан у Београду, историчар Никола Поповић говорио је о поступцима међународне заједнице током распада СФРЈ, као и последицама тих потеза.
- Последице давања права самоопредељења југо-републикама, а не југо-народима су били грађански ратови. Развој нација у Европи задњих 200 година створио је идеал националне државе, и тај идеал је одредио живот целог континента – рекао је Поповић, додајући да је свака критика националне државе са становишта науке руковођена другим, а не научним разлозима.
Професор Дарко Танасковић је пажњу посветио односима Србије са Турском, приметивши да је турски фактор „трансисторијска константа српске судбине“.
- Зрела и национално одговорна српска политика би морала схватити да је турски фактор претежно негативна константа српске судбине. Једино ако се то схвати, тај фактор повремено и привремено може бити и позитивна варијабла, која може и релативно дуго да траје (као на пример од Првог светског рата до деведесетих година прошлог века), али то не зависи само од српске тактике, већ и од турске стратегије, за коју Срби нису варијабла, већ стабилна негативна константа. Зато би дугорочно било непоправљиво погрешно од тактике српске националне или државне политике правити стратегију – закључио је Танасковић.
Политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић је присутне упознао са најновијим резултатима истраживања, која су по његовим речима, показатељ својеврсне српске геополитичке шизме око политичког позиционирања Србије.
- Та шизма је последњих десет година година константа у српској јавности и она лако може прерасти у неку врсту "националне шизофреније". Она се манифестује у низу аспеката, и кад је расположење према Републици Српској у питању, али и у многим другим – истакао је Вукадиновић, додавши да се то најбоље може видети на примеру става Србије према ЕУ, при чему став владајуће политичке, интелектуалне и културне елите се у много чему разликује од става грађана.
- Однос према ЕУ је (према нашим истраживањима, која су рађена непосредно пре овог Бриселског споразума) следећи; улазак у ЕУ подржава 46.5% грађана, против је 38.9% и 14.5% нема став. Међутим, када погледате елиту, медије, Скупштину, видите да је тамо 90%, па и више, њих за улазак у ЕУ. Дакле, у овом тренутку већина грађана јесте за улазак у ЕУ, али постоји један огроман блок који је против, а који нема адекватну медијску и политичку артикулацију – нагласио је Вукадиновић, додавши да је велика већина грађана (преко 65%) за савез са Русијом, а нешто преко 40% се залаже и за улазак у Покрет несврстаних. "Једино се чланству у НАТО пакту противи апсолутна већина од 72%, док улазак подржава свега 12,5% грађана".
- Став према Републици Српској (помало неочекивано и за мене помало рарочаравајуће) такође показује ову моју песимистичку тезу о геополитичкој шизми. 38% грађана Србије мисли да је политика актуелне Владе према Републици Српској иста као политика претходне, 18% мисли да је боља, а 10% да је гора, док 33% нема став о томе, а на питање да ли је одвајање Републике Српске од Босне и Херцеговине у интересу Србије, 30% мисли да јесте, 38% мисли да није и 30% нема став – рекао је Вукадиновић, закључивши да су овакви резултати показатељ неинформисаности и незаинтресованости грађана о важним политичким темама, а што је у највећој мери последица медијкског и политичког спиновања, дезинформисања и "слуђивања" народа у дужем временском периоду.
Историчар Чедомир Антић је подвукао паралеле између политичког деловања Србије у 19. веку и Републике Српске од распада СФРЈ до данас.
- Република Српска је од свог настанка водила разумну политику. Од почетка је постављала разумне циљеве, имала је јасан минималан оквир, и успела је да изгради нову државу. Она је чак, на симболичком нивоу, први носилац прошлости српства од свих осталих српских крајева. Вратили су стара знамења, изглед старих униформи, успоставили такву уставност коју смо ми овде могли само да сањамо деведесетих година (најбољи професори су писали Устав и Републике Српске и Републике Српске Крајине) и таква РС, која је преживела рат, који је наравно био тежак, језив и пун злочина, а у који се умешао страни фактор, јесте опстала – истакао је Антић, додајући да је Српска то постигла захваљујући тежњи за одржањем слободе и државе, што нажалост данас није случај са Србијом.
- Ми данас подсећамо на неког наркомана који продаје све што је икада имао или наследио да би добио још дроге која га одржава у животу, али заправо уништава тај његов живот. Политичка елита у Србији опстаје захваљујући томе што троши више него што зарађује. Прошле године су у Републици Српској смањени лични дохотци који се издвајају из буџета, што је у Србији незамисливо. Овде би власти пре повећале примања и тиме упропастиле економију, али то би им било битније него да се на изборима препозна ко је за то крив – приметио је Антић, завршивши излагање оптимистичким податком да је Република Српска, за разлику од Федерације и Србије, прошле године имала повећање броја запослених.
(НСПМ)
На скупу под називом "Србија и Република Српска – стари и нови политички изазови", који је одржан у Београду, историчар Никола Поповић говорио је о поступцима међународне заједнице током распада СФРЈ, као и последицама тих потеза.
- Последице давања права самоопредељења југо-републикама, а не југо-народима су били грађански ратови. Развој нација у Европи задњих 200 година створио је идеал националне државе, и тај идеал је одредио живот целог континента – рекао је Поповић, додајући да је свака критика националне државе са становишта науке руковођена другим, а не научним разлозима.
Професор Дарко Танасковић је пажњу посветио односима Србије са Турском, приметивши да је турски фактор „трансисторијска константа српске судбине“.
- Зрела и национално одговорна српска политика би морала схватити да је турски фактор претежно негативна константа српске судбине. Једино ако се то схвати, тај фактор повремено и привремено може бити и позитивна варијабла, која може и релативно дуго да траје (као на пример од Првог светског рата до деведесетих година прошлог века), али то не зависи само од српске тактике, већ и од турске стратегије, за коју Срби нису варијабла, већ стабилна негативна константа. Зато би дугорочно било непоправљиво погрешно од тактике српске националне или државне политике правити стратегију – закључио је Танасковић.
Политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић је присутне упознао са најновијим резултатима истраживања, која су по његовим речима, показатељ својеврсне српске геополитичке шизме око политичког позиционирања Србије.
- Та шизма је последњих десет година година константа у српској јавности и она лако може прерасти у неку врсту "националне шизофреније". Она се манифестује у низу аспеката, и кад је расположење према Републици Српској у питању, али и у многим другим – истакао је Вукадиновић, додавши да се то најбоље може видети на примеру става Србије према ЕУ, при чему став владајуће политичке, интелектуалне и културне елите се у много чему разликује од става грађана.
- Однос према ЕУ је (према нашим истраживањима, која су рађена непосредно пре овог Бриселског споразума) следећи; улазак у ЕУ подржава 46.5% грађана, против је 38.9% и 14.5% нема став. Међутим, када погледате елиту, медије, Скупштину, видите да је тамо 90%, па и више, њих за улазак у ЕУ. Дакле, у овом тренутку већина грађана јесте за улазак у ЕУ, али постоји један огроман блок који је против, а који нема адекватну медијску и политичку артикулацију – нагласио је Вукадиновић, додавши да је велика већина грађана (преко 65%) за савез са Русијом, а нешто преко 40% се залаже и за улазак у Покрет несврстаних. "Једино се чланству у НАТО пакту противи апсолутна већина од 72%, док улазак подржава свега 12,5% грађана".
- Став према Републици Српској (помало неочекивано и за мене помало рарочаравајуће) такође показује ову моју песимистичку тезу о геополитичкој шизми. 38% грађана Србије мисли да је политика актуелне Владе према Републици Српској иста као политика претходне, 18% мисли да је боља, а 10% да је гора, док 33% нема став о томе, а на питање да ли је одвајање Републике Српске од Босне и Херцеговине у интересу Србије, 30% мисли да јесте, 38% мисли да није и 30% нема став – рекао је Вукадиновић, закључивши да су овакви резултати показатељ неинформисаности и незаинтресованости грађана о важним политичким темама, а што је у највећој мери последица медијкског и политичког спиновања, дезинформисања и "слуђивања" народа у дужем временском периоду.
Историчар Чедомир Антић је подвукао паралеле између политичког деловања Србије у 19. веку и Републике Српске од распада СФРЈ до данас.
- Република Српска је од свог настанка водила разумну политику. Од почетка је постављала разумне циљеве, имала је јасан минималан оквир, и успела је да изгради нову државу. Она је чак, на симболичком нивоу, први носилац прошлости српства од свих осталих српских крајева. Вратили су стара знамења, изглед старих униформи, успоставили такву уставност коју смо ми овде могли само да сањамо деведесетих година (најбољи професори су писали Устав и Републике Српске и Републике Српске Крајине) и таква РС, која је преживела рат, који је наравно био тежак, језив и пун злочина, а у који се умешао страни фактор, јесте опстала – истакао је Антић, додајући да је Српска то постигла захваљујући тежњи за одржањем слободе и државе, што нажалост данас није случај са Србијом.
- Ми данас подсећамо на неког наркомана који продаје све што је икада имао или наследио да би добио још дроге која га одржава у животу, али заправо уништава тај његов живот. Политичка елита у Србији опстаје захваљујући томе што троши више него што зарађује. Прошле године су у Републици Српској смањени лични дохотци који се издвајају из буџета, што је у Србији незамисливо. Овде би власти пре повећале примања и тиме упропастиле економију, али то би им било битније него да се на изборима препозна ко је за то крив – приметио је Антић, завршивши излагање оптимистичким податком да је Република Српска, за разлику од Федерације и Србије, прошле године имала повећање броја запослених.
(НСПМ)
