Milutin Micovic, knjizevnik.
Inace rodjeni brat mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija:
ЋацилендСрби
Нажалост, морам и о овој врсти људи ријеч, двије.
Они не могу да мисле својом главом, а чини им се да могу.
Могу да реагују на свашто, то су углавном примордијалне реакцје, али не и мишљење, тј.- став.
Могу да буду фасцинирани неким и нечим, али то није мишљење, то је најчешће инфантилни стадиј душе, који је најчешће повезан с више личних мотива - од потребе припадања групи до користољубља.
Из овог простора душе јављају се: доушници, полтрони, користољубици, фанатични пропагандисти, мрзитељи људи, егзекутори...
Сада је српски народ у прилично конфузној друштвеној, културолошкој и посебно, политичкој ситуацији.
Потребно је промислити из коријена.
Све слојеве својег културног и народног насљеђа, требало би солидно повезати и препознати личности и идеје које конституишу наш, српски код.
ЋацилендСрби, тешко у свој ум могу, макар и паушално да интегришу нешто више од нашег комунистичког насљеђа, и донекле обичајног, изблиједјелог православља.
Из овог насљеђа родила се идентитетдка одредница: ја сам православни атеиста!
То су Срби без оне неопходне духовне дубине која је претпоставка за личност, тј. самосталност, аутокефалност, чојство, Став, стајање.
Зато највише имамо Срба који своје српство мјере дужином заставе коју развлаче трговима, који подижу три прста на улици, Срба фасцинираних актуелним политичким лидером који је ауторитет створио највише режимским пропагандом и сабирањем око себе опаких полтрона и апологета.
Таквим Србима смета Мишљење, суверен став, смета им човјек.
Такви Срби узвикују, страсно, безумно - распни га, распни!!!
Понавља се прича, дакле, из давнина - а они мисле да је прича од јуче.
Такве Србе, већ мичем и са фб.
Боље да се сами макну!
М.М.
Pogledajte prilog 1716639
