Колико су трговци зарадили
Истраживање Републичког завода за статистику, међутим, разликује се од навода из Извештаја о инфлацији у коме је НБС посматрала профите и марже малопродајних ланаца током последње три године. У том периоду просечне марже у малопродаји су повећане са 14,9 на 16,1 одсто.
На први поглед, чини се да нема неке велике разлике у односу на истраживање РЗС. Међутим, као и увек ђаво је у детаљу. Јер у извештају НБС се наводи да су марже највећих трговаца током те три године повећане са 24,8 на 26,8 одсто.
Трговци тачно кажу да маржа није чиста зарада, да представља разлику између продајне и набавне цене, као и да су ту укључени и трошкови, који су такође, током те три године значајно порасли.
Али, шта је било са чистом зарадом? Порасла је. И то значајно. Јер, све се ово дешавало у време када је Агенција за привредне регистре објавила Извештај о пословању привреде у 2022. години. У њему се наводи како је највећи пословни добитак забележен у сектору трговина на велико и мало и то у износу од 274 милијарде динара, што је 22,2 одсто више него прошле године. Дакле, чиста зарада је за петину већа.
Уз то, претходне 2021. године трговина је била друга на листи по профитабилности (после прерађивачке индустрије). Те године укупна добит износила је 223 милијарде динара, што је у односу на 2020. годину раст профитабилности од 30 одсто.
Нето добит једног великог трговинског ланца скочила је 2,2 пута: са 2,9 на 6,7 милијарди динара. Још један трговински ланац, који послује у првих 10, прошле године се извукао из губитака и пословао позитивно. Углавном, финансијски извештаји показују да је девет од 10 највећих ланаца имало раст нето добити. Дакле, профит је растао више него што су расли трошкови и чисте зараде је било.
Паралелни увоз, маржа на маржу
Е, сад, истина је да је најлакше, по систему „држ'те лопова”, окривити трговце јер се њихова цена на рафовима види. Али, наравно да излазна цена није једина релевантна и да треба посматрати цео ланац и структуру цена хране дуж тог ланца која се не види.
И оно што је можда најбитније: ако и даље важи тврдња да је две трећине инфлације увезено, шта је онда са увозницима? Да ли се тиме неко бавио? И шта је са ценом путера из увоза и колика је заправо увозничка маржа?
Јер, када је о увозу реч, ту такође постоје велики играчи на тржишту, али и ексклузивни увозници неке робе. Суштински, ексклузивни увоз пред законом више не постоји. Изменама и допунама Закона о жиговима још у лето 2020. године омогућен је паралелни увоз. У пракси то значи да не може само једна увозна фирма да, рецимо, увезе путер и на њега стави маржу, па да други увозници тог производа морају на исти производ да додају и маржу на маржу, како би у том послу зарадили. Сада путер може да увезе свако. Али на тржишту увек важи закон јачег.
Питање за антимонополску комисију увек је – злоуопотребљава ли неко свој положај јачег у тржишној утакмици.
Редакција ОКО магазина је и од трговаца и од увозника тражила структуру цена појединих производа, али ниједан одговор на упит нисмо добили, са образложењем да је то пословна тајна.
Заштита конкуренције
Ипак, на неке упите и трговци и увозници и добављачи и произвођачи ових дана морају да одговарају. Јер, Комисија за заштиту конкуренције је још почетком ове године покренула секторску анализу, иако се антимонополска комисија не бави контролом цена роба и услуга, самим тим ни маржи.
„У случајевима када кретање цена или друге околности указују на могућност ограничавања, нарушавања или спречавања конкуренције тј. повреде конкуренције (рестриктивни споразуми или злоупотреба доминантног положаја), Комисија може анализирати стање конкуренције у одређеној грани привреде или одређене категорије споразума у различитим гранама привреде”, кажу у овој институцији за ОКО магазин.
(4/5)
