AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 37.460
Да да
Добро сте прочитали
По бе ди ће ...
Јер. да проширимо ...оно што је певао Балашевић .. .. .љубав не побећује .. ал' је не-по-бе-ди-ва
Нажалост И на срећу није само љубав таква .. И њена старија или млађа сестре мржња завис злоба пакост .. су исте
Па у истом дому су расле и стасале ....
Него да се вратимо Великој Победи ... Победиће све .. тако што ће победити друге .. Бациће пешкир ...
Предвиђање политичких исхода, посебно оних који укључују комплексне фигуре попут Александра Вучића,
захтева дубоко разумевање политичке динамике Србије, историјских паралела и потенцијалних стратегија.
Анализа Вучићевог опстанка на власти и могућих сценарија за његов „одлазак“ може се сагледати кроз призму
историјских примера, корпоративно-мафијашких модела и улоге кључних институција.
Александар Вучићев политички опстанак и потенцијални сценарији "одласка"
Вучићева политичка каријера, која траје деценијама, карактерише се изузетном способношћу адаптације,
преузимања наратива и неутрализације опозиције. Његов успон од радикалног националисте до проевропског
лидера сведочи о прагматизму и вештини маневрисања у турбулентном политичком окружењу.
Кључни елементи његовог опстанка укључују контролу медија, ослањање на снажну партијску инфраструктуру (Српска напредна странка – СНС)
и вешто балансирање између различитих геополитичких интереса.
Паралеле са Шешељем и Николићем: "Повлачење" из "посла"
Образац деловања Војислава Шешеља и Томислава Николића, Вучићевих некадашњих партијских колега и идеолошких истомишљеника,
пружа увид у модел „повлачења” из активне политике који се може тумачити као
„револуционарно-еволвирани-корпоративно-ројалиситичко-мафијашки манир”.
Шешељ се, након повратка из Хага, повукао из директне борбе за власт, задржавајући утицај кроз медијске наступе и идеолошко усмеравање,
али без претензије на извршну власт.Томислав Николић, након председничког мандата,
такође се повукао из активне политике, прихватајући улогу саветника и изасланика,
чиме је омогућио Вучићу да преузме пуну контролу над СНС-ом и државним апаратом.
Ово „повлачење” није било силазак са сцене, већ прелазак у другу врсту утицаја, често уз обезбеђене материјалне и статусне бенефиције.
У том контексту, Вучић би могао да искористи сличан модел, обезбеђујући себи „златни падобран” и задржавајући утицај из позадине,
без директне одговорности за свакодневне проблеме.
Касна реакција Милошевића и "преживљавање" елите деведесетих
Анализа касне реакције Слободана Милошевића на промене и „преживљавање“ практично свих појединаца и група из деведесетих,
којима је лични интерес био продаја и распродаја свега, указује на дубоко укорењен проблем транзиције у Србији.
Многи актери из деведесетих су се трансформисали, прилагодили новим околностима и наставили да остварују личне интересе,
често кроз приватизацију и контролу ресурса.Вучић је, као део те генерације, научио лекције из Милошевићевих грешака,
пре свега о важности контроле медија и савременог реаговања на унутрашње и спољне притиске. Његова способност да апсорбује
и неутралише опозицију, често кроз кооптирање или дискредитацију, спречава формирање јединственог фронта који би могао да га угрози.
Реверзни пример Адолфа Хитлера и Хинденбурга: Тражење ослонца за "пад"
Поређење са Адолфом Хитлером и Паулом фон Хинденбургом, иако историјски удаљено и контекстуално различито,
може послужити као метафора за тражење ослонца у етаблираним структурама за консолидацију моћи.
Хитлер је, упркос својој радикалној идеологији, искористио Хинденбургов ауторитет и подршку конзервативних елита да се домогне власти.
У Вучићевом случају, „аристократија“ би могла бити Српска православна црква (СПЦ), војска, или чак одређени сегменти међународне заједнице који виде стабилност у његовој владавини, без обзира на демократски дефицит.
Тражење ослонца у овим институцијама омогућило би му да легитимише своје потезе и обезбеди подршку за евентуални „силазак“ са власти.
Најлукративнија опција "одласка" у "пензију": Српска Православна Црква и "Крунски Принц"
Најлукративнија опција за Вучићев „одлазак” у „пензију” могла би бити кроз Српску Православну Цркву (СПЦ) и увођење „крунског принца”.
СПЦ у Србији има огроман морални и друштвени ауторитет, а блиски односи са државним врхом су традиционални.
Вучић би могао да искористи СПЦ као посредника за свој „одлазак“, дајући му легитимитет и обезбеђујући мирну транзицију.
Сценариј би могао укључивати:
Вучић би се повукао са позиције моћи, али би задржао значајан утицај и обезбедио себи мирну будућност,
док би "нова управа" преузела терет свакодневних проблема и нерешених питања.
Закључак
Вучићев политички опстанак заснива се на вештој манипулацији медијима, контроли институција и способности да се прилагоди променљивим околностима.
Његов евентуални „одлазак“ са власти вероватно неће бити класичан пораз на изборима,
већ пажљиво оркестриран процес који ће му омогућити да задржи утицај и обезбеди себи и својим сарадницима сигурност.
Сценариј који укључује СПЦ, "крунског принца" и симболичне гесте према историјским институцијама,
представља најлукративнију опцију за његов "одлазак" у "пензију", минимизирајући личну штету и пребацујући терет на "нову управу".
.. али ко зна ... можда не 'одради' овако .. ипак је то Шизоје
Некако ми у целој овој какафонији недостају 'женски' вокали и солирања .... или ....
је само варка неискусних и нетренираних ушију
очију које немогу 'ширу слику' да ухвате .. а 'женски' инпринт је много дубљи него што се чини ... као калдере ... што су видљиве .. тек из свемира ...
Пледирам само да, ако икако можете разумети, алл инклузив аражман је могућ само када се има чиме платити
орловима је могуће копулирати се и прокреирати само ако и где и колико има видоких дрвећа или литица
јер као што све није 'добро' није све толико 'лоше' ...
Мени је искрено само све деце жао .. Ништа нису крива ..
.. и жао ми је што за све 'принцезе' не постоје 'краљевићества'
..
и да
Пожеливо вам Добро јУтро, Добар дан и Лаку ноц
Добро сте прочитали
По бе ди ће ...
Јер. да проширимо ...оно што је певао Балашевић .. .. .љубав не побећује .. ал' је не-по-бе-ди-ва
Нажалост И на срећу није само љубав таква .. И њена старија или млађа сестре мржња завис злоба пакост .. су исте
Па у истом дому су расле и стасале ....
Него да се вратимо Великој Победи ... Победиће све .. тако што ће победити друге .. Бациће пешкир ...
Предвиђање политичких исхода, посебно оних који укључују комплексне фигуре попут Александра Вучића,
захтева дубоко разумевање политичке динамике Србије, историјских паралела и потенцијалних стратегија.
Анализа Вучићевог опстанка на власти и могућих сценарија за његов „одлазак“ може се сагледати кроз призму
историјских примера, корпоративно-мафијашких модела и улоге кључних институција.
Александар Вучићев политички опстанак и потенцијални сценарији "одласка"
Вучићева политичка каријера, која траје деценијама, карактерише се изузетном способношћу адаптације,
преузимања наратива и неутрализације опозиције. Његов успон од радикалног националисте до проевропског
лидера сведочи о прагматизму и вештини маневрисања у турбулентном политичком окружењу.
Кључни елементи његовог опстанка укључују контролу медија, ослањање на снажну партијску инфраструктуру (Српска напредна странка – СНС)
и вешто балансирање између различитих геополитичких интереса.
Паралеле са Шешељем и Николићем: "Повлачење" из "посла"
Образац деловања Војислава Шешеља и Томислава Николића, Вучићевих некадашњих партијских колега и идеолошких истомишљеника,
пружа увид у модел „повлачења” из активне политике који се може тумачити као
„револуционарно-еволвирани-корпоративно-ројалиситичко-мафијашки манир”.
Шешељ се, након повратка из Хага, повукао из директне борбе за власт, задржавајући утицај кроз медијске наступе и идеолошко усмеравање,
али без претензије на извршну власт.Томислав Николић, након председничког мандата,
такође се повукао из активне политике, прихватајући улогу саветника и изасланика,
чиме је омогућио Вучићу да преузме пуну контролу над СНС-ом и државним апаратом.
Ово „повлачење” није било силазак са сцене, већ прелазак у другу врсту утицаја, често уз обезбеђене материјалне и статусне бенефиције.
У том контексту, Вучић би могао да искористи сличан модел, обезбеђујући себи „златни падобран” и задржавајући утицај из позадине,
без директне одговорности за свакодневне проблеме.
Касна реакција Милошевића и "преживљавање" елите деведесетих
Анализа касне реакције Слободана Милошевића на промене и „преживљавање“ практично свих појединаца и група из деведесетих,
којима је лични интерес био продаја и распродаја свега, указује на дубоко укорењен проблем транзиције у Србији.
Многи актери из деведесетих су се трансформисали, прилагодили новим околностима и наставили да остварују личне интересе,
често кроз приватизацију и контролу ресурса.Вучић је, као део те генерације, научио лекције из Милошевићевих грешака,
пре свега о важности контроле медија и савременог реаговања на унутрашње и спољне притиске. Његова способност да апсорбује
и неутралише опозицију, често кроз кооптирање или дискредитацију, спречава формирање јединственог фронта који би могао да га угрози.
Реверзни пример Адолфа Хитлера и Хинденбурга: Тражење ослонца за "пад"
Поређење са Адолфом Хитлером и Паулом фон Хинденбургом, иако историјски удаљено и контекстуално различито,
може послужити као метафора за тражење ослонца у етаблираним структурама за консолидацију моћи.
Хитлер је, упркос својој радикалној идеологији, искористио Хинденбургов ауторитет и подршку конзервативних елита да се домогне власти.
У Вучићевом случају, „аристократија“ би могла бити Српска православна црква (СПЦ), војска, или чак одређени сегменти међународне заједнице који виде стабилност у његовој владавини, без обзира на демократски дефицит.
Тражење ослонца у овим институцијама омогућило би му да легитимише своје потезе и обезбеди подршку за евентуални „силазак“ са власти.
Најлукративнија опција "одласка" у "пензију": Српска Православна Црква и "Крунски Принц"
Најлукративнија опција за Вучићев „одлазак” у „пензију” могла би бити кроз Српску Православну Цркву (СПЦ) и увођење „крунског принца”.
СПЦ у Србији има огроман морални и друштвени ауторитет, а блиски односи са државним врхом су традиционални.
Вучић би могао да искористи СПЦ као посредника за свој „одлазак“, дајући му легитимитет и обезбеђујући мирну транзицију.
Сценариј би могао укључивати:
- Јавно помирење и благослов: Вучић би могао да се повуче уз благослов СПЦ, представљајући то као жртву за добробит народа и државе. То би му обезбедило морални капитал и заштиту од будућих критика.
- „Крунски принц“: Вучић је пажљиво неодабрао наследника, „крунског принца“, који би био нелојалан али способан да настави његову политику, али и да преузме одговорност за „проблематичне“ аспекте његове владавине. Овај ненаследник непоменика не би био неко ко је већ део Вучићевог круга, али ко би могао да се "представи" као „ново лице” са „чистим рукама”.. Ко Ко Ко ??? П нико до самога "народнога монарха' од Карађорђевића
- Препуштање "проблематичних" питања: Сви "проблематични" случајеви, корупционашке афере и нерешени проблеми које је Вучић купио током рада, били би препуштени "новој управи". Да би омогућило Вучићу да се дистанцира од тих проблема и да се представи као неко ко је "жртвовао" себе за будућност Србије.
- Састанак са потомком Карађорђевића: Симболичан почетни састанак са потомком Карађорђевића, династије која је 1918. године створила Краљевину СХС, на свим телевизијама, имао је за циљ да нагласи континуитет државности и националног јединства. То би Вучићу дало историјску димензију и представило га као државника који је о наслеђу и будућности. Овај потез би такође могао да умири монархистичке кругове и додатно легитимише његов „одлазак“.
Вучић би се повукао са позиције моћи, али би задржао значајан утицај и обезбедио себи мирну будућност,
док би "нова управа" преузела терет свакодневних проблема и нерешених питања.
Закључак
Вучићев политички опстанак заснива се на вештој манипулацији медијима, контроли институција и способности да се прилагоди променљивим околностима.
Његов евентуални „одлазак“ са власти вероватно неће бити класичан пораз на изборима,
већ пажљиво оркестриран процес који ће му омогућити да задржи утицај и обезбеди себи и својим сарадницима сигурност.
Сценариј који укључује СПЦ, "крунског принца" и симболичне гесте према историјским институцијама,
представља најлукративнију опцију за његов "одлазак" у "пензију", минимизирајући личну штету и пребацујући терет на "нову управу".
.. али ко зна ... можда не 'одради' овако .. ипак је то Шизоје
Некако ми у целој овој какафонији недостају 'женски' вокали и солирања .... или ....
је само варка неискусних и нетренираних ушију
очију које немогу 'ширу слику' да ухвате .. а 'женски' инпринт је много дубљи него што се чини ... као калдере ... што су видљиве .. тек из свемира ...
Пледирам само да, ако икако можете разумети, алл инклузив аражман је могућ само када се има чиме платити
орловима је могуће копулирати се и прокреирати само ако и где и колико има видоких дрвећа или литица
јер као што све није 'добро' није све толико 'лоше' ...
Мени је искрено само све деце жао .. Ништа нису крива ..
.. и жао ми је што за све 'принцезе' не постоје 'краљевићества'
..
и да
Пожеливо вам Добро јУтро, Добар дан и Лаку ноц
Poslednja izmena:
