Роле
Veoma poznat
- Poruka
- 11.980
...Међутим, последња особа коју је српски народ званично изабрао је Александар Вучић. И док не буде другог лидера којег бира српски народ, Москва ће, готово сигурно, званично радити са званичним српским властима.
Оптужити Москву да ради са Вучићем је у најмању руку чудно, јер су сами демонстранти, у ствари, спремни да раде са њим и само покушавају да га натерају да предузме стварну акцију како би обезбедио легитимне захтеве Устава. Проблем је што Вучић није спреман да ради са њима.
За Русију је, пак, очигледно немогуће јавно подржавати протесте и истовремено рачунати на решење са актуелним властима актуелних проблема везаних за наше компаније у Србији. Штавише, сами демонстранти, иако нису антируски настројени, чешће се обраћају Сједињеним Државама и Европи, него Русији. И ово није изненађујуће. Колико студената говори руски боље од енглеског?
Као резултат, добијамо зачарани круг: Срби не покушавају да свргну Вучића, већ су љути што га Руси подржавају. Вучић плаши Москву обојеном револуцијом да би прикрио своју сарадњу са ЕУ и САД. Руске власти су принуђене да раде са овим лидером, пре свега зато што се ми традиционално не мешамо у унутрашње ствари наших партнера, и не радимо на сврагавњу легитимно изабраних лидера (и заиста је однео убедљиву победу на прошлим изборима). Руси генерално не воле револуције и протесте и често не могу да схвате ко греши, јер је превише контрадикторних података. Наш главни проблем сада је Украјина, а званични курс подржава актуелну српску власт. Руси мисле да су Срби наивни, пали на западну пропаганду и да Срби праве нови Мајдан. Све то деструктивно утиче на односе српског и руског народа.
Да ли је могуће прекинути овај зачарани круг? Када конвенционална дипломатија дође у ћорсокак, само народна дипломатија може помоћи – изградња директних веза међу људима. Али ово је тежак пут.
Овај пут је посебно тежак након што је објављено писмо студената који путују у Стразбур. Апел Макрону, који је „Вучићев најбољи пријатељ“, вероватно изгледа чудно чак и из угла самих Срба. Питам се чија је ово била идеја? Једно је поднети званичну жалбу у Стразбуру са списком прекршаја које су починили председник и Влада Србије. Ово би вероватно било бесмислено, али барем логично, пошто Београд признаје насдлежност међународног права. Друга је ствар обратити се Европи за подршку, истој Европи која је бомбардовала Србију заједно са Сједињеним Државама, истој Европи која тера Србе да напусте Косово, истој Европи која Србију претвара у свој технолошки и сировински додатак. То је иста она Европа која промовише рударење литијума у Србији како би смањила своју зависност од Кине, а Француска, уз Немачку, је главни корисник.
Штету овог писма је тешко преценити. Ако су раније људи који су овде у Русији, упркос Вучићевом лобију, покушавали да људима пренесу информације шта се заиста дешава у Србији, понекад успевали да изнесу неке аргументе у јавну арену, сада су сви наши аргументи, сав наш труд – обезвређен овим једним писмом. Верујте ми, пропаганда СНС-а и њихови лобисти у Русији то ће донети као најубедљивији доказ „обојене револуције“, као што ће сада користити извештај о звучном оружју.
У идеалном случају, по мом мишљењу, било би исправно да се одрекнемо овог писма, сазнамо који га је провокатор написао или саветовао да се напише и јавно га протерати. У супротном, прво, ово би могло да изазове раздор међу демонстрантима, а друго, ово писмо отворено дискредитује саме протесте. И једно и друго је лоше.
Неки моји српски пријатељи покушали су да нађу разумно објашњење за ово чудно писмо, говорећи да Срби ионако немају излаз. Међутим, Србима је неко одредио овај излаз, пославши децу у Стразбур, зауставивши њихов импулс да се окрену Москви и предложивши им да напишу ово писмо. То је исто као да тражите од лисице да чува кокошињац. Самоубиство. Јасно је да су Срби сада у безизлазној ситуацији, без икакве подршке. Али да ли су људи заиста толико изгубили веру? Чему онда ове иконе и транспаренти са Исусом? Немам право да проповедам, али оно што сам приметила у свом животу је да када изгубим веру, долазе мрачна времена. Када се свим силама држим вере, Господ ми показује пут.
Покушаји прекидања везе између наших народа нису почели данас; ово се дешава скоро 200 година. Приметите како се чак и српски језик променио. Сретењски устав могу да читам готово без позивања на речник. Али за модерне текстове треба ми преводилац. О увођењу латинице да и не говорим. Погледајте колико је урађено да нас подели у последњих 100 година? Историја заправо вришти о томе, али ми то не примећујемо. А на овом трновитом путу увек има грешака и падова, провокација, постоје издаје. И све ово функционише када изгубимо веру једни у друге. Сви знамо ко тестира нашу веру нудећи искушења која воде у пакао.
Сада је најтеже време. Јер лутамо у магли и не видимо светлост. Провокације које се тренутно дешавају у Србији, покушаји да се мирни протести претворе у насиље, имају за циљ да униште све шансе за промене. Да онемогуће сваки будући покушај људи да утичу на било шта. До сада су студенти и друштво у целини могли да избегну насиље. Али Европа се неће заузети за Србе. Што више православних Словена страда и умире, то више служи интересима Запада. Истовремено, Влада Србије сада не може да се плаши позива из Москве, јер су јој сами студенти дали оружје против себе у овом информационом рату.
Као што су већ сви схватили, сада је бескорисно покушавати да објашњавате Русима да није реч о обојеној револуцији, када им сви блогери и медији говоре супротно, па је чак и ауторитет ФСБ-а употребљен у овој пропаганди. Могуће је приказати стварне чињенице о издаји српских власти: споразуми са НАТО, спонзорство Владе и државних институција из америчких фондова, директни цитати српског руководства (најбоље у ауторитативним западним медијима), коментари руских власти у вези са испоруком оружја Украјини и друге убедљиве и неспорне чињенице. И будите спремни на гомилу плаћених ботова.
Ваши псеудоруски саговорници ће насрнути на вас као на псе из пакла. Будите сигурни, ако неко не поставља питања или их поставља подругљиво, не слуша одговоре, покушава да се ухвати за нешто неважно, скрене разговор, наљути вас, прозива, увреди – ово је бот. Не треба по њима судити о руском народу. Циљ ботова је да створе илузију да постоји само једно исправно гледиште и то Вучићево гледиште. Овај трик удара одједном у два правца: Срби почињу да мисле да им Руси више нису браћа, Руси почињу да мисле да у Србији заиста постоји Мајдан (што значи да ни Срби више нису браћа). Не улазите у расправе, говорите проверљивим чињеницама, а не емоцијама (ово је тешко, с обзиром на српски темперамент и уверење да је све очигледно). Ако вам људи постављају разумна питања, одговарајте на њих у приватним порукама, иначе ће вас ботови појести и исмејати, а пре него што то схватите, почећете да псујете све око себе. Ово је тешка борба у информационом рату. Ако сте спремни за ово – само напред! Ако не, немојте се љутити на Русе, само наставите да радите за добро своје земље – Србије. Нико осим вас не може да изведе Русе из лавиринта магле и огледала српске политике. За то је потребно стрпљење. Најважније је запамтити да чак и ако ништа не разумемо, љутимо се, грдимо вас, ми – Руси, увек ћемо вас сматрати браћом, волети и ништа то неће променити.
Још увек постоји начин да се сачувају односи међу нашим народима – да се политика остави позади. Балкански политички односи су сувише компликовани за обичне људе, превише је сукобљених интереса. Али важно је одржавати братство, говорити о заједничким победама, о српским добровољцима у Донбасу и руским добровољцима на Косову и у Босни. Да говоримо о заједничким коренима, да говоримо о томе шта повезује наше културе, наше идеје о животу, нашу веру. И не наседајте на пропаганду – сада у српским четовима има толико лажњака који оцрњују нашу заједничку историју. Зашто је ово важно? Јер без Србије неће бити Русије, а без Русије неће бити Србије. Тачније, Русија ће као држава опстати, али ће се руски народ распасти, губећи способност да на себе гледа очима Срба. То је тајна коју ми Руси још не разумемо у потпуности, али осећамо у својим срцима. И управо зато је забијање клина између наших народа и уништавање овог вековног братства главни циљ наших непријатеља.
Упознајте се, сазнајте више једни о другима. Ако видите адекватне коментаре на друштвеним мрежама, немојте се стидети да пишете особи и разговарате са њом. На срећу онлајн преводилац са руског на српски и обрнуто ради како треба. Што више Срби и Руси комуницирају једни са другима, теже је лагати једнима о другима.
Истовремено, мора се рећи да зид који расте између нас није само информативни. Последњих година економске и друштвене везе између Русије и Србије су очигледно ослабиле. Потребан им је нови замах и нови људи спремни да граде мостове, јер је потенцијал за такву сарадњу веома велик. Само Русија може да обезбеди суверенитет Србије. Међутим, сада се српске власти јасно стављају на страну САД. Министар спољних послова Србије, Марко Ђурић је рекао у интервјуу за телевизију Русија, „Србија је увек настојала да унапреди односе са Сједињеним Државама и да збрише сенку 90-их“. Односно, избрисати из сећања Срба бомбардовање Београда уранијумским бомбама, погибију хиљада цивила, распад земље, глад и понижење. На митингу у Сремској Митровици, Вучић је прогласио победу над „обојеном револуцијом“ у садејству са Трампом. Очигледно заборављајући да су интереси САД и Британије у Европи увек предвиђали покушаје да се уништи Русија. Србија је за њих, као и свака друга држава, само потрошни материјал.
Југославија је била полигон где су САД и НАТО усавршавали технологије уништавања држава које су се тада примењивале на територији бившег СССР-а. Слободан Милошевић је био у праву када је рекао да смо ми следећи. Па ипак, српска политичка елита је јасно оријентисана на Вашингтон. Је ли ово Стокхолмски синдром? Обични Срби су, генерално против. Да ли се ико сећа да су их питали за мишљење приликом потписивања споразума са НАТО? Бриселског, Охридског и Вашингтонског споразума?
Они који кажу да Србија није увела санкције Русији, упркос притисцима Запада, нека покажу ко је и када терао Србију да уведе ове санкције (спремна сам да аплаудирам ако нађу такве информације), а такође нека објасне пад трговинског промета и друге показатеље економских односа Русије и Србије од почетка СВО. Док су друге земље, много мање пријатељске према Русији, успеле да се буквално обогате радећи са руским бизнисменима. Многи кажу да би Србија била погођена санкцијама и да би много пропатила. Одлуком ЕУ, чија иначе није чланица, Србија није могла да повећа трговински промет са Русијом. Али барем одржавање онога што постоји било би реално да Србија не падне у строгу економску зависност од Европске уније.
Некада је српска земља хранила целу Југославију, а сада кромпир увози из Азербејџана. Немачка је последњих година успела да Србију претвори у своју колонију, постављајући ту огранке својих производних погона, привлачећи јефтину радну снагу и користећи јефтину руску енергију. Нека врста Кине 80-их. Додајте овоме и експлоатацију природних ресурса и пројекте рударења литијума. При томе се не поправља ни благостање самих Срба, а дугови земље западним повериоцима расту. Србија је заробљена и изаћи из ропства биће невероватно тешко. Први захтев демонстраната је оправдан и од највеће важности: закони морају да функционишу. Ако закони не функционишу, неће функционисати ни остало.
Укључивање Србије у привреду ЕУ као сировинског додатка не престаје ни на минут. Ни Вулинов спектакуларан, али суштински бесмислен, недавни говор у Бриселу није променио политику Србије у погледу интеграције у ЕУ. Ниједан од закључених споразума није одбачен, ниједан процес није заустављен.
Истовремено, Сједињене Америчке Државе граде терминал за пријем течног гаса у Хрватској, и закључиле су енергетски споразум са Србијом (2024), чиме се обезбеђује диверсификација снабдевања енергијом. Већ сада се можемо кладити да ће ускоро гасоводи, који воде ка Србији доживети исту судбину као и Северни ток...
Оптужити Москву да ради са Вучићем је у најмању руку чудно, јер су сами демонстранти, у ствари, спремни да раде са њим и само покушавају да га натерају да предузме стварну акцију како би обезбедио легитимне захтеве Устава. Проблем је што Вучић није спреман да ради са њима.
За Русију је, пак, очигледно немогуће јавно подржавати протесте и истовремено рачунати на решење са актуелним властима актуелних проблема везаних за наше компаније у Србији. Штавише, сами демонстранти, иако нису антируски настројени, чешће се обраћају Сједињеним Државама и Европи, него Русији. И ово није изненађујуће. Колико студената говори руски боље од енглеског?
Као резултат, добијамо зачарани круг: Срби не покушавају да свргну Вучића, већ су љути што га Руси подржавају. Вучић плаши Москву обојеном револуцијом да би прикрио своју сарадњу са ЕУ и САД. Руске власти су принуђене да раде са овим лидером, пре свега зато што се ми традиционално не мешамо у унутрашње ствари наших партнера, и не радимо на сврагавњу легитимно изабраних лидера (и заиста је однео убедљиву победу на прошлим изборима). Руси генерално не воле револуције и протесте и често не могу да схвате ко греши, јер је превише контрадикторних података. Наш главни проблем сада је Украјина, а званични курс подржава актуелну српску власт. Руси мисле да су Срби наивни, пали на западну пропаганду и да Срби праве нови Мајдан. Све то деструктивно утиче на односе српског и руског народа.
Да ли је могуће прекинути овај зачарани круг? Када конвенционална дипломатија дође у ћорсокак, само народна дипломатија може помоћи – изградња директних веза међу људима. Али ово је тежак пут.
Овај пут је посебно тежак након што је објављено писмо студената који путују у Стразбур. Апел Макрону, који је „Вучићев најбољи пријатељ“, вероватно изгледа чудно чак и из угла самих Срба. Питам се чија је ово била идеја? Једно је поднети званичну жалбу у Стразбуру са списком прекршаја које су починили председник и Влада Србије. Ово би вероватно било бесмислено, али барем логично, пошто Београд признаје насдлежност међународног права. Друга је ствар обратити се Европи за подршку, истој Европи која је бомбардовала Србију заједно са Сједињеним Државама, истој Европи која тера Србе да напусте Косово, истој Европи која Србију претвара у свој технолошки и сировински додатак. То је иста она Европа која промовише рударење литијума у Србији како би смањила своју зависност од Кине, а Француска, уз Немачку, је главни корисник.
Штету овог писма је тешко преценити. Ако су раније људи који су овде у Русији, упркос Вучићевом лобију, покушавали да људима пренесу информације шта се заиста дешава у Србији, понекад успевали да изнесу неке аргументе у јавну арену, сада су сви наши аргументи, сав наш труд – обезвређен овим једним писмом. Верујте ми, пропаганда СНС-а и њихови лобисти у Русији то ће донети као најубедљивији доказ „обојене револуције“, као што ће сада користити извештај о звучном оружју.
У идеалном случају, по мом мишљењу, било би исправно да се одрекнемо овог писма, сазнамо који га је провокатор написао или саветовао да се напише и јавно га протерати. У супротном, прво, ово би могло да изазове раздор међу демонстрантима, а друго, ово писмо отворено дискредитује саме протесте. И једно и друго је лоше.
Неки моји српски пријатељи покушали су да нађу разумно објашњење за ово чудно писмо, говорећи да Срби ионако немају излаз. Међутим, Србима је неко одредио овај излаз, пославши децу у Стразбур, зауставивши њихов импулс да се окрену Москви и предложивши им да напишу ово писмо. То је исто као да тражите од лисице да чува кокошињац. Самоубиство. Јасно је да су Срби сада у безизлазној ситуацији, без икакве подршке. Али да ли су људи заиста толико изгубили веру? Чему онда ове иконе и транспаренти са Исусом? Немам право да проповедам, али оно што сам приметила у свом животу је да када изгубим веру, долазе мрачна времена. Када се свим силама држим вере, Господ ми показује пут.
Покушаји прекидања везе између наших народа нису почели данас; ово се дешава скоро 200 година. Приметите како се чак и српски језик променио. Сретењски устав могу да читам готово без позивања на речник. Али за модерне текстове треба ми преводилац. О увођењу латинице да и не говорим. Погледајте колико је урађено да нас подели у последњих 100 година? Историја заправо вришти о томе, али ми то не примећујемо. А на овом трновитом путу увек има грешака и падова, провокација, постоје издаје. И све ово функционише када изгубимо веру једни у друге. Сви знамо ко тестира нашу веру нудећи искушења која воде у пакао.
Сада је најтеже време. Јер лутамо у магли и не видимо светлост. Провокације које се тренутно дешавају у Србији, покушаји да се мирни протести претворе у насиље, имају за циљ да униште све шансе за промене. Да онемогуће сваки будући покушај људи да утичу на било шта. До сада су студенти и друштво у целини могли да избегну насиље. Али Европа се неће заузети за Србе. Што више православних Словена страда и умире, то више служи интересима Запада. Истовремено, Влада Србије сада не може да се плаши позива из Москве, јер су јој сами студенти дали оружје против себе у овом информационом рату.
Као што су већ сви схватили, сада је бескорисно покушавати да објашњавате Русима да није реч о обојеној револуцији, када им сви блогери и медији говоре супротно, па је чак и ауторитет ФСБ-а употребљен у овој пропаганди. Могуће је приказати стварне чињенице о издаји српских власти: споразуми са НАТО, спонзорство Владе и државних институција из америчких фондова, директни цитати српског руководства (најбоље у ауторитативним западним медијима), коментари руских власти у вези са испоруком оружја Украјини и друге убедљиве и неспорне чињенице. И будите спремни на гомилу плаћених ботова.
Ваши псеудоруски саговорници ће насрнути на вас као на псе из пакла. Будите сигурни, ако неко не поставља питања или их поставља подругљиво, не слуша одговоре, покушава да се ухвати за нешто неважно, скрене разговор, наљути вас, прозива, увреди – ово је бот. Не треба по њима судити о руском народу. Циљ ботова је да створе илузију да постоји само једно исправно гледиште и то Вучићево гледиште. Овај трик удара одједном у два правца: Срби почињу да мисле да им Руси више нису браћа, Руси почињу да мисле да у Србији заиста постоји Мајдан (што значи да ни Срби више нису браћа). Не улазите у расправе, говорите проверљивим чињеницама, а не емоцијама (ово је тешко, с обзиром на српски темперамент и уверење да је све очигледно). Ако вам људи постављају разумна питања, одговарајте на њих у приватним порукама, иначе ће вас ботови појести и исмејати, а пре него што то схватите, почећете да псујете све око себе. Ово је тешка борба у информационом рату. Ако сте спремни за ово – само напред! Ако не, немојте се љутити на Русе, само наставите да радите за добро своје земље – Србије. Нико осим вас не може да изведе Русе из лавиринта магле и огледала српске политике. За то је потребно стрпљење. Најважније је запамтити да чак и ако ништа не разумемо, љутимо се, грдимо вас, ми – Руси, увек ћемо вас сматрати браћом, волети и ништа то неће променити.
Још увек постоји начин да се сачувају односи међу нашим народима – да се политика остави позади. Балкански политички односи су сувише компликовани за обичне људе, превише је сукобљених интереса. Али важно је одржавати братство, говорити о заједничким победама, о српским добровољцима у Донбасу и руским добровољцима на Косову и у Босни. Да говоримо о заједничким коренима, да говоримо о томе шта повезује наше културе, наше идеје о животу, нашу веру. И не наседајте на пропаганду – сада у српским четовима има толико лажњака који оцрњују нашу заједничку историју. Зашто је ово важно? Јер без Србије неће бити Русије, а без Русије неће бити Србије. Тачније, Русија ће као држава опстати, али ће се руски народ распасти, губећи способност да на себе гледа очима Срба. То је тајна коју ми Руси још не разумемо у потпуности, али осећамо у својим срцима. И управо зато је забијање клина између наших народа и уништавање овог вековног братства главни циљ наших непријатеља.
Упознајте се, сазнајте више једни о другима. Ако видите адекватне коментаре на друштвеним мрежама, немојте се стидети да пишете особи и разговарате са њом. На срећу онлајн преводилац са руског на српски и обрнуто ради како треба. Што више Срби и Руси комуницирају једни са другима, теже је лагати једнима о другима.
Истовремено, мора се рећи да зид који расте између нас није само информативни. Последњих година економске и друштвене везе између Русије и Србије су очигледно ослабиле. Потребан им је нови замах и нови људи спремни да граде мостове, јер је потенцијал за такву сарадњу веома велик. Само Русија може да обезбеди суверенитет Србије. Међутим, сада се српске власти јасно стављају на страну САД. Министар спољних послова Србије, Марко Ђурић је рекао у интервјуу за телевизију Русија, „Србија је увек настојала да унапреди односе са Сједињеним Државама и да збрише сенку 90-их“. Односно, избрисати из сећања Срба бомбардовање Београда уранијумским бомбама, погибију хиљада цивила, распад земље, глад и понижење. На митингу у Сремској Митровици, Вучић је прогласио победу над „обојеном револуцијом“ у садејству са Трампом. Очигледно заборављајући да су интереси САД и Британије у Европи увек предвиђали покушаје да се уништи Русија. Србија је за њих, као и свака друга држава, само потрошни материјал.
Југославија је била полигон где су САД и НАТО усавршавали технологије уништавања држава које су се тада примењивале на територији бившег СССР-а. Слободан Милошевић је био у праву када је рекао да смо ми следећи. Па ипак, српска политичка елита је јасно оријентисана на Вашингтон. Је ли ово Стокхолмски синдром? Обични Срби су, генерално против. Да ли се ико сећа да су их питали за мишљење приликом потписивања споразума са НАТО? Бриселског, Охридског и Вашингтонског споразума?
Они који кажу да Србија није увела санкције Русији, упркос притисцима Запада, нека покажу ко је и када терао Србију да уведе ове санкције (спремна сам да аплаудирам ако нађу такве информације), а такође нека објасне пад трговинског промета и друге показатеље економских односа Русије и Србије од почетка СВО. Док су друге земље, много мање пријатељске према Русији, успеле да се буквално обогате радећи са руским бизнисменима. Многи кажу да би Србија била погођена санкцијама и да би много пропатила. Одлуком ЕУ, чија иначе није чланица, Србија није могла да повећа трговински промет са Русијом. Али барем одржавање онога што постоји било би реално да Србија не падне у строгу економску зависност од Европске уније.
Некада је српска земља хранила целу Југославију, а сада кромпир увози из Азербејџана. Немачка је последњих година успела да Србију претвори у своју колонију, постављајући ту огранке својих производних погона, привлачећи јефтину радну снагу и користећи јефтину руску енергију. Нека врста Кине 80-их. Додајте овоме и експлоатацију природних ресурса и пројекте рударења литијума. При томе се не поправља ни благостање самих Срба, а дугови земље западним повериоцима расту. Србија је заробљена и изаћи из ропства биће невероватно тешко. Први захтев демонстраната је оправдан и од највеће важности: закони морају да функционишу. Ако закони не функционишу, неће функционисати ни остало.
Укључивање Србије у привреду ЕУ као сировинског додатка не престаје ни на минут. Ни Вулинов спектакуларан, али суштински бесмислен, недавни говор у Бриселу није променио политику Србије у погледу интеграције у ЕУ. Ниједан од закључених споразума није одбачен, ниједан процес није заустављен.
Истовремено, Сједињене Америчке Државе граде терминал за пријем течног гаса у Хрватској, и закључиле су енергетски споразум са Србијом (2024), чиме се обезбеђује диверсификација снабдевања енергијом. Већ сада се можемо кладити да ће ускоро гасоводи, који воде ка Србији доживети исту судбину као и Северни ток...
