Вучић и Додик на обележавању Дана сећања на жртве злочина геноцида НДХ

je jedno nenormalno izvrtanje istine.
Za istinu trebaju...dokazi, pokazatelji, arhivska građa..pečat, potpis..Istina se ne temelji na nečijim pretpostavkama, pojedinačnim neprovjerenim iskazivati ..po principu ...rekla kazala.
Očito da ima dosta onih kojima se živo fućka za istinu jer ako bi se ona ustvrdila nestaje smisao njihovog postojanja i djelovanja a to je nedopustivo(za takve
 
Када је тај наш Јасеновац у питању, та наша најдубља и никад зацијељена рана, имамо ми ту тежњу, не задњих година, него још од 1980их па и прије, разводњавања и расплињавања приче, гдје се поред оних у том времену пријваћених чињеница пласирало прегршт информација и дезинформација, полуистина и неистина, имамо позивање на потпуно безначајне личности, све више се у неоусташким и аутошовинистичким међу Србљаем круговима, протура како је Јасеновац комуњарски или великосрпски мит, па се протура како једни тврде ово, други оно, трећи, четврти, пети, шести, све до неких неоусташа попут Игора Вукића или Романа Љељка, ово, једно слуђивање и распамећивање са циљем "зуамагљивања" историје.

На жалост тих пасјалука, прича о Јасеновцу је доста добро документована, зна се подоста, остала су свједочансатрво, иако је било планског уништавања докумената самог логора, преживило је доста докумената који говоре о размјерама тог ужаса, имамо и попис жртава именом и презименом и у музеју Холокауста у Вашингтону и у музеју жртава геноцида у Београду и у хрватском ЈУСП Јасеновац (и што је важно гдје ни једно једино име жртве није оспорено), који није коначан број жртава, далеко је од коначноиг броја жртава, али јесте полазиште за разумијервање те језиве приче.

Ту је и та лаж како је јасеновачка грађа уништена или предана анамо неком. Када зборимо и пишемо о јасеновачкој грађи коју је извукао и спасио Симо Брдар, а то је та грађа о којој се подмећу лажи, у објави сам детаљно објаснио
Ову лаж и неоусташку пропаганду (са сврхом да прогурају привид да ето нема грађе која свједочи о њихоивим звјерствима) да је наводно јасеновачка грађа изгубљена или нестала је пласирало ко зна колико пута антисрпско смеће од медија БН ТВ.

Лажи у којима нема мрва истине. Приликом повлачења из МЦ Јасеновац тадашњи кустос Симо Брдар пребацио је грађу (и вјероватно спасио од уништења), неко вријеме држао у свом стану те касније уступио архиву Српске.
Овдје је важно знати да се у бившој Југи у меморијалним центрима и музејима нису чували, осим неких артефеката, оригинални документи и фотографије већ копије, а оригинали су чувани у архиву (у Београду, Загребу, Сарајеву и другим мјестима), зависно већ од поријекла оригиналног акта.

Како је Хрватска вршила притисак, влада Српске је 27.октобра 2000. године донијела одлуку да се преда грађа музеју Холокауста у Вашингтону, који је имао обавезу да изврши рестауравцију грађе која је била у доста лошем стању, ретуширање фотографија, исту дигитализује и микрофилмује. Своју обавезу је музеј Холокауста у Вашингтону испунио, грађа је дигитализована, микрофилмована, примјерак је остао у музеју холокауста у Вашингтону, један је враћен архиву Српске, свих 3.500 рестаурираних фотографија које су сада у јако добром стању и свих 35.000 монохроматских снимака.доступно је на нету (овдје и овдје), доступно је свакоме.

Никакве продаје или предаје грађе Хрватима није било, гомила лажи. Вјероватно је музеј холокауста један примјерак грађе пшрослиједио хрватском ЈУСП Јасеновац но то није битно. Све наведено написано је лако провјерљиво, Свако може отворити страницу и увјерити се. И Симо Брдар који је спасио ту грађу, још увијек је жив, упослен је у СП Доња Градина, значи све је провјерљиво.

Могуће је тада 2000.године било и других избора, рецимо покушати прошверцовсати грађу до музеја жртава геноцида у Београду, но овако је боље испало, јер је извршена квалитетна рестаурација која у нашим установама ни данас није изводљива, имамо ту грађу и на нету у добром стању, Грађа је доступна свакоме. Не би лоше било имати ту грађу у електронској форми у личном архиву (ја сам наравно одавно "премјестио" јер ко зна, сутра неком може засметати та страница).
Сва та грађа је спашена и рестаурирана, сва је доступна на нету на страницама архива Српске (овдје и овдје). Може тврдити ко шта хоће, свакакве лажи и глупости пласирати, али све је провјерљиво, свако се може увјерити кликом на линкове. А било би добро да Срби који држе до својих мученика имају тај материјал у личном архиву на диску у електронској форми, јер ко зна да ли ће сутра неком засметати та страница.

Да ли је било предаје, сакаћења или уништења грађе која се односи на Јасеновац и период ендехазије у архивима (у Београду, Загребу, Сарајеву и другим) ја не могу знати. Ако неко има сазнања било би добро да напише која је грађа у питању и друге чињенице (ко, коме, по ком акту, одлуци итд), паушално изношење тврдњи без било какве аргументације су у правилу само гомила лажи и пласирања дезинформација са циљем слуђивања нације.
 
Poslednja izmena:
Када је тај наш Јасеновац у питању, та наша најдубља и никад зацијељена рана, имамо ми ту тежњу, не задњих година, него још од 1980их па и прије, разводњавања и расплињавања приче, гдје се поред оних у том времену пријваћених чињеница пласирало прегршт информација и дезинформација, полуистина и неистина, имамо позивање на потпуно безначајне личности, све више се у неоусташким и аутошовинистичким међу Србљаем круговима, протура како је Јасеновац комуњарски или великосрпски мит, па се протура како једни тврде ово, други оно, трећи, четврти, пети, шести, све до неких неоусташа попут Игора Вукића или Романа Љељка, ово, једно слуђивање и распамећивање са циљем "зуамагљивања" историје.

На жалост тих пасјалука, прича о Јасеновцу је доста добро документована, зна се подоста, остала су свједочансатрво, иако је било планског уништавања докумената самог логора, преживило је доста докумената који говоре о размјерама тог ужаса, имамо и попис жртава именом и презименом и у музеју Холокауста у Вашингтону и у музеју жртава геноцида у Београду и у хрватском ЈУСП Јасеновац (и што је важно гдје ни једно једино име жртве није оспорено), који није коначан број жртава, далеко је од коначноиг броја жртава, али јесте полазиште за разумијервање те језиве приче.

Ту је и та лаж како је јасеновачка грађа уништена или предана анамо неком. Када зборимо и пишемо о јасеновачкој грађи коју је извукао и спасио Симо Брдар, а то је та грађа о којој се подмећу лажи, у објави сам детаљно објаснио

Сва та грађа је спашена и рестаурирана, сва је доступна на нету на страницама архива Српске (овдје и овдје). Може тврдити ко шта хоће, свакакве лажи и глупости пласирати, али све је провјерљиво, свако се може увјерити кликом на линкове. А било би добро да Срби који држе до својих мученика имају тај материјал у личном архиву на диску у електронској форми, јер ко зна да ли ће сутра неком засметати та страница.

Да ли је било предаје, сакаћења или уништења грађе која се односи на Јасеновац и период ендехазије у архивима (у Београду, Загребу, Сарајеву и другим) ја не могу знати. Ако неко има сазнања било би добро да напише која је грађа у питању и друге чињенице (ко, коме, по ком акту, одлуци итд), паушално изношење тврдњи без било какве аргументације су у правилу само гомила лажи и пласирања дезинформација са циљем слуђивања нације.
kad si tako pametan kazi nam sta ima u arhivu jugoslavije i koliko ima dokumenata danas a koliko je bilo pre dolaska milosevicevih.

zna se tacan broj jer je sve zavedeno...cak iako nije potpisano kada je na silu izvuceno i zavrsilo u zagrebu.
 

Treba priupitati Informer i predragog gdina Klo...Bokana što imade za reći o suradnji četnika i vlasti tzv.NDH. Isti su navodno bili na braniku srpstva a ni prstom nisu maknuli iako su znali što se radi u Jasenovcu

1746433375692.png1746433450491.png

Dražino pismo Stepincu i ugovor o pomoći popu Đujiću
 

Back
Top