Ко у оном вицу са бродоломницима у дивљој Африци. Европа је дивља Африка, ми смо ти бродоломници.
Кажу дивљаци бродоломницима: Оћете Смрт или АБАЉАБА? Нико не сме да се одлучи. Јави се први добровољац. Каже.. не умире ми се још... ја би АБАЉАБА. Племе никад веселије, скачу вичу, певају углас. Кад... објаснише му. АБАЉАБА то је кад те вежу, па на тебе онда навали цело племе, па ко те шта довати ко играчку и се за шта огребе. Кад су га дооообро издрндали, овај се већ скоро сасвим мртав једва отетура, ови га испрате. Опет питају бродоломнике, има ли неки добровољац... јер сви ће морати да се изјасне за шта су. Изађе други.. шта ћеш? Овај.. ајд тај АБАЉАБА па да идемо кући. Понови се све. И он крене кући онако очукан скроз. Одвалили га од "работе"... На крају се сети један поштен човек међу бродоломницима и каже им онако у лице: Е, нећете ви нама то радити тако. Ја бирам СМРТ. А племе оно дивље тек тада радосно крикне. Бравоооо! Хајмо Африканци.. овај оће АБАЉАБА ДО СМРТИ...
Наравоученије: ако си већ народ, увек прво бирај смрт. Немој да се надаш да је душману до тога да те поштеди срамоте. И ако имаш неки свој бродић, нек је и трошан, нека га. Нек је трошан. Боље он такав него да идеш међу црне и непоштене дивљаке (Европу).
