Човек је разумно биће,ту црту није наследио од својих предака,већ је сам развио.
Али постоји нешто што јесте наследио,то се зове нагон.Постоји сексуални нагон,који човек услед своје воље може спречити,ублажити.
Постоји и нагон који човек не може спречити,баш зато што подсвесно не жели да га спречи,јер схвата да га тај нагон чини узвишеним,слободним.Тај нагон жуди за моћи,храни се знањем,јер знање човека чини слободним,поставља га на врх лествице.Код животиња је присутан,али у блажој форми.Код човека са развитком разума,а тиме и разумевањем сопствених могућности овај нагон је прерастао у доста тежи облик,који је постао смисао човековог живота.
Тако да човек непрестано размишља,трага и пише баш услед овог нагона.Па и сама Гетеова изјава "Ја не пишем да бих се свидео.Већ да ви нешто научите", јесте помало препотентна,јер чим појединица жели неког нечим да научи он се поставља изнад њега,зар не? Баш та могућност да се постави изнад неког,пружа човеку задовољство.
