Vratite nam dugu

[Em.]

Колико видим, ето дуге на цртежима. Како им је онда отета?

 

[Em.]

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Да поновим - како им је отета? Немају ли више могућности да је сликају? Оспорава ли им се право на употребу? Постаје ли сваки дечији цртеж с дугом геј?

 

[Saudade_]

Овакви да нам шетају?

Joj, ovo je grozno.
Pogotovo ona scena…“sexa“ sa masinom. Mozda bi se trebalo obrisati.

A sada o temi.
Kao i medju hetero stanovnistvom tako i medju lgbt+ postoje ekstremni pravci koji su vise egzibicionizam, nego borba za ljudska prava. U okviru same lgbt zajednice postoje sukobljavanja u misljenju i stavovima.

Ne mislim da je duga ukradena deci.
Decu treba senzibilirati za saroliko drustvo, ali to treba raditi pazljivo i sa merom. Ne mislim da ih treba voditi na ovakva mesta kao u ovom klipu gore, ali nisu te parade (nisam sigurna da je ovo gore snimak sa parade) uvek takve.

 

[gost 353303]

Joj, ovo je grozno.
Pogotovo ona scena…“sexa“ sa masinom. Mozda bi se trebalo obrisati.

A sada o temi.
Kao i medju hetero stanovnistvom tako i medju lgbt+ postoje ekstremni pravci koji su vise egzibicionizam, nego borba za ljudska prava. U okviru same lgbt zajednice postoje sukobljavanja u misljenju i stavovima.

Ne mislim da je duga ukradena deci.
Decu treba senzibilirati za saroliko drustvo, ali to treba raditi pazljivo i sa merom. Ne mislim da ih treba voditi na ovakva mesta kao u ovom klipu gore, ali nisu te parade (nisam sigurna da je ovo gore snimak sa parade) uvek takve.

Da bih te bolje razumeo,ko je taj sto treba da pazljivo brine o odrastanju deteta i uklapanju u drustvo i svet koji ga ceka kada odraste.Drustvo,NVO,udruzenja gradjana ili roditelji.

 

[Em.]

Spojler

Joj, ovo je grozno.
Pogotovo ona scena…“sexa“ sa masinom. Mozda bi se trebalo obrisati.

A sada o temi.
Kao i medju hetero stanovnistvom tako i medju lgbt+ postoje ekstremni pravci koji su vise egzibicionizam, nego borba za ljudska prava. U okviru same lgbt zajednice postoje sukobljavanja u misljenju i stavovima.

Ne mislim da je duga ukradena deci.

Decu treba senzibilirati za saroliko drustvo, ali to treba raditi pazljivo i sa merom. Ne mislim da ih treba voditi na ovakva mesta kao u ovom klipu gore, ali nisu te parade (nisam sigurna da je ovo gore snimak sa parade) uvek takve.

Ako ih je npr. samo 20% takvih, da li je štetno po decu koja su bila tamo? Da li je i jednom detetu tu mesto?
Šta će tu naučiti, toleranciju? Zar je ne može naučiti u školi, na dečijem igralištu, u vožnji sa porodicom, u sportu, na izletu?
Svuda se može dete učiti toleranciji. Nije ga neophodno voditi na Pride da bi izraslo u tolerantnu osobu.

 

[gost 353303]

Ako ih je npr. samo 20% takvih, da li je štetno po decu koja su bila tamo? Da li je i jednom detetu tu mesto?
Šta će tu naučiti, toleranciju? Zar je ne može naučiti u školi, na dečijem igralištu, u vožnji sa porodicom, u sportu, na izletu? Svuda se može dete učiti toleranciji.

Ali uvek bude,to je tamo negde,nije to kod nas a onda kazu dolazi 20 000 ucesnika na paradu iz in ostranstva.Pa da nisu to ovi,da nisu oni ti koji ce citati knjige deci u nasim obdanistima.

 

[Saudade_]

Da bih te bolje razumeo,ko je taj sto treba da pazljivo brine o odrastanju deteta i uklapanju u drustvo i svet koji ga ceka kada odraste.Drustvo,NVO,udruzenja gradjana ili roditelji.

Roditelji, naravno.
Mozemo mi da pricamo o tome koliko su sami roditelji senzibilirani ili nisu, ali iskreno kao roditelj mogu samo da kazem da ne bih nikada dozvolila da mi se neko direktno mesa u vaspitanje. Kao roditelj potpuno razumem one koji ne zele da sa decom ucestvuju u svemu tome, u toj senzibilitaciji, ukoliko se za to ne osecaju spremni. Nema nista na silu.

 

[Пилипенда]

Ako ih je npr. samo 20% takvih, da li je štetno po decu koja su bila tamo? Da li je i jednom detetu tu mesto?
Šta će tu naučiti, toleranciju? Zar je ne može naučiti u školi, na dečijem igralištu, u vožnji sa porodicom, u sportu, na izletu?
Svuda se može dete učiti toleranciji. Nije ga neophodno voditi na Pride da bi izraslo u tolerantnu osobu.

Можда је мало изван теме, а можда и није. Свакако, изузетно је важно. Пошто сам то давно писао на некој језичкој теми, копирам у спојлер.

Spojler

Ајде да се сложимо да би било најбоље када би све ријечи у сваком језику (па и у српском) биле домаће. Са тим се слажу и они домаћи лингвисти који уопште нису противници страних ријечи, с тим што они додају – да, било би идеално, али то не постоји ни у једном језику. И ту се њихова брига за језик (у смислу ове теме) завршава. Па наравно да не постоји (сем можда у неким затвореним домородачким групама), наравно да је свако савршенство недостижно, али зар му не би требало тежити, а не од њега бјежати? Дакле, пошто би било савршено да су нам све ријечи домаће, очито је то боље што је омјер домаћих наспрам страних што већи. Но, овдје треба бити умјерен. За ријечи којима није тако лако наћи замјену, боље је да остане страна ријеч као ПРИВРЕМЕНО рјешење, док се не пронађе довољно добра домаћа замјена. Силовање не води ничему, а примјер за то су којекакви зракомлати, зрнозоби и слична новохрватска трућкања.

Е сад, која је предност домаће ријечи у односу на страну? Мада су неки лингвисти истицали и предности страних ријечи над домаћима (нпр. покојни Егон Фекете, али то је посебна прича), страна ријеч може имати само једну предност, а то је да њена замјена још није пронађена.
Страна ријеч има само значење и ништа друго и то значење морамо научити. Домаћа ријеч, осим значења, доноси и звук, и мирис, и укус... и повезана је са осталим ријечима истог коријена, води нас кроз сарјечја, кроз непрегледне дубине матерњег језика... Своју домаћу ријеч осјећамо читавим својим бићем, она је дубоко уткана у нас саме, њу смо (као и читав језик) посисали са мајчиним млијеком. Домаћа ријеч нам говори МНОГО више него што се то на први поглед чини. Мислим да ће бити најкраће да се послужим примјером.

Годинама слушамо о толеранцији, позивају нас на толеранцију са свих страна... и ми полако постајемо све толерантнији. Та страна ријеч има своје домаће замјене (мада су неки јавно говорили о томе како Срби очито не знају за толеранцију јер, да им је био потребан тај појам имали би и своју ријеч за њега).
Толеранција има два значења:
– дозвољено одступање (нпр. кућна вага која мјери до 120kg, са толеранцијом од 5%)
– трпељивост

Позивање на толеранцију је заправо позивање на трпељивост. Зашто никада нисте чули да вас неко позива на трпељивост? Па из неколико разлога. Ти који позивају нису баш претјерано писмени па и не знају за ријеч трпељивост, мисле да је „ученије” фрљати се страним ријечима... али има још један разлог, изузетно важан, а њега знају они који плаћају те позиваре на толеранцију. Наиме, када вас позову на толеранцију, ви чујете страну ријеч и сматрате да она значи оно што вам они који вас позивају говоре. Особина страних ријечи је иначе да се оне „пуне” значењем, а то „пуњење” понекад је далеко од изворног значења. А сад размислите шта би било да вас неко позове на трпељивост. Прије свега, то је наша ријеч и наша унутрашњост је препознаје, препознаје њен коријен. Дакле, неовисно од наше свијести, стомак у трпељивости одмах чује „трпљење” и тако одмах знамо да нас не чека ништа добро јер подсвјесно знамо да се добро не трпи. Наравно, бићемо ми и трпељиви, отрпјећемо и ово и оно, али ЗНАЈУЋИ да трпимо, знаћемо се упитати и докле, у име чега, зашто. Будемо ли толерантни, трпићемо не знајући да трпимо, са лажном надом у шарене лаже потурене под нос... и сањаћемо Дизниленд... док нас буде.

 

[gost 353303]

Roditelji, naravno.
Mozemo mi da pricamo o tome koliko su sami roditelji senzibilirani ili nisu, ali iskreno kao roditelj mogu samo da kazem da ne bih nikada dozvolila da mi se neko direktno mesa u vaspitanje. Kao roditelj potpuno razumem one koji ne zele da sa decom ucestvuju u svemu tome, u toj senzibilitaciji, ukoliko se za to ne osecaju spremni. Nema nista na silu.

Potpuno se slazem i to potenciram,otac sam,ne bih nikada dozvolio da mi neko utice na dete bilo ko da je u pitanju.

 

[gost 353303]

Можда је мало изван теме, а можда и није. Свакако, изузетно је важно. Пошто сам то давно писао на некој језичкој теми, копирам у спојлер.

Spojler

Ајде да се сложимо да би било најбоље када би све ријечи у сваком језику (па и у српском) биле домаће. Са тим се слажу и они домаћи лингвисти који уопште нису противници страних ријечи, с тим што они додају – да, било би идеално, али то не постоји ни у једном језику. И ту се њихова брига за језик (у смислу ове теме) завршава. Па наравно да не постоји (сем можда у неким затвореним домородачким групама), наравно да је свако савршенство недостижно, али зар му не би требало тежити, а не од њега бјежати? Дакле, пошто би било савршено да су нам све ријечи домаће, очито је то боље што је омјер домаћих наспрам страних што већи. Но, овдје треба бити умјерен. За ријечи којима није тако лако наћи замјену, боље је да остане страна ријеч као ПРИВРЕМЕНО рјешење, док се не пронађе довољно добра домаћа замјена. Силовање не води ничему, а примјер за то су којекакви зракомлати, зрнозоби и слична новохрватска трућкања.

Е сад, која је предност домаће ријечи у односу на страну? Мада су неки лингвисти истицали и предности страних ријечи над домаћима (нпр. покојни Егон Фекете, али то је посебна прича), страна ријеч може имати само једну предност, а то је да њена замјена још није пронађена.
Страна ријеч има само значење и ништа друго и то значење морамо научити. Домаћа ријеч, осим значења, доноси и звук, и мирис, и укус... и повезана је са осталим ријечима истог коријена, води нас кроз сарјечја, кроз непрегледне дубине матерњег језика... Своју домаћу ријеч осјећамо читавим својим бићем, она је дубоко уткана у нас саме, њу смо (као и читав језик) посисали са мајчиним млијеком. Домаћа ријеч нам говори МНОГО више него што се то на први поглед чини. Мислим да ће бити најкраће да се послужим примјером.

Годинама слушамо о толеранцији, позивају нас на толеранцију са свих страна... и ми полако постајемо све толерантнији. Та страна ријеч има своје домаће замјене (мада су неки јавно говорили о томе како Срби очито не знају за толеранцију јер, да им је био потребан тај појам имали би и своју ријеч за њега).
Толеранција има два значења:
– дозвољено одступање (нпр. кућна вага која мјери до 120kg, са толеранцијом од 5%)
– трпељивост

Позивање на толеранцију је заправо позивање на трпељивост. Зашто никада нисте чули да вас неко позива на трпељивост? Па из неколико разлога. Ти који позивају нису баш претјерано писмени па и не знају за ријеч трпељивост, мисле да је „ученије” фрљати се страним ријечима... али има још један разлог, изузетно важан, а њега знају они који плаћају те позиваре на толеранцију. Наиме, када вас позову на толеранцију, ви чујете страну ријеч и сматрате да она значи оно што вам они који вас позивају говоре. Особина страних ријечи је иначе да се оне „пуне” значењем, а то „пуњење” понекад је далеко од изворног значења. А сад размислите шта би било да вас неко позове на трпељивост. Прије свега, то је наша ријеч и наша унутрашњост је препознаје, препознаје њен коријен. Дакле, неовисно од наше свијести, стомак у трпељивости одмах чује „трпљење” и тако одмах знамо да нас не чека ништа добро јер подсвјесно знамо да се добро не трпи. Наравно, бићемо ми и трпељиви, отрпјећемо и ово и оно, али ЗНАЈУЋИ да трпимо, знаћемо се упитати и докле, у име чега, зашто. Будемо ли толерантни, трпићемо не знајући да трпимо, са лажном надом у шарене лаже потурене под нос... и сањаћемо Дизниленд... док нас буде.

Zloupotreba dece i jeste tema,ovo je bas to o cemu pricamo.
Spojler nisam komentarisao.

 

[Saudade_]

Ako ih je npr. samo 20% takvih, da li je štetno po decu koja su bila tamo? Da li je i jednom detetu tu mesto?
Šta će tu naučiti, toleranciju? Zar je ne može naučiti u školi, na dečijem igralištu, u vožnji sa porodicom, u sportu, na izletu?
Svuda se može dete učiti toleranciji. Nije ga neophodno voditi na Pride da bi izraslo u tolerantnu osobu.

Ja svoje dete necu voditi na paradu, a sama sam bila na par vrlo normalnih, veselih, bez ovih eksrema. Maksimum neka otkacena trans kostimografija.
Ali po ovom sto ste ovde ostavili rekla bih da se sve otelo kontroli. To vec prelazi moje licne granice i za to nisam. Ali sam svakako za prihvatanje homoseksualnosti. Medjutim, sad tu ima toliko tih „novih pravaca“, to vise uopste ne mogu da pohvatam, niti zelim. Cekam da se sami sa sobom usaglase.

 

[Em.]

Можда је мало изван теме, а можда и није. Свакако, изузетно је важно. Пошто сам то давно писао на некој језичкој теми, копирам у спојлер.

Spojler

Ајде да се сложимо да би било најбоље када би све ријечи у сваком језику (па и у српском) биле домаће. Са тим се слажу и они домаћи лингвисти који уопште нису противници страних ријечи, с тим што они додају – да, било би идеално, али то не постоји ни у једном језику. И ту се њихова брига за језик (у смислу ове теме) завршава. Па наравно да не постоји (сем можда у неким затвореним домородачким групама), наравно да је свако савршенство недостижно, али зар му не би требало тежити, а не од њега бјежати? Дакле, пошто би било савршено да су нам све ријечи домаће, очито је то боље што је омјер домаћих наспрам страних што већи. Но, овдје треба бити умјерен. За ријечи којима није тако лако наћи замјену, боље је да остане страна ријеч као ПРИВРЕМЕНО рјешење, док се не пронађе довољно добра домаћа замјена. Силовање не води ничему, а примјер за то су којекакви зракомлати, зрнозоби и слична новохрватска трућкања.

Е сад, која је предност домаће ријечи у односу на страну? Мада су неки лингвисти истицали и предности страних ријечи над домаћима (нпр. покојни Егон Фекете, али то је посебна прича), страна ријеч може имати само једну предност, а то је да њена замјена још није пронађена.
Страна ријеч има само значење и ништа друго и то значење морамо научити. Домаћа ријеч, осим значења, доноси и звук, и мирис, и укус... и повезана је са осталим ријечима истог коријена, води нас кроз сарјечја, кроз непрегледне дубине матерњег језика... Своју домаћу ријеч осјећамо читавим својим бићем, она је дубоко уткана у нас саме, њу смо (као и читав језик) посисали са мајчиним млијеком. Домаћа ријеч нам говори МНОГО више него што се то на први поглед чини. Мислим да ће бити најкраће да се послужим примјером.

Годинама слушамо о толеранцији, позивају нас на толеранцију са свих страна... и ми полако постајемо све толерантнији. Та страна ријеч има своје домаће замјене (мада су неки јавно говорили о томе како Срби очито не знају за толеранцију јер, да им је био потребан тај појам имали би и своју ријеч за њега).
Толеранција има два значења:
– дозвољено одступање (нпр. кућна вага која мјери до 120kg, са толеранцијом од 5%)
– трпељивост

Позивање на толеранцију је заправо позивање на трпељивост. Зашто никада нисте чули да вас неко позива на трпељивост? Па из неколико разлога. Ти који позивају нису баш претјерано писмени па и не знају за ријеч трпељивост, мисле да је „ученије” фрљати се страним ријечима... али има још један разлог, изузетно важан, а њега знају они који плаћају те позиваре на толеранцију. Наиме, када вас позову на толеранцију, ви чујете страну ријеч и сматрате да она значи оно што вам они који вас позивају говоре. Особина страних ријечи је иначе да се оне „пуне” значењем, а то „пуњење” понекад је далеко од изворног значења. А сад размислите шта би било да вас неко позове на трпељивост. Прије свега, то је наша ријеч и наша унутрашњост је препознаје, препознаје њен коријен. Дакле, неовисно од наше свијести, стомак у трпељивости одмах чује „трпљење” и тако одмах знамо да нас не чека ништа добро јер подсвјесно знамо да се добро не трпи. Наравно, бићемо ми и трпељиви, отрпјећемо и ово и оно, али ЗНАЈУЋИ да трпимо, знаћемо се упитати и докле, у име чега, зашто. Будемо ли толерантни, трпићемо не знајући да трпимо, са лажном надом у шарене лаже потурене под нос... и сањаћемо Дизниленд... док нас буде.

Stvarno se retko koristi reč trpeljivost.

 

[Пилипенда]

Stvarno se retko koristi reč trpeljivost.

Сад знаш и зашто.

 

[Em.]

Да поновим - како им је отета? Немају ли више могућности да је сликају? Оспорава ли им се право на употребу? Постаје ли сваки дечији цртеж с дугом геј?

Simbol je svaki fenomen kojemu je društveno ili kulturalno pripisano neko značenje, to je mehanizam komunikacije kojeg koriste samo ljudi. Simbol je riječ ili izraz proširenog značenja, na primjer srce je ljudski organ, ali simbolički predstavlja i ljubav.

?

 

[Sizif]

Nije ga neophodno voditi na Pride da bi izraslo u tolerantnu osobu.

Svakako mu neće ni štetiti.

Osim ako ga neki Zverovac Dverovac ne udari slučajno flašom u glavu.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Svakako mu neće ni štetiti.

Osim ako ga neki Zverovac Dverovac ne udari slučajno flašom u glavu.

Свакако нема праве потребе за тим ако су параде попут оних на којима ће се учесници шетати обнажени и упражњавати сексуалне односе. Баш никакве потребе нема ни за таквим парадирањем, камоли тек за довођењем деце на такве манифестације.

U okviru same lgbt zajednice

Не постоји ЛГБТ заједница, као што не постоји ни хетеро заједница. То је само скраћеница која обједињује више сексуалних оријентација и родних идентитета која је искоришћена за назив једног покрета који такође није никаква заједница. То се треба увек имати на уму да би се избегавале заблуде.

 

[Sizif]

Свакако нема праве потребе за тим ако су параде попут оних на којима ће се учесници шетати обнажени и упражњавати сексуалне односе. Баш никакве потребе нема ни за таквим парадирањем, камоли тек за довођењем деце на такве манифестације.

Neće toga biti u Beogradu. To da će učesnici Parade ići okolo sa izvučenim ...... zabijenim jedni drugima u anuse upravo plasiraju ovi Zverovci koje sam pomenuo.

Nije Beograd isto što i Berlin. Ovde ipak žive Homosi Balkanikusi, pa će i Pride biti tome prilagođen.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Neće toga biti u Beogradu. To da će učesnici Parade ići okolo sa izvučenim ....... zabijenim jedni drugima u anuse upravo plasiraju ovi Zverovci koje sam pomenuo.

Nije Beograd isto što i Berlin. Ovde ipak žive Homosi Balkanikusi, pa će i Pride biti tome prilagođen.

Довољно је да буде прилагођен елементарним критеријумима пристојности, а ни томе чак није, пошто се занемарује и пристојност, а богами и законске одредбе, но то је већ друго питање и тиче се државе која такве испаде допушта и тиме свесно или несвесно продубљује проблем и помаже ширењу нетрпељивости међу становништвом.

 

[Sizif]

Довољно је да буде прилагођен елементарним критеријумима пристојности, а ни томе чак није, пошто се занемарује и пристојност, а богами и законске одредбе, но то је већ друго питање и тиче се државе која такве испаде допушта и тиме свесно или несвесно продубљује проблем и помаже ширењу нетрпељивости међу становништвом.

Da te pitam, jesi li nekada bio na Prajdu u Beogradu?

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Da te pitam, jesi li nekada bio na Prajdu u Beogradu?

Не, ни не планирам, а што?

 

[Kasvataja]

Svakako mu neće ni štetiti.

Osim ako ga neki Zverovac Dverovac ne udari slučajno flašom u glavu.

Dovoljno je i razgovarati sa decom o različitostima, ne moraju baš ići i na paradu. Šta će tamo naučiti? Videće čike i tete kako šetaju i šta onda? Zloupotreba dece je kad roditelji šetaju sa njima protiv gej parade, a ovako bi bilo poučno, čak i poželjno

 

[cronnin]

Nije Beograd isto što i Berlin. Ovde ipak žive Homosi Balkanikusi, pa će i Pride biti tome prilagođen.

Дакле, иначе би било, него се сада само прилагођава Балкану.
А нада је да ће ваљда и Балкан једном постати Европа...

 

[Stojkov Menidjer]

Da me kao dečaka nisu uputili da se zaljubljujem isključivo u devojčice, i da budem oprezan prilikom crtanja duge, svašta bi bilo.

nikad nije kasno da probudiš svoju primatsku poligamnu biseksualnost ugušenu društvenim dogmama i stereotipima

piši telefon: 064...

 

[Stojkov Menidjer]

Parola devojčice koja je postala simbol protesta protiv Gej parade

Vratite nam dugu



Da li su deca ostala nezaštićena u ovo ludo vreme političkih previranja,ekonomske krize,pritisaka raznih lobija koji bi da kreiraju njihove živote.Ko je dužan da brine o deci,roditelji,škola,društvo,nevladine organizacije,grupe gradjana,ko jedini ima pravo da priča u njihovo ime sve do punoletstva.Mnogo je pitanja a deca,nevina,nezaptićena,zbunjena.