Voljene i zavoljenje

[Regina Mills]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

Vidi, nije nelogicno. Da bi se neko zavoleo, treba vremena. Zaljubljenost, ruzicaste naocare i leptirici u stomaku si opisao u recenici ciji deo sam boldovala. Tek kada osobu zavolis, onda ti ona postaje zivotni partner u pravom smislu te reci. Kada je zavolis prihvatas je upravo takvu kakva je, sa dobrim i losim osobinama, a kada si zaljubljen vidis samo dobre, a lose su za tebe nesto sto je kod tvog dragog ili drage nemoguce da postoji.

 

[nekst88]

Jel mogu u barku da ostanu ljubavnici ili samo bračni drugovi? Kakva su vaša iskustva?

 

[електрика]

Нити је брак са особом која ти се искрено допада пун изазова, нити је брак са особом која ти се свиђа 'онако ' - мирна лука.

Ко вам је то рекао?

 

[86bogomoljka]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

Što se njihove priče konkretno tiče, samo njih dvoje znaju šta je istina. Zašto bi bila isključena i strast?

A to "zavoljen/a" vremenom me podseca na ugovorene brakove. Verovatno se kod nekih i tako javljala istinska ljubav.

 

[sokvisnja]

Нити је брак са особом која ти се искрено допада пун изазова, нити је брак са особом која ти се свиђа 'онако ' - мирна лука.

Ко вам је то рекао?

Nista ne mora da znaci i nista ne garantuje uspeh, ili bolje da kazem dobar brak i srecu u istom. Nekom je dobar brak onaj koji opstaje, bez obzira na kvalitet.

Ali cinjenica je da sto vise volis da si ranjiviji, osetljiviji i da te stvari vise pogadjaju. Zato se posle ljubavnih brodoloma i velikih patnji, ljudi odlucuju za mirniju varijantu. A mirno je po pravilu ono gde razum igra glavnu ulogu a ne srce.

Mada u sustini se slazem...nema tu pravila, moze neko da bude kao miran, dobar, fin, stabilan, siguran i da ti se onako svidja i da brak bude katastrofa, a neko ko uopste nije tako savrsen na prvi pogled da bude bolji muz. Zato bez kalkulacija, samo srcem, pa kako bude.

 

[ChristopherWalken]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

Vecina brakova upravo tako funkcionise.Posle nekog vremena im dosadi i onda - 'ajd da se uzmemo.
Tako meni pre jedan drugar prica kako se zeni na prolece i tako kaze "pa eto,3 godine smo u vezi i,tako,to je to...sta vise da se smucamo" Nijednom nije pomenuo ni da on voli nju ni da ona voli njega.Niti meni to tako deluje.
Mozda 1 od 50 brakova se sklopi iz neke prave,obostrane ljubavi.Ostalo je samo nalazenje zajednickog interesa.

 

[gost 237624]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

Mozda to zavisi i od tipa licnosti. Moja sestra i ja smo sasvim suprotni tipovi po svemu, pa i po dozivljaju ljubavi, zaljubljenosti.
Ja sam vise tip koji lici na ovaj koji si obrazlozio u primeru. Nikad se ne zaljubljujem tako strasno, potpuno, da gubim glavu i da ne mogu da zamilslim svoj zivot bez njega. Nekako koliko god da ima strasti nikad mi ne muti rasudjivanje. Od samog pocetka sam svesna svih nedostataka u vezi i zbog cega i ne bi bila steta da nismo zajedno, koji su njegovi nedostaci, koji moji u tom odnosu koji ne idealizujem, ali mi je bas takav odnos i zanimljiv. Da pored svih razlika biras da ostanes sa nekim zbog onoga sto vredi, cini mi se da je odnos i dublji bas zato sto je nekako stvaran, iako on jeste kao sto kazes predvidljiv i pomalo dosadan, ali u isto vreme i slojevitiji.
Kod moje sestre je nasuprot tome sve to uvek prenaglaseno, sve je intezivno, dinamicno, uvek u nekoj drami, veruje da su potpuno jedno za drugo, da bez njega zivot bio u najboljem slucaju tek podnosljiv. Ali se odnos idealizuje i cini mi se da se od te silne ljubavi nikad u potpunosti ne vide, a kada se konacno vide to je pocetak kraja.

I nikako jedna drugu da razumemo. Njoj moja veza uvek deluje tako otuzno, i sve joj lici na to da ja to pravim kompromis. Ali meni uopste tako dramaticne ljubavi ne drze paznju, brzo me prolazi i ne mogu da se nacudim kada cujem kako neko idealizuje partnera i njihovovu ljubav i uvek pitam sta je tu stvarno zanimljivo kada je upravo to predvidljivo i sta uostalom kada drama prodje, za sta obicno ne treba puno vremena. Trazimo novu ljubav i novu opsesiju, jer mi sve to lici na potrebu da se utopi u sliku idilicne ljubavi.
Hocu reci, sasvim je pogresno tumaciti tudji odnos i ono sto ljudi nalaze u njemu, jer smo ograniceni sagledavanjem kroz sopstvene potrebe i zelje.

 

[kami83]

Jbemliga. Nisam dovoljno mator, ali pretpostavljam da tamo negde na samrti budete 'samo' najbolji prijatelji, ako vam je veza zdrava. A to je valjda i sustinski elemenat ljubavi, prijateljstvo. U svakom slucaju, zavisi i od hormona, dok te sibaju, potrebni su.

Ali ima raznih ljudi, neko pristaje bez toga, ali da ima prijatelja pored sebe. I to mi je ok, ako nekome to prija i moze da iznese. U svakom slucaju, kome ne smeta prijateljska/cimerska veza, ok. Ali recimo, samo strast bez prijateljstva, to nikako. Tako da, u sustini, za ljubav je prijateljstvo bitnije, jer je nuzna komponenta, strast nije nuzna komponenta za ljubav.

 

[kami83]

I da, nalupetali ste se na temi, samo tako, kao i uvek kada su ovakve stvari u pitanju. Sigurnost, brak, deca, porodica sa jedne, a nepostojanje ljubavi bez strasti sa druge strane je bezvezna postavka teme.

Sad, pitanje je da li oni medjusobno uopste mogu da budu najbolji prijatelji, jer je i to bas zajebano naci, i tek u tom kontekstu to da se ona predala ima nekakvog smisla, i sve te price o sigurnosti i porodicnom zivotu.

Znaci, ova situacija nije ok ako oni uopste nisu najbolji prijatelji, ako ne razumeju i ne poznaju jedno drugo, sto je vrlo moguce da je slucaj zbog razlike u godinama, ali ima mase izuzetaka od te pretpostavke.

Lose je i da njoj samo prijateljstvo nije dovoljno, vec je pristala na kompromis. Njemu je verovatno dovoljno samo prijateljstvo, mada i to mozemo samo da pretpostavljamo, to su predrasude prema matorcima sa iskustvom. Mozda je i on neki strastven matorac kome nije dovoljno samo prijateljstvo. U svakom slucaju, to da li ti je samo prijateljstvo dovoljno znas duboko u sebi, ma koliko pokrivao to saznanje o sopstvenom bicu odbrambenim mehanizmima. Nikakva 'sigurnost' (a i sama rec je jako glupa jer ne objasnjava dobro ono na sta se misli) tu ne moze da pomogne.

Ali, ova situacija nije nikakvo predavanje ako je njoj super, i srecna je u potpunosti sa najboljim prijateljem kojeg ima pored sebe. Sad, i to je tesko, jer je bas mlada, i hormoni je pice, a takvim osobama je strast jako bitna; ali svakakvih ljudi ima, to sam barem naucio do sada u zivotu. Verujem da postoji masa takvih devojaka i momaka.


Naravno, jos i da naglasim da ne postoje ekstremi, pa sada da sa jedne strane imamo samo prijateljstvo, a sa druge samo strast, vec postoji mase tacaka na toj duzi gde je na jednom kraju strast, a na drugom prijateljstvo. Valjda to ne moram da naglasavam. U stvari moram, jer ljudi ovde cesto u potpunosti ne razumeju moj kontekst.

 

[gost 36952]

Jbemliga. Nisam dovoljno mator, ali pretpostavljam da tamo negde na samrti budete 'samo' najbolji prijatelji, ako vam je veza zdrava. A to je valjda i sustinski elemenat ljubavi, prijateljstvo. U svakom slucaju, zavisi i od hormona, dok te sibaju, potrebni su.

Ali ima raznih ljudi, neko pristaje bez toga, ali da ima prijatelja pored sebe. I to mi je ok, ako nekome to prija i moze da iznese. U svakom slucaju, kome ne smeta prijateljska/cimerska veza, ok. Ali recimo, samo strast bez prijateljstva, to nikako. Tako da, u sustini, za ljubav je prijateljstvo bitnije, jer je nuzna komponenta, strast nije nuzna komponenta za ljubav.

Zena o kojoj je tema kaze da je srecna, a rodjaci zakljucuju da tu nema strasti. Ja bih vise verovala njoj, nego njima, valjda ona zna da li je srecna ili nije. Ako kaze da je srecna, verujem da ima i strasti i prijateljstva. To sto muz ima 50 godina ni u kom slucaju ne znaci da automatski nema strasti
(*Ko misli da svako voce sazreva kad i jagode, ne zna nista o grozdju* Paracelzus)

 

[kami83]

Zena o kojoj je tema kaze da je srecna, a rodjaci zakljucuju da tu nema strasti. Ja bih vise verovala njoj, nego njima, valjda ona zna da li je srecna ili nije. Ako kaze da je srecna, verujem da ima i strasti i prijateljstva. To sto muz ima 50 godina ni u kom slucaju ne znaci da automatski nema strasti
(*Ko misli da svako voce sazreva kad i jagode, ne zna nista o grozdju* Paracelzus)

Ja ne bi verovao nikome kada su ljudske emocije u pitanju, dok ne popricam nasamo, 1 na 1 sa covekom.

 

[gost 36952]

J ne bi verovao nikome kada su ljudske emocije u pitanju, dok ne popricam nasamo, 1 na 1 sa covekom.

Pa i tad je pod upitnikom to sto cujes. Neko ne zeli da se ispoveda drugima, a neko ne ume da verbalizuje sta oseca cak i kad zeli. Meni je dovoljno da vidim da je neko srecan i tu je kraj te price. Sta ce koga usreciti, individualno je.
Rece postavljac teme da je ona srecna, a u nastavku da mu je zao sto po njegovom misljenju to nije ono sto treba da bude

 

[kami83]

Pa i tad je pod upitnikom to sto cujes. Neko ne zeli da se ispoveda drugima, a neko ne ume da verbalizuje sta oseca cak i kad zeli. Meni je dovoljno da vidim da je neko srecan i tu je kraj te price. Sta ce koga usreciti, individualno je.
Rece postavljac teme da je ona srecna, a u nastavku da mu je zao sto po njegovom misljenju to nije ono sto treba da bude

Naravno da nije bitno samo ono sto cujes u tim situacijama; sve je bitno, kako prica, kakav joj je psiholoski identitet, sve... Nego samo kazem, to se provaljuje najbolje kada si nasamo sa nekim.

 

[Џорџи]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

takav brak jedino ima sanse da opstane,iz strasti ne bih stavio 2 din da ce potrajati

 

[Lollol]

Svi mi pravimo neke kompromise u ljubavi, tipa "nervira me kako mljacka, kako ga mrzi da ustane ujutro, ali je pored toga super osoba", jer da ne pravimo kompromise ostajemo sami, jer savrseno ne postoji.
A kako idu godine to postaje teze, jer ne mozemo ni toliko da biramo sa 35-40-45, vec eto, to ti je sto ti je (normalno ne znaci to pristati na nekog ko nam nikako ne odgovara), ili kompromis ili samoca, a ljudi nikako ne vole samocu.

Svi imaju nekog, decu, planove, a oni stoje po strani sami, bez igde ikoga. Deprimira to jednostavno, zapita se covek sta je meni, sto ja ne mogu nekog da nadjem, sta mi fali.

 

[NajboljaDrugarica]

Pitanje za one koji misle da je ovakva veza nuzno iz interesa

Da li ste nekada voleli nekoga ko nije iz vase starosne ili socijalne kategorije, nekoga ko po opstim merilima nije dovoljno mlad, lep ili uspesan ili nekoga za koga po opstim merilima vi niste bili dovoljno mladi, lepi, uspesni ili sta god?

nikad ne bih mogla da volim kao muskarca nekog 25 god starijeg,samo kao ocinsku figuru,meni je i 6 god problem
nekog ko nije bio lep sa volela bas jako i strasno,ali sam ga videla kao neverovatno sexy
grozna mi je ta razlika u godinama,ona mi boji sve ostalo u vezi sa ovom pricom,da nije to napisao ne bi mi smetalo sto je zavoljena a ovako se pitam koj se moj on otimao,cuj zavoleo je umesto da bude presrecan sto ga ona hoce

 

[Renegade-Ns]

Poenta teme je da li vredi biti sa nekim ko nam se nije na prvi pogled svideo, racunajuci da bi nam ta osoba mozda odgovarala kao partner. Onaj kome je prioritet da ima porodicu taj ce biti i skoniji ka takvim kompromisima . Svesno ce prihvatiti obaveze, cinjenicu da u nema strasti, privlacnosti vec ukoliko i to postoji, ima partnerskog sklada i to je vise kao neko prijateljstvo nego ljubavna veza.
Ljudi nekada nemaju velikih mogucnosti niti izbora pa im ostaje da odluce da li ce biti sami ili sa nekim bez ljubavi.

 

[Earring]

Ako je njima dobro, i meni je. Svako bira kako zna, moze i ume. U ljubavi ne treba suditi nikom