Voljene i zavoljenje

[nekst88]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

 

[Guede]

Neke osobe treba otkriti, neki parovi tek ce se otkriti ... nije to kuhanje, vec trazenje zakopanog blaga i nije nimalo nestvarnija ljubav od one prstece, koja zna cesto krace trajati nego ova otkrivena

 

[vanilin šećer]

Ah, ta rođačka naklapanja.. Jeste li sigurne da možete da zaključujete o nečijem ljubavnom stanju tek tako? To su mnogo komplikovani individualni procesi.
Nisam obraćala pažnju do sad na razliku između ova dva pojma. Ali kad bolje razmislim, ranije su se brakovi ugovarali i trajali, ljudi su se vremenom zbližavali.. S druge strane, sirove ljubavi brzo planu, ali mogu i da brzo sagore. Da, definitivno ima nešto u tom zavoljevanju.

 

[gost 36952]

Sa strane nije moguce shvatiti sustinu necijeg odnosa.
Ona je srecna i to je jedino sto je bitno.

 

[gost 343533]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

Budi srecan zbog nje, jer je izabrala nekog, i taj je izbrao nju.

Auteticne ljubavi ( lep izraz ) , se dogadjaju... ali nije garancija da ce ta veza opstati.

 

[gost 36952]

Uglavnom svi prihvatamo cinjenicu da ljudi imaju razlicite zelje, potrebe, ukuse, ocekivanja, prioritete, temperamente, a tesko nam je da prihvatimo da vole narazlicite nacine.

 

[Troja]

Gde me nadje sa temom, rane su mi jos sveze
Ne pristajem da budem zavoljena, strast, iskonsko privlacenje i sirova ljubav je ono sto mi treba.
Jedini problem je intenzitet i sta posle takve veze?


I crave your mouth, your voice, your hair.
Silent and starving, I prowl through the streets.
Bread does not nourish me, dawn disrupts me, all day
I hunt for the liquid measure of your steps.

I hunger for your sleek laugh,
your hands the color of a savage harvest,
hunger for the pale stones of your fingernails,
I want to eat your skin like a whole almond.

I want to eat the sunbeam flaring in your lovely body,
the sovereign nose of your arrogant face,
I want to eat the fleeting shade of your lashes,

and I pace around hungry, sniffing the twilight,
hunting for you, for your hot heart,
like a puma in the barrens of Quitratue.

 

[radyu5]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

Šta znam, valjda svaki par zna najbolje da li se vole ili ne. Drugo, nismo svi isti i nemamo svi iste poglede na život, ljubav, svet oko nas itd.
Moj stav je da veza treba da se zasniva na strasti, iskonskoj privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Neko bi me podržao, neko ne. Sa onim ko me ne podržava u tome nema potrebe da pravim ikakvu ljubavnu vezu.

 

[gost 261558]

Svaki covek voli ili zavoli na svoj nacin.
Uostalom, ono sto se dogodi na bum nije ljubav vec strast. Za ljubav je potrebno vreme.

 

[Attimo]

Ne vjerujem u veze bez sexualne želje, niti mogu da razumijem ljude koji na takve veze pristaju. Sa te strane ne prihvatam kompromise, niti ću ih ikada prihvatati, samoća u tom slučaju je uvijek bolji izbor. Za ljubav već treba vrijeme sa koje god strane okreneš.

 

[euridika]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

Prijateljica se udala nakon što je magistrirala (po njenom mišljenju bilo joj je vreme ) za tipa kome je po njegovom mišljenju bilo vreme,a izašao je iz višegodišnje veze... Prijatelji su ih smuvali, oni su se relativno brzo venčali, imaju dve prelepe devojčice i odlično funkcionišu zajedno, već više od 10 godina.....
Kako je ona vau bilo mi je tužno to na šta je pristala, da bi jednom prilikom nešto pričala (ne u fazonu kiselog grožđa i slatkog limuna) kako je sve mnogo bolje nego što nadala kao devojka i kako su njih dvoje srećniji i stabilniji od brojnih drugih parova koji su počeli od ludačke strasti koja im je poprilično zamaglila uvid... Da su oni svesno znali šta biraju i da nakon toliko godina ona sve više volii muža i kako su vremenom sve odaniji jedno drugom...
Priznajem da do tada nisam o tome razmišljala na taj način, mada ne verujem da bih ja mogla tako koliko god uviđam logičnost njenog ugla. Naprosto, meni je trebalo da me voli najviše, zauvek i bez mere.... sve manje od toga činilo bi mi se nedostojnim nas.

 

[euridika]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

Prijateljica se udala nakon što je magistrirala (po njenom mišljenju bilo joj je vreme ) za tipa kome je po njegovom mišljenju bilo vreme,a izašao je iz višegodišnje veze... Prijatelji su ih smuvali, oni su se relativno brzo venčali, imaju dve prelepe devojčice i odlično funkcionišu zajedno, već više od 10 godina.....
Kako je ona vau bilo mi je tužno to na šta je pristala, da bi jednom prilikom nešto pričala (ne u fazonu kiselog grožđa i slatkog limuna) kako je sve mnogo bolje nego što nadala kao devojka i kako su njih dvoje srećniji i stabilniji od brojnih drugih parova koji su počeli od ludačke strasti koja im je poprilično zamaglila uvid... Da su oni svesno znali šta biraju i da nakon toliko godina ona sve više volii muža i kako su vremenom sve odaniji jedno drugom...
Priznajem da do tada nisam o tome razmišljala na taj način, mada ne verujem da bih ja mogla tako koliko god uviđam logičnost njenog ugla. Naprosto, meni je trebalo da me voli najviše, zauvek i bez mere.... sve manje od toga činilo bi mi se nedostojnim nas.

 

[електрика]

Moja rođaka se nedavno udala. Za tipa dosta starijeg od nje. Kolegu, uslovno rečeno. Daleko superiornijeg od nje. Supstitut za očinsku figuru. Kaže druga rođaka, u priči eto i on je nju zavoleo polako. Naravno, jasno je da to nije veza nastala od strasti, iskonske privlačnosti i autentičnih emocija, sirove ljubavi karakteristične za ljubavne odnose koje podrazumevaju i sekualne. Meni je to tako žalosno zvučalo. Zavoljena. Kao što se zavoli kuče ili siroče koje usvojiš. Kaže rođaka, ta veza je najbolje što je moglo da joj se desi uzevši čitavu njenu istoriju i strukturu. I ja se slažem, Ali mi je nekako tužno. Vredi li praviti kompromise u ljubavi? Vredi li uzeti najbolje od ili samo najbolje. Kako je to biti zavoljena? Meni je nebo i zemlja između ta dva glagola, i to ne samo u glagolskom vidu. Jeli uopšte ilzurna ljubav koja jednostavno postoji nesvršeno i neograničeno ili se ljubav uči i ukuvava polako kao neko složeno jelo, zavoliš nekoga...

Уобичајена судбина нискоквалитетних жена.

И обратно, уосталом.

 

[nekst88]

Ah, ta rođačka naklapanja.. Jeste li sigurne da možete da zaključujete o nečijem ljubavnom stanju tek tako? To su mnogo komplikovani individualni procesi.
Nisam obraćala pažnju do sad na razliku između ova dva pojma. Ali kad bolje razmislim, ranije su se brakovi ugovarali i trajali, ljudi su se vremenom zbližavali.. S druge strane, sirove ljubavi brzo planu, ali mogu i da brzo sagore. Da, definitivno ima nešto u tom zavoljevanju.

pa ako s nekim odrasteš i poznaješ ga 20 godina imaš utisak da možeš nešto i da zaključuješ o njegovom stanju

no tema je dakle da li je realno i da li je vredno zavoleti nekoga... da li od negog odnosa koji je simpatisanje, naklonost, prijateljstvo, kolegijalnost i sve drugo sem ljubavništva... da li odatle nastane prava ljubav? da li je ona vrednija od iskonske zaljubljenosti na prvu loptu i ljubavi koja je prati? po meni nekako... ne...

- - - - - - - - - -

Sa strane nije moguce shvatiti sustinu necijeg odnosa.
Ona je srecna i to je jedino sto je bitno.

pretpostavljam da jeste...

ali zašto uvek prvo vidite lični primer, a ne pitanje koje ga prati

 

[vanilin šećer]

pa ako s nekim odrasteš i poznaješ ga 20 godina imaš utisak da možeš nešto i da zaključuješ o njegovom stanju
.

Da, ali niste odrastali sa njenim starijim kolegom.

 

[nekst88]

Uglavnom svi prihvatamo cinjenicu da ljudi imaju razlicite zelje, potrebe, ukuse, ocekivanja, prioritete, temperamente, a tesko nam je da prihvatimo da vole narazlicite nacine.

ma nije... ali ja znam da je ona bila zaljubljena i na drugi način, voljena iskreno, od strane muškarca, vršnjaka, i sama treperila, davala, snevala... a odabrala je nešto sasvim drugo... i neka je nije to tema
zašto odbaciti jednu ljubav zarad druge? zašto se odliči čovek na drugo najbolje? ne znam, možda razočarani ljudi posle jedne ljubavi biraju bilo šta što liči na ljubav...

 

[nekst88]

Gde me nadje sa temom, rane su mi jos sveze
Ne pristajem da budem zavoljena, strast, iskonsko privlacenje i sirova ljubav je ono sto mi treba.
Jedini problem je intenzitet i sta posle takve veze?

yeah bitch!
o tome pričam...
šta bi na kraju, jesi prihavatila rane, turbulenciju, faličnost prve ljubavi
ili stabilnost, predvidivost druge?

 

[nekst88]

Prijateljica se udala nakon što je magistrirala (po njenom mišljenju bilo joj je vreme ) za tipa kome je po njegovom mišljenju bilo vreme,a izašao je iz višegodišnje veze... Prijatelji su ih smuvali, oni su se relativno brzo venčali, imaju dve prelepe devojčice i odlično funkcionišu zajedno, već više od 10 godina.....
Kako je ona vau bilo mi je tužno to na šta je pristala, da bi jednom prilikom nešto pričala (ne u fazonu kiselog grožđa i slatkog limuna) kako je sve mnogo bolje nego što nadala kao devojka i kako su njih dvoje srećniji i stabilniji od brojnih drugih parova koji su počeli od ludačke strasti koja im je poprilično zamaglila uvid... Da su oni svesno znali šta biraju i da nakon toliko godina ona sve više volii muža i kako su vremenom sve odaniji jedno drugom...
Priznajem da do tada nisam o tome razmišljala na taj način, mada ne verujem da bih ja mogla tako koliko god uviđam logičnost njenog ugla. Naprosto, meni je trebalo da me voli najviše, zauvek i bez mere.... sve manje od toga činilo bi mi se nedostojnim nas.

))
exactement!

da verovatno da može i tako!
sigurno nekom temperamentu prija ta vrsta odnosa...
ali...

- - - - - - - - - -

Уобичајена судбина нискоквалитетних жена.

И обратно, уосталом.

ima i do kvaliteta... očigledno ima svega...
svako odlučuje na šta će da pristane!
al hteo sam da čujem mišljenja i iskustva, jelte to je poenta

 

[nekst88]

Da, ali niste odrastali sa njenim starijim kolegom.

ko što rekoh ja razumem obostrane motive
ona ima 25 on 50
njoj treba stabilnost, sigurnost
njemu treba valjda mlado telo, mald duh, da se reinkarnira
oće još troje dece da pravi, na svojih 4oro
para ima, životnog iskustva ima
svima lepo

a ipak... zar ona nije zaslužila bolje? po meni da.

al to je lični utisak... a od vas tražim opšti stav u sličnim primerima, kompromisa i čega sve ne

 

[euridika]

Ja ne mislim da je u pitanju nedostatak kvaliteta.
Da je tako ne bi ljudi vremenom postajali sve privrženiji jedno drugom.
Pre mislim da se radi o sticaju okolnosti, pogledu na svet i prioritetima.
Nekim ljudima je važno da budu u braku, ne zato što je to nešto što se od njih očekuje, već zato što sebe vide kao nečijeg muža/ženu/roditelja i kao takvi traže osobu sličnih očekivanja.
Mnogi su u stanju da provedu čitav život sami ne pristajući ni na šta manje od treperenja i gubljenja daha koliko god da je sve teže i teže to doseći kako vreme prolazi.
Neki se zaljube, ludački, pa tek onda počnu da razmišljaju o braku i porodici, sa tom osobom, ne o braku kao instituciji ili obliku življenja.

 

[gost 343533]

Pricaju dva muskarca. Jedan ozenjen 7 godina, drugi neozenjen.

I ovaj ozenjen podeli svoje iskustvo :

" Kad smo zaprosio moju Sanju ( sadasnju suprugu) mislio sam da je volim,
a tek sam kasnije video sta je to ljubav. "

Naravno da svi zele to iskustvo ~~~

 

[електрика]

ko što rekoh ja razumem obostrane motive
ona ima 25 on 50
njoj treba stabilnost, sigurnost
njemu treba valjda mlado telo, mald duh, da se reinkarnira
oće još troje dece da pravi, na svojih 4oro
para ima, životnog iskustva ima
svima lepo

a ipak... zar ona nije zaslužila bolje? po meni da.

al to je lični utisak... a od vas tražim opšti stav u sličnim primerima, kompromisa i čega sve ne

А можда је најобичнија лова у питању, што опет наводи на закључак од малопре - нискоквалитетна особа.

 

[euridika]

ko što rekoh ja razumem obostrane motive
ona ima 25 on 50
njoj treba stabilnost, sigurnost
njemu treba valjda mlado telo, mald duh, da se reinkarnira
oće još troje dece da pravi, na svojih 4oro
para ima, životnog iskustva ima
svima lepo

a ipak... zar ona nije zaslužila bolje? po meni da.

al to je lični utisak... a od vas tražim opšti stav u sličnim primerima, kompromisa i čega sve ne

Mada ne poznajem ljude i njihove konkretne živote, ja nisam pristalica tih drugih žena u vremenu kada je "mladoženja" zreo da šeta unučiće. Deci je potrebna očinska figura, a on treba da bude živ i zdrav da ga zapamte. Ne znam, to mi je baš tužno. I kakva je to sigurnost sa Metuzalemom? I još da te vremenom zavoli?
Meni osvajanje ili sticanje njegove ljubavi zvuči degradirajuće, sve u svemu.

 

[radyu5]

Uostalom, ono sto se dogodi na bum nije ljubav vec strast. Za ljubav je potrebno vreme.

Ni ovo ne mora da znači. Jer, da je tako svi koji smatraju da je za ljubav potrebno vreme bili bi srećni. A znamo da nije tako.

 

[Sugaenzi]

Vecna ljubav je samo ona prema sebi i ja sebe jedino vecno volim a zene one su tu da dodju i prodju posluze svrsi i pedaljeros u buljafter .