Volim te ali si ispod mene

[Harmonica]

Ne, nije Bog. Jednostavno, ljudi dođu u neke godine kada se umore od svega, poučeni životnim iskustvom shvate da je moto ' u se'' i u svoje kljuse' jedini koji funkcioniše i u skladu s tim žive.
Rade i ponašaju se kako misle da je najispravnije, ne podležu uticaju pojedinaca i sredine u kojoj žive.

То је нешто друго. То је принцип који појединац усвоји након што схвати да га удовољавање свима неће одвести нигде (с обзиром да сваки човек жели нешто друго након што се одмакнемо од заједничких основних потреба), али то не значи да је одједном постао имун на утицај појединаца који су бољи од њега или које из неког разлога перципира као такве.

Ne, nije psiho, samo je svoj. Ne dodvorava se, ne podilazi ljudima zarad prihvaćenosti i izistinski ga zabole za mišljenje drugih.Težak je to put ali oslobađajući.

Ето видиш, мислим да је тај пут тежак само онима које сам описао у претходном пасусу. Дакле, они и даље спорадично осете потребу за прихваћеношћу која их нагони да удовоље људима, али се онда сете принципа који су усвојили, после чега уследи унутрашња борба између те две силе.

 

[Duki Lu]

Ето видиш, мислим да је тај пут тежак само онима које сам описао у претходном пасусу. Дакле, они и даље спорадично осете потребу за прихваћеношћу која их нагони да удовоље људима, али се онда сете принципа који су усвојили, после чега уследи унутрашња борба између те две силе.

Pametnice moja.

 

[Zelena milja]

Poenta je u samopouzdanju. Osobe koje ga nemaju često su sklone da se ovako ponašaju. Ne mora da znači da su loše osobe, samo su jednostavno svesne svojih nedostataka pa kroz ovakvo ponašanje , pokušavaju da kompenzuju te svoje nedostatke.

Slažem se. Osoba koja ima problem sa prihvatanjem sebe, svojih mana i grešaka. Neko ko bi voleo da bude superiorniji a nije ( svi smo mi za nekoga dobri, pametni i lepi, a za nekoga nismo ).

 

[Lule]

Можда и не мисли, довољно је да се тако понаша.

Ovo.
Poenta je da na svesnom nivou ne misli da si ti ispod, ali na nesvesnom izvesnim postucima, rečima to pokazuje.
Čak se uopšte ne ponaša stalno tako.
S druge strane, uglavnom se postavi kao pravi prijatelj, korektno, s poštovanjem. I to dovodi do disonance.
Da je sa svima tako pomislila bih da je nešto do mene ili da tako mora jer je ugrađeno u ljudski kod.

Da li toj tvojoj drugarici kažeš kad se ponese tako bezobrazno?

 

[Cvetoje]

Sasvim normalno. Biti iznad ili ispod nečeg. U nečem si iznad u nečem ispod. Ako mi drug pošalje tekst koji bi da pošalje nekom na uvid, iz bilo kojih razloga, a ja mu ukažem npr. na pravopis, treba li da se ljuti? To je sujeta.

 

[електрика]

Ovo.
Poenta je da na svesnom nivou ne misli da si ti ispod, ali na nesvesnom izvesnim postucima, rečima to pokazuje.
Čak se uopšte ne ponaša stalno tako.
S druge strane, uglavnom se postavi kao pravi prijatelj, korektno, s poštovanjem. I to dovodi do disonance.
Da je sa svima tako pomislila bih da je nešto do mene ili da tako mora jer je ugrađeno u ljudski kod.

Da li toj tvojoj drugarici kažeš kad se ponese tako bezobrazno?

Не, није то чак ни безобразно него нека врста игнорисања. Схватила сам ја то одавно и знам добро зашто је то тако. Ионако се и чујемо и видимо доста ретко тако да ми је апсолутно свеједно.

 

[Lule]

Ово важи за горепоменутог позера.

Тип о коме ја причам не „остаје сам са собом” зато што то имплицира да већину времена није сам са собом, а за њега важи управо супротно, наиме: већину времена је сам баш зато што већина људи нема шта да му понуди, при чему је често несрећан што нема неког ко му је раван и ко би му као такав могао бити пријатељ, или пак неког ко је посве бољи и ко би га узео за ученика.

Дакле, позер о ком ти причаш тражи близину људи који су испод њега како би се подсећањем на своју супериорност осетио боље поводом себе, а тип о коме ја причам углавном бежи од људи који су испод њега. Зашто само углавном, а не стално? Па зато што међу онима који су испод њега постоје они ретки који на те ствари гледају исто као он, те их то што је он видно бољи не угрожава већ желе од њега да уче.

Ti sugerišeš da ljudi moraju biti ravni da bi mogli da budu prijatelji. Pa dobro, ako su ravni u nekom duhovnom smislu. Ako misliš ravni u materijalnom smislu onda se ne slažem da mora.
Ali ovde je reč o tome da je neko oprihvatio onog drugog, ali ga ipak nije prihvatio. Bio ravan ili ne.

Евидентно не умеш у овом случају пошто их све подводиш под позере.

Pozera je lako provaliti. Do ovog zaključka si ne znam kako došao.

О разлозима зашто то радиш не бих сада, јер ми се чини да лоше реагујеш на неслагање у мишљењу, те да ниси спремна да чујеш неке потенцијално непријатне перспективе.

Jao, nemoj sad i ti da mi daješ dijagnozu.
Ili ako baš ne možeš da izdržiš, tresni je, baš te briga kako reagujem i da li sam spremna.

 

[sir patula]

Ne druzim se s ljudima koje dozivljavam inferiornim.To se kosi s osnovama prijateljstva, slicnosti (na vise razina) i uvazavanju.

Sto se tice ponasanja, ne. Nisam dovoljno neartikuliran i autistican za takvo ophodjenje, narocito ne prema osobama koje su mi bar malo simpaticne.

 

[Harmonica]

Ti sugerišeš da ljudi moraju biti ravni da bi mogli da budu prijatelji.

Да се изразим метафорички: морају да се баве истим спортом и морају да играју у истој лиги да би били пријатељи.

 

[Lule]

Да се изразим метафорички: морају да се баве истим спортом и морају да играју у истој лиги да би били пријатељи.

Ne znam šta podrazumevaš pod tim liga, ali ajde nek je to hirurg, uspešan privrednik, inženjer, advokat...I sad recimo taj hirurg poznaje s basketa nekog montera klime koji je zanimljiv, pametan, dobar lik, dele zajedničke principe (i nisu ). I šta sad, oni ne mogu da odu na pivo ili hirurg ne treba da ga pozove na slavu, svadbu, sedeljku, da gledaju utakmicu jer nisu ista liga.

 

[Paula]

Logično je, zato sam i stavila pod znake navoda i napisala "šta god to značilo". Ali ovde nije pitanje zašto te ne poštuje Bil Gejts (mada bi i on trebalo ako je već pristao da se druži s tobom) nego zašto neko ko te kao prihvata, sviđaš mu se, druži se s tobom, ali mu ipak na nekom podsvesnom nivou ne imponuješ (što se oseti kroz izvesne postupke).

to nisam doživela.
kako je moguće da se nekome i sviđam i družimo se i u vezi smo ali da toj osobi ne imponujem? to su neki lažni odnosi? ne učestvujem, tj nemam želje da se družim da nekim ko me spušta ili to nešto podsvesno.. cenim sebe i ne treba mi to. umem biti sama.

 

[Paula]

Ovo sagledavam iz drugog ugla. Neretko su mi neke ženske osobe direktno tekle da se ponašam kao da sam iznad njih. one su htele da se druže, ali ja nisam bila zainteresovana. One su to doživele tako kao da sam ja iznad. A uopšte nije bilo to. Jednostavno mi se te osobe nisu dopadale. i nisam glumila zainteresovanost niti pristojnost, niti koristim ljude za koje istinski nisam zainteresovana.

 

[Paula]

Tu je problem više tog ko to doživljava. Zašto je u takvom odnosu i zašto to analizira i time se bavi. Očigledno želi afirmaciju i prihvatanje. Zašto?

 

[Duki Lu]

Tu je problem više tog ko to doživljava. Zašto je u takvom odnosu i zašto to analizira i time se bavi. Očigledno želi afirmaciju i prihvatanje. Zašto?

Ništa u životu ne može na silu, ' na mišiće', ni ljubav ni druženje.
Znam otprilike šta je suština teme, ali me je pokolebao uvodni post gde postavljač teme kaže otprilike ovako: ' nisam naivan/a, takve osobe kada izignorišeš, odmah jure za tobom zovu...'
Da li je takav odnos toksičan, manipulativan, 'rvanje za dominicaju u prijateljstvu ili nešto što ne mogu da dokučim?

 

[Paula]

Ništa u životu ne može na silu, ' na mišiće', ni ljubav ni druženje.
Znam otprilike šta je suština teme, ali me je pokolebao uvodni post gde postavljač teme kaže otprilike ovako: ' nisam naivan/a, takve osobe kada izignorišeš, odmah jure za tobom zovu...'
Da li je takav odnos toksičan, manipulativan, 'rvanje za dominicaju u prijateljstvu ili nešto što ne mogu da dokučim?

neka igra jeste. ali ne za zrele i samopouzdane, iskrene ljude.

Držim da je intuicija važna. ako osetimo da nešto ne valja, to znači da ne valja. lično mi takve komplikacije sa igrama nisu zanimljive i klonim se ljudi koji bi mi prišli jer sam se distancirala, i tako ukrug. ko ima vremena i nerava nek izvoli. ali ja više volim samoću.
mislim da i ti tako gledaš.

 

[Lule]

A baš ti leglo da mi se osvetiš zbog čistačice, m

 

[Paula]

Ne.

 

[Paula]

A baš ti leglo da mi se osvetiš zbog čistačice, m

Kapiram samo da skoro u svemu drugačije mislimo. Nemamo inače nikakav kontakt. Ali sad baš da ja ili ti izbegavamo da pišemo da se neko ne bi uvredio, nema smisla. Ionako forum ko forum, van je mog radara za bitno.

 

[Heidfeld fan]

Da li ste prepoznali nekad ovakav odnos prijatelja, kolege, partnera, druga prema vama?
Ovo nije ono već poznato omalovažanje, ignorisanje, zanemarivanje zbog "lošijeg statusa" (šta god to predstavljalo), nego kad vas osoba na svesnom nivou prihvata, druži se s vama, smeje se, ali vidite kroz izvesne postupke da vas na nesvesnom nivou ipak tretira da ste ispod nje tj. ne imponujete joj. Kad biste ih suočili s tim, oni bi se kleli da to nije istina, ti ljudi su ipak objektivno ispravni, moralni. Ali je ipak - istina. Sve ovo je suptilno, neiskusan ili naivan čovek možda ne bi ni primetio.
Takođe, takve osobe kada ignorišete ili spustite ili izdižete sebe, onda vas opet poštuju, jure za vama, imaju vremena...

Da li ste ikada introspekcijom prepoznali sebe da se tako ponašate? Ne nešto preterano, ali ipak donekle.

O čemu se tu radi?

Da li nam je to džukačko ponašanje urođeno (samo ga nismo svesni nego osetimo kad je po našim leđima), ili su u pitanju ipak kompleksi? Možda kukavičluk ili sopstvena nesigurnost?

Narod za ovo ima izreku - Što si bolji prema njemu on je gori.

Не код других. Обично сам ја такав.

 

[Lule]

Kapiram samo da skoro u svemu drugačije mislimo. Nemamo inače nikakav kontakt. Ali sad baš da ja ili ti izbegavamo da pišemo da se neko ne bi uvredio, nema smisla. Ionako forum ko forum, van je mog radara za bitno.

Ma šalila sam se, taman posla, to bi bilo baš bez veze.
Nego me čudi da si toliko površno pročitala moje postove. Ili ih nisi razumela, što je ok, ljudi nekad ne dožive nešto. Ili im uprkos objašnjenju nisu najjasnije sve okolnosti priče. Eto, ja sam npr. pitala članicu Elektriku da li kaže toj svojoj i ona mi je odgovorila, pa sam lupila palac, kao OK, sad razumem. Nisam se izletela sa zaključkom da je ona licemerna što se druži s takvom. Na primer. Postoje naravno i drugi razlozi, slučajevi ali se onda pita.

 

[Paula]

Ma šalila sam se, taman posla, to bi bilo baš bez veze.
Nego me čudi da si toliko površno pročitala moje postove. Ili ih nisi razumela, što je ok, ljudi nekad ne dožive nešto. Ili im uprkos objašnjenju nisu najjasnije sve okolnosti priče. Eto, ja sam npr. pitala članicu Elektriku da li kaže toj svojoj i ona mi je odgovorila, pa sam lupila palac, kao OK, sad razumem. Nisam se izletela sa zaključkom da je ona licemerna što se druži s takvom. Na primer. Postoje naravno i drugi razlozi, slučajevi ali se onda pita.

Da, nisam doživela dugo... ali jesam kad sam bila mlađa. No, inače sam intuitivna i slušam to nešto. Ako se ne osećam dobro odlazim. Znači, takve osobe mogu samo da budu poznanici, na poslu npr. I ne čačkam to jer me oni ne interesuju baš.
Ako sam i ovo omašila, nema veze, učestvovala sam

 

[Sonatica72]

Da li ste prepoznali nekad ovakav odnos prijatelja, kolege, partnera, druga prema vama?
Ovo nije ono već poznato omalovažanje, ignorisanje, zanemarivanje zbog "lošijeg statusa" (šta god to predstavljalo), nego kad vas osoba na svesnom nivou prihvata, druži se s vama, smeje se, ali vidite kroz izvesne postupke da vas na nesvesnom nivou ipak tretira da ste ispod nje tj. ne imponujete joj. Kad biste ih suočili s tim, oni bi se kleli da to nije istina, ti ljudi su ipak objektivno ispravni, moralni. Ali je ipak - istina. Sve ovo je suptilno, neiskusan ili naivan čovek možda ne bi ni primetio.
Takođe, takve osobe kada ignorišete ili spustite ili izdižete sebe, onda vas opet poštuju, jure za vama, imaju vremena...

Da li ste ikada introspekcijom prepoznali sebe da se tako ponašate? Ne nešto preterano, ali ipak donekle.

O čemu se tu radi?

Da li nam je to džukačko ponašanje urođeno (samo ga nismo svesni nego osetimo kad je po našim leđima), ili su u pitanju ipak kompleksi? Možda kukavičluk ili sopstvena nesigurnost?

Narod za ovo ima izreku - Što si bolji prema njemu on je gori.

Ja sam osetila to kod kolega koji su imali visoke funkcije u opštini u kojoj sam radila.
Poznavala sam te ljude i pre njihovog dolaska na "vlast" i posle kada su postali "vlast".
Bili su isti i pre i kasnije. Sticajem okolnosti morala sam da sarađujem sa njima. Hvalili su me, voleli kao prijateljicu, ali sam uvek podsvesno osećala da me gledaju kao da sam "niže biće".

Jednog popodneva-večeri, dok smo radili nešto, ja sam se pobunila i onda mi je postavljeno pitanje "Šta ti misliš, ko si ti?"

U tom trenutku "pao mi je mrak na oči" i rekla sam sve šta mislim o njima i šta drugi misle o njima. Izbila je žestoka svađa i to veče je promenilo naš odnos.
Od tada sam sa njima kontaktirala samo poslovno i kratko.

Oni nisu bili nesigurni u sebe, nisu imali psihološki problem...Jednostavno, bili su loši ljudi. Srećna sam što su izašli iz mog života.

Kada su u pitanju prijatelji, bliske osobe, to mi se nikada nije desilo.

Verujem da se nikada nisam tako ponašala. Uopšte mi nije važno da li neko ima fakultet ili osnovnu školu, ukoliko imamo zajednička interesovanja, zajedničke teme.