Danas je bio lep dan. A meni još lepši, pošto sam prethodne nedelje bila bolesna i nisam izlazila iz kuće. Ala sam se našetala i nauživala. I tako, imala prvo neka posla na Vračaru, pa krenula pešaka prema Trgu. Polako. Lepo vreme. Ljudi prolaze. Čuje se prijatan zvuk buke koju prave automobili, tramvaji, autobusi, ljudi, naravno. Sve u nekakvoj žurbi, ali opet usklađeno. Nisam skidala osmeh sa lica. Čak mi je i jedna svađa taksiste i milicionera na raskrsnici bila simpatična. Taksisti se žurilo, a ovaj ga zaustavio i bilo je kao da ste povukli dete, koje trči hodnikom, za rukav i kazali mu da ne trči, da ne žuri.
Baš nam je lep i živ grad.
Zašto ga vi volite?
.Taš je meni posebno značajan, tu sam prohodala i odrasla.
Sigurno se puno tog promijenilo... Pogled s Kalemegdana se ne zaboravlja.... 
