VOJISLAV LUKAČEVIĆ, potpukovnik, četnik

  • Začetnik teme Začetnik teme proka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
jok, ti si z:mrgreen:

- - - - - - - - - -

kad je sve propalo, u pokušaju da spase glavu, predao se englezima, koji su se iskrcali sa više artiljerijskih diviziona 1943 godine i priključili partizanima u borbi protiv fašista i nacista, ali englezi su ga predali partizanima koji su mu sudili i presudili

- - - - - - - - - -

zašto je i on napravio takvu grešku pa se predao saveznicima, iako je znao da to nisu četnički saveznici i da će biti izručen ko i oni četnici iz austrije, sa sve žicom vezanim rukama naopkao u stočnim vagonima
 
proka:
jok, ti si z:mrgreen:

- - - - - - - - - -

kad je sve propalo, u pokušaju da spase glavu, predao se englezima, koji su se iskrcali sa više artiljerijskih diviziona 1943 godine i priključili partizanima u borbi protiv fašista i nacista, ali englezi su ga predali partizanima koji su mu sudili i presudili

- - - - - - - - - -

zašto je i on napravio takvu grešku pa se predao saveznicima, iako je znao da to nisu četnički saveznici i da će biti izručen ko i oni četnici iz austrije, sa sve žicom vezanim rukama naopkao u stočnim vagonima
Kliknite za proširenje...

богте, да није нудио Немцима и заједничку борбу против савезника као врх КПЈ? еее то би било за сваку осуду...

богте, шта немци кажу :zroll:

“Њемци кажу да им је Лукачевић тежи од свих партизана. Значи да успева.“
 
Док се Лукачевић борио против Немаца и усташа, партизани су га нападали са леђа..практично наступају као помоћ Немцима и усташама...

U septembru 1944, major Voja Lukadević je sa uspehom napao nekoliko železničkih stanica u južnoj Hercegovini, iako usled partizanskog pritiska nije uspeo da zauzme od Nemaca i Pavelićeve vojske samo Trebinje.

dr Ivana Avakumović, Mihailović prema nemačkim dokumentima, London, 1969

_________

Док су четници под командом Лукачевића ослобађали места од Немаца и усташа, партизанима је једина брига била како уништити четнике...неки муслимански партизани су чак и наоружавани од Немаца, а наређења Јосипа Броза у то време су била да се избегавају борбе са Немцима и да се све снаге усмере на четнике

Po zauzeću Prijepolja, major Lukačević i pukovnik Savo Vukadinović, delegat Vrhovne komande za Crnu Goru, Sandžak i Boku, oslobodili su skoro sva mesta u dolini Lima i pripremili napad na nemački garnizon u Pljevljima, gde su Nemci, po jednom istoričaru u današnjoj Jugoslaviji, takođe "podelili oružje" muslimanima "naoružavši tako 900 ljudi, među kojima je bilo i pristalica narodnooslobodilačke borbe". Uspesi četnika u Sandžaku nisu odgovarali interesima koje je tada Tito zastupao. Svestan značaja Sandžaka, on je izdao nekoliko naredjenja na osnovu kojih su partizanske jedinice koncentrisale svoje dejstvo na četnike. Tako je Tito već 10. septembra poručio Drugoj proleterskoj diviziji: "Direktiva: razbiti i onemogućiti četničku mobilizaciju. .. ne upuštajte se još uvijek u jače borbe sa Njemcima.". Mesec dana docnije, on je naredio Drugom korpusu: "Vaša zadaća sada jeste raščistiti potpuno sa četnicima"


Dr Ivana Avakumović, Mihailović prema nemačkim dokumentima, London, 1969
M. Čuković, "Sandžak u NOB, Beograd 1964
N.d., s. 425.
"Zbornik", II-10-1962, s.280-282
N.d., s. 367.
 
Poslednja izmena:
Како су партизани помогли Немцима и усташама и спречили Лукачевића да од њих ослободи Требиње...један од мноштво примера где четници воде жестоке борбе против Немаца и усташа, а партизани их у том тренутку нападају са леђа...

U južnoj Hercegovini major Voja Lukačaević je 20. septembra iznenada napao Nemce i Pavelićevu vojsku na nekoliko mesta, prekinuo saobraćaj na pruzi Mostar-Dubrovnik, i pokušao da oslobodi Trebinje, gde su bili delovi 369. divizije. Iako su po jednom komunističkom izveštaju, vođene "ogorčene borbe" u Trebinju, četnički napad nije uspeo iz dva razloga. Prvo je nemačka komanda poslala kao pojačanja delove nemačke 118. divizije koja je probila četnički obruč i deblokirala varošicu, "savladavši' jači neprijateljski (četnički - I.A.) otpor" 25. septembra. Ne manje sudbonosna je bila intervencija partizana koji su i ovog puta iskoristili priliku da četnike napadnu s leđa. Kao i u drugim "poduhvatima" te vrste,' partizani su imali izričita naređenja u tom smislu.*

Istog dana kada je Lukačević počeo napad na Nemce i Pavelićeve ljude, Štab južnohecegovačke narodnooslobodilačke udarne grupe je pisao: "Pred našu grupu postavljen je zadatak da se hitno sa svojom glavninom baci na neprijatelja - četničke bande - na prostoru južne Hercegovine. Šest dana docnije Titova 29. divizija je naredila: "Zadatak naše divizije biće da djelovima orjentisanim ka Trebinju razbije četničke bande."

Dr Ivana Avakumović, Mihailović prema nemačkim dokumentima, London, 1969
"Zbornik" IV-29-1968, str.409
"Zbornik" IV-29-1968, str.483
"Zbornik" IV-29-1968, str.469,
"Zbornik" IV-29-1968, str.739
 
Poslednja izmena:
У прилог горе постављеном ево и једног савезничког извештаја у коме се припадници савезничке мисије жале да се партизани не боре против Немаца већ само против четника и то у тренутку када се четници боре против Немаца...чак се апелује да партизани престану да ометају четничке акције против Немаца

Screenshot-7.png


Screenshot-9.png


Још један савезнички извештај о Лукачевићу - заузимање Нове Вароши

Screenshot-8.png
 
Poslednja izmena:
опет савезнички извештај...невероватно је колико их има...четници се боре против Немаца, а партизани их нападају с леђа...партизани практично помажу Немцима у овим ситуацијама

Screenshot-10.png


Четници су принуђени и да одустану од напада на Немце због партизана

Screenshot-11.png

Screenshot-12.png
 
Poslednja izmena:
Првим споразумом, који је потписао мајор Војислав Лукачевић 19. новембра са опуномоћеницима Више команде Југоистока, успостављено је примирје на територији Бајина Башта – Дрина – Тара – Бијело Поље – Рожај – Косовска Митровица – Ибар – Краљево – Чачак – Ужице. Тај споразум обавезивао је његове потписнике на заједничку борбу против комуниста; Лукачевић је обећао да „ни један припадник њему потчињених јединица неће деловати на страни сила које су у рату са Немачком“.
(Зборник НОР-а, XIV том (четничка архива), књ. 3, стр. 929–930.)


Други споразум са Немцима потписали су пуковник Јеврем Симић, инспектор Врховне команде ЈВуО и Никола Калабић 27. новембра; он је дефинисао обуставу непријатељстава у подунавском, космајском, младеновачком, лепеничком, крагујевачком, гружанском, качерском, опленачком, аранђеловачком и колубарском срезу и прихватање истих обавеза као и у осталим случајевима споразумевања. (Исто, стр. 935.)


Трећи споразум склопио је 14. децембра 1943. самоиницијативно капетан Михаило Чачић, командант Раваничке бригаде ЈВуО, у области Параћин – Ћуприја – Деспотовац којим се обавезао да ће се његове јединице „уздржавати од свих борби и саботажа против немачке војске, њених савезника и домаћих јединица које се са овима заједно боре“. Чачић је обећао да неће нападати руднике и мостове на том простору, док се немачка страна обавезала да ће се „уздржавати од акција против четничких јединица капетана Чачића и неће хапсити припаднике покрета, нити вршити њихова стрељања у време трајања споразума...“ Са немачке стране, споразумом су били обухваћени: јединице немачке војске и полиције, бугарска војска, Српски добровољачки корпус, Српска државна стража, Руски заштитни корпус, српске власти и „сви војнопривредни погони који се налазе у поменутој области“. (Исто, стр. 937–938.)


Четврти уговор потписао је потпуковник Љубомир Јовановић, командант Тимочког корпуса, 25. децембра 1943. године са Крајскомандантуром у Зајечару: „Четници се обавезују да престану са самовољним поступцима према Немцима и фолксдојчерима“; у циљу заједничке борбе против комуниста Јовановић је обећао да „ни један припадник њему потчињених јединица неће деловати на страни сила које су у рату са Немачком“, да ће „онемогућити обавештајне канале преко којих би непријатељи великонемачког Вермахта могли да дођу до информација о немачким војним покретима...“ Немци су, при том, обећали „пуну слободу кретања јединица ДМ дању и ноћу на целом подручју на које се односи споразум“ и њихово снабдевање. Уговор је важио до 31. јануара 1944. године, са „могућношћу његовог продужавања у случају лојалног спровођења“.
(Зборник НОР-а, XII-3, стр. 680–681).
 
i gde mozemo da vidimo svojim ocima ove "sporazume i "ugovore" , jesu li postavljeni tu gde si tj odakle si iskopirao ovaj tekst ? stavi link da se i sami uverimo u postojanje toga.

cak i da zanemarimo da osim sto si postavio nekakav tekst bez da se on vidi u originalu, sto znaci da je on mozda i stvaran a mozda i izmisljen kao sto ti imas obicaj da uradis ,
sta je tvoj komentar na ovaj tekst koji si ispisao ?

ja koliko vidim u pitanju su mirovni vremenski ograniceni sporazumi koji se potpisuju izmedju dve
ZARACENE STRANE ,
za koje ti sve vreme ovde pricas da saradjuju, a sad eto donosis nekakav tekst u kome dokazujes suprotno ,
pri tome takvi sporazumi su potpuno legalni i legitimni i nema rata na svetu u kojem se takvi sporazumi nisu potpisivali iz razlicitih razloga .

sve u svemu opet si dokazao da nemas pojma o cemu pricas .
iskljuci mrznju , ukljuci mozak.
 
proka:
dakle, svaki sporazum u kome stoji da se četnici neće boriti protiv okupatora, ne umanjuje njihov antifašsitički karakter borbe u ww2 ???

veoma zanimljiv stav iz koga se vidi jedan od najvećih razloga zbog čega su četnici rat i glavu izgubili
Kliknite za proširenje...
Замена теза. Окупација и идеологија немају везе. Комунисти су помешали једно и друго када им је одговарало да би искористили прилику да преузму власт. Иначе су пре тога годинама били савезници нацистичке Немачке. Само што теби ни то није јасно, јер имаш веома дечију слику о савезницима и непријатељима.
 
cronnin:
Комунисти су помешали једно и друго када им је одговарало да би искористили прилику да преузму власт. Иначе су пре тога годинама били савезници нацистичке Немачке.
Kliknite za proširenje...
a inace su jos par godina pre toga potpisali i savez sa ustasama...
 
Bren:
Dobar je bio Lukačević. Zapamtile su ga ustaše u zapadnoj hercegovini a bogami i mnogi komunisti.
Kliknite za proširenje...

.

. a nacisti ga takodje nisu zaboravili, di da zaborave svoje verne sluge, braću po oružju

Четврти уговор потписао је потпуковник Љубомир Јовановић, командант Тимочког корпуса, 25. децембра 1943. године са Крајскомандантуром у Зајечару: „Четници се обавезују да престану са самовољним поступцима према Немцима и фолксдојчерима“; у циљу заједничке борбе против комуниста Јовановић је обећао да „ни један припадник њему потчињених јединица неће деловати на страни сила које су у рату са Немачком“, да ће „онемогућити обавештајне канале преко којих би непријатељи великонемачког Вермахта могли да дођу до информација о немачким војним покретима...“ Немци су, при том, обећали „пуну слободу кретања јединица ДМ дању и ноћу на целом подручју на које се односи споразум“ и њихово снабдевање. Уговор је важио до 31. јануара 1944. године, са „могућношћу његовог продужавања у случају лојалног спровођења“.
(Зборник НОР-а, XII-3, стр. 680–681).
 
RASPIS ŠTABA DRAŽE MIHAILOVlĆA OD 28. NOVEMBRA 1944. POVODOM NETACNIH VESTI O ISKRCAVANJU ENGLESKIH TRUPA U HERCEGOVINI1

Radio služba 28. novembra 1944 god.

POLOŽAJ

CENTRALNI NACIONALNI KOMITET I RATNI PRESBIRO​

Vrhovna komanda J.V.O. dostavila nam je radiotelegraf-skim putem sledeći raspis:

»Broj 859 i 860. — Potpukovnik Pavle Novaković i major Voja Lukačević početkom meseca septembra ove godine objavili su vest da se Engleske trupe iskrcavaju na Hercegovačkoj obali 25 septembra. Na taj način uspeli su da izvesne trupe navuku na avanturističke akcije koje su ih koštale velikih žrtava u Trebinju i kod Bileća, posle čega je izgubljena cela južna Hercegovina.2 U toku ovoga meseca major Voja Lukačević kategorički je tražio da se ide u Grčku što bi bila takođe velika vojnička avantura.

Na dan 23 ovog meseca Voja Lukačević i Pavle Novaković objavljuju vest da su trupe u Hercegovini uhvatile vezu sa Britanskim tenkovskim snagama, samo ne kazuju koje su to jedinice niti gde je ta veza uhvaćena. Ova dva oficira pošto su izgubila sve svoje snage sa kojima su komandovali sada pokušavaju da na ovaj nedozvoljen način pomoću njih prevare snage iz Srbije koje su sada u Sandžaku i da preduzmu svoje dalje avanturističke poduhvate, a koje bi ove snage skupo stale. Vrhovna komanda kada dobije tačne i potvrđene vesti o savezničkim snagama na teritoriji Jugoslavije narediće blagovremeno celishodan rad po planu za izvođenje uskupne akcije. Preporučujem svim komandantima da se ne dadu zavesti i da izvršavaju naređenja samo koja Vrhovna komanda izdaje.

»Čiča«. Kraj.—

1 Original (pisan na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 14, reg. b.r 15/3 (VK-P-483).

2 Vidi dok. br. 34, 56, 63, 133 i 137.

http://www.znaci.net/00001/4_14_4_108.htm

a istina je da su se saveznici iskrcali na jugoslovenska ostrva i na delove obale još sredinom 1944 godine i zajedno sa partizanima učestvovale u oslobadjanju jadranske obale i ostrva
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Т
Четници нису били брадоње
14 15 16
Odgovora
380
Pregleda
4.792
Тодоровић
Т

Back
Top