Vlasi (Romani) - Starosedeoci Balkanskog poluostrva

[Bastiani]

A u Dakiji je ime prestolnice izvedeno iz dvoplemenskog imena Sarmati+Geti, nema šanse da se izbegne veza.
To će onda značiti da se nije znalo za "vlaški" ili kakav romanski (rimski) jezik koji bi se govorio severno od Dunava (današnja Rumunija)..

Dačani su bili helenofon narod.

 

[snouden]

Dačani su bili helenofon narod.

a na osnovu čega se ovako što tvrdi? kako je govorio ostatak evrope u to vreme?

 

[Bastiani]

a na osnovu čega se ovako što tvrdi? kako je govorio ostatak evrope u to vreme?

Malo se znalo o tome ko su zapravo bili Dačani (pošto su Rimljani temeljno uništili njihovu zaostavštinu), kao i o njihovom jeziku. Tek u novijoj prošlosti je počelo da se dolazi do saznanja da su bili narod helenske kulture i da je barem njihova aristokratija koristila grčki jezik. To inače i nije čudno pošto je i tradicionalna nauka Dačane smatrala bliskim Tračanima.

 

[snouden]

Malo se znalo o tome ko su zapravo bili Dačani (pošto su Rimljani temeljno uništili njihovu zaostavštinu), kao i o njihovom jeziku..

očito su bili neprijatelji rimljanima. prepreka u njihovim osvajanjima. što će reći stariji evropljani od rimljana. gde su se povukli dačani nakon rimskih prodora?

Tek u novijoj prošlosti je počelo da se dolazi do saznanja da su bili narod helenske kulture i da je barem njihova aristokratija koristila grčki jezik.

kakve veze ima kultura i jezik? kultura je tehnološke prirode. a jezik sredstvo kounikacije. tako bi se moglo zaključiti da svi hrišćani govore istim jezikom. nametanje jezika ide teško i u slučaju prosvete a kamoli kod nepismenih.

preslikavati pomodarstvo sa nadrgrobnih ploča ili nakita aristokratije na etnički koren naroda nema smisla.

koliko je teško nametnuti jezik bez "prosvete" svedoči slovenski uticaj na albanace,rumune i vlahe. u većinskom slovenskom ili helenskom okruženju oni su očuvali svoj romanizirani govor milenijum i po.

pa je nerealno zamišljati da su heleni ili rimljani u još težim uslovima uspeli romanizirati ili helenizirati stare evropljane nekim kulturnim ili jezičkim uticajem. možda proterivanjem i istrebljivanjem su mogli ostvariti jezičku prevagu. a čemu to kada im je radna snaga bila isto što i hleb nasušni?

 

[Ahil71]

Pročitaj Fanulu Papazoglu.
I Daki i Mezijci su najmlađa plemena na ovom prostoru.
Po Srejoviću ostoji kulturno jedinstvo, i antropološki kontinuitet na prostoru od Budumpešt, do Skoplja i Sofije na istoku. I Srejović ih naziva dakomezijcima, ali. očigledno da termin nije najadekvatniji. Očigledno da Srejović tračko pleme Geta isključuje iz ovog areala.
On ovaj kontinitet prati od Lepenskog Vira do dolaska Slovena. Najnovija otkrića u zapadnoj Srbiji povezuju Rima sa Srbima (kuhinjska keramika sa kalcitom, prilagodjena ognjištima...)
Takođe I antopološki kontinuitet se može pratiti do današnjih dana.

Centralno pleme ovog prostora su Tribali, koje Kelti potiskuju ka severu. Tu kasnije nastaju Dačanai, a u vreme Rima na tom području žive plemnena čija je kultura identičana sa kulturom starijh Slovena.
U celoj ovoj priči mora se voditi računa o tome da se Srbi (antropološki, genetski, lingvistički i kulturno) razlikuju od ostalih Slovena.

 

[AEMILIANVS]

Pro;itaj Fanulu Papazoglu.
I Daki i Meuijci su najmladja plemena na ovom prostoru.
Po Srejoviću ostoji kulturno jedinstvo, i antropološki kontinuitet na prostoru od Budumpešt, do Skoplja i Sofije na istoku. I Srejović ih naziva dakomezijcima, ali. očigledno da termin nije najadekvatniji. Očigledno da Srejović tračko pleme Geta isključuje iz ovog areala.
On ovaj kontinitet prati od Lepenskog Vira do dolaska Slovena. Najnovija otkrića u zapadnoj Srbiji povezuju Rima sa Srbima (kuhinjska keramika sa kalcitom, prilagodjena ognjištima...)
Takođe I antopološki kontinuitet se može pratiti do današnjih dana.

Centralno pleme ovog prostora su Tribali, koje Kelti potiskuju ka severu. Tu kasnije nastaju Dačanai, a u vreme Rima na tom području žive plemnena čija je kultura identičana sa kulturom starijh Slovena.
U celoj ovoj priči mora se voditi računa o tome da se Srbi (antropološki, genetski, lingvistički i kulturno) razlikuju od ostalih Slovena.

Gde to D. Srejovic tvrdi ?


Dačka religija

Odrednica iz Leksikona religija i mitova drevne Evrope, sastavili Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović i Dragoslav Srejović, Savremena administracija, Beograd, 1992.


Dačka religija podrazumeva religijska shvatanja, kultove i rituale populacije koja je krajem I milenijuma pre n. e. naseljavala teritoriju od severnog dela Panonske nizije do donjeg Dunava. Ta populacija, koju su grčki pisci nazivali Getima, a rimski - Dačanima, uključuje se u veliku porodicu indoevropskih naroda. Proces formiranja Dako-Geta i njihove religije započinje već početkom II milenijuma pre n. e., ali se oni jasno sagledavaju tek u poslednjim vekovima stare ere, posebno kad je Bojrebista (vladao od 82. do 44. g. pre n. e.) ujedinio dačka plemena i stvorio snažnu državu sa centrima u Transilvaniji. Moć Dačana slomili su Rimljani. Posle dugotrajnih ratovanja, Trajan je 106. godine konačno pokorio Dačane i njihovu teritoriju uključio u Rimsko Carstvo, u čijim je okvirima ona ostala sve do 271. godine.

Izvori za dačku religiju veoma su oskudni. Herodot prvi pominje Gete i ističe da oni veruju da ne umiru, nego da pokojnici odlaze bogu Zalmoksisu ili Gebelezisu (prema novom čitanju Nebelizis). Svake pete godine šalju glasnika da Zalmoksisu prenese njihove molbe, i to na taj način što ga bacaju u vis i dočekuju na koplja. Ako koplja probodu glasnika i on odmah izdahne, verovalo se da im bog ukazuje milost, a ako se to ne dogodi, smatraju da je za glasnika odabrana pogrešna ličnost pa biraju drugoga. Čini se da su Geti poštovali Zalmoksisa kao veliko božanstvo zemlje, na šta ukazuju predanja o njegovom podzemnom stanu (v. Zalmoksis).

O ostalim božanstvima dačkog panteona nema pouzdanih podataka. Na osnovu arheoloških nalaza pretpostavlja se daje poštovana jedna boginja, slična Hestiji, i bog koji po svojim funkcijama nalikuje na Aresa, odnosno Marsa. Pod uticajem Tračana prihvaćen je i kult boginje Bendide (v. to ime pod Tračka religija). Na osnovu natpisa i figuralnih predstava iz rimske epohe može se zaključiti da je izvestan broj dačkih božanstava i heroja u to vreme poštovan pod imenom Liber Patera, Herkula Inviktusa, Silvana ili Dijane Melifike. Zavetni reljefi pokazuju da je posebno bio popularan mistični kult takozvanih Podunavskih konjanika. Taj kult je posvedočen olovnim, kamenim ili keramičkim ikonama, na kojima je u središtu prikazana boginja, sa jednim ili, češće, dva konjanika, koji gaze ljudsku figuru ili ribu. Na osnovu pratećih ikonografskih detalja (žrtvovanje ovna, ritualna gozba, poprsja Sola i Lune) može se zaključiti da je kult Podunavskih konjanika nastao pod jakim uticajem mitraizma, odnosno Dioskura i Kabira. Predstave na skupocenim predmetima nađenim u kneževskim grobovima iz V-III v. pre n. e. verovatno imaju religiozan sadržaj. Na paragnatidama šlema getskog tipa iz Adžiđola (Rumunija) prikazan je bradati konjanik sa kopljem u podignutoj desnici, dok su na knemidama predstavljene dve zmije: jedna koja se približava konjaniku i jedna koja se ustremljuje na neku pticu. Ispod konjanika prikazan je muškarac na prestolu sa ritonom u jednoj i orlom u drugoj ruci. Te predstave upućuju na kult herosa, posebno na herosa na konju. Na šlemu iz Kocofaneštija (Rumunija) predstavljena je scena žrtvovanja. Muškarac u oklopu i ogrtaču, sa šiljatom kapom na glavi, verovatno sveštenik, mačem ubija ovna. Na ritonu iz Poroina predstavljene su u središtu dve ljudske figure na prestolu, verovatno božanski par, a pokraj njih - po jedna figura u gestu adoracije.

Iz pisanih izvora je poznato da je u vreme stvaranja dačke države sveštenička kasta uživala najveći ugled. Vrhovni sveštenik Dekajneos (Dikineus) bio je uz Bojrebistu neka vrsta kralja, jer je smatran duhovnim učiteljem i vođom Dačana. Njegova moć je bila tako velika da je on zapovedao ne samo ljudima iz nižih staleža već i kraljevima. Sveštenstvo je svakako imalo značajnu ulogu i kasnije, na šta ukazuju dobro organizovana svetilišta koja su otkrivena u različitim delovima Dakije. Najveće i najcelovitije istraženo je svetilište u Sarmisegetuzi, glavnom gradu i prestonici Dakije. To svetilište zauzima veliki ograđeni prostor, a sastoji se od nekoliko pravougaonih i kružnih konstrukcija. Najveća kružna konstrukcija, prečnika 9,40 m, sastoji se od prstena položenih andezitskih blokova koje prate andezitski stubovi i od dva unutrašnja prstena od drvenih stubaca, jednog kružnog i jednog potkovičastog. Na osnovu rasporeda i broja tih elemenata pretpostavlja se da je to svetilište odraz svojevrsnog dačkog kalendara, u kome je godina podeljena na 12 meseci sa po 30 dana, a svaki mesec na pet perioda od po šest dana. I za ostala dva kružna svetilišta koja su otkrivena u Rumuniji u Fetele Albe i u Pecica misli se da su formirana na osnovu određenih astronomskih posmatranja u koja je bio upućen vrhovni sveštenik. Pravougaona svetilišta sastoje se od tri do šest redova kamenih baza za drvene ili kamene stubove ili stupce, najčešće od po 5 do 15. Jedinstven kultni spomenik je oltar u vidu stilizovanog Sunčevog diska, koji je konstruisan od zrakasto raspoređenih andezitskih ploča, a čiji prečnik iznosi 7 metara. Disk je podeljen na 10 segmenata koji predstavljaju Sunčeve zrake, a svaki od njih se završava jednim malim četvorougaonim udubljenjem čija funkcija nije dovoljno jasna. Na tom oltaru nađen je sloj pepela sa kostima svinje i keramičkim fragmentima, očigledno spaljenih žrtava. Na oltaru su primećeni i uski kanali kojima su se tečne žrtve slivale u kameno korito, skriveno ispod zemlje. Pretpostavlja se da su tu bogu Sunca prinošene na žrtvu razne životinje, a možda i ljudi.

O sahranjivanju i kultu mrtvih kod Dačana može se suditi pretežno na osnovu arheoloških nalaza. Sa njihovih teritorija već od početka II milenijuma pre n. e. poznat je veliki broj nekropola sa grobovima, kako spaljenih tako i inhumiranih pokojnika. Luksuzni predmeti koji su stavljani uz pokojnika, počev od sredine I milenijuma pre n. e. pokazuju da se od tog vremena utvrđuje verovanje da mrtvi odlaze u jedan predeo gde će večno živeti i uživati u svakom zadovoljstvu. Mada se u oblicima grobova i načinu sahranjivanja uočavaju i uticaji helenističke i keltske latenske kulture, ipak je lokalna tradicija najizrazitija, a ogleda se posebno u grobovima plemenske aristokratije. U jednom takvom grobu u Adžidolu, ispod velikog tumula načinjene su dve prostorije, i to veća u kojoj je u drvenom kovčegu sahranjen muškarac i manja u kojoj je sahranjena žena. Pokraj njih, u ograđenom prostoru, nađeni su skeleti tri konja sa celokupnom opremom. Pokraj pokojnika stavljeno je njegovo oružje sa ceremonijalnim šlemom i knemidama od srebra, dekorisanim zlatom, kao i skupocene srebrne vaze ukrašene fantastičnim životinjama. Žena koja je prilikom sahrane muškarca ubijena, kao i tri pomenuta konja, verovatno je pokojnikova supruga ili robinja. Ovom grobu je sličan i prinčevski grob iz Krajove, u kome su takođe nađeni mnogi predmeti, posebno delovi konjske opreme, bogato ukrašeni glavama bika, lava ili pantera.

Bibliografija

O religiji Dako-Geta još nije napisana opšta studija; jedino se raspolaže delima koja se odnose na vrhovno božanstvo Geta, na Zalmoksisa, vidi: M. Eliade, Zalmox, the Vanishing God: Comparative Studies in the Religion and Folklore of Dacia and Eastern Europe (Chicago, 1972). O dačkim bogovima i svetilištima vidi: H. Daicoviciu, "Dakische Gottheiten und Heiligtumer" u katalogu izložbe Die Daker (Mainz/Rhein, 1980).

http://www.rastko.rs/antropologija/dacani.html

 

[Bastiani]

očito su bili neprijatelji rimljanima. prepreka u njihovim osvajanjima. što će reći stariji evropljani od rimljana. gde su se povukli dačani nakon rimskih prodora?

kakve veze ima kultura i jezik? kultura je tehnološke prirode. a jezik sredstvo kounikacije. tako bi se moglo zaključiti da svi hrišćani govore istim jezikom. nametanje jezika ide teško i u slučaju prosvete a kamoli kod nepismenih.

preslikavati pomodarstvo sa nadrgrobnih ploča ili nakita aristokratije na etnički koren naroda nema smisla.

koliko je teško nametnuti jezik bez "prosvete" svedoči slovenski uticaj na albanace,rumune i vlahe. u većinskom slovenskom ili helenskom okruženju oni su očuvali svoj romanizirani govor milenijum i po.

pa je nerealno zamišljati da su heleni ili rimljani u još težim uslovima uspeli romanizirati ili helenizirati stare evropljane nekim kulturnim ili jezičkim uticajem. možda proterivanjem i istrebljivanjem su mogli ostvariti jezičku prevagu. a čemu to kada im je radna snaga bila isto što i hleb nasušni?

To da će neko tvrditi kako jezik, a i religija, nemaju veze sa kulturom, stvarno nisam očekivao, tako da moramo priznati da sam zatečen tvojim pitanjem. Svoditi kulturu samo na tehnologiju je potpuno i sveobuhvatno nerazumevanje šta kultura jeste.

Preslikavati pomodarstvo sa nadrgrobnih ploča ili nakita aristokratije na etnički koren naroda nema smisla - ovaj iskaz sadrži jednu logičku grešku i jedan nesporazum u vezi sa značenjem pojma "etnički" .

Najpre, o Dačanima se zaista malo zna. Iz okolnosti što se danas misli da je jezik aristokratije bio grčki nipošto ne sledi zaključak da jezik prostog naroda nije bio grčki, ili pod velikim uticajem grčkog - to se prosto ne zna pouzdano.

Drugo, pojam "etnički" najčešće se vezuje za zajednicu koja je povezana pre svega poreklom. Otuda nastavak -foni (helenofoni) nipošto ne znači da je reč o narodu helenskog porekla (mada ne znači ni da nije helenskog porekla). To prosto govori da je reč o narodu koji je bio pod helenskim kulturnim uticajem. Na isti način danas imamo zajednicu npr. frankofonih zemalja, koja obuhvata mnoge zemlje Afrike, pa niko ne kaže da su ti narodi etnički srodni Francuzima, niti da su srodni između sebe.

Shodno tome - ovo nevezano za dijalog između nas dvojice - ne može se uzeti ni to ni da "Vlasi" bezuslovno označava etnonim, pošto se smatra da je reč o narodu/narodima koji su potpali pod kulturni uticaj Rima - dakle romanofonom narodu. Kakvo je izvorno poreklo tog romanizovanog stanovništva i u kojoj meri su bili uzajamno bliski, to je u najmanju ruku sporno i danas je to teško rekonstruisati. Vredno je primetiti da i dann-danas različite romanofone grupe, poput Cincara npr., prepoznaju sebe kao nešto u značajnoj meri različito od npr. Vlaha istočne Srbije, iako se Cincari u Makedoniji nazivaju "Vlasi", što svakako doprinosi zabuni. Svakako, Cincari sebe vide kao nešto različito i od današnjih Rumuna.

Pretpostavljam - mada to ne znam sigurno, da i Ćići poseduju svest o sopstvenoj različitosti.

U principu bih se složio da pismo i prosveta, koju ti iz nekih razloga stavljaš pod znake navoda, jeste jedan od glavnih činilaca asimilacije. Ali to je kompleksno pitanje i svoditi ga samo na uticaj pismenosti je simplifikacija.

 

[Ahil71]

Gde to D. Srejovic tvrdi ?


Dačka religija

Odrednica iz Leksikona religija i mitova drevne Evrope, sastavili Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović i Dragoslav Srejović, Savremena administracija, Beograd, 1992.


Dačka religija podrazumeva religijska shvatanja, kultove i rituale populacije koja je krajem I milenijuma pre n. e. naseljavala teritoriju od severnog dela Panonske nizije do donjeg Dunava. Ta populacija, koju su grčki pisci nazivali Getima, a rimski - Dačanima, uključuje se u veliku porodicu indoevropskih naroda. Proces formiranja Dako-Geta i njihove religije započinje već početkom II milenijuma pre n. e., ali se oni jasno sagledavaju tek u poslednjim vekovima stare ere, posebno kad je Bojrebista (vladao od 82. do 44. g. pre n. e.) ujedinio dačka plemena i stvorio snažnu državu sa centrima u Transilvaniji. Moć Dačana slomili su Rimljani. Posle dugotrajnih ratovanja, Trajan je 106. godine konačno pokorio Dačane i njihovu teritoriju uključio u Rimsko Carstvo, u čijim je okvirima ona ostala sve do 271. godine.

Izvori za dačku religiju veoma su oskudni. Herodot prvi pominje Gete i ističe da oni veruju da ne umiru, nego da pokojnici odlaze bogu Zalmoksisu ili Gebelezisu (prema novom čitanju Nebelizis). Svake pete godine šalju glasnika da Zalmoksisu prenese njihove molbe, i to na taj način što ga bacaju u vis i dočekuju na koplja. Ako koplja probodu glasnika i on odmah izdahne, verovalo se da im bog ukazuje milost, a ako se to ne dogodi, smatraju da je za glasnika odabrana pogrešna ličnost pa biraju drugoga. Čini se da su Geti poštovali Zalmoksisa kao veliko božanstvo zemlje, na šta ukazuju predanja o njegovom podzemnom stanu (v. Zalmoksis).

O ostalim božanstvima dačkog panteona nema pouzdanih podataka. Na osnovu arheoloških nalaza pretpostavlja se daje poštovana jedna boginja, slična Hestiji, i bog koji po svojim funkcijama nalikuje na Aresa, odnosno Marsa. Pod uticajem Tračana prihvaćen je i kult boginje Bendide (v. to ime pod Tračka religija). Na osnovu natpisa i figuralnih predstava iz rimske epohe može se zaključiti da je izvestan broj dačkih božanstava i heroja u to vreme poštovan pod imenom Liber Patera, Herkula Inviktusa, Silvana ili Dijane Melifike. Zavetni reljefi pokazuju da je posebno bio popularan mistični kult takozvanih Podunavskih konjanika. Taj kult je posvedočen olovnim, kamenim ili keramičkim ikonama, na kojima je u središtu prikazana boginja, sa jednim ili, češće, dva konjanika, koji gaze ljudsku figuru ili ribu. Na osnovu pratećih ikonografskih detalja (žrtvovanje ovna, ritualna gozba, poprsja Sola i Lune) može se zaključiti da je kult Podunavskih konjanika nastao pod jakim uticajem mitraizma, odnosno Dioskura i Kabira. Predstave na skupocenim predmetima nađenim u kneževskim grobovima iz V-III v. pre n. e. verovatno imaju religiozan sadržaj. Na paragnatidama šlema getskog tipa iz Adžiđola (Rumunija) prikazan je bradati konjanik sa kopljem u podignutoj desnici, dok su na knemidama predstavljene dve zmije: jedna koja se približava konjaniku i jedna koja se ustremljuje na neku pticu. Ispod konjanika prikazan je muškarac na prestolu sa ritonom u jednoj i orlom u drugoj ruci. Te predstave upućuju na kult herosa, posebno na herosa na konju. Na šlemu iz Kocofaneštija (Rumunija) predstavljena je scena žrtvovanja. Muškarac u oklopu i ogrtaču, sa šiljatom kapom na glavi, verovatno sveštenik, mačem ubija ovna. Na ritonu iz Poroina predstavljene su u središtu dve ljudske figure na prestolu, verovatno božanski par, a pokraj njih - po jedna figura u gestu adoracije.

Iz pisanih izvora je poznato da je u vreme stvaranja dačke države sveštenička kasta uživala najveći ugled. Vrhovni sveštenik Dekajneos (Dikineus) bio je uz Bojrebistu neka vrsta kralja, jer je smatran duhovnim učiteljem i vođom Dačana. Njegova moć je bila tako velika da je on zapovedao ne samo ljudima iz nižih staleža već i kraljevima. Sveštenstvo je svakako imalo značajnu ulogu i kasnije, na šta ukazuju dobro organizovana svetilišta koja su otkrivena u različitim delovima Dakije. Najveće i najcelovitije istraženo je svetilište u Sarmisegetuzi, glavnom gradu i prestonici Dakije. To svetilište zauzima veliki ograđeni prostor, a sastoji se od nekoliko pravougaonih i kružnih konstrukcija. Najveća kružna konstrukcija, prečnika 9,40 m, sastoji se od prstena položenih andezitskih blokova koje prate andezitski stubovi i od dva unutrašnja prstena od drvenih stubaca, jednog kružnog i jednog potkovičastog. Na osnovu rasporeda i broja tih elemenata pretpostavlja se da je to svetilište odraz svojevrsnog dačkog kalendara, u kome je godina podeljena na 12 meseci sa po 30 dana, a svaki mesec na pet perioda od po šest dana. I za ostala dva kružna svetilišta koja su otkrivena u Rumuniji u Fetele Albe i u Pecica misli se da su formirana na osnovu određenih astronomskih posmatranja u koja je bio upućen vrhovni sveštenik. Pravougaona svetilišta sastoje se od tri do šest redova kamenih baza za drvene ili kamene stubove ili stupce, najčešće od po 5 do 15. Jedinstven kultni spomenik je oltar u vidu stilizovanog Sunčevog diska, koji je konstruisan od zrakasto raspoređenih andezitskih ploča, a čiji prečnik iznosi 7 metara. Disk je podeljen na 10 segmenata koji predstavljaju Sunčeve zrake, a svaki od njih se završava jednim malim četvorougaonim udubljenjem čija funkcija nije dovoljno jasna. Na tom oltaru nađen je sloj pepela sa kostima svinje i keramičkim fragmentima, očigledno spaljenih žrtava. Na oltaru su primećeni i uski kanali kojima su se tečne žrtve slivale u kameno korito, skriveno ispod zemlje. Pretpostavlja se da su tu bogu Sunca prinošene na žrtvu razne životinje, a možda i ljudi.

O sahranjivanju i kultu mrtvih kod Dačana može se suditi pretežno na osnovu arheoloških nalaza. Sa njihovih teritorija već od početka II milenijuma pre n. e. poznat je veliki broj nekropola sa grobovima, kako spaljenih tako i inhumiranih pokojnika. Luksuzni predmeti koji su stavljani uz pokojnika, počev od sredine I milenijuma pre n. e. pokazuju da se od tog vremena utvrđuje verovanje da mrtvi odlaze u jedan predeo gde će večno živeti i uživati u svakom zadovoljstvu. Mada se u oblicima grobova i načinu sahranjivanja uočavaju i uticaji helenističke i keltske latenske kulture, ipak je lokalna tradicija najizrazitija, a ogleda se posebno u grobovima plemenske aristokratije. U jednom takvom grobu u Adžidolu, ispod velikog tumula načinjene su dve prostorije, i to veća u kojoj je u drvenom kovčegu sahranjen muškarac i manja u kojoj je sahranjena žena. Pokraj njih, u ograđenom prostoru, nađeni su skeleti tri konja sa celokupnom opremom. Pokraj pokojnika stavljeno je njegovo oružje sa ceremonijalnim šlemom i knemidama od srebra, dekorisanim zlatom, kao i skupocene srebrne vaze ukrašene fantastičnim životinjama. Žena koja je prilikom sahrane muškarca ubijena, kao i tri pomenuta konja, verovatno je pokojnikova supruga ili robinja. Ovom grobu je sličan i prinčevski grob iz Krajove, u kome su takođe nađeni mnogi predmeti, posebno delovi konjske opreme, bogato ukrašeni glavama bika, lava ili pantera.

Bibliografija

O religiji Dako-Geta još nije napisana opšta studija; jedino se raspolaže delima koja se odnose na vrhovno božanstvo Geta, na Zalmoksisa, vidi: M. Eliade, Zalmox, the Vanishing God: Comparative Studies in the Religion and Folklore of Dacia and Eastern Europe (Chicago, 1972). O dačkim bogovima i svetilištima vidi: H. Daicoviciu, "Dakische Gottheiten und Heiligtumer" u katalogu izložbe Die Daker (Mainz/Rhein, 1980).

http://www.rastko.rs/antropologija/dacani.html

Rekoh već da je, po Fanuli Papazoglu, pojam Dakomezijci neadekvatan, jer su Daki i Mezijci poslednja plemena koja se javljaju na ovom prostoru.
Srejović govori o prostoru od gornje Panonije do donjeg toka Dunava.
Istorijski, Geti su Tračko pleme, koje je prisutno i sa balkanske strane Dunava.
Srejović Tračku kulturnu zonu odvaja od Dakomezijske.

U svim radovima na portalu koji si citirao Srejović prati kulturne promena na prosotoru koji on naziva Dakomezijski (Budimpešta, Skoplje, Sofija). Imamo spoljne uticaje, alli uvek isplivju autohtona tradicija.
Tačno je da imamo jedno provenu oko 8. veka pne, koju karakteriše postepena transformacija od ratarskog ka stočarskom privređivanju, ali ne bez prekida sa prethodnom tradicijom. Ta promena ne zahvata populaciju severno od Dunava i Save, gde je očuvana ratarska tradicija.

 

[Сребрена]

Lepo je sto si protiv silovatelja - i ja sam protiv silovatelja - ali mi Vlasi nemamo bas nekakve veze so Volscima, malim ..(..).. plemenom iz cetvrtog veka pre nase era. I da ne spominjam Etrurce i Oskane, пуишор....Upoznat sam sa ovom pogresnom i sasvim naivnom pricom koja nazalost ima pristalica i medju rumunskim masama. Ali nigde u svetu medju naucnicima

Ја прочитах у међувремену све доступно што је написао Мирача Елијаде, и опет имам исто мишљење- да се обичаји и знање везано за пут душе после смрти, осим код Влаха, налази само у тзв "египатској" и тзв "тибетанској" књизи мртвих.Како је до њих дошло, преко кога и зашто су га неговали, стварно је енигма..А видела сам, кроз поређење мтологија, да и ти "далеки" Етрурци/Етрашани, имају слично. Што научници то не истраже, не знам, ваљда је лакше да дођеш до статуса и угледа кад идеш утабаним стазама и преписујеш, па макар и погрешно.

Ти предримски Волшћи нису тако незнатни, јер су део већег племена односно народа.
Данас кад кажеш Зворничани, заиста делује мајушно..али Зворничани су део Босанаца, а Босанци Срба .Тако и код Волшћа, локални назив за становништво неколико градова., не значи да су безначајни, специјално зато што деле обичаје и језик са староседелачким становништвом половине Ап. полуострва.

https://archive.org/stream/cu31924074486501#page/n5/mode/2up
Аутор текста из цитата је био професор санскрта и ИЕ упоредне филологије у Чикагу, може му се веровати

Убедљива је чињеница да се данашњи влашки разликује од (давно мртвог) латинског по изговору п=куе, као што се предримски језик централне и јужне зоне Апенинског полуострва у старом веку разликује од латинског по изговору п=куе. Довољно убедљива да лингвисти и етимолози не смеју да је прескачу, кад покушавају да тумаче порекло влашког језика.

 

[AEMILIANVS]

odakle poticu vlasi iz timocke krajine?

Oni su nastali mešanjem Srba i narodne reke Romanoromeja koja je u 14. veku krenula pred Turcima putem vardarsko-moravske doline i Timočke Krajine prema Dakiji, današnjoj Rumuniji.

Moze li objasnjenje?

[SUB]P.S. sa druge teme Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži” mada mislim da joj je ovde mesto.[/SUB]

 

[snouden]

To da će neko tvrditi kako jezik, a i religija, nemaju veze sa kulturom, stvarno nisam očekivao, tako da moramo priznati da sam zatečen tvojim pitanjem. Svoditi kulturu samo na tehnologiju je potpuno i sveobuhvatno nerazumevanje šta kultura jeste.


Najpre, o Dačanima se zaista malo zna. Iz okolnosti što se danas misli da je jezik aristokratije bio grčki nipošto ne sledi zaključak da jezik prostog naroda nije bio grčki, ili pod velikim uticajem grčkog - to se prosto ne zna pouzdano.

Drugo, pojam "etnički" najčešće se vezuje za zajednicu koja je povezana pre svega poreklom. Otuda nastavak -foni (helenofoni) nipošto ne znači da je reč o narodu helenskog porekla (mada ne znači ni da nije helenskog porekla). To prosto govori da je reč o narodu koji je bio pod helenskim kulturnim uticajem. Na isti način danas imamo zajednicu npr. frankofonih zemalja, koja obuhvata mnoge zemlje Afrike, pa niko ne kaže da su ti narodi etnički srodni Francuzima, niti da su srodni između sebe.

U principu bih se složio da pismo i prosveta, koju ti iz nekih razloga stavljaš pod znake navoda, jeste jedan od glavnih činilaca asimilacije. Ali to je kompleksno pitanje i svoditi ga samo na uticaj pismenosti je simplifikacija.

govornim jezikom ljudi iskazuju svoje misli. narodni ili maternji jezik je onaj kojim ljude uče roditelji i zajednica. stoga je on i pokazatelj etničke pripadnosti.govorni jezik jednog naroda može se smatrati njegovom najvažnijom duhovnom baštinom.njegovom sažetom misaonošću.

prosvetu sam stavio pod znake navoda jer ona koja služi asimilaciji i zatiranju istorijske istine, što se narodnog govora tiče, je zločin nada duhovnošću/svešću asimilovanih. u antičko vreme nije bilo "prosvete" kakvu danas poznajemo pa mogi po inerciji preslikavaju pošast novoga veka na ta vremena. ne. u ono vreme jezička asimilacij je bila daleko teži i sporiji proces.

Shodno tome - ovo nevezano za dijalog između nas dvojice - ne može se uzeti ni to ni da "Vlasi" bezuslovno označava etnonim, pošto se smatra da je reč o narodu/narodima koji su potpali pod kulturni uticaj Rima - dakle romanofonom narodu. Kakvo je izvorno poreklo tog romanizovanog stanovništva i u kojoj meri su bili uzajamno bliski, to je u najmanju ruku sporno i danas je to teško rekonstruisati. Vredno je primetiti da i dann-danas različite romanofone grupe, poput Cincara npr., prepoznaju sebe kao nešto u značajnoj meri različito od npr. Vlaha istočne Srbije, iako se Cincari u Makedoniji nazivaju "Vlasi", što svakako doprinosi zabuni. Svakako, Cincari sebe vide kao nešto različito i od današnjih Rumuna.
.

romanizacija nije promenila gene. ono što je uradila "prosveta", bilo rimska bilo novovekovna, demistifikuje genetika. genetski profil rumuna je gotovo podudaran okolnim slovenima. za cincare ne znam.

 

[Pravi Vlah]

romanizacija nije promenila gene. ono što je uradila "prosveta", bilo rimska bilo novovekovna, demistifikuje genetika. genetski profil rumuna je gotovo podudaran okolnim slovenima. za cincare ne znam.

Samo sto su Juzni Sloveni Sloveni vecinom po jeziku, a ne po genetici, Mr. Snowden, burazeru.

 

[Mrkalj]

Na isti način danas imamo zajednicu npr. frankofonih zemalja, koja obuhvata mnoge zemlje Afrike, pa niko ne kaže da su ti narodi etnički srodni Francuzima, niti da su srodni između sebe.

Shodno tome - ovo nevezano za dijalog između nas dvojice - ne može se uzeti ni to ni da "Vlasi" bezuslovno označava etnonim, pošto se smatra da je reč o narodu/narodima koji su potpali pod kulturni uticaj Rima - dakle romanofonom narodu.

U datim primerima, umesto "romanofonog naroda " možda je bolje upotrebiti pojam "romanofona populacija" i tako definisati jedno od značenja pojma vlah/Vlah.

 

[snouden]

Samo sto su Juzni Sloveni Sloveni vecinom po jeziku, a ne po genetici, Mr. Snowden, burazeru.

a ukrajina ili jug belorusije burazeru?

u južnih slovena dominira I2a marker. dok u severnih R1a. stvar rodovskoplemenske preraspodele.

suživot I2a i R1a je značajno stariji od antičkog vremena tj. helensko-rimskih osvajanja stare evrope. to znamo po severu engleske i irske gde se smatra da su burazeri stigli pre više od 4 milenijuma.

Spojler

ko su rodovski bili pravi rimljajni?... možda ove mape daju odgovor:

 

[Ahil71]

Rekoh već da je, po Fanuli Papazoglu, pojam Dakomezijci neadekvatan, jer su Daki i Mezijci poslednja plemena koja se javljaju na ovom prostoru.
Srejović govori o prostoru od gornje Panonije do donjeg toka Dunava.
Istorijski, Geti su Tračko pleme, koje je prisutno i sa balkanske strane Dunava.
Srejović Tračku kulturnu zonu odvaja od Dakomezijske.

U svim radovima na portalu koji si citirao Srejović prati kulturne promena na prosotoru koji on naziva Dakomezijski (Budimpešta, Skoplje, Sofija). Imamo spoljne uticaje, alli uvek isplivju autohtona tradicija.
Tačno je da imamo jedno provenu oko 8. veka pne, koju karakteriše postepena transformacija od ratarskog ka stočarskom privređivanju, ali ne bez prekida sa prethodnom tradicijom. Ta promena ne zahvata populaciju severno od Dunava i Save, gde je očuvana ratarska tradicija.

Kada govorimo na ovu temu od vanrednog značaja je podatak da je pohod Tribala na Abderu uslovljen nerodnom godinom u domovini.
Znači da je zemljoradnja bila zastupljena.
Takođe, u ovom društvu žene imaju bitnu ulogu.

Kada govorimo o etnogenenezi Slovena ne mogu se ignorisati istraživanja ruskog paleolingviste Olega Trubačova. http://forum.krstarica.com/showthre...енеалогија?p=29567168&viewfull=1#post29567168
Po njemu su Balti bliži Tračanima, i njih smešta na prostor negde severno od današnje Rumunije, odakle su otišli ka Severu.
Slovene smešta bliže latinima, ilirima, keltima; negde u Panoniji.
I2a hg je prisutna u Panoniji barem 8000g (indetifikovana u kostima).
Ne znamo kada je R1a došla na ovaj prostor.

 

[Pravi Vlah]

a ukrajina ili jug belorusije burazeru?

u južnih slovena dominira I2a marker. dok u severnih R1a. stvar rodovskoplemenske preraspodele.

suživot I2a i R1a je značajno stariji od antičkog vremena tj. helensko-rimskih osvajanja stare evrope. to znamo po severu engleske i irske gde se smatra da su burazeri stigli pre više od 4 milenijuma.

Spojler

ko su rodovski bili pravi rimljajni?... možda ove mape daju odgovor:

Kad se ti vratis ilirskom vraticu se i ja dackom.

 

[snouden]

Kad se ti vratis ilirskom vraticu se i ja dackom.

ne trebaš se ti vraćati dackom. otkud znaš možda si baš ti pravi potomak hetita.a i ko će to razdvojiti slovenske i hetitske gene u istom čoveku.

Spojler

zezam se.

tvoji dedovi su prihvatili romanski govor. on se tokom vremena ustabilio i duhovno zaokružio. te je danas posve ravnopravan ostalima.čak i lep. jedna posoba, čije mišljenje u pogledu muzike cenim, veli da su joj namelozvučniji romanski jezici i naša ijekavica.

no ti trebaš, kao svaki pošten čovek, osuditi namernu asimilaciju bilo kog etnikuma. asimilacija naroda radi političkog primitivizma je direktan atak na svest asimilovanih ljudi ali i zatirajnje istorijske duhovne baštine. te krivotvorenje istinite istorije roda ljudskoga.političko ludilo. šta drugo da ti kažem.


što se tiče ilirskog govora ja sam mišljena da tu povratak nije moguć. tj. da deo onoga što istoričari zovu ilirima nije nikada u potpunosti romanizovan. pa se u kasnijim kretanjima slovena vrlo lako stopio s novopridošlim.

 

[Pravi Vlah]

no ti trebaš, kao svaki pošten čovek, osuditi namernu asimilaciju bilo kog etnikuma. asimilacija naroda radi političkog primitivizma je direktan atak na svest asimilovanih ljudi ali i zatirajnje istorijske duhovne baštine. te krivotvorenje istinite istorije roda ljudskoga.političko ludilo. šta drugo da ti kažem.

Znaci ti osudjujes asimilaciju Vlaha Srbije od strane drzave i crkve? Mozda nisi upoznat cinjenicom da su im pre veka i po licna imena i prezimena promenjena iz vlaskih u srpskim? Da nisu imali skolovanje, medije i bogosluzije na maternjem jeziku? A ni sada nemaju.

 

[snouden]

Znaci ti osudjujes asimilaciju Vlaha Srbije od strane drzave i crkve?

nema planske asimilaije vlaha srbije. stapanje vlaha s srbima je danas spontan proces. ako imaš druge informacije a ti reci.

Z Mozda nisi upoznat cinjenicom da su im pre veka i po licna imena i prezimena promenjena iz vlaskih u srpskim? Da nisu imali skolovanje, medije i bogosluzije na maternjem jeziku? A ni sada nemaju.

čuo sam za ovako što. mnogi srbi su nosili turska imena.devetnaestvekovna srpska "prosveta" je mnoge učila da su srbi jer su jednostavno u petovekovnoj okupaciji pretirprli popriličan turski uticaj. ne zaboravi. prepoznavali su se po jeziku i crkvi.

u toj novovekovnonoj nacionalnoj euforiji deo romanske populacije se utopio što u srpski nacionalni korpus što u albanski.

veliku odgovornost za to snose sami vlasi. tj. njihova politička i nacionalna nesvest. pa neću ti ja negovati jezik, kulturu i identitet. to je zadaća same zajednice.-

 

[Сребрена]

Kad se ti vratis ilirskom vraticu se i ja dackom.

Кад су освојили Дакију, Римљани су тамо населили бројне колонисте из илирских крајева (Еnciklopedija Jugoslavije, knjiga 3, 355).

У Дакији, пре колониста Илира . нема влашког, а нису могли ни Илири да донесу влашки.

Сличности влашког језика са предримљанским језицима значи да су становници Балкана научили "влашки" од једног или више досељених племена Гала/Келта ; Волша/Сабина и сличних група из тзв.западне Европе.
Време је свакако нова ера, а ,с обзиром да се тек од 9 века помиње термин "Власи", томоже да буде и средњи век. Наравно постоји могућност да су говорници влашког (галског/келтског или умбријско/сабинског и сл.) стигли заједно са Србима у 7 веку (као кумови од памтивека) или неком другом групом Словена...

Бавећи се “географијом и хронологијом општејугословенске језичке заједнице”, Иван Поповић тврди да су се преци данашњих Јужних Словена, “користећи превоје и кланце усечене у масив Карпата, расули према југу углавном у три правца”, тако да су једни “кроз Дакију (данашњу Румунију) дошли до ушћа Дунава. Процес је почео можда још у I или II в. наше ере, а у VI веку већ византиски писци територију Румуније називају Скловинија, тј. словенска земља)… У IX веку… ни у Дакији, данашњој Румунији… није било Румуна”

(Иван Поповић, Историја српскохрватског језика, Нови Сад 1955, 13. и 15).

Према Милану Кашанину), византијски летописац Јован Зонара (XI/XII век), чија се хроника завршава са 1128. годином, “идентификује Србе са Дачанима” .

А пише у етнографској литератури "Једна Влајња повлаши цело село", што значи да само једна нова становница српског села зна влашки/гаелски и сл.. - ускоро сви говоре влашки, иако нису променили генетику ни обичаје, нити ће да се позивају на порекло од Римљана, значи популације која би у мешању са Балканцима, свакао дала латино- народ , препознатљив одмах.


Да ли је ово исправно препричан документ?
Равенски Анонимус (из 7. века) написао у својој Космографији. Постојале су, тврди он, три Србије: једна до Грчке (укључујући и стару Македонију), која се назива Илирском Србијом; друга Србија, отаџбина Сармата, налазила у Сарматији, док је трећа Србија била Дакија, отаџбина античких Дачана.

čuo sam za ovako što.

Сноуден, ниси могао да чујеш јер није било.

 

[AEMILIANVS]

А пише у етнографској литератури "Једна Влајња повлаши цело село", што значи да само једна нова становница српског села зна влашки/гаелски и сл.. - ускоро сви говоре влашки, иако нису променили генетику ни обичаје, нити ће да се позивају на порекло од Римљана, значи популације која би у мешању са Балканцима, свакао дала латино- народ , препознатљив одмах.

Postala si zrtva srpske nacionalne istorije, svaka nacija ima "naucnike" koji pisu za rad nacionalnih interesa.

 

[snouden]

Mozda nisi upoznat cinjenicom da su im pre veka i po licna imena i prezimena promenjena iz vlaskih u srpskim? Da nisu imali skolovanje, medije i bogosluzije na maternjem jeziku? A ni sada nemaju.

čuo sam za ovako što.

Сноуден, ниси могао да чујеш јер није било.

je li tako što istina to je druga stvar.

što se tiče promene prezimena. imam u porodici one koji su promenili prezime. jednog koji je sam promenio prezime. da bi se uklopio u svoju predstavu o tome šta su srpska prezimena a šta ne. druga dvojica su promenila prezime jer su prešli na ženino.znam i poreklom makedonce koji su "ski"-menjali u ić.možda je bilo i takvih slučajeva u vlaha. posebno kod onih iz mešovitih brakova.

ali mi nije poznato da je tako što posledica zvaničnog delovanja države ili crkve.

 

[Сребрена]

Emilijane, posebno je bilo zanimljivo ono što si ponavljao o tituli IO , kao u Jo-Van..I O van..
Sad to pominjem zbog toga što je u vlaškom (i predrimljanskom sabinsko/umbrijskom) jeziku sačuvan naziv za Božanstvo koje se kod svih belih naroda vezivalo za četvrti dan u nedelji- Iove odn. Perun. Rimljani ga nisu "ukapirali" uopšte, počeli su da Jupiter dodaju svakom božanstvu kao epitet, razumeli su reč kao "bog", bilo koji bog, a ne određeni Bog. Isto su uradili beduinski Arbanasi kad su stigli na Balkan pa Peruna shvazili kao bilokog boga, pa im danas piše u prevodu Biblije Perundit Isus.(Možda je to problem te haplogrupe J)

Evo odakle potiče etnonim Vlaha , iz prerimljanskog jezika Sabina, Volšća,,,...jezika sličnom gaelskom i keltskom - radi se nazivu Božanstva podzemlja koje se u slovenskim jezicima zove Volos.

Govori o Aromunima. Prof. Dr. Gustav WEIGAND.

https://archive.org/stream/cu31924074486501#page/n351/mode/2up

Isto božanstvo poznato je bilo u Egiptu kao Amun/Khnum , što znači "the hidden one", kod Grka Zeus Ammon, kod Rimljana ,Jupiter Ammon.

What Pausanias (iv.23. § 5) and Eustathius (ad Dionys. Perieg. 212) remark, as well as one of the many etymologies of the name of Ammon from the Egyptian word Amoni, which signifies a shepherd....... Herodotus relates a story to account for the ram's head (ii. 42)...
http://www.mythindex.com/greek-mythology/A/Ammon.html

Spojler

Ime "Armuna" nije izvedeno direktno iz imena Boga, nego iz jedne njegove osobine- da vodi duše na onaj svet svojom rukom, tačnije svojom pastirskom toljagom.

Michiel de Vaan - Etymological dictionary of Latin and the other Italic languages, 2008, 55

I ponavlja se "skriveni" Armun , ne samo u pravoslavnoj Evropi (Vlasi kroz srednji vek, Aromuni i Armuni od 20.veka), nego i u antičkoj prošlosti prerimljanskog stanovništva, vidi napr:

Armorica or Aremorica is the name given in ancient times to the part of Gaul between the Seine and Loire rivers, that includes the Brittany peninsula...
Armorique, issu d'un mot gaulois latinisé en Aremorica ou en Armorica,http://fr.wikipedia.org/wiki/Armorique

Koren svih izraza arma (rame),army(vojska) i slično ovom Armon je sankritska reč Arma, koja znači ruševine (ruins), kao što vojska razara i telo bude razoreno kad krene duša u podzemni svet.

U toj prekomorskoj "Armuniji", pre nego će doći pod rimljansku vlast- opet vlada isto pravilo - vlaško/galsko/keltsko "P" postaje latinsko "Q".

https://archive.org/stream/britishplacename00mccluoft#page/154/mode/2up

https://archive.org/stream/britishplacename00mccluoft#page/156/mode/2up

Može još ponešto da se nadje isto ili slično
https://archive.org/details/britishplacename00mccluoft

A čak i sami "Armuni" , potomci Gala i Kelta u zapadnoj Evropi pamte srpski (i slovenski )naziv Vlasi i vezu sa putanjom duše i vezu sa stočarstvom, samo im je neka J-grupa osvajača pomešala v i b.

bealach m (genitive bealaigh, nominative plural bealaí ) = road , way, routepass
Old Irish belach (“gap, pass, road, path”)., sinonim je Old Irish bóthar, from Proto-Celtic *bow-itro- (“cow path”).
Scotland has the Gaelic term bealach (anglicised "Balloch"), while Wales has the similar bwlch
http://en.wiktionary.org/wiki/bealach





P.S. Etnografske citate, drugi put, komplikovano mi je da ih odmah pronađem.

 

[Mrkalj]

romanizacija nije promenila gene. ono što je uradila "prosveta", bilo rimska bilo novovekovna, demistifikuje genetika. genetski profil rumuna je gotovo podudaran okolnim slovenima. za cincare ne znam.

Cincari bi trebalo da su građanski romanoromejski stalež, dakle, romanofoni trgovački stalež vizantijskih gradova. Naglašavam reč stalež, tako da, s obzirom da Vizantija i nije nešto tako davno propala, iako su relativno mala grupa, pretpostavljam da Cincari imaju možda i heterogenije biološko poreklo (više ujednačeno zastupljenih markera).

- - - - - - - - - -

Moze li objasnjenje?

[SUB]P.S. sa druge teme Ti meni „Vlasi”, ja tebi „Muži” mada mislim da joj je ovde mesto.[/SUB]

Ne može, sve je jasno. Može samo ilustracija gde su se Rumuni nalazili pre 16. veka što predstavlja potvrdu da su upravo ti Romanoromeji iz jugoistočne Trakije (verovatno i Anadolije) preuzeli naziv vlaških Slovena sa leve obale donjeg Dunava, nakon što su se ne njihovo područje doselili u 15/16. veku bežeći pred osmanli-Turcima:

 

[AEMILIANVS]

Emilijane, posebno je bilo zanimljivo ono što si ponavljao o tituli IO , kao u Jo-Van..I O van..

Io (voievodal title particle)

Io is a particle of a title used mainly by Romanian royalty from both Moldavia and Walachia, preceding their names and the complete list of titles, in all their documents (written or engraved), since the formation of the respective principalities up to the Hohenzollern dynasty in the 19th century.

First used by the Assenid kings, the particle is the abbreviation of name Ioan (English: John, Latin: Ioannes), which comes from the original Hebrew Yohanan, meaning "God has favoured". Thus, in this context, the particle has the meaning "By the grace of God" (see divine right), rather than alluding to an actual name of John. It was always spelled with a Latin I and a Greek omega (in both Latin and Cyrillic documents). In some Latin accounts it was replaced by "Iohannes".

http://en.wikipedia.org/wiki/Io_(voi...itle_particle)

Evo odakle potiče etnonim Vlaha , iz prerimljanskog jezika Sabina, Volšća,,,...jezika sličnom gaelskom i keltskom - radi se nazivu Božanstva podzemlja koje se u slovenskim jezicima zove Volos.

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *volxъ, ultimately from Proto-Germanic *walhaz.

Pronunciation
IPA(key): /ʋlâx/

Proper noun

Vlȁh m (Cyrillic spelling Вла̏х)
1.Vlach
2.(usually pejorative) an Orthodox Christian (as opposed to the speaker, who would be a Roman Catholic or Muslim)
3.(regional, Istria) outsider, non-indigenous Person

http://en.wiktionary.org/wiki/Vlah