Vlasi — balkanski fenomen

А да, Изворинка Милошевић -- одлична певачица чије право име је Fântânioara Lungu. Бар тако она каже:

Moja porodica se preziva Lungonji. E, a zašto smo svi kada smo se upisivali u škole imali srpska prezimena? Zato što je posle Drugog svetskog rata, kada je popisivano stanovništvo, to mi je pričao moj deda Vlajko Lungonji, rečeno: „Birajte bilo koje prezime, samo da bude na ić, da bude lakše za popis.“ I moji su uzeli prezime Milošević, prvo koje im je palo na pamet. Pravo ime mi je Fntnjoara Lunga, Viktor Lungu je moj otac.

http://www.pulsonline.rs/lifestyle/na-kafi-kod/1315/izvorinka-milosevic-vlajna-a-ni-horoskop-ne-cita
 
Poslednja izmena od moderatora:
А да, Изворинка Милошевић -- одлична превачица чије право име је Fântânioara Lungu. Бар тако она каже:

Moja porodica se preziva Lungonji. E, a zašto smo svi kada smo se upisivali u škole imali srpska prezimena? Zato što je posle Drugog svetskog rata, kada je popisivano stanovništvo, to mi je pričao moj deda Vlajko Lungonji, rečeno: „Birajte bilo koje prezime, samo da bude na ić, da bude lakše za popis.“ I moji su uzeli prezime Milošević, prvo koje im je palo na pamet. Pravo ime mi je Fntnjoara Lunga, Viktor Lungu je moj otac.

http://www.pulsonline.rs/lifestyle/na-kafi-kod/1315/izvorinka-milosevic-vlajna-a-ni-horoskop-ne-cita
То већ сви знају, ја мислим, колико је пута било помињано у медијима и то не од Изворинке, већ од других. Једино није утврђено да ли је презиме: Лунгоњи, Лунгу или Лунга? Ипак је најпоузданије - Милошевић.
 
То већ сви знају, ја мислим, колико је пута било помињано у медијима и то не од Изворинке, већ од других. Једино није утврђено да ли је презиме: Лунгоњи, Лунгу или Лунга? Ипак је најпоузданије - Милошевић.
Ма не. Презиме јој је Lungu, док сви они који носе то презиме, поготово ако су у сродству, су Lungoni. А lunga је женски облик именице lungu која значи дугачак.

Узгред, латински облик румунског имена и презимена Fântânioara Lungu је Fontanella Lungus. Очито под утицајем Ватикана Румуни су одбацили њихова стара српска имена и презимена и усвојили латинске.
 
Узгред, латински облик румунског имена и презимена Fântânioara Lungu је Fontanella Lungus. Очито под утицајем Ватикана Румуни су одбацили њихова стара српска имена и презимена и усвојили латинске.
Па да, а утицаја је било више. Узмимо за пример највећег, најславнијег румунског песника Михаја Еминескуа. Његово право име је било Михаил Еминовић.
Afis-expozitie-Nume-Eminovici-15-25-ian-2023-800x1131.jpg
 
Предавање др Бориса Стојковског на тему „Власи у средњем веку“ (9. 5. 2023) Влашко питање, као једна занимљива и комплексна тема присутна код научника и истраживача од 17. века, у фокусу је мајске трибине др Бориса Стојковског. Он истиче како је реч о интернационалној теми која се темељи на полисемичном термину, те настоји да прикаже основне црте историјског развоја Влаха, с нарочитим акцентом на њихову улогу и статус у средњовековној Србији. Порекло имена највероватније има везе с германским називом за романизовано становништво, а које су Словени преузели како би њиме означили староседелачко становништво у романским градовима приморја. Влашко питање је комплексно, будући да је термин у средњем веку доста тога означавао. Влах је, како др Стојковски наводи, био и назив за Дубровчане у српским средњовековним и латинским уговорима. Власима је у средњовековној Србији називано сточарско становништво које је највероватније еволуирало у друштвени слој, засебан сталеж са својим специфичним обавезама, а касније је термин постао и етноним.
 
Па да, а утицаја је било више. Узмимо за пример највећег, најславнијег румунског песника Михаја Еминескуа. Његово право име је било Михаил Еминовић.
Pogledajte prilog 1337179
Еминескуово право презиме јесте било Еминовић. Корен емин је турски а наставак овић је украјински.
 
Власи су били сталеж сточара (по Велесу, заштитнику стоке и пашњака), испрва сви Срби или словени ако вам је тако лакше да сварите. Након што је почела да се мења демографска слика ових простора свака шуша која би дошла однекуд и нашла се ту међу власима, а бавила се сточарством, називана је власима. Сачували су највише предања и знања од старине, пре свега захваљујући географском положају.
Што се језика тиче.....влашки језик је вероватно нека мешавина романског и овог који говоримо скоро сви на Балкану.....Иначе, људи не знају да би се ми данас врло тешко споразумели са неким Србима из 11 века....језик се константно мењао унутар себе кроз време..... На пример до 19 века реч "хиљаду" се говорила као "тисућу"....данас тако говоре наше комшије и мисле да је то њихов изум...а што је најгоре то мислимо и ми....
 
Poslednja izmena:
Румунски језик има знатан проценат словенских речи. Било је и више пре језичког чишћења у деветнаестом веку.
Ustvari slavenski jezik je primio u svoj govor velik broj romanskih i grčki reči dolaskom izbeglica iz Severne Grčke:mrgreen: i time postepeno počeo da nastaje poseban slaveno-kreolski jezik
 
Ustvari slavenski jezik je primio u svoj govor velik broj romanskih i grčki reči dolaskom izbeglica iz Severne Grčke:mrgreen: i time postepeno počeo da nastaje poseban slaveno-kreolski jezik
Само ако су Дачани и Трачани уствари били Словени а Грчка се налазила на доњем подунављу. Румунски можда јесте креолски -- као што и енглески је креолски што Енглезима не превише смета -- али никада није био словенско-креолски.
 
А да, Изворинка Милошевић -- одлична певачица чије право име је Fântânioara Lungu. Бар тако она каже:

Moja porodica se preziva Lungonji. E, a zašto smo svi kada smo se upisivali u škole imali srpska prezimena? Zato što je posle Drugog svetskog rata, kada je popisivano stanovništvo, to mi je pričao moj deda Vlajko Lungonji, rečeno: „Birajte bilo koje prezime, samo da bude na ić, da bude lakše za popis.“ I moji su uzeli prezime Milošević, prvo koje im je palo na pamet. Pravo ime mi je Fntnjoara Lunga, Viktor Lungu je moj otac.

http://www.pulsonline.rs/lifestyle/na-kafi-kod/1315/izvorinka-milosevic-vlajna-a-ni-horoskop-ne-cita
Интересантна прича деда Влајка како је "морао" да мења презиме, а име није ни морао ни "морао" да мења:zcepanje:
 
Стално пропагандираш. Зашто си потиснуо титлове који су на румунском и који показују сличност аромунског и румунског? Иначе снимак је са Карпата

Шта је ту пропаганда? Нити сам потиснуо титлове, нити одређујем сличност цинцарског и румунског. Ти си сам као говорник румунског рекао да не разумеш цинцарски. И какве везе има где је направљен снимак? Заиста пишеш бесмислице.
 
Први запис о балканским влашко-румунским насељима у византијско доба налази се у списима Прокопија, у шестом веку: тврђаве по имену Скептекасас (Седам Кућа), Бургулату (Широки Град), Лоупофантана (Вучји Извор), и Гемеллоумонтес (Двострука Планина).

https://www.romanianhistoryandculture.com/vlachsandbyzantium.htm
 
Текст песме на цинцарском и превод на румунски:
Pogledajte prilog 1363255
Хвала. Превод је мало слободан. На пример аромунски gione, (што значи младић) преведен је као bărbate, а могао би бити преведен као june или на банатском наречју giune.
 
Хвала. Превод је мало слободан. На пример аромунски gione, (што значи младић) преведен је као bărbate, а могао би бити преведен као june или на банатском наречју giune.
Нема на чему. Превод може бити слободан, нарочито кад су песме у питању. Увек има синонима, али углавном се користи реч која је уобичајена у датом језику, мада песничка слобода дозвољава и речи из дијалеката, премда се овде ради о преводу на стандардни језик.

Иначе, румунско june (и дијалектно: giune) је когнат српском јун.
1687338785411.png
 
Нема на чему. Превод може бити слободан, нарочито кад су песме у питању. Увек има синонима, али углавном се користи реч која је уобичајена у датом језику, мада песничка слобода дозвољава и речи из дијалеката, премда се овде ради о преводу на стандардни језик.

Иначе, румунско june (и дијалектно: giune) је когнат српском јун.
Pogledajte prilog 1364332
Nisam siguran da li je kognat.

Хвала. Превод је мало слободан. На пример аромунски gione, (што значи младић) преведен је као bărbate, а могао би бити преведен као june или на банатском наречју giune.
prasl. *junъ: mlad, *junakъ (polj. junosza, junak), lit. jaunas: mlad

Više mi deluje da je reč zadržana iz predromanizacijskog slovenskog perioda Dačana.
 

Back
Top