Vlasi — balkanski fenomen

[Pumpaj Dinstanović]

Ватикан/језути имају велики утицај у Америци, коју све више преузимају. Али то је друга тема и не бих о томе овде.
Западни утицај у Румунији је првобитно германско-језуитски, а Британија и Америка су се надовезале касније. У 19-ом веку процеси уједињења Румуније, "чишћења" румунског језика од славизама, наметање римског идентитета Румунима, прелазак са Ћирилице на Латиницу итд. са све довођењем немачке династије на власт су дириговани из језуитских кругова, а на терену велики део тих ствари је одрађивала румунска унијатска елита из Ердеља ("Ардељани"). Пројекат прављења православних русофобичних Латина од Румуна је успео. Римска црква има пројекте дугог трајања који се одрађују вековима. Римска црква је пуно старија од Америке, и опстаће дуже од Америке која је империја такорећи од данас до сутра.

Rekao bih da je to ipak previše jednoobrazno tumačenje, tj. koncentrisanje samo na jednu dimenziju. Istorijski procesi su uvek dosta komplikovaniji. Konkretno, sami su Rusi kroz svoju istoriju zahvaljujući raznim potezima doprineli rusofobiji kod Rumuna; u kontinuitetu sve do današnjih dana. Ne treba svako to negativno iskustvo s Rusima izostavljati iz vida i svoditi to samo na antirusku propagandu i propuštati sve što se događalo u Besarabiji.

 

[Konstantin Veliki]

Mi smo izbegli ciscenje naseg jezika uglavnom zbog Karadziceve tvrdoglavnosti, a maltene svi na balkanu su to radili od Bugara, Grka do dasnjeg dana kod Hrvata.

Isto tako mozemo i pitati sto Srbi insistiraju samo na Slovenske pretke a zaboravljaju Rimljane.

 

[Slavan]

X puta sam od Albanaca čuo da su Goranci zapravo Albanci koji su igrom slučaja primili slovenski jezik. Pojedini Albanci među kojima ima i istoričara i drugih intelektualaca se čak usuđuju da svojataju deo Crnogoraca (uglavnom Brđane), a kako neće Gorance koji imaju albanska/albanizovana prezimena i mnogi od njih znaju albanski.
Turci ne svojataju baš Gorance u smislu da tvrde da su oni turskog porekla, ali nemaju ništa protiv da ovi uzmu turske pasoše ili da dođu u Tursku i postanu Turci što se pre ili kasnije desi svim balkanskim muslimanima (odnosno njihovim potomcima) koji se isele u Tursku.
Ima albanizovanih Goranaca na Kosoviu, i to čitavih sela. A ima njihovih potomaka i u Turskoj, tamo su odlazili kao i drugi balkanski muslimani u raznim vremenima.

Да, да... били су православни Албанци, па су постали муслимански Срби.

 

[Krishna]

Mi smo izbegli ciscenje naseg jezika uglavnom zbog Karadziceve tvrdoglavnosti, a maltene svi na balkanu su to radili od Bugara, Grka do dasnjeg dana kod Hrvata.

Isto tako mozemo i pitati sto Srbi insistiraju samo na Slovenske pretke a zaboravljaju Rimljane.

Српски језик од од не-словенских речи има највише "турцизама." Имао је и грчки јако пуно "турцизама", али они су већину "почистили." Речи латинског порекла у српском језику је до пре 100 и нешто година било врло мало. Изузетак су само Срби из Далмације и Боке Которске који су вековима користили знатан број латинизама/адријатизама пореклом углавном из венецијанског језика, због млетачке владавине тим крајевима. Моји преци су користили више стотина (али мање од 500) латинизама, већином венецијанског порекла и нешто мало далмато-романског порекла. То је по мојој евиденцији, јер годинама сакупљам архаизме које су користили моји преци.
Данашњи стандардни српски језик има око 4000 латинизама, а велика већина њих је новијег порекла и ушла је у говор у задњих 100 и нешто година путем школовања и медија нпр: едукација, локација, реакција, трансформација, транзиција, сепарација, фракција, плато, опсервација, калкулација, деградација, ситуација, стагнација, креација, транзиција, стил, хуманост, илузија, фантазија, ирационално, емоција, камп, монопол, агресија итд. Неписмене и полу писмене бабе из села по Србији и других српских земљама не користе наведене речи нити знају шта значе.

 

[Slavan]

Ovo za Rumuniju se ne bih složio. Mislim, vezano za vatikanski i/ili jezuitski uticaj danas. Rumunija je možda najznačajnija američka kolonija. Oni su u potpunosti posvećeni SAD-u; više nego nekakvoj evropskoj ideji. Uz Amerikance su i politički i kulturološki. Američki mit je danas jedan od važnih stubova rumunskog društva. A to svakako nije naličje nacije sa značajnim uticajem Rimokatoličke crkve.

Шта је спорно у ватиканском и језуитском утицају?
Ако је Румунија америчка колонија, што би ти вероватно замерили многи Румуни, тај утицај је део глобалног утицаја САД у свету. Политички (због "заштите" од словенског истока), а нарочито културолошки су под америчким утицајем у контексту глобализације/американизације. С друге стране, окренути су ка француској и италијанској култури, још од XIX века (да не објашњавамо, знамо зашто је тако).
Што се утицаја Римокатоличке цркве тиче, треба имати у виду да су Румуни ипак православни народ (доминантно), те да тај утицај не може бити као код доминантно католичких народа.

 

[Konstantin Veliki]

ког порекла у српском језику је до пре 100 и нешто година било врло мало. Изузетак су само Срби из Далмације и Боке Которске који су вековима користили знатан број латинизама/адријатизама пореклом углавном из венецијанског језика, због млетачке владавине тим крајевима. Моји преци су користили више стотина (али мање од 500) латинизама, већином венецијанског порекла и нешто мало далмато-романског порекла. То је по мојој евиденцији, јер годинама сакупљам архаизме које су користили моји преци.
Данашњи стандардни српски језик има око 4000 латинизама, а велика већина њих је новијег порекла и ушла је у говор у задњих 100 и неш

Da Grci su cistili od slovenskih i turskih reci, Bugari od turskih reci i samo mi nismo. Tako da se moraju i kritikovati i Grci i Bugari za iste stvari kao Rumuni.

 

[Krishna]

Da Grci su cistili od slovenskih i turskih reci, Bugari od turskih reci i samo mi nismo. Tako da se moraju i kritikovati i Grci i Bugari za iste stvari kao Rumuni.

Могу се "критиковати" и Грци и Бугари за работе који си навео, али ово је тема о Власима па је овде за "чишћење" језика логично "критиковати" Румуне. Грке и Бугаре ћемо "нагазити" на темама о њиховој историји.

Поменуо си да ми нисмо "чистили" језик од "турцизама", што није баш тачно. Удео "турцизама" у српском језику данас је мањи него у доба Вука Караџића, а латинизама ома пуно више него у Вуково доба. И ми смо избацивали "турцизме", али у пуно мањој мери него Грци који су их скоро потпуно "почистили."

 

[Pumpaj Dinstanović]

Познато је да Румунијом, Бугарском и Грчком од 19-ог века управљају западни центри моћи. Сва три народа су у 19-ом веку довеле странце на престо. Румуни су на престо довели Немца Карола I из династије Хоенцолерн-Сигмаринген, Бугари Немца Александра I Ватемберга па онда Немца Фердинанда I, а Грци прво Немца Ота из династије Вителсбах па онда Данца Ђорђа I од Грчке из династије Гликсбург. Западњачке династије су владале Румунијом и Бугарском до 1947, а Грчком до 1973. Током владавине тих западних династија Румунијом, Бугарском и Грчком дошло је до приближавања тих земаља западу, нарочито у политичком смислу. Осим династија инсталиране су про-западне елите које су наставиле да управљају тим земљама и након одласка западних династија са трона све до данас. Убељиво најјачи енглески утицај од ових земаља је у Грчкој, док су Румунија и Бугарска више у ватиканско-језуитским раљама. Кад је у питању однос према Русији ту британски и ватикански фактор наступају заједно. Румунија је створена у 19-ом веку уједињењем Влашке и Молдавије да би се физички одсекла Русија од балканских Словена, а Русија је тада да подсетим била у Украјини и Бесарабији (дакле врло близу Балкана и Цариграда).
За разлику од Румуна, Бугара и Грка који су након ослобођења од Османлија у 19-ом веку довели странце/западњаке на престо, Срби су изнедрили три домаће династије - Карађорђевиће, Обреновиће и Петровиће Његоше.

@brundoje @Slaven777 @Pravi Vlah

U južnoj Besarabiji ruska teritorija je bila razdvojena fizički, već. Dakle nije ujedinjenjem Vlaške i Moldavske bila uvedena granica imeđu Rusa i Turaka na Balkanu, ona je tu postojala i pre toga.

Takođe, dok je nesporan strateški značaj Rumunije kao sanitarnog kordona prema Ruskima, što je u vreme ove diskusije oko raketnog štita postalo jasno da je to jedan strateški trend zapadnih sila do današnjeg dana, pogrešno bi bilo tražiti jednoobrazno rešenje, koje u potpunosti ignoriše rumunski nacionalni pokret i njihovu samu borbu za ujedinjenjem, jer bi to svelo samo na pitanje jednog stranog projekta, koji nema veze nikakve sa tendencijama lokalnog stanovništva.

Iako nije isto, naravno, jednim delom i zbog razloga koje si i sam naveo, ali u zemljama koje nisu naklonjene Srbiji često se tako tumači Srbija kroz oči produžene ruke Rusije, odnosno srpska borba, sticanje nezavisnosti od Turaka i teritorijalna proširenja tumače se kroz politiku Rusije i njenu tendenciju da izbije na Balkan. U čemu ima istine, naravno, ali istorija ne priznaje takva jednoobrazna rešenja, jerbo ona uvek kreiraju krivu sliku o prošlosti.

Previše je lako percipirati Ruse kao oslobodioce koji pomažu Srbima, a susede Srba ipak isključivo kroz prizmu interesa (drugih) Velikih sila.

 

[Slavan]

Da Grci su cistili od slovenskih i turskih reci, Bugari od turskih reci i samo mi nismo. Tako da se moraju i kritikovati i Grci i Bugari za iste stvari kao Rumuni.

То је тачно, али у Грчкој и Бугарској су чистили језик од страних речи, а у Румунији су чистили језик од домаћих словенских речи које су углавном имале румунске особености и за које није било аутентичних аутохтоних романских речи, већ су преузимали речи из страних језика тј. стране речи.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mi smo izbegli ciscenje naseg jezika uglavnom zbog Karadziceve tvrdoglavnosti, a maltene svi na balkanu su to radili od Bugara, Grka do dasnjeg dana kod Hrvata.

Isto tako mozemo i pitati sto Srbi insistiraju samo na Slovenske pretke a zaboravljaju Rimljane.

Nije to baš samo tvrdoglavost, već tu ima i određene demokratičnosti u srbistici, koja je tu zahvaljujući i iskustvu Jugoslavije, te i policentričnosti jezika koji i dan-danas ima zvanično dva standarda (jedan koji koristi ekavski izgovor, i drugi ijekavski). Istorijsko iskustvo i specifične političke okolnosti dovele su do toga, a i Srbi bi trebalo da budu itekako ponosni na to, jer se u tome ogleda bogatstvo jezika. To znači da u genetskom smislu srpski jezik ima mnogo više zajedničkog sa raznim internacionalnim jezicima kao što je npr. engleski, za razliku od susednih.

Pa opet, naći će se neka budaletina kao što ih ovde na Krsti nažalost ima dosta, koji će se zalagati za to da su neke reči nesrpske. Npr. tamo na ptf Politici onaj kapetanmark ubi se objašnjavajući da Srbi ne smeju da koriste reč sused, jer je ona, tobože, hrvatska. Ili potpuno retardirane kritike kao npr. kada je 2011. godine na društvenim mrežama postalo aktuelno pitanje zašto predsednik Srbije koristi reč obletnica.

Tu dolazimo do jedne od najčešćih potpuno šizofrenih stavova kod srpskih nacionalista; u isto vreme se tvrdi da je hrvatski jezik nastao od srpskoga, ali se odbacuje veliki rečnički fond i proglašava za kroatizam (pa tako i npr. reč tisuća) iako čak po mnogim kriterijumima današnji književni hrvatski jezik više liči na puristički (korienski) srpski jezik, čemu bi po upravo vatreni nacionalisti trebalo da budu odani.

 

[Krishna]

Два надгробна споменика из Молдавије (републике) из 19-ог века, исписана Ћирилицом и словенским језиком. Први је из 1873, а други из 1888.

@Slavan @Mrkalj @Konstantin Veliki @Crnugović @Pravi Vlah @Slaven777 @brundoje

 

[Pumpaj Dinstanović]

Često se kaže kako su se Srbi sami u potpunosti oslobodili od Turaka, ali to uopšte nije tačno jerbo su interesi Velikih sila naravno i ovde, dakle u prvom redu Rusije, igrali svoju ulogu. Teško je zamisliti Srbiju bez Bukureškog mira (1812), Akermanske konvencije (1826) i Jedrenskog mira (1829), kada su docniji hatišerifi bili kroz međunarodne sporazume zagarantovani.

Ni u ratovima za nezavisnost 1876-78 suština ne bi bila moguća bez Rusa. Neki se kod nas tako da velikom žestinom obrušavaju na predloženi Sanstefanski mir i sve nepovoljnosti koje su bile u njemu, ali se prelazi u potpunosti da je to bila pobeda Rusije koja je tako bila itekako u poziciji da diktira uslove. Srbi su bili poraženi, a posle katastrofe na Đunisu potpuna kapitulacija pred Turcima je bila pred vratima. Ruski ultimatum od 30. oktobra 1876. godine da u roku od 48 sati nastupi primirje jedina je stvar koja je u toj situaciji spasla Srbiju od vojne okupacijei terora kakav nije bio još od 1813. godine. Ma ne samo da ne bi bilo nezavisne Srbije, pitanje je šta bi od Srbije i ostalo da se nije neka strana sila za nj ću založila i pomogla joj protivu Turaka.

E sad, posmatrati Srbiju 19. veka isključivo kroz prizmu imperijalnih tendencija i strateških ciljeva Rusije, potpuno bi bilo pogrešno. Iako toga ima, naravno; neki pojedinci, stranci naravno, uspevaju dve to da pretvore u jednu kontinuiranu nit od Načertanije 1844. do Srebrenice 1995. i da sve to predstave kroz prizmu Srbije kao centralnog faktora nestabilnosti na Balkanskom poluostrvu, a iza čega stoji po njihovom viđenju zvanična ruska spoljna politika...

 

[Konstantin Veliki]

или језик од страних речи, а у Румунији су чистили језик од домаћих словенских ре

Da slovenski reci u rumunskom su domaci, a turski u bugarskom su tudjine koje smes cistiti.

Imali zato neki argument, osim neka vrste rasizma prema Turcima koji je mejnstrim na celom balkanu, cak i drugosrbijanci ga imaju prema svem orijentalnom.

 

[Konstantin Veliki]

Могу се "критиковати" и Грци и Бугари за работе који си навео, али ово је тема о Власима па је овде за "чишћење" језика логично "критиковати" Румуне. Грке и Бугаре ћемо "нагазити" на темама о њиховој историји.

Поменуо си да ми нисмо "чистили" језик од "турцизама", што није баш тачно. Удео "турцизама" у српском језику данас је мањи него у доба Вука Караџића, а латинизама ома пуно више него у Вуково доба. И ми смо избацивали "турцизме", али у пуно мањој мери него Грци који су их скоро потпуно "почистили."

Dobro je, ali da nisi malo preterao, izbadne da je stvaranje rumunske nacije jedino neki vatikanski projekt spreciti Rusima izlaz na mediteran

Nista nisu radili sta nisu radili ni drugi Balkanci i otkad su to poceli da rade Hrvati, pa sad Bosnjaci (koji uvode u turske izraze koje nikad pre toga nije ni bilo u nasem jeziku), do dukljomontenegrinskih ludosti, smo ostali maltene jedini koji slede principu ne ciscenje. Sta ja svakako podrzavam, da nema zablude.

Inace sta bi ti reko da Rusi staju iza crnogorskog nacionalnog pokreta, kao sto su stali iza moldavskog.

 

[Pravi Vlah]

Da slovenski reci u rumunskom su domaci, a turski u bugarskom su tudjine koje smes cistiti.

Imali zato neki argument, osim neka vrste rasizma prema Turcima koji je mejnstrim na celom balkanu, cak i drugosrbijanci ga imaju prema svem orijentalnom.

Шта је домаће а шта је страно је у великој мери произвољно. Ово питање је постало важно након стварања националних митова у деветнаестом веку. Срби су као и остали народи препуни тога.

Да користим библијско питање: зашто видите трун у оку ваших суседа а не осећате брвно у вашем оку?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobro je, ali da nisi malo preterao, izbadne da je stvaranje rumunske nacije jedino neki vatikanski projekt spreciti Rusima izlaz na mediteran

Nista nisu radili sta nisu radili ni drugi Balkanci i otkad su to poceli da rade Hrvati, pa sad Bosnjaci (koji uvode u turske izraze koje nikad pre toga nije ni bilo u nasem jeziku), do dukljomontenegrinskih ludosti, smo ostali maltene jedini koji slede principu ne ciscenje. Sta ja svakako podrzavam, da nema zablude.

Pa pazi, strateški interesi Velikih sila su nesporni. Tako da je potpuno nesporno i kakvu ulogu ima Rumunija za zapadne sile.

Mislim da se svi slažemo oko povoda iza podrške za stvaranje albanske države početkom XX stoleća, potpuno nesporno.

Ono gde nastupa problem, naravno, jeste kada stvaranje pojedinačnih država posmatra kroz isključivo tu prizmu, prenebregavajući, primera radi, da itekako postoje u jugoistočnoj Evropi albanski i rumunski narodi, kao kulture. Oni nisu izmišljeni nakon stvaranja tih nacija, već su te nacije stvorene na tom temelju.

 

[Krishna]

Često se kaže kako su se Srbi sami u potpunosti oslobodili od Turaka, ali to uopšte nije tačno jerbo su interesi Velikih sila naravno i ovde, dakle u prvom redu Rusije, igrali svoju ulogu. Teško je zamisliti Srbiju bez Bukureškog mira (1812), Akermanske konvencije (1826) i Jedrenskog mira (1829), kada su docniji hatišerifi bili kroz međunarodne sporazume zagarantovani.

Ni u ratovima za nezavisnost 1876-78 suština ne bi bila moguća bez Rusa. Neki se kod nas tako da velikom žestinom obrušavaju na predloženi Sanstefanski mir i sve nepovoljnosti koje su bile u njemu, ali se prelazi u potpunosti da je to bila pobeda Rusije koja je tako bila itekako u poziciji da diktira uslove. Srbi su bili poraženi, a posle katastrofe na Đunisu potpuna kapitulacija pred Turcima je bila pred vratima. Ruski ultimatum od 30. oktobra 1876. godine da u roku od 48 sati nastupi primirje jedina je stvar koja je u toj situaciji spasla Srbiju od vojne okupacijei terora kakav nije bio još od 1813. godine. Ma ne samo da ne bi bilo nezavisne Srbije, pitanje je šta bi od Srbije i ostalo da se nije neka strana sila za nj ću založila i pomogla joj protivu Turaka.

E sad, posmatrati Srbiju 19. veka isključivo kroz prizmu imperijalnih tendencija i strateških ciljeva Rusije, potpuno bi bilo pogrešno. Iako toga ima, naravno; neki pojedinci, stranci naravno, uspevaju dve to da pretvore u jednu kontinuiranu nit od Načertanije 1844. do Srebrenice 1995. i da sve to predstave kroz prizmu Srbije kao centralnog faktora nestabilnosti na Balkanskom poluostrvu, a iza čega stoji po njihovom viđenju zvanična ruska spoljna politika...

Нико озбиљан не тврди да су се Срби у потпуно сами ослободили од Турака. Срби су имали подршку Русије у својој борби за слободу, та помоћ је у првом реду била дипломатска па онда економска и војна. Не треба заборавити битку код Варварина 1810. кад је српско-руска војска поразила Турке или пуковника Николаја Николајевича Рајевског који је предводио руске добровољце који су учестовали у неколико битака српско-турског рата 1876-78.
Ипак, што се тиче битака на терену против Турака у 19-ом веку велику већину су Срби изнели сами (и победничке и губитничке), уз неколико изузетака у којима су Срби имали помоћ руских добровољаца. Дипломатска помоћ Русије је била од великог значаја за борбу Срба за слободу од Турака. Срби који говоре да нам Русија никад није помогла су или тоталне незналице или потпуни идиоти (најчешће другосрбијанци).
За разлику од Срба Бугаре су буквално Руси ослободили од Турака тако што су 1877. на Шипки (централна Бугарска) и код Плевена нанели тешке поразе Турцима, а након тога су и дипломатски помогли Бугарима. Бугарска је формално остала у саставу ОС до 1908, али суштинску слободу највећем делу Бугара је донела руска војна интервенција 1877-78.
Грци су у борби за ослобођење од ОС имали дипломатску, економску, а помало и војну помоћ Енглеске. Отприлике као што су Срби имали помоћ Русије.

@хан Ацо @veliki krang

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нико озбиљан не тврди да су се Срби у потпуно сами ослободили од Турака. Срби су имали подршку Русије у својој борби за слободу, та помоћ је у првом реду била дипломатска па онда економска и војна. Не треба заборавити битку код Варварина 1810. кад је српско-руска војска поразила Турке или пуковника Николаја Николајевича Рајевског који је предводио руске добровољце који су учестовали у неколико битака српско-турског рата 1876-78.
Ипак, што се тиче битака на терену против Турака у 19-ом веку велику већину су Срби изнели сами (и победничке и губитничке), уз неколико изузетака у којима су Срби имали помоћ руских добровољаца. Дипломатска помоћ Русије је била од великог значаја за борбу Срба за слободу од Турака. Срби који говоре да нам Русија никад није помогла су или тоталне незналице или потпуни идиоти.
За разлику од Срба Бугаре су буквално Руси ослободили од Турака тако што су 1877. на Шипки (централна Бугарска) и код Плевена нанели тешке поразе Турцима, а касније и дипломатски помогли Бугарима. Бугарска је формално остала у саставу ОС до 1908, али суштинску слободу највећем делу Бугара је донела руска војна интервенција 1877-78.
Грци су у борбама за ослобођење од ОС имали дипломатску, економски, а помало и војну помоћ Енглеске. Отприлике као што су Срби имали помоћ Русије.

To onaj Šargić kojeg mi povremeno predlažeš ponekad da gledam baš potencira. Ili preciznije rečeno, minimalizira dok se raspravlja sa „rusomanima”.

 

[Slavan]

Da slovenski reci u rumunskom su domaci, a turski u bugarskom su tudjine koje smes cistiti.

Imali zato neki argument, osim neka vrste rasizma prema Turcima koji je mejnstrim na celom balkanu, cak i drugosrbijanci ga imaju prema svem orijentalnom.

Па то шта се сме, одређује политика, тј. власт - ако постоји воља, договор, онда се нешто и спроводи.

Не мислим да је у питању расизам према Турцима (ако су Турци уопште друга раса), већ стицај околности где су говори на Балкану примили доста речи из османског, као и у приморским крајевима, нпр. из млетачког. Ако би посматрао те говоре као такве они би могли били изразита мешавина, да не кажем како би у одређеном тренутку развоја могли постати нешто попут креолског језика.

У бугарском конкретно, пошто га помињеш, има и даље доста турцизама, чак и за неке појмове који се не користе у српском.
Нисам за изразити језички пуризам, али не мислим да треба ићи у другу крајност.

Није никакав проблем што кажемо: комшија и хиљада, и то је прихваћено, па би данас било необично да не кажемо тако, али би можда боље било да кажемо: сусед и тисућа (премда су и ти облици књижевни и стандардни). Уосталом, то јесу аутентичне српске-словенске речи.

 

[Krishna]

To onaj Šargić kojeg mi povremeno predlažeš ponekad da gledam baš potencira. Ili preciznije rečeno, minimalizira dok se raspravlja sa „rusomanima”.

Шаргић и онај његов колега су једни од ретких анти-руски оријентисаних Срба, а да притом нису другосрбијанци. Ту би се могао сврстати и Дарко Трифуновић. Помислио сам и на Вука Драшковић, али он је ипак суштински другосрбијанац.
Ја Шаргићу више за зло узимам његов однос према Русима него приче о Винчи, Србима-Илирима, Србима римским царевима итд.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Шаргић и онај његов колега су једни од ретких анти-руски оријентисаних Срба, а да притом нису другосрбијанци. Ту би се могао сврстати и Дарко Трифуновић. Помислио сам и на Вука Драшковић, али он је ипак суштински другосрбијанац.
Ја Шаргићу више за зло узимам његов однос према Русима него приче о Винчи, Србима-Илирима, Србима римским царевима итд.

Nasleđe LDP-a, verujem. Ali i zapitaj se dobro zašto je комшија njegov toliki osrašćeni fan.

 

[Krishna]

Nasleđe LDP-a, verujem. Ali i zapitaj se dobro zašto je комшија njegov toliki osrašćeni fan.

To ima smisla. Šargić se transformisao u nacionalistu i autohtonistu, ali mu je odnos prema Rusima ostao iz LDP-ovskih dana.

 

[Pravi Vlah]

Српски националисти воле да замишљају да су Румуни у суштини православни Словени који су се под утицајем Ватикана и Унијата у осамнаестом и деветнаестом веку преокренули према латинском и према Риму. Међутим у 1532 Италијанац Francesco della Valle, који је путовао кроз Трансилванију, Влашку и Молдавију, каже да Власи себе називају Романима, истицају исходиште од Рима и да мада су православци они су пријатељи Рима.

https://en.wikipedia.org/wiki/Name_of_Romania

Што се тиче америчког присуства у Румунији, Румуни не воле Русе и плаше се Руса. Као што чине и Пољаци и велики део Украјинаца. За ове народе америчко војно и културално присуство је једна мала гаранција против руске агресије. А Руси јесу агресирали и против Украјинаца, и против Пољака, и против Естонаца, и против Литванца и против Литуанаца и против Румуна. Данашња република Молдавија, чији је државни језик румунски и матерњи језик две трећине грађана, не би постојала без руске агресије. Руси су навелико колонизовали Молдавију, нарочито након другог светског рата.

 

[Krishna]

Српски националисти воле да замишљају да су Румуни у суштини православни Словени који су се под утицајем Ватикана и Унијата у осамнаестом и деветнаестом веку преокренули према латинском и према Риму. Међутим у 1532 Италијанац Francesco della Valle, који је путовао кроз Трансилванију, Влашку и Молдавију, каже да Власи себе називају Романима, истицају исходиште од Рима и да мада су православци они су пријатељи Рима.

https://en.wikipedia.org/wiki/Name_of_Romania

Што се тиче америчког присуства у Румунији, Румуни не воле Русе и плаше се Руса. Као што чине и Пољаци и велики део Украјинаца. За ове народе америчко војно и културално присуство је једна мала гаранција против руске агресије. А Руси јесу агресирали и против Украјинаца, и против Пољака, и против Естонаца, и против Литванца и против Литуанаца и против Румуна. Данашња република Молдавија, чији је државни језик румунски и матерњи језик две трећине грађана, не би постојала без руске агресије. Руси су навелико колонизовали Молдавију, нарочито након другог светског рата.

Oko 50% genetskog (autosomalnog) materijala današnjih Rumuna potiče od ranih Slovena. To je biološki fakat.

 

[Pravi Vlah]

А ви овде волите Русе затом што су вам помогли да створите савремену Србију. За Русе Србија је пион у конфликту са Америком.