2:30 - 2:47
Aleksandar Mitic sprema novu knjigu "koja ce konacno dokazati da ne postoje istorijski izvori za doseljavanje Srba".
Vlasi — balkanski fenomen
- Začetnik teme Pravi Vlah
- Datum pokretanja
2:30 - 2:47
Aleksandar Mitic sprema novu knjigu "koja ce konacno dokazati da ne postoje istorijski izvori za doseljavanje Srba".
Krishna
Elita
- Poruka
- 19.186
2:30 - 2:47
Aleksandar Mitic sprema novu knjigu "koja ce konacno dokazati da ne postoje istorijski izvori za doseljavanje Srba".
Амин.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.876
2:30 - 2:47
Aleksandar Mitic sprema novu knjigu "koja ce konacno dokazati da ne postoje istorijski izvori za doseljavanje Srba".
To je kolekcija stvari koje je već pisao i kačio na internet, npr.
https://balkanskageopolitika.com/20...-teodor-sinkel-cuda-sv-dimitrija-i-deo-7-vek/
Nema tu ničeg novog. Komentariše izvore i kaže u ovom snimku, doslovno, da pišu do kraja vlasti cara Iraklija, odnosno skoro do smrti. Time pokušava da zamuti stvari malo, jer nijedan od četiri izvora koje pominje (Uskršnja hronika, Georgije Pisida, Teodor Sinkel, Teofilakt Simokata) ne sežu do kraja, odnosno ne obuhvataju npr. 639. godinu koju je Jovan Lučić davne 1666. godine izbacio kao najverovatniju dataciju dolaska Hrvata i Srba u ove krajeve, na kojeg se izričito obrušava u tom snimku (u paket sa nekakvom besmislenom konstrukcijom koja nasanak tog narativa navodno treba da poveže sa Mletačkom republikom i Kandijskim ratom, iako su pre Lucija pisali i Faust Vrančić, Ludovik Crijević Tuberon i dr.).
U toj emisiji je toliko nebuloza izrečeno da ne znam kako Šargića ne inspiriše da proba pitati neke detalje u vezi tvrdnji da vidi da li je istina. Čovek je, mrtav ladan, rekao da je teorija Maria Alineija o paleolitskom lingvističkom kontinuitetu opšte prihvaćena i u Italiji i Nemačkoj, itd...kao i da je nemačka istoriografija odustala od priče o doseljavanju Slovena, i još prepričava šta je video na YouTube da trtlja dokazani lažov Srboljub Živanović. Ponoviću nešto što sam već bio komentarisao na drugoj temi: Mitića kao da je Radić poslao sa namerom da omađija autohtoniste prividnom stručnošću i obrazovanjem, ali da ih iznutra sabotira učvrščujući stvari koje su potpune izmišljotine, kako bi alternativce kompromitovao i onemogućio pokušaje njihove rehabilitacije.
"In the course of the 8th century, Vlachs, and not Slavs, settled in the Peloponnese depopulated by the plague, coming from Epirus and Thessaly, which is sufficiently demonstrated by the names given to the valleys and the mountains, the localities, villages and sites in the Peloponnese, which, coming from the Koutzo-Vlach language are found exactly applied to valleys and mountains of Epirus and Thessaly."
Upravo sam pronasao clanak na makedonskom o rusalijama - mozda te zanima:
https://www.fakulteti.mk/news/13012...lezhja-zashto-ne-znaeme-kakvo-bogatstvo-imame
1) Според Шапкарев (кој во 1884 год. го дава првиот детален опис на русалиите) во времето на т.н. погани дни по селата меѓу Ениџе-Вардар и Кукуш одат дружини наречени русалии да собираат пари и подароци за градење нова црква. Русалиската дружина ја сочинуваат од 20 до 60 мажи на возраст од 20 до 40 години кои формираат 10-20 пара, секој пар претставува едно неразделно цело, а сите заедно формираат еден танц или едно оро. Танцот придружен со екстазата, а предизвикан од силната моќ на музиката е начинот како да се отстрани границата меѓу световите, а русалијата, од обичен човек, станува медијатор меѓу материјалниот и духовниот простор. Исцелителската функција на обредното танцување и врската на македонските русалии со култот кон мртвите неоспорно го поврзуваат овој обред со шаманистичките искуства на древниот човек.
2) Шаманизмот како систем од екстатични и терапевтски методи, чија цел е да се воспостави контакт со паралелниот и невидлив свет на духовите, е присутен во религиите на сите континенти и на сите нивоа на култура. Парадигматичен обред за релацијата шаманизам-култ кон мртвите претставуваат трансните ритуални игри од источниот дел на Балканскиот Полуостров, како што се русалиите (Македонија), русаље/краљице (Србија), анастенариите (Грција) и калушарите (Романија). Овие обредни игри претставуваат остатоци од една архаична појава чиј заеднички именител е токму исцелителската функција – лекувањето низ игра и танц на опседнатост од духовите. Во македонскиот фолклор шаманизмот се препознава како „преживелица“ или „културен остаток“ кој се детектира во македонскиот обреден и приказничен фолклор.
Постојат многубројни народни верувања за постоењето на т.н. змејовити луѓе, кои слично на шаманите можат да влијаат врз атмосферските појави. Шаманистички елементи препознаваме и во танцот на русалиите. Македонските народни верувања и приказни запишани од Цепенков и Обрембски, оригиналните фолклористички единици, запишани од еден од најголемите живи фолклористи на денешницата, Иван Котев, како и моите лични теренски истражувања во струмичкиот и гевегелиско-валандовскиот регион, претставуваа солидна предлошка за аргументација на поставените тези.
Poslednja izmena:
In 2009, Italian medievalist Alessandro Barbero found himself at a book festival in Cologne, Germany, marking the 2000th anniversary of the Battle of the Teutoburg Forest (9 AD), where the Germanic coalition led by Arminius decimated 3 legions of the Roman army and their auxiliaries, led by Publius Quinctilius Varus. Upon hearing of the defeat, the Emperor Augustus, according to the Roman historian Suetonius in The Twelve Caesars, was so shaken that he stood butting his head against the walls of his palace, repeatedly shouting:
Nel 2009 ero in Germania, a Colonia, e i scaffali delle librerie, i balconi delle librerie, erano pieni di libri in qui si esaltava la “nostra” vittoria di Teutoburgo contro i “Welschen“, quindi contro i meridionali, dei Romani, somma ecco.
In 2009 I was in Germany, in Cologne, and the shelves of the bookstores, the balconies of the bookstores, were full of books in which "our" Teutoburg victory against the "Welschen" was exalted....
In the nineteenth century, the battle became a powerful national symbol. In 1806, the French army of Napoleon Bonaparte decisively beat the armies of the German states. The humiliation was too big for the Germans, who started to look to the battle in the Teutoburg Forest as their finest hour. As Napoleon spoke a romanic language and presented himself as a Roman emperor, it was easy for the Germans to remind each other that they had once before defeated the "welschen Erbfeind" – an untranslatable expression that refers to the Latin speaking archenemies of Germany. The Teutoburg Forest became the symbol of the eternal opposition between the overcivilised and decadent Latin and the creative and vital Germanic people, between old France and new Germany.
PS:
According to Barbero (from 26:44 - 27:02):
Nel 2009 ero in Germania, a Colonia, e i scaffali delle librerie, i balconi delle librerie, erano pieni di libri in qui si esaltava la “nostra” vittoria di Teutoburgo contro i “Welschen“, quindi contro i meridionali, dei Romani, somma ecco.
In 2009 I was in Germany, in Cologne, and the shelves of the bookstores, the balconies of the bookstores, were full of books in which "our" Teutoburg victory against the "Welschen" was exalted....
In the nineteenth century, the battle became a powerful national symbol. In 1806, the French army of Napoleon Bonaparte decisively beat the armies of the German states. The humiliation was too big for the Germans, who started to look to the battle in the Teutoburg Forest as their finest hour. As Napoleon spoke a romanic language and presented himself as a Roman emperor, it was easy for the Germans to remind each other that they had once before defeated the "welschen Erbfeind" – an untranslatable expression that refers to the Latin speaking archenemies of Germany. The Teutoburg Forest became the symbol of the eternal opposition between the overcivilised and decadent Latin and the creative and vital Germanic people, between old France and new Germany.
PS:
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.644
Slušaj, Vlasi su svuda Rimljani, ali ne u etničkom nego u administrativno-političkom smislu.In 2009, Italian medievalist Alessandro Barbero found himself at a book festival in Cologne, Germany, marking the 2000th anniversary of the Battle of the Teutoburg Forest (9 AD), where the Germanic coalition led by Arminius decimated 3 legions of the Roman army and their auxiliaries, led by Publius Quinctilius Varus. Upon hearing of the defeat, the Emperor Augustus, according to the Roman historian Suetonius in The Twelve Caesars, was so shaken that he stood butting his head against the walls of his palace, repeatedly shouting:
According to Barbero (from 26:44 - 27:02):
Nel 2009 ero in Germania, a Colonia, e i scaffali delle librerie, i balconi delle librerie, erano pieni di libri in qui si esaltava la “nostra” vittoria di Teutoburgo contro i “Welschen“, quindi contro i meridionali, dei Romani, somma ecco.
In 2009 I was in Germany, in Cologne, and the shelves of the bookstores, the balconies of the bookstores, were full of books in which "our" Teutoburg victory against the "Welschen" was exalted....
In the nineteenth century, the battle became a powerful national symbol. In 1806, the French army of Napoleon Bonaparte decisively beat the armies of the German states. The humiliation was too big for the Germans, who started to look to the battle in the Teutoburg Forest as their finest hour. As Napoleon spoke a romanic language and presented himself as a Roman emperor, it was easy for the Germans to remind each other that they had once before defeated the "welschen Erbfeind" – an untranslatable expression that refers to the Latin speaking archenemies of Germany. The Teutoburg Forest became the symbol of the eternal opposition between the overcivilised and decadent Latin and the creative and vital Germanic people, between old France and new Germany.
PS:
Vlasi su, nauka je potvrdila:
1. Sloveni iz Rimskog Carstva
2. Kelti iz Rimskog Carstva
3. Romani iz Rimskog Carstva
... a ja uspešno objašnjavam zašto. Zato što dolaze iz Rimskog Carstva.
Možda sam zaboravio neku etničku grupu, ali dodao viška sigurno nisam.
Sam naziv Vlah je slovenske etimologije (vlak - sluga) i originalno označava pojam kojim su izvanrimski Sloveni označavali rimske Slovene.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.644
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.644
Karline, da li možda imaš podatak kada su prvi put zasvedočeni nazivi
- Volcae - Volkaj (i srodni oblici)
- Waloon (i oblici)
- Welsch (i oblici)
itd.
Nije na odmet imate te prve potvrde u razmatranju ove vrste.
PS.
welsch
From Middle High German welsch, wälsch (wälisch, welhisch, wälhisch, walsch), from Old High German walahisc, walahisk, walask, from Proto-Germanic *walhiskaz. Cognate to Dutch Waals, English Welsh, Danish vælsk.
In the sense “pertaining to Wales or the Welsh language” influenced by Middle English welische, English Welsh.
Adjective
welsch (comparative welscher, superlative am welschesten)
Alternative forms
Etymology
From Middle High German welisc, from Old High German walask, from Proto-Germanic *walhiskaz (“foreign; non-Germanic”). Cognate with Mòcheno balsch (“Italian”), German welsch (“concerning Romance-speaking areas of Switzerland”), Yiddish וועליש (velish, “Vellish (typeface for printed Hebrew)”), Dutch Waals (“Walloon”), English Welsh, French gaulois (“Gaulish”), Old Norse valskr (“Celtic; Roman”), also English Wallachia (“principality in southern Romania”), Latin Volcae (“a Gallic tribal confederation”).
Adjective
wälsch (Uri)
References
- Volcae - Volkaj (i srodni oblici)
- Waloon (i oblici)
- Welsch (i oblici)
itd.
Nije na odmet imate te prve potvrde u razmatranju ove vrste.
PS.
welsch
From Middle High German welsch, wälsch (wälisch, welhisch, wälhisch, walsch), from Old High German walahisc, walahisk, walask, from Proto-Germanic *walhiskaz. Cognate to Dutch Waals, English Welsh, Danish vælsk.
In the sense “pertaining to Wales or the Welsh language” influenced by Middle English welische, English Welsh.
Adjective
welsch (comparative welscher, superlative am welschesten)
- (Switzerland) pertaining to the Romance-speaking areas and population of Switzerland
- (dated, also derogatory) pertaining to the Romance languages and their speakers in general, particularly French and Italians
- Synonym: romanisch
- (archaic) foreign, not native
- (archaic, also derogatory) of non-Germanic words in German; so used, for example, by purists of the 19th and early 20th century
- (archaic) pertaining to Wales or the language Welsh Synonym: walisisch
Alternative forms
- wälsch (obsolete)
Etymology
From Middle High German welisc, from Old High German walask, from Proto-Germanic *walhiskaz (“foreign; non-Germanic”). Cognate with Mòcheno balsch (“Italian”), German welsch (“concerning Romance-speaking areas of Switzerland”), Yiddish וועליש (velish, “Vellish (typeface for printed Hebrew)”), Dutch Waals (“Walloon”), English Welsh, French gaulois (“Gaulish”), Old Norse valskr (“Celtic; Roman”), also English Wallachia (“principality in southern Romania”), Latin Volcae (“a Gallic tribal confederation”).
Adjective
wälsch (Uri)
- pertaining to the Romance-speaking areas and population of Switzerland.
- Italian
References
- Abegg, Emil, (1911) Die Mundart von Urseren (Beiträge zur Schweizerdeutschen Grammatik. IV.) [The Dialect of Urseren], Frauenfeld, Switzerland: Huber & Co., page 15.
NickFreak
Elita
- Poruka
- 16.236
Ако би се бар доказало да су Свеби исто што и докавкаски Серби онда би таква теорија имала основа. Јер на оба језгра Свеба на Балкану и на северу док она подкраљевина у Галицији нестаје под Сараценима се само век касније појављују славизирани Сораби који настављају свебску антифраначку кампању. Сви се слажу да су Сораби на северу крајем петог почетком 6. века имали уређену државу. Да додамо да је први извор и писани траг још из 4. века римског анонима који је користио и старију литературу што је био први писани траг Срба на северу у 4. веку.
Дакле још у Прокопијево време су Сваби на северу већ били Сораби а за ове на Балкану тврди да су други.Сишчани и Сваби који држе велики део континенталне Далмације без приморја. Сличан опис даје и Ајнхард де опет Сишчанин Људовит побеже Сорабима који држе већи део Далмације.
Е сад никад није постојала граница са данашњом Румунијом туда се стално одлазило и враћало и многи аутори су приметили да романофони Власи брзо прелазе на словенски језик.
Ако Црногорци имају право на двоструки идентитет онда имами и ми Срби или Власи.
Дакле још у Прокопијево време су Сваби на северу већ били Сораби а за ове на Балкану тврди да су други.Сишчани и Сваби који држе велики део континенталне Далмације без приморја. Сличан опис даје и Ајнхард де опет Сишчанин Људовит побеже Сорабима који држе већи део Далмације.
Е сад никад није постојала граница са данашњом Румунијом туда се стално одлазило и враћало и многи аутори су приметили да романофони Власи брзо прелазе на словенски језик.
Ако Црногорци имају право на двоструки идентитет онда имами и ми Срби или Власи.
"Vlahogoti" (Valagothi)
Nennius was a 9th-century Welsh writer who wrote the Latin work Historia Brittonum. The interesting thing about this story is that it defines the Ostrogoths of Italy as "Vlachogoths" (Valagothi = Goths of "Vlachia" or Italy; we know of the Polish term Włochy for Italy), a term that Nennius almost certainly borrowed from the Germanic-speaking Saxons. In the minds of the Germanic-speaking peoples, Italy was the primitive "Vlachia" because it is the cradle of the Roman Empire and Latin-speakers.
17 Aliud experimentum inveni de isto Bruto ex veteribus libris veterum nostrorum. tres filii Noe diviserunt orbem in tres partes post diluvium. Sem in Asia, Cham in Africa, Iafeth in Europa dilataverunt terminos suos. primus homo venit ad Europam de genere Iafeth Alanus cum tribus filiis suis, quorum nomina sunt Hessitio, Armenon, Negue. Hessitio autem habuit filios quattuor: hi sunt Francus, Romanus, Britto, Albanus. Armenon autem habuit quinque filios: Gothus, Valagothus, Gebidus, Burgundus, Longobardus. Negue autem habuit tres filios: Vandalus, Saxo, Boguarus. ab Hisitione autem ortae sunt quattuor gentes Franci, Latini, Albani et Britti. ab Armenone autem quinque: Gothi, Valagothi, Gebidi, Burgundi, Longobardi. a Neguio vero quattuor Boguarii, Vandali, Saxones et Turingi. istae autem gentes subdivisae sunt per totam Europam. Alanus autem, ut aiunt, filius fuit Fetebir, filii Ougomun, filii Thoi, filii Boib, filii Simeon, filii Mair, filii Ethach, filii Aurthach, filii Echthet, filii Oth, filii Abir, filii Ra, filii Ezra, filii Izrau, filii Baath, filii Iobaath, filii Iovan, filii Iafeth, filii Noe, filii Lamech, filii Matusalae, filii Enoch, filii Iareth, filii Malalehel, filii Cainan, filii Enos, filii Seth, filii Adam, filii dei vivi. hanc peritiam inveni ex traditione veterum.
URL:
https://www.thelatinlibrary.com/histbrit.html
Nennius was a 9th-century Welsh writer who wrote the Latin work Historia Brittonum. The interesting thing about this story is that it defines the Ostrogoths of Italy as "Vlachogoths" (Valagothi = Goths of "Vlachia" or Italy; we know of the Polish term Włochy for Italy), a term that Nennius almost certainly borrowed from the Germanic-speaking Saxons. In the minds of the Germanic-speaking peoples, Italy was the primitive "Vlachia" because it is the cradle of the Roman Empire and Latin-speakers.
17 Aliud experimentum inveni de isto Bruto ex veteribus libris veterum nostrorum. tres filii Noe diviserunt orbem in tres partes post diluvium. Sem in Asia, Cham in Africa, Iafeth in Europa dilataverunt terminos suos. primus homo venit ad Europam de genere Iafeth Alanus cum tribus filiis suis, quorum nomina sunt Hessitio, Armenon, Negue. Hessitio autem habuit filios quattuor: hi sunt Francus, Romanus, Britto, Albanus. Armenon autem habuit quinque filios: Gothus, Valagothus, Gebidus, Burgundus, Longobardus. Negue autem habuit tres filios: Vandalus, Saxo, Boguarus. ab Hisitione autem ortae sunt quattuor gentes Franci, Latini, Albani et Britti. ab Armenone autem quinque: Gothi, Valagothi, Gebidi, Burgundi, Longobardi. a Neguio vero quattuor Boguarii, Vandali, Saxones et Turingi. istae autem gentes subdivisae sunt per totam Europam. Alanus autem, ut aiunt, filius fuit Fetebir, filii Ougomun, filii Thoi, filii Boib, filii Simeon, filii Mair, filii Ethach, filii Aurthach, filii Echthet, filii Oth, filii Abir, filii Ra, filii Ezra, filii Izrau, filii Baath, filii Iobaath, filii Iovan, filii Iafeth, filii Noe, filii Lamech, filii Matusalae, filii Enoch, filii Iareth, filii Malalehel, filii Cainan, filii Enos, filii Seth, filii Adam, filii dei vivi. hanc peritiam inveni ex traditione veterum.
URL:
https://www.thelatinlibrary.com/histbrit.html
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 11.971
Не верујем да је Словени исправан назив, биће да је правилно Славени,
од Славе, Славно, Славље.
А и странци су нас тако доживљавали, МироСлав, ПрибиСлав, ДржиСлав,
СлавоМир, СлавоЉуб, ВојиСлав, ВладиСлав, ДрагоСлав, ЧаСлав, РадоСлав...
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.644
Imena koja navodiš imaju veze sa slavom (veličinom, junaštvom). Da je početna slovenska reč ipak Sloven od glagola slov(j)eti imaš dovoljan dokaz u etnonimima Zapadnih (Slovak, Slovensko) i Južnih (Slovenec, Slovenija) Slovena. Poljaci kažu takođe sɫowiańszczyzna. Kod Hrvata je uzet kao dominantan oblik Slaven iz latinskog, da se razlikuje od srpskog oblika Sloven (uporedi sa lingvonimom slovinski u Dalmaciji te lingvonimom kod kajkavca Habdelića "Reči slovenske"), a što se ruskog tiče:
WORD: славяни́н
GENERAL: мн. славя́не, укр. слав᾽яни́н (Шевченко), др.-русск. словѣне -- название вост.-слав. племени близ Новгорода (Пов. врем. лет, РП; см. Карский, РП 92), словяне, ст.-слав. словѣне, словѣньскъ -- в отношении к слав. племени близ Салоß ник (Жит. Конст.; см. Нидерле, Slov. Star. 2, 2, 473), болг. слове́нин, словен. slovẹ̑nski "словенский", чеш. slovanský "славянский", slované "славяне", слвц. slovák "словак", slovenka "словачка", Slovensko "Словакия", польск. sɫowianie мн. "славяне", кашуб. sɫoviński "прибалтийско-словинский" (в Поморье), полаб. slüövenskë -- о полаб. славянах.
ORIGIN: Праслав. *slověninъ, мн. *slověne, ср.-лат. Sclaveni "славяне" (примеры у Нидерле, там же), ср.-греч. Σθλαβηνοί (мн.) -- то же. Не имеет ничего общего со *slava "слава", которое повлияло в плане народн. этимологии лишь позднее (славенский у Посошкова; см. ИОРЯС 4, 1432). Русск. -янин по аналогии ри́млянин, галича́нин и др. (Томсон 347); *slověne не может быть (несмотря на аналогию алб. shkipetár "албанцы" : shkipónj "понимаю") образовано от сло́во, так как -ěninъ, -aninъ встречаются только в производных от названий мест (см. Мi. ЕW 308; Миккола, РФВ 48, 271), однако местн. н. *Slovy (Первольф, AfslPh 8, 24 и сл.) не засвидетельствовано. Скорее всего это производное от гидронима. Ср. др.-русск. Словутичь -- эпитет Днепра (СПИ), Слуя -- приток Вазузы, в [бывш.] Смол. губ., сюда же польск. названия рек Sɫаwа, Sɫаwiса, сербохорв. Славница и др., которые сближают с греч. κλύζω "омываю", κλύζει ̇ πλημμυρεῖ, ῥέει, βρύει, κλύδων "прибой", лат. cluō "очищаю", сlоāса "канализационный сток"; см. особенно Розвадовский, Белиħев Зборник 129 и сл.; Будимир, Белиħев Зборник 97 и сл.; Лер-Сплавинский, JР 28, 145. Прочие этимологии менее вероятны, напр. образование этнонима от употребительных собств. имен на -slavъ (Бодуэн де Куртенэ, JР 3, 62 и сл.; против см. Миккола, там же, 272 и сл.; Ташицкий, ZfslPh 9, 230), произведение от первонач. "молчащий" -- из гот. slawan "молчать, быть немым", gaslawan, аnаslаwаn "умолкать" (Мазинг, Baudouinowi dе Соurtеnау 87 и сл.), сближение с ирл. slúag "толпа, войско" (Миккола, Ursl. Gr. 1, 8; RS 1, 17); недопустимо сближение с греч. λᾱός "народ", ион. ληός (вопреки Микколе (РФВ 48, 272 и сл.; Этногр. Обозр. 60, 178); см. Брюкнер, AfslPh 29, 119) или с греч. ἀλωή "гумно, виноградник", атт. ἅλως, диал. ἄλουα ̇ κῆποι (Гесихий), якобы из первонач. "насаждающий", вопреки Ильинскому (ИОРЯС 24, 1, 141 и сл.) Сомнительно толкование из польск. sɫowień "медленно зреющий лен" от *slov- "медленный, ленивый", в отличие от skorzeń "быстро созревающий лен", ср. англ. slow "медленный", др.-англ. sláw, slǽw (Брюкнер, ZONF 2, 153). Польск. sɫowień связано, по мнению Торбьёрнссона (1, 48), с русск. солово́й (см.). Невероятные эксперименты со слобода́ (см.), гот. silbа "сам", кимр. helw "владение" см. у Отрембского (LР 1, 143; Sɫowianie (1947)), против см. Лер-Сплавинß <<III, 666>> ский, там же. О нов.-греч. σκλάβος "раб" как новообразовании от σκλαβηνός см. Кречмер, AfslPh 27, 231 и сл.; "Glotta", 15, 307 и сл.
TRUBACHEV: [См. еще Мошинский, Zasiąg, стр. 138 и сл. В последнее время Отрембский (LР, 7, 1958, стр. 263 и сл.), специально возвращаясь к этому названию, приводит интересную параллель -- лит. название деревни Šlavė́nai на реке Šlavė̃, тождественное слав. slověne. См. еще Рудницкий, Prasɫowiańszczyzna -- Lechia -- Роlskа, Познань, 1959, стр. 133 и сл. Этимологию от и.-е. *slau̯os "народ" (греч. λᾱός -- то же) повторяет Бернштейн ("Очерк сравнительной грамм. слав. языков", Введение). Якобсон (IJSLP, 1/2, 1959, стр. 271) настаивает на этимологии от слово, ссылаясь на др.-русск. кличане "охотники, поднимающие дичь криком" : кличь, а также на оппозицию словѣне -- нѣмци. -- Т.]
PAGES: 3,664-665
Poslednja izmena:
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 11.971
Па да то сам и рекао СЛАВЕНИ!
Словаци, Словенци и Пољаци?- тако су их научили намицатељи знања!
Gledston
Aktivan član
- Poruka
- 1.888
Дословно ти каже да је од древног/старог руског Словене. Ја не знам шта је с вама, људи, читате ли ви текст који цитирате.
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 11.971
Pravi Vlah
Domaćin
- Poruka
- 4.845
Ајде бре модераторе, бриши задње пет постове!
Какве везе има питање како се правилно каже Словен са Власима?
Какве везе има питање како се правилно каже Словен са Власима?
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 11.971
Па ваљда и Влахе интересује ко им је дао име и зашто.
Poslednja izmena od moderatora:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.644
Samo da te upozorim, ta Saskija veze s mozgom nema.
A i sama je luž. -srpskog porekla (prezime Titov) pa je treskaju kompleksi pred Germanima ("ponjemica gori od njemčina").
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.644
Da li je to Vala- iz 9. veka najranije svedočanstvo oblika reči vlah?"Vlahogoti" (Valagothi)
Nennius was a 9th-century Welsh writer who wrote the Latin work Historia Brittonum. The interesting thing about this story is that it defines the Ostrogoths of Italy as "Vlachogoths" (Valagothi = Goths of "Vlachia" or Italy; we know of the Polish term Włochy for Italy), a term that Nennius almost certainly borrowed from the Germanic-speaking Saxons. In the minds of the Germanic-speaking peoples, Italy was the primitive "Vlachia" because it is the cradle of the Roman Empire and Latin-speakers.
17 Aliud experimentum inveni de isto Bruto ex veteribus libris veterum nostrorum. tres filii Noe diviserunt orbem in tres partes post diluvium. Sem in Asia, Cham in Africa, Iafeth in Europa dilataverunt terminos suos. primus homo venit ad Europam de genere Iafeth Alanus cum tribus filiis suis, quorum nomina sunt Hessitio, Armenon, Negue. Hessitio autem habuit filios quattuor: hi sunt Francus, Romanus, Britto, Albanus. Armenon autem habuit quinque filios: Gothus, Valagothus, Gebidus, Burgundus, Longobardus. Negue autem habuit tres filios: Vandalus, Saxo, Boguarus. ab Hisitione autem ortae sunt quattuor gentes Franci, Latini, Albani et Britti. ab Armenone autem quinque: Gothi, Valagothi, Gebidi, Burgundi, Longobardi. a Neguio vero quattuor Boguarii, Vandali, Saxones et Turingi. istae autem gentes subdivisae sunt per totam Europam. Alanus autem, ut aiunt, filius fuit Fetebir, filii Ougomun, filii Thoi, filii Boib, filii Simeon, filii Mair, filii Ethach, filii Aurthach, filii Echthet, filii Oth, filii Abir, filii Ra, filii Ezra, filii Izrau, filii Baath, filii Iobaath, filii Iovan, filii Iafeth, filii Noe, filii Lamech, filii Matusalae, filii Enoch, filii Iareth, filii Malalehel, filii Cainan, filii Enos, filii Seth, filii Adam, filii dei vivi. hanc peritiam inveni ex traditione veterum.
URL:
https://www.thelatinlibrary.com/histbrit.html
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 11.971
Сад ми паде на ум израз 'вуноВЛАКач' и 'вуноВаљач'.
Гледао сам документарац у коме се тврди да је цела
Италијанска обала ка Јадрану била начичкана пећима
за топљење метала. Тада схватих зашто их зовемо
ТАЛијанима.
Ne znam. Treba obaviti jos istrazivanja.
Walhakurne = Roman/Gallic grain
*Walhaz is a reconstructed Proto-Germanic word meaning "Roman", "Romance-speaker", or "Celtic-speaker".
It is attested in the Roman Iron Age from an inscription on one of the Tjurkö bracteates, where walhakurne "Roman/Gallic grain" is apparently a kenning for "gold" (referring to the bracteate itself). The Tjurkö 1 bracteate is dated to the Germanic Iron Age between 400 and 650 AD.
There is a consensus that walha-kurne is a compound word referring to the bracteate itself, and that walha (cognate with Modern English Welsh) means "foreign, non-Germanic" - here perhaps more specifically "Roman" or "Gallic."
URLs:
https://en.wikipedia.org/wiki/Walhaz
https://en.wikipedia.org/wiki/Tjurkö_bracteates
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Има везе јер се не зна ко су Власи. Уосталом, то исто о, постоји и у питању Влах, Влох.
Нити је сигурно шта је тај појма означавао кроз историју, нити је сигурно да је означавао исту ствар на различитим географским локацијама.
А ево га и у Украјини:
http://ifo.lviv.ua/en/
https://uk.wikipedia.org/wiki/Влох_Ростислав_Орестович
Pravi Vlah
Domaćin
- Poruka
- 4.845
Влах је егзоним. Као што Немци на немачком себе не називају Немцима него Deutscherима тако ни Власи на влашком себе не називају Власима него Romaniма.
