Vlasi — balkanski fenomen

Antonis Katsantonis, Farsherot (Arvanitovlah) iz Agrafe
19Zmp5P.png
 
Нигде не каже "захајмаре", па ни у 0:12.

Иначе очекивам да ти је језик у овом снимку приступан колико и португалски.

Kaže "proteža za hajmere", ne kao jedna reč. Ovo prvo je sigurno zaštita, "za" je rečca koja verovatno ima značenje kao i u srpskom jeziku, a šta je "hajmere"?
 
Kaže "protežeaza hajnele" to jest "protejează hainele" što znači "zaštića odeće". Rumunska reč haina ima kognatа u slovenskom: haljina.
Intersuje me ta reč hajnele, tj. hainele - odakle je poreklom?

Aha, evo, iz srpskog:

HÁINĂ, haine, s. f. 1. (La pl.) Termen generic pentru obiectele de îmbrăcăminte (în special) bărbătești. ◊ Un rând de haine = un costum bărbătesc complet, alcătuit din pantaloni, sacou (și vestă). ♦ (La sg.) Îmbrăcăminte bărbătească pentru partea de sus a corpului; sacou. ♦ Veșmânt lung și larg care acoperă tot trupul. ♦ Palton. ◊ Expr. A(-și) da și haina de pe el = a face sau a fi dispus să facă orice sacrificiu (pentru a obține ceea ce dorește). 2. (Biol.; în sintagma) Haină de nuntă = înfățișare deosebită pe care o capătă masculii unor pești, batracieni sau păsări în perioada împerecherii. – Din bg. halina, sb. háljina.


HÁINĂ, haine, s. f. 1. (La pl.) Termen generic pentru obiectele de îmbrăcăminte (în special) bărbătești. ◊ Un rând de haine = un costum bărbătesc complet, alcătuit din pantaloni, sacou (și vestă). ♦ (La sg.) Îmbrăcăminte bărbătească pentru partea de sus a corpului; sacou. ♦ Veșmânt lung și larg care acoperă tot trupul. ♦ Palton. ◊ Expr. A(-și) da și haina de pe el = a face sau a fi dispus să facă orice sacrificiu (pentru a obține ceea ce dorește). 2. (Biol.; în sintagma) Haină de nuntă = înfățișare deosebită pe care o capătă masculii unor pești, batracieni sau păsări în perioada împerecherii. – Din bg. halina, scr. háljina.

 
Intersuje me ta reč hajnele, tj. hainele - odakle je poreklom?

Aha, evo, iz srpskog:

HÁINĂ, haine, s. f. 1. (La pl.) Termen generic pentru obiectele de îmbrăcăminte (în special) bărbătești. ◊ Un rând de haine = un costum bărbătesc complet, alcătuit din pantaloni, sacou (și vestă). ♦ (La sg.) Îmbrăcăminte bărbătească pentru partea de sus a corpului; sacou. ♦ Veșmânt lung și larg care acoperă tot trupul. ♦ Palton. ◊ Expr. A(-și) da și haina de pe el = a face sau a fi dispus să facă orice sacrificiu (pentru a obține ceea ce dorește). 2. (Biol.; în sintagma) Haină de nuntă = înfățișare deosebită pe care o capătă masculii unor pești, batracieni sau păsări în perioada împerecherii. – Din bg. halina, sb. háljina.


HÁINĂ, haine, s. f. 1. (La pl.) Termen generic pentru obiectele de îmbrăcăminte (în special) bărbătești. ◊ Un rând de haine = un costum bărbătesc complet, alcătuit din pantaloni, sacou (și vestă). ♦ (La sg.) Îmbrăcăminte bărbătească pentru partea de sus a corpului; sacou. ♦ Veșmânt lung și larg care acoperă tot trupul. ♦ Palton. ◊ Expr. A(-și) da și haina de pe el = a face sau a fi dispus să facă orice sacrificiu (pentru a obține ceea ce dorește). 2. (Biol.; în sintagma) Haină de nuntă = înfățișare deosebită pe care o capătă masculii unor pești, batracieni sau păsări în perioada împerecherii. – Din bg. halina, scr. háljina.

Словенска, не српска.
 
A koje ti druge Slovene u okolini znaš da su imali takav kulturološki uticaj? Odnosno ikakav uticaj, svejedno.
Срби су имали релативно скорашњи културолошки утицај на Румуне Банаћане (Банат је много већи од данашњег српског Баната). Утицај Срба на већину Румуна, тј оних из Румунске Земље (егзоним: Влашка), Молдавије и Трансилваније је много мањи од утицаја средњовековног Бугарског Царства. Облик славизама у румунском је ближи бугарском него српском. Штавише црквенословенски језик је вековима био писмени језик у свим румунским земаљама. Црквенословенски је ближи бугарском него српском. Постоји такође и Балканска Језичка Заједница чији главни чланови су албански, бугарски и румунски. Заједница је одређена по граматици а не вокабулару.
Поред овога у румунском постоје и русизми, украјинизми, итд.

Прво Бугарско Царство

IF2J2vT.jpg


Друго Бугарско или Бугарско-Влашко Царство

qkOzgyP.jpg


fZFMTr4.jpg


https://en.wikipedia.org/wiki/Bulgarian_Empire
 
Intersuje me ta reč hajnele, tj. hainele - odakle je poreklom?

Aha, evo, iz srpskog:

HÁINĂ, haine, s. f. 1. (La pl.) Termen generic pentru obiectele de îmbrăcăminte (în special) bărbătești. ◊ Un rând de haine = un costum bărbătesc complet, alcătuit din pantaloni, sacou (și vestă). ♦ (La sg.) Îmbrăcăminte bărbătească pentru partea de sus a corpului; sacou. ♦ Veșmânt lung și larg care acoperă tot trupul. ♦ Palton. ◊ Expr. A(-și) da și haina de pe el = a face sau a fi dispus să facă orice sacrificiu (pentru a obține ceea ce dorește). 2. (Biol.; în sintagma) Haină de nuntă = înfățișare deosebită pe care o capătă masculii unor pești, batracieni sau păsări în perioada împerecherii. – Din bg. halina, sb. háljina.


HÁINĂ, haine, s. f. 1. (La pl.) Termen generic pentru obiectele de îmbrăcăminte (în special) bărbătești. ◊ Un rând de haine = un costum bărbătesc complet, alcătuit din pantaloni, sacou (și vestă). ♦ (La sg.) Îmbrăcăminte bărbătească pentru partea de sus a corpului; sacou. ♦ Veșmânt lung și larg care acoperă tot trupul. ♦ Palton. ◊ Expr. A(-și) da și haina de pe el = a face sau a fi dispus să facă orice sacrificiu (pentru a obține ceea ce dorește). 2. (Biol.; în sintagma) Haină de nuntă = înfățișare deosebită pe care o capătă masculii unor pești, batracieni sau păsări în perioada împerecherii. – Din bg. halina, scr. háljina.

Ovde treba primetiti očuvano etimološko h, koje Srbi u narodnim govorima gube u 17. veku, a svi (spontano nastali) romanski narodi su ga do danas izgubili. Rumuni ne.
 
Sve je to lepo, ali ako pričamo o Bugarima, kakav slovenski kulturološki uticaj kada su oni sami slovenizirani, to jest svoj kulturni obrazac su preuzeli od drugih Slovena? A koji bi to drugi Sloveni mogli da budu? Onih "sedam slovenskih plemena" koja su se zvala Srbi, Srbi, Srbi, Srbi, Srbi, Srbi i Srbi?
Питања су ти бесмислена. Изгледа да ниси упознат са савременим теоријама о еволуцији народа, језика, културе, итд.

Нема исконских непромењених Словена. Нема словенског језгра. Нема седам словенских племена. Итд.

Данашњи Срби су одавно примили етноним од неког иранског (несловенског) племена. Данашњи Срби су примили језик од релативно мале групе придошлих Словена, док им је генетика шаролика са главним компонентима сачињеним од романизованих староседеоца Балкана. А и староседоци пре Рима су били шаролики.

Језик, народ, култура су жива ствар која се мења сваког дана.
 
Питања су ти бесмислена. Изгледа да ниси упознат са савременим теоријама о еволуцији народа, језика, културе, итд.

Нема исконских непромењених Словена. Нема словенског језгра. Нема седам словенских племена. Итд.

Данашњи Срби су одавно примили етноним од неког иранског (несловенског) племена. Данашњи Срби су примили језик од релативно мале групе придошлих Словена, док им је генетика шаролика са главним компонентима сачињеним од романизованих староседеоца Балкана. А и староседоци пре Рима су били шаролики.

Језик, народ, култура су жива ствар која се мења сваког дана.

Pa vidi, za to da su Srbi primili ime od nekog neslovenskog plemena nema nikakvih dokaza osim nagađanja. Poenta je da je srpski/slovenski kulturni obrazac kod nas počeo da se formira u vreme kada su Bugari bili tatarska horda o čijoj kulturi i identitetu ne znamo ništa osim ličnih imena pojedinaca. Kao takvi, oni nikako nisu mogli da budu rasadnik slovenske kulture, jer je jasno da su tu kulturu primili od drugih, već formiranih Slovena. A ti formirani Sloveni su mogli da budu jedino Srbi, pa se krug tu i zatvara.
 
Питања су ти бесмислена. Изгледа да ниси упознат са савременим теоријама о еволуцији народа, језика, културе, итд.

Нема исконских непромењених Словена. Нема словенског језгра. Нема седам словенских племена. Итд.

Данашњи Срби су одавно примили етноним од неког иранског (несловенског) племена. Данашњи Срби су примили језик од релативно мале групе придошлих Словена, док им је генетика шаролика са главним компонентима сачињеним од романизованих староседеоца Балкана. А и староседоци пре Рима су били шаролики.

Језик, народ, култура су жива ствар која се мења сваког дана.

Аутосомални просек античке генетике од 19 Срба из разних крајева бивше СФРЈ.
Hv0kl0D.jpg


Дакле, 50.3% прото-словенска (Early_Slavic), 42.5% пaлео-балканска (Paleo-Balkanic) и 7.2% келто-германска (Celto-Germanic) генетика.

Додатак, један Србин из Далмације који није урачунат у овај горе просек.
MPcKm8D (1).jpg


Као што се види из најјача генетска (аутосомална) компонента код Срба је словенска.
Компоненте Early_Slavic и Celto-Germanic су базиране на аутосомалним резултатима словенских узорака из раног средњег века и келтских и германских узорака из средњег века, а компонента Paleo-Balkan је базирана на модерним Цинцарима.
Још си ти зелен за генетику, а да сазориш неда ти великорумска идеологија влаху словенске крви!
 
Poslednja izmena:
Аутосомални просек античке генетике од 19 Срба из разних крајева бивше СФРЈ.
Pogledajte prilog 669479

Дакле, 50.3% прото-словенска (Early_Slavic), 42.5% пaлео-балканска (Paleo-Balkanic) и 7.2% келто-германска (Celto-Germanic) генетика.

Додатак, један Србин из Далмације који није урачунат у овај горе просек.
Pogledajte prilog 669481

Као што се види из најјача генетска (аутосомална) компонента код Срба је словенска.
Компоненте Early_Slavic и Celto-Germanic су базиране на аутосомалним резултатима словенских узорака из раног средњег века и келтских и германских узорака из средњег века, а компонента Paleo-Balkan је базирана на модерним Цинцарима.
Још си ти зелен за генетику, а да сазориш недати великорумска идеологија влаху словенске крви!
Kratko ali efikasno :D
Vlah vraćen na fabrička podešavanja:D
 

Back
Top