Vlasi — balkanski fenomen

Pravi Vlah:
У научном раду објваљеном 1923., Петар Скок спомиња Дурмитор и Пирлитор као називе дате од румуснких пастира:

JhWgwsI.jpg



...

IKCmmoj.jpg


http://www.persee.fr/doc/slave_0080-2557_1923_num_3_1_7271


Данас ћете наћи много спомена тога као на пример ову

CTS92ZK.jpg


https://en.wikipedia.org/wiki/Durmitor

- - - - - - - - - -



Ајде, напиши научну референцу па да видимо.
Kliknite za proširenje...
Dokle će se tolerirati promidzba velikoŕumunjskih krivotvorenih stajališta.
 
Иначе, код тих "кварнерских" владало је својеврсно незнање, те је један од описаних у часопису "Јурина и Франина" Изидор Марковић променио бивше презиме Срдоч из страха да није превише српско. Ех, да је знао да су скоро сви Срдочи постали католици, не би га мењао.
 
Da se vratimo na Vlahe. Dopala mi je ruku zanimljiva studija o sveslovenskoj reči VARDA za koju su Vlaji dugo tvrdili da je od GARDA , obrazovaniji ali ne i pametniji filolozi da je od germanskog VAR, dok nije otkriveno njeno postojanje u sanskritu sa istim značenjem. Mi smo je, Srbi, napustili, ne VARUJEMO više, ali Slovenci su i dalje VAROVALCI. Dakle, znamo da su se Indijci obrazovali daleko pre dovođenja Grka i Latina u Evropu, još nećemo da priznamo ko ih je obrazovao, ali i to ćemo. https://books.google.rs/books?id=3OEMAQAAIAAJ&pg=PA306&dq=južnoslovenski+filolog+varda&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj08cfx3JnlAhVjlosKHXtsAn4Q6AEILTAB#v=onepage&q=južnoslovenski filolog varda&f=false
 
Poslednja izmena od moderatora:
Slaven777:
To se zove naučna metodologija. Mogao bi naučiti malo od njega (i manje pljuvati).
Kliknite za proširenje...
Opet muljanje. Naučna metodologija podrazumeva jasnoću i preciznost kada je moguće, a poenta je bila u svesnom izbegavanju jasnog opovrgavanja teze da ime Morlaka ima veze sa crnim ovcama.

"Ovo je jedan prilično bedni pokušaj skretanja sa teme relativizacijom, kao i sopstvene rehabilitacije nakon što si se potpuno kompromitovao."
 
Mrkalj:
Opet muljanje. Naučna metodologija podrazumeva jasnoću i preciznost kada je moguće, a poenta je bila u svesnom izbegavanju jasnog opovrgavanja teze da ime Morlaka ima veze sa crnim ovcama.

"Ovo je jedan prilično bedni pokušaj skretanja sa teme relativizacijom, kao i sopstvene rehabilitacije nakon što si se potpuno kompromitovao."
Kliknite za proširenje...

Ne znaš, verovatno zato što sa naučnim delima puno iskustva ni nemaš.

Pre svega, kada pišeš neko delo, ti ćeš preneti šta su ustaljena saznanja u vezi nečega. Čak i kada je to nelogično, pa možda u nekim slučajevima i potpuno besmisleno, ti ćeš to navesti sa referencama iz razloga što je opšte prihvaćeno, kao i ukazati na to gde je sve zastupljeno. Potom, u zavisnosti od opsega i akcenta rada koji pišeš, ti ćeš u sledećem delu predstaviti raspravu o tom podatku, predočiti novo mišljenje i prikazati ga na taj način da ga postavljao kao hipotezu, neutralno ustupajući (čak iako je ustaljeno mišljenje, da se tako izrazim, idiotsko ili posledica masovnog prepisivanja). Kažem, u zavisnosti od opsega, zato što ćeš, ako je to prilično sporedno za tvoju temu (zato što je za svaku značajnu izmenu potrebno napisati jedan zasebni rad, pa potom reference stavljati ka njemu kako bi se izbegla diskusija svaki sledeći put), ispravku delegirani na nivo opaske u fusnotu, a posebno ukoliko još nije napisan rad sa akcentom na rečeno.

A to je nešto što ti (mada mi je potpuno nejasno kako je to uopšte moguće posle ovoliko vremena) još uvek nisi naučio.
 
Jedna od novina iz Pijovićeve disertacije, po čemu se razlikuje od svih radova vezanih za Vlahe na zapadnobalkanskim
prostorima koje sam ja pročitao je njihovo smještanje na sledeće prostore (VLASI U DUBROVAČKIM SPOMENICIMA
DO 14. STOLJEĆA, str63)

Najranije znane vlaške populacije u Srbiji, one iz kasnog 12. st., treba zamišljati kao raspršene po dijelovima
današnjeg Kosova (posebno zapadnog dijela, tj. Hvosna), zatim južne i jugoistočne Srbije,
možda i po dijelovima krajnjeg sjevera Albanije (na samoj granici s Kosovom, sjeverno od
Drima), te po krajnjem sjeverozapadu Makedonije.

Ovo je značajna razlika u odnosu na Hrabakove tvrdnje (isto, str276)

(uzgred, ovo o seobama s istoka na zapad se nerijetko spominje uz radikalna pretjerivanja, kakva su posebno
karakteristična za Hrabaka, koji bi htio da je većina Vlaha nemanjićke Srbije ili porijeklom arbanaška, ili
porijeklom od Vlaha iz Epira, Tesalije, itd., iako za te konstrukcije nije davao nikakve ozbiljne dokaze, a često
nikakve dokaze uopće: . Hrabak, ‘Stari Vlah od XV do početka XIX veka’, str. 224.; Isti, ‘Razgranavanje
katuna’, str. 184-18 .; Isti, ‘Naseljavanje hercegovačkih i bosanskih Vlaha’, str. 204-205.).

Ovdje je zanimljiv spomen Kosmeta, jer čituckajući malo o antropologiji naidjoh na

ТИБОР ЖИВКОВИЋ, СЛОВЕНИ И РОМЕЈИ,Историјски инсгитут САНУ,БЕОГРАД,2000, str176

Антрополошки материјал приписан раним Словенима показује да je
у питању долихокрана популација, што je на врло јасан начин раздваја од
аутохтоног брахикраног типа. Док скелетни материјал са локалитета Ђонај
код Призрена управо одсуством планокципиталије указује на несумњиво
одвојен живот Словена и староседелаца, дотле антрополошки материјал из
источне Србије (Песак/Корбово) показује, иако je долихокранија и овде
више заступљена, на сажимање са староседеоцима. Такође, неколико
брахикраних лобања са локалитета Ђонај (kod Prizrena), уколико je тачна наша
претпоставка да се могу датирати у XI век, показује стапање аутохтоног са
словенским елементом.

Ova pomalo nategnuta izjava bi mogla donekle objasniti dvije, po meni medjusobno kontradiktorne stvari. To su (već sam ih spominjao)

1.nedostatak pisanih izvora o dvojezičnosti zapadnobalkanskih Vlaha

(isto str88)

ne postoje čak ni posebni jezični tragovi koji bi potvrdili
romansku bilingvalnost kao masovni fenomen na zapadnim prostorima Balkana, a kamoli da
bi postojali tragovi koji bi potvrđivali romansku monolingvalnost na nekoj relevantnoj razini

2. Relativno kasno miješanje Slovena sa starobalkanskom populacijom datiranom u vrijeme osmanlijskih osvajanja

„Prema rečima dr Ž. Mikića, tridesetih godina engleski
antropolog Kun je utvrdio da se taj, dinarski tip najjužnije
prostire do reke Mati u Albaniji, dok se južno od te reke
nailazi na mediteranski tip. Na severozapadu je granica
prostiranja alpskog, takođe brahikranog antropološkog
tipa. Od Alpa do reke Mati u Albaniji, dakle, svi smo iste
gore list… Sloveni su drugi (dugoglavi) antropološki tip
koji se veoma lako razdvaja od starosedelačkog, dinarskog.
Ispitivanja nekropola u Vinči, kod Beograda, zatim kod
Bugojna, u Bosni, na Radovišta kraj Ohrida − znači, u
oblastima centralnog, istočnog i južnog Balkana − pokazala
su, kaže dr Mikić, da sve do 12, 13. veka nema na
ovim prostorima mešanja sa novopridošlim Slovenima.
Do značajnih populacionih mešanja dolazi tek sa osmanlijskom
okupacijom.“ (Razgovor sa Ž. Mikićem. Politika/
Beograd/, LXXXVIII/1991, 27762, 13. Broj od 21. I. 1991.)

Suština je da mi nikako nije logična potpuna jezička slavizacija bez genetskog miješanja.

Znači da, antropološki gledano, većeg miješanja na ostatku zapadnog Balkana možda nije bilo do dolaska Turaka, ali su Vlasi koji su
došli na ove prostore sami bili mješavina Vlaha i Slovena od XI vijeka, čime bi mogli objasniti odsustvo bilingualnosti.
 
zvaljko:
Jedna od novina iz Pijovićeve disertacije, po čemu se razlikuje od svih radova vezanih za Vlahe na zapadnobalkanskim
prostorima koje sam ja pročitao je njihovo smještanje na sledeće prostore (VLASI U DUBROVAČKIM SPOMENICIMA
DO 14. STOLJEĆA, str63)

Najranije znane vlaške populacije u Srbiji, one iz kasnog 12. st., treba zamišljati kao raspršene po dijelovima
današnjeg Kosova (posebno zapadnog dijela, tj. Hvosna), zatim južne i jugoistočne Srbije,
možda i po dijelovima krajnjeg sjevera Albanije (na samoj granici s Kosovom, sjeverno od
Drima), te po krajnjem sjeverozapadu Makedonije.

Ovo je značajna razlika u odnosu na Hrabakove tvrdnje (isto, str276)

(uzgred, ovo o seobama s istoka na zapad se nerijetko spominje uz radikalna pretjerivanja, kakva su posebno
karakteristična za Hrabaka, koji bi htio da je većina Vlaha nemanjićke Srbije ili porijeklom arbanaška, ili
porijeklom od Vlaha iz Epira, Tesalije, itd., iako za te konstrukcije nije davao nikakve ozbiljne dokaze, a često
nikakve dokaze uopće: . Hrabak, ‘Stari Vlah od XV do početka XIX veka’, str. 224.; Isti, ‘Razgranavanje
katuna’, str. 184-18 .; Isti, ‘Naseljavanje hercegovačkih i bosanskih Vlaha’, str. 204-205.).

Ovdje je zanimljiv spomen Kosmeta, jer čituckajući malo o antropologiji naidjoh na

ТИБОР ЖИВКОВИЋ, СЛОВЕНИ И РОМЕЈИ,Историјски инсгитут САНУ,БЕОГРАД,2000, str176

Антрополошки материјал приписан раним Словенима показује да je
у питању долихокрана популација, што je на врло јасан начин раздваја од
аутохтоног брахикраног типа. Док скелетни материјал са локалитета Ђонај
код Призрена управо одсуством планокципиталије указује на несумњиво
одвојен живот Словена и староседелаца, дотле антрополошки материјал из
источне Србије (Песак/Корбово) показује, иако je долихокранија и овде
више заступљена, на сажимање са староседеоцима. Такође, неколико
брахикраних лобања са локалитета Ђонај (kod Prizrena), уколико je тачна наша
претпоставка да се могу датирати у XI век, показује стапање аутохтоног са
словенским елементом.

Ova pomalo nategnuta izjava bi mogla donekle objasniti dvije, po meni medjusobno kontradiktorne stvari. To su (već sam ih spominjao)

1.nedostatak pisanih izvora o dvojezičnosti zapadnobalkanskih Vlaha

(isto str88)

ne postoje čak ni posebni jezični tragovi koji bi potvrdili
romansku bilingvalnost kao masovni fenomen na zapadnim prostorima Balkana, a kamoli da
bi postojali tragovi koji bi potvrđivali romansku monolingvalnost na nekoj relevantnoj razini

2. Relativno kasno miješanje Slovena sa starobalkanskom populacijom datiranom u vrijeme osmanlijskih osvajanja

„Prema rečima dr Ž. Mikića, tridesetih godina engleski
antropolog Kun je utvrdio da se taj, dinarski tip najjužnije
prostire do reke Mati u Albaniji, dok se južno od te reke
nailazi na mediteranski tip. Na severozapadu je granica
prostiranja alpskog, takođe brahikranog antropološkog
tipa. Od Alpa do reke Mati u Albaniji, dakle, svi smo iste
gore list… Sloveni su drugi (dugoglavi) antropološki tip
koji se veoma lako razdvaja od starosedelačkog, dinarskog.
Ispitivanja nekropola u Vinči, kod Beograda, zatim kod
Bugojna, u Bosni, na Radovišta kraj Ohrida − znači, u
oblastima centralnog, istočnog i južnog Balkana − pokazala
su, kaže dr Mikić, da sve do 12, 13. veka nema na
ovim prostorima mešanja sa novopridošlim Slovenima.
Do značajnih populacionih mešanja dolazi tek sa osmanlijskom
okupacijom.“ (Razgovor sa Ž. Mikićem. Politika/
Beograd/, LXXXVIII/1991, 27762, 13. Broj od 21. I. 1991.)

Suština je da mi nikako nije logična potpuna jezička slavizacija bez genetskog miješanja.

Znači da, antropološki gledano, većeg miješanja na ostatku zapadnog Balkana možda nije bilo do dolaska Turaka, ali su Vlasi koji su
došli na ove prostore sami bili mješavina Vlaha i Slovena od XI vijeka, čime bi mogli objasniti odsustvo bilingualnosti.
Kliknite za proširenje...
Па нема никаквих писаних извора о етничкој расподели широм Балкана -- од Хрватске, Паноније, Босне, Србије, Бугарске, Црне Горе, Албаније, Грчке -- пре касног деветнаестог века. Проторумунски се спомиња у шестом веку на територији данашње Бугарске. У десетом веку Порфирогенит спомиња многе -- Бугаре, Аваре, Хрвате, Србе, Романе -- али у контексту њихове војне и државотворне моћи. Крсташи спомињају Влахе -- називају Бугарску Влашком -- али опет само у вези са војно-државно-политчким приликама. Српске повеље спомињају Влахе од касног дванаестог века, али то не значи да су се Власи тек онда појавили у српској држави. Једноставно не постоје писани извори пре тога. Дубровчани нису почели да бележе њихову архиву тек до тринаестог века. Смешно је закључити да пошто архиве нису постајале пре тринаестог века, ни Власи нису.
 
Pravi Vlah:
Па нема никаквих писаних извора о етничкој расподели широм Балкана -- од Хрватске, Паноније, Босне, Србије, Бугарске, Црне Горе, Албаније, Грчке -- пре касног деветнаестог века. Проторумунски се спомиња у шестом веку на територији данашње Бугарске. У десетом веку Порфирогенит спомиња многе -- Бугаре, Аваре, Хрвате, Србе, Романе -- али у контексту њихове војне и државотворне моћи. Крсташи спомињају Влахе -- називају Бугарску Влашком -- али опет само у вези са војно-државно-политчким приликама. Српске повеље спомињају Влахе од касног дванаестог века, али то не значи да су се Власи тек онда појавили у српској држави. Једноставно не постоје писани извори пре тога. Дубровчани нису почели да бележе њихову архиву тек до тринаестог века. Смешно је закључити да пошто архиве нису постајале пре тринаестог века, ни Власи нису.
Kliknite za proširenje...

Bukvalno na tragu ovog o čemu pričaš, na temu nepominjanja Vlaha dodijeljenih bugarskim manastirima

Nepostojanje Vlaha u većini bugarskih povelja, te njihovo nespominjanje nalik poimeničnom nabrajanju kakvo postoji u poveljama iz
Srbije, otvara interesantna pitanja: je li tome uzrok drugačiji razvoj literarnog mentaliteta i kulture “popisivanja”
i “identificiranja” kod Srba i Bugara? Ili je tome uzrok taj što je kod Bugara praksa darivanja Vlaha manastirima
bila manje raširena, ako je uopće postojala? Je li važna društveno-politička uloga Vlaha u bugarskom društvu u
doba obnove ugarskog Carstva u kasnom 12. i ranom 13. st. možda jedan od razloga što se Vlahe ne daruje (bar
ne u iole relevantnom broju) manastirima? Ili ipak najveći dio odgovora na ove nejasnoće počiva u trivijalnoj
okolnosti da su bugarske isprave iz Srednjeg vijeka osjetno lošije očuvane nego srpske i neke druge?

Jedina logika je da broj Vlaha raste kako vrijeme prolazi, pa ako vratimo sat unazad morao je biti momenat kad ih nije bilo ili ih je bilo jako malo, što je a bit iffy naravno
 
Meni je ipak druga stvar mnogo bitnija. Ako prihvatimo Pijovićeve pretpostavke o brojnosti Vlaha

Vidi omjere stanovništva na manastirskim
posjedima srednjovjekovne Srbije u 14. st. (Vlasi čine malo ispod 15 % populacije, no tu je riječ o najbogatijim
crkvenim posjedima, s najvećim brojem Vlaha, i zato te brojke ne valja zamišljati za većinu posjeda u ono doba) str 144

krajem 13. st. Vlasi čine možda 5%, u kasnom 14. st. čine 10 do možda 15 %, a krajem 15. st. čine čak
30 do 35% populacije u širem zaleđu Dubrovnika (str 277)

pri čemu su ove brojke od 15 a pogotovo 30 i 35% em maksimalističke, svjesno prenapuhane em objašnjive samo značajnim uplivom slavenskog elementa u
vlaški (pri 35% bukvalno možemo početi pisati vlah sa malim V i govoriti o staležu poput seljaka, vojnika, zanatlija).

To povlači za sobom da s ovim Vlasima ne možemo u potpunosti objasniti kompletnu "vlaškost" prisutnu u današnjim Srbima. Moramo je nastaviti tražiti na drugima mjestima.
 
zvaljko:
Bukvalno na tragu ovog o čemu pričaš, na temu nepominjanja Vlaha dodijeljenih bugarskim manastirima

Nepostojanje Vlaha u većini bugarskih povelja, te njihovo nespominjanje nalik poimeničnom nabrajanju kakvo postoji u poveljama iz
Srbije, otvara interesantna pitanja: je li tome uzrok drugačiji razvoj literarnog mentaliteta i kulture “popisivanja”
i “identificiranja” kod Srba i Bugara? Ili je tome uzrok taj što je kod Bugara praksa darivanja Vlaha manastirima
bila manje raširena, ako je uopće postojala? Je li važna društveno-politička uloga Vlaha u bugarskom društvu u
doba obnove ugarskog Carstva u kasnom 12. i ranom 13. st. možda jedan od razloga što se Vlahe ne daruje (bar
ne u iole relevantnom broju) manastirima? Ili ipak najveći dio odgovora na ove nejasnoće počiva u trivijalnoj
okolnosti da su bugarske isprave iz Srednjeg vijeka osjetno lošije očuvane nego srpske i neke druge?

Jedina logika je da broj Vlaha raste kako vrijeme prolazi, pa ako vratimo sat unazad morao je biti momenat kad ih nije bilo ili ih je bilo jako malo, što je a bit iffy naravno
Kliknite za proširenje...
Ма не.

Прво да те питам, кад у српским краљевским повељама се дарују цела села безимених Срба и мали број одређених Влаха -- који се именом спомињају -- шта нам то указује о друштвеном положају Срба насупрот Влаха?
 
Друго, сам цар Бугарско - Влашког царствца, Иван Асен, је био Влах. Себе је називао Јоаница, а не Иван. Такође себе је називао царем Бугара и Влаха: Imperator Bulgarorum et Blacorum. Крсташи који су напали и уништили Романију (како су је они сами називали), то јест Источно Римско Црство, то јест Византију, писали су о Власима у Бугарској. Тачније, уопште не спомињају Бугаре него говоре само о Власима чији цар је био Јоаница, тј. Иван Асен.
 
Pravi Vlah:
Друго, сам цар Бугарско - Влашког царствца, Иван Асен, је био Влах. Себе је називао Јоаница, а не Иван. Такође себе је називао царем Бугара и Влаха: Imperator Bulgarorum et Blacorum. Крсташи који су напали и уништили Романију (како су је они сами називали), то јест Источно Римско Црство, то јест Византију, писали су о Власима у Бугарској. Тачније, уопште не спомињају Бугаре него говоре само о Власима чији цар је био Јоаница, тј. Иван Асен.
Kliknite za proširenje...

Joanica je vlaško ime?
 
Slaven777:
Joanica je vlaško ime?
Kliknite za proširenje...
Да, написано савременом румунском азбуком: Ioaniță. Јоан је румунско име, наравно библијско, и одговара осталим облицима широм хришћанског света: српски Јован, енлески John, француски Jean, италијански Giovanni, шпански Juan, итд. А диминутивни наставак -iță је мушки облик.
 
Pravi Vlah:
Друго, сам цар Бугарско - Влашког царствца, Иван Асен, је био Влах. Себе је називао Јоаница, а не Иван. Такође себе је називао царем Бугара и Влаха: Imperator Bulgarorum et Blacorum. Крсташи који су напали и уништили Романију (како су је они сами називали), то јест Источно Римско Црство, то јест Византију, писали су о Власима у Бугарској. Тачније, уопште не спомињају Бугаре него говоре само о Власима чији цар је био Јоаница, тј. Иван Асен.
Kliknite za proširenje...


URL:
http://www.kroraina.com/bulgar/wolff_3.html

The 'Second Bulgarian Empire.' Its Origin and History to 1204
R. Wolff

III

When, after more than a century, the fourth uprising did take place in 1186, it was under the auspices of two local chieftains, Peter and Asen, whom all the sources, Byzantine and western, agree in calling Vlachs, and who lived in the Balkan mountains. The most elaborate theories have been resorted to by Bulgarian historians to prove that the word 'Vlach' had by 1185 come to mean a 'Bulgar from the northwest part of the country.' They explain this phenomenon as the result of a conspiracy of silence on the part of Byzantine writers, who, they argue, were trying to avoid the use of the word 'Bulgar' and to substitute 'Vlach.' In fact, however, it can be demonstrated that Byzantine writers use the word 'Bulgar' quite freely when they are talking about Bulgars, and use 'Vlach' only to refer to Vlachs. It has long been realized that any other interpretation involves the twisting of the sources until they bear no relationship to the ascertainable facts about the origin and development of the ‘second Bulgarian Empire.’
 
Poslednja izmena:
Carlin15:
Kliknite za proširenje...
Драго ми је да чујем аромунски, то јест цинцарски. Јавно коришћење тог језика је дуго било ефективно забрањено у више балканских држава. А и данас у овим државама кад неко не користи језик државе, многи га гледају попреко.
 
Pravi Vlah:
Ма не.

Прво да те питам, кад у српским краљевским повељама се дарују цела села безимених Срба и мали број одређених Влаха -- који се именом спомињају -- шта нам то указује о друштвеном положају Срба насупрот Влаха?
Kliknite za proširenje...
Znamo da su Vlasi na višem, povoljnijem položaju u odnosu na Srbe, ako na to misliš
 
Lesandar:
Najstariji sloj jezičkog supstrata u Vlaha je slovenski.
Kliknite za proširenje...
Ма какви. Као и за остале индоевропске језике најстарији слој у влашком је индоевропски, а вероватно постоје и речи из језика такозваних Старих Европљана. Словенске речи су ушле у влашком језику релативно касно, тек у десетом или једанаестом веку. То знамо из облика ових речи.
 
Pravi Vlah:
Ма какви. Као и за остале индоевропске језике најстарији слој у влашком је индоевропски, а вероватно постоје и речи из језика такозваних Старих Европљана. Словенске речи су ушле у влашком језику релативно касно, тек у десетом или једанаестом веку. То знамо из облика ових речи.
Kliknite za proširenje...
To ti pričam. Indoevropski je onaj jezik koji su Sloveni odneli u Indiju nakon što su ga naučili od Srba.
 
I vlah jos uvek ne shvata da je najveca koncentracija I hg (kromanjonske, autohtone evropske) kod Srba, i R1a kod Srba iz Nemacke, obe y-hg (I +R1a) sa najvecom mtDNA haplogrupom H.
Srbi su originalni evropljani kromanjonci arijevci (vincani) i indo-evropski je staro-srpski.
sanskrit- ekam, dve, tri, cetvari...
 
Poslednja izmena:
Lesandar:
To ti pričam. Indoevropski je onaj jezik koji su Sloveni odneli u Indiju nakon što su ga naučili od Srba.
Kliknite za proširenje...
Pantelić Nebojša:
I vlah jos uvek ne shvata da je najveca koncentracija I hg (kromanjonske, autohtone evropske) kod Srba, i R1a kod Srba iz Nemacke, obe y-hg (I +R1a) pracene najvecom mtDNA haplogrupom H.
Srbi su originalni evropljani kromanjonci arijevci (vincani) i indo-evropski je staro-srpski.
sanskrit- ekam, dve, tri, cetvari...
Kliknite za proširenje...

Обојица сте неозбиљни.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Kako je jugoslovenski jezik Trojedne kraljevine preko hrvatskog ili srpskog jezika postao hrvatski
2 3 4
Odgovora
83
Pregleda
1.158
Frontiersman
Frontiersman
Mrkalj
KO KRIJE DRAZIN GROB? Diskusija o Drazinoj smrti, zlocini komunista su se desavali bez prestanka
2
Odgovora
31
Pregleda
589
Mrkalj
Mrkalj
Nina
Kako su migracije Slovena oblikovale Evropu
Odgovora
4
Pregleda
219
Nina
Nina

Back
Top