Пише Угљеша Мрдић
Министарство правде Србије на челу са Снежаном Маловић је направило сраман споразум са војним генералом Владом Трифуновићем о накнади штете због његовог боравка у притвору због издаје
Нова брука и срамота владајуће коалиције када је у питању правосудни сектор. Кукавички и поданички чин српских власти. Министарство правде и пензионисани генерал ЈНА Владо Трифуновић потписали су споразум о накнади штете, према којем ће му држава Србија исплатити 6,2 милиона динара због „неоснованог боравка у притвору“. Осим Трифуновићу, по 4,2 милиона динара накнаде за боравак у затвору требало би да буде исплаћено и пуковницима ЈНА у пензији Бериславу Попову и Сретену Радушком. То значи да ће укупно онима који су издали бити исплаћено око 15 милиона динара.
ПОДРШКА ИЗДАЈИ
„Генералу Трифуновићу нанета је велика штета која је после готово 20 година најзад делимично исправљена. Одустајањем Тужилаштва од његовог даљег гоњења у марту прошле године, демократска Србија је јасно изразила став према генералу. Да је било више генерала попут Трифуновића, који је поступио исправно јер су животи младих људи вреднији од нечијих фикција и помраченог ума, не бисмо се у овако стравичним размерама суочавали са злочинима почињеним на свим странама. Историја ће забележити да Трифуновић ничим није укаљао углед и част Србије, како је оценио Милошевићев режим, већ да је, напротив, поступио као частан и поштен човек, војник и генерал“, рекла је Маловићева.
Према њеној оцени, испада да су непоштени и нечасни сви они који су бранили свој народ од налета агресора током рата од 1991. до 1995. године. То значи да су за њу и власт у Београду сви они часни генерали, нечасни, и да се исплатило бити издајник. Да узмемо у обзир најактуелније случајеве. Испада да је Божидар Вучуревић, некадашњи градоначелник Требиња, крив што је бранио свој град и народ од налета хрватских топова, а људи попут Трифуновића хероји јер су предавали оружје хрватским паравојним формацијама. Додатна невоља је што је судбина Вучуревића о његовој екстрадицији хрватским џелатима у Дубровнику у рукама управо Маловићеве.
Иначе, Трифуновић, који ће у историју ући по својим нечасним радњама, био је у притвору 547 дана, Радушки 465, а Попов 446 дана. Они су 1994. године били осуђени зато што су у септембру 1991. године извели акцију извлачења око 280 војника из гарнизона и предају велике количине војног наоружања у Вараждину, у Хрватској. После тога, тадашње Војно тужилаштво је 30. јануара 1992. године оптужило Трифуновића и његове сараднике за подривање војне и одбрамбене моћи земље.
ПРЕДАЈА ОРУЖЈА
Трифуновић, који је осуђен за издају, данас се проглашава херојем. Уместо да добије трг или барем улицу у Загребу или Вараждину, антисрпски лобији рехабилитују га у самој Србији.
Подсетимо да је Трифуновић одлучио да не чека помоћ других јединица ЈНА, како му је наређено, него да погази дату заклетву и да се са терористима договори да пусте њега и регруте у замену за наоружање из касарне. Недуго касније, вараждински терористи су учествовали са добијеним наоружањем од Трифуновића, у етничком чишћењу Срба у Славонији.
Колико је предаја Трифуновића утицала на овакав след дешавања сведочи и начелник вараждинске Општине Горан Канишки, који је изјавио 2008. године да је „оружје заробљено у вараждинским складиштима отпремано на ратишта широм Хрватске ради супротстављања непријатељу. У Вараждину су освојена 74 тенка, 66 оклопних транспортера, 36 тешких топова, 250 разних војних возила и инжењерских стројева, те велика количина стрељива, експлозива и осталог ратног материјала. Стога је вараждинска победа 1991. године означила прекретницу у домовинском рату“, рекао је Канишки.
Још једном се потврдило да је Снежана Маловић у служби хрватских интереса, то јест да оно што зажели званични Загреб наша министарка спроведе у дело.
Да не раде сви тако говори пример и амбасадор БиХ у Србији Борише Арнаута, који активно помаже Вучуревићевим адвокатима у припреми одбране од хрватске оптужнице.
„Све је то само део мојих активности усмерених на његово ослобађање. Његово хапшење и то због наводних дела које је Хаг већ истражио, само представља покушај да се створи слика да су хапшења наших грађана национално избалансирана“, рекао је Арнаут.
Изгледа да владајући режим жели да избрише из српске историје све часне примере херојске одбране у протеклих сто година, попут Слободана Милошевића, Владимира Лазаревића, Радована Караџића, Ратка Младића, Живојина Мишића, Степе Степановића, Радомира Путника, Петра Бојовића, Драгутина Гавриловића…
У српској историји мајор Гавриловић остаће запамћен по говору, одржаном браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у којем је и сам тешко рањен. Добио је Карађорђеву звезду, француски Ратни крст и многа друга одликовања.
Гавриловић је прикупио српске војнике и издао следећу заповест:
„Војници, тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао.
Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања.
Наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немојте дакле да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред, у славу! За краља и Отаџбину! Живео краљ, живео Београд!“
Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад…
А данас у Србији, нажалост, ситуација је у потпуности другачија. Режим се клања и љуби скуте сваком ко из „белог света“ наиђе.
http://www.pecat.co.rs/2011/05/u-srbiji-se-isplati-biti-izdajnik/