Па прво јер га не признајем као такво и није легално настало већ на насилан политички начин где су заправо и окупирали и оцепили папство из традиционалног римског поретка.
То би било исто зашто га не зовем пуним називом "Свето Римско цартво" јер то није ни била идеологија античког Рима.
Друго легитимитет су црпили на Константиновој даровници за коју су у 16. веку доказали да је фалсификат.
A vidiš, to i čemu ti pišeš je političko pitanje tj. zalazi u sferu politike baš, a ne neke praktične stvari kao npr. terminologije.
Ono što je suština jeste skoncentrisati se na elementarna pitanja. Jedno od osnovnih obeležja Vizantije bilo je pravoslavlje, odnosno hrišćanska religija.
* Jedno od obeležja Rimskog carstva bio je upravo paganski sinkretističli sistem vrednosti; od legendarnih početaka u VIIi st. stare ere, pa sve do negde kraja IV stoleća naše, kada tek hrišćanstvo postaje zvanična religija
* Službeni jezik; jezik državne administracije, kulturnih institucija i književnosti, bio je latinski jezik; srednjeitalski dijalekat. U Vizantiji, kako državnim institucijama, tako i Crkvi, zvanični jezik je bio grčki, a književni je bio starogrčki (atički dijalekat); od vremena cara Iraklija. Do koje je mere to čak išlo govori i epizoda kada u jednom trenutku nije bilo u Carigradu dobrog prevodioca za latinski jedno vreme, pa su ga morali tražiti drugde
* Sam grad Rim (ili ako hoćeš, izvorni Grad Rim), nije bio deo te države
Tako da, Romejsko je bilo carstvo koje niti je bilo pagansko, niti latinsko, ni imalo sam Rim. U svakom je smislu to bila značajno drugačija država od klasičnog Rimskog carstva, čak i po mnogim elementima državnog uređenja, koje se jeste do izvesne mere temeljito na drevnom rimskom, ali je evoluiralo u nešto drugačije. Ni rimsko pravo tj. pravni sistem koji je modifikovao Justinijan nije bio ostao nešto ekskluzivno vizantijsko, već je na rimskim temeljima podignuta i većina Evrope; rimsko pravo će u praktičnoj praksi dočekati i XIX st. tj. Napoleonovo vreme u rimsko-nemačkom carstvu.
Tako da, prilično je nesporno da je, bez obzira ne neupitan pravno politički kontinuitet, Vizantija bila po mnogo čemu geografski, kulturološki, jezički, religijski, itd..drugačija država od antičkog Carstva iz kojeg je ona nastala, ili ako hoćeš taj izraz kao možda korektniji,
evoluirala. Po svim obrisima se to može videti, a posebno ovim koje sam naveo, a koje mislim da niko ovde ne bi mogao na neki način dovesti u pitanje.
Tako da ono što je ovde pitanje zašto se ne držati Istorije kao takve tj. zašto od toga praviti nekakvo političko pitanje, sa još i nekim malicioznostima, teorijama zavere i sličnome, umesto da se skoncentrišemo na neke bazične činjenice, kao što su ove iznad koje sam naveo? Iz kog razloga je pravno politički kontinuitet Vizantije sa starim Rimom nešto na čemu se mora insistirati, i to toliko žestoko da bi taj termin (vizantijski) trebalo tretirati kao nešto neprijateljsko, do mere vrlo oštrog suprotstavljanja bilo kome ko se usudi da iskaže drugačije mišljenje? Kakve veze imaju pitanja čije su pretenzije veće ili manje (i to na uštrb apsolutno svakog konteksta i šire slike, kako prostorno tako i vremenski) kad je takve stvari pitanja političkog izjašnjavanja, a ne istoriografije?
Čoveče, pa ti izgleda da ne samo što ne čitaš šta ja postavljam, nego ni КРЦУН. 
Georgakas pobija u svom radu široko rasprostranjene zablude o tome da naziv potiče od humanista iz XVI stoleća. Naravno da sam stavio lajk,..zašto ne bih, kad КРЦУН ponavlja moje identične moje reči? Ono što je ovde pitanje je zašto si ti?
Bilo je reči i o poreklu vizantijskog imena, i to si ti, takođe, ismevao tada.
