Византијско царство Ромеја

[NickFreakyrgios]

 

[Pravi Vlah]

Nego šta. A pogledaj koliko to sad kad se upoznaju ljudi sa tim nazivom stvara jednu novu vizuru i paletu asocijacija...

Pogledajte prilog 1095319

Где су римљански гробови то је Романија. Једнога дана све ово ће опет бити наше

 

[КРЦУН]

Дакле овде се показује нека епска наивност у 16. веку дакле дело није заправо носило имеисторија бизаната у првом идању.

Да ли сад је овде грешка Вулф је првео Зонару и Никиту Хоријаната 1557 тада дело није носило име хисторија бизантина..
1556 у Цириху је превео Лаоника на латински Конрад Клаузер.Преко Клаузера је дошло до у другом проширном издању на основу Ланика Халкондоло иаменована је цела збирка 1562 Корпус унивеса хисторија Бизантина.

После Халкокондил назива своју земљу Бизантина и престоницу Бизант без извира понесн ропмантичарским духом који бежи од крвне освете франачког караља у Италију па у Романију. Обтзиром да смо закључили та термин крвна освета у високи м друштвима не постоји постоји крвна заклетва братства коме припадаш и прекривањем такве заклетве лети глава и многи људи су је изгубили.

Нећу уопште да се осврћем без доказа дали је уопште Халкокондил заиста назвао своју земљу Византија јако упитно. то да оставимо по страни јер је ово заправо пренешено са једне друге теме где си опет бранио нешто слично довајућ тим људима тог времена готово епску наивност.

Дакле Волф на основу својих 2 превода Зонаре и Никите Хоријанта не зове своје дело односно државу Византија.

На основу само Лаоника без икаквог извора и на основу превода Конрада Клаузера Халкокондила
излази друго проширено издање 1562 на основу Халллондила где тврдиш да је назвао роматичарски и родољубиво своју земљу Визатијом и столни град Византон је дошло до преправке
првог Волфовог дела које није носило Византија већ Романија
1562 је реиздато као корпус историје Византије ко? Под чијем именом?
Волф?

1 Славене позиваш се на морал и одговорност истине.

2 Постављаш да је сама чињеница да ли Вулф или зашто Вулф је важније од тога што заправо причамо како се држава звала?

3 Позиваш се на критичарску историографију и објашњаваш овај сценарио епском наивности аутора

4 Знамо да средњовековне изворе нису писали обични људи који нису имали приступ царским или црквенин архивама и већина њих је под псеудонима или су аноними верло очигледно зашто.
Ти људи који су писали нису били нити један из редова епских наивних родољувих сељака или неких људи који се скупљају са кокардама и шајкама на Ровној Гори пију ракију и пуцају.

4 Ја не припадам оним СВИ кои знају да је Деретић тако нешто тврдио јер сам прочитао на више места људи и чаланака који нису аутохтонистички настројени па их не могу довести у везу са Деретићем.Деретића сам читао нешто давно то нисам прочитао.

5 Дали је ово још један покушај истоветан теми "Порекло албанског етнонима" када си чак против правила обелоданио име @КРЦУН само из једног простог ралога да би се о кавкаским Албанцима ћутало.

Затим си навео Лекизана да ради валаризацију извора а сам си на ову тему пстављао шта си хтео без референци па те је Мркаљ упозорио.

6 Дакле један позив тада на Деретића Манијака и Арванита је био довољан да све дискредитује.
Наравно @Khal Drogo је приступио добронамерно и дао мишљење да Арванитии у нашој историји нису поуздано Албанци што је истина али је такође истина да их Грци записују као Арваните не као Албанце.

7 Да ли покушаваш на основу клипа јер нико нормалан не може да укапира зашто ти је клип важан да довођењем у везу Деретића заправо релативизујеш читаву суштину приче под именом Деретић.

Пренео си ову тему са једне друге теме и сад ми је јасно зашто се онако жучно борило око Халкокодила.
У прилог томе постављаш дело из 2021 које треба да се објасни да се о овеме све знало јаско као дан. Зашто дело из 2021 тек?


Зашто си ако си хтео истину копаао и затрпавао тему са изворима на којима пише Византија или Визант? Шта је требало то да докаже? Да се држава заправо звала Византија?

Да ли си одгледао савки клип на Беч-Берлин теми? Са истом пажњом као овај клип?
Ако јеси свака част ја бих извршио самоубиство да сам све одгледао то.

Зашто је ово у целој теми "Византија" најбитнији детаљ небулозе око српског каленара.
Зашто је на другој теми опет био важан помен Манијака и Арванита од Деретића који то није исмислио да се обесмисли читава прича. Обзиром да је сад могу обесмислити много једноставније без Деретића или било кога али чему потреба хватања за клип ? За реч?

О овом ''случају'' писао сам пре више година. Напокон се неко одважио да проговори о томе, а одважио се веома уважени историчар уметности Душан Миловановић и хвала му од срца.

Душан Миловановић, историчар уметности објаснио је целом свету зашто ВИЗАНТИЈА не постоји и никада није постојала.

 

[Лекизан]

„Породица Палеолога, последња династија у хиљадугодишњој историји Византије, владала је Царством дуже него иједан други владарски род, безмало два столећа (1259-1453), неколико година дуже од најславније – Македонске династије (867-1056). Када је реч о етимологији њиховог презимена, постоје две теорије: према првој оно потиче од грчког израза palaios logos (παλαιός λόγος), што значи стара реч, а према другој од речи palaiologos (παλαιολόγος) која означава колекционара старина, старинара. Палеолози су за симбол своје династије узели двоглавог орла који гледа како на Исток, тако и на Запад и на тај начин се наглашавао значај обновљеног Византијског царства.”

Радивој Радић, Јован V Палеолог, византијски цар (1341-1391), Београд 2008.

 

[Лекизан]

Где су римљански гробови то је Романија. Једнога дана све ово ће опет бити наше

Територија данашње Румуније је била под Римљанима свега око век и по, тамо су дошли као окупатори и тако су и отишли.Византија никада није владала том територијом тако да се врати на тему.

 

[Pumpaj Dinstanović]

О овом ''случају'' писао сам пре више година. Напокон се неко одважио да проговори о томе, а одважио се веома уважени историчар уметности Душан Миловановић и хвала му од срца.

Da je Vizantija istoriografski termin i da se Vizantinci zvali Romejima i romejskim carevima, jedna je od elementarnih, najšire rasprostranjenih i lako proverljivih činjenica. Ne postoji niti jedan jedini čovek koji se makar i najpovršnije zainteresuje za istoriju, a kome bi to bilo nekakva novina. Ne postoji nijedna vizantijska istorija na srpskom jeziku ili na nekom drugom evropskom jeziku, koja zaobilazi taj podatak, od Istorije Georgija Ostrogorskog, preko dela Sirila Manga, do najnovijih Johanesa Kodera. Svako ko ima pristup internetu, može videti taj podatak čak i na mestima kao što je bukvalno i Vikipedija:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Византија#Име

Dotični podatak je, dakle, osnovna činjenica vezano za koju bi svakoga ko je ne zna, štaviše, trebalo da bude sramota. Ona se sastavni deo svih nastavnih programa u Republici Srbiji, uključujući i za osnovnu školu. Evo npr. udžbenika za 6. razred osnovne škole koju je napisao niko drugi do tebi nepopularni Radivoj Radić; str. 24 i 25:

Spojler

Pomenuta činjenica se vrlo često ponavlja; gotovo svaki put kada se govori u opštim crtama o Vizantiji; bilo u knjigama, bilo u neformalnim razgovorima, bilo u javnosti. Evo npr. i u intervjuu jednog od najvećih današnjih legendi vizantologije, Johanesa Kodera, koji su objavila pre nekoliko godina dnevne novine Politika.

Какви су почеци институционалног проучавања Византије, а какве савремене перспективе проучавања византологије?

Још у касном средњем веку, Византија је била предмет изучавања. Име нашег научног поља је установио немачки хуманиста Хијеронимус Волф који је умро 1580. Он је био први који је употребио име античког града Византион – као име за државу и њене становнике. Иначе, Византинци су себе увек називали Римљанима. Независна академска дисциплина византијских студија развијала се од половине 19. века на универзитетима и академијама наука у многим европским земљама. Први утемељивач катедре, која постоји од 1897. на минхенском универзитету, и директор института био је Немац Карл Крумбахер. Многи други истраживачки центри су настајали у 20. веку. На пример, Византијски институт при САНУ настао је 1948, а основао га је познати професор на Београдском универзитету руског порекла Георгије Острогорски.

https://www.politika.rs/scc/clanak/362116/Proucavaoci-Vizantije-svuda-ugrozena-vrsta

Ako ti pridaješ neki poseban značaj tome što si pre par godina pisao o ovome, onda ne činiš ama baš ništa drugo no hvaljenja sopstvenim neznanjem.

Niko sem nekoga ko je o istoriji ne zna bog zna šta, ili čija je svesna namera da ovde na forumu plasira dezinformacije, ne bi izjavio da se konačno neko odvažio da progovori o tome.

 

[Pravi Vlah]

Територија данашње Румуније је била под Римљанима свега око век и по, тамо су дошли као окупатори и тако су и отишли.Византија никада није владала том територијом тако да се врати на тему.

Ко је окупатор а ко насељеник је питање гледишта. Прокопије обиљно описује насилне упаде Словена у Балкан.
Што се тиче Византије, Ромеји себе нису називали Византијцима него Ромејима и увек су себе сматрали неиспрекидним наследицима Римског Царства. Тако да у теми о Византији итекако има места да се спомене Римско Царство.

 

[Khal Drogo]

Мали осврт, иако су то ствари мање више свима познате, на терминологију у Византијском односно Ромејском царству.
Бацићемо поглед на рукопис "De Administrando Imperio" (овдје) којим смо се на форуму доста бавили и у којем (стр.307)

се кроз рукопис у много погавља и на много мјеста помињу термини Романија, Ромеји и Романи.
Романија ако погледамо рецимо крај погавља 44 (стр. 204-205 прложеног дјела) у којем пише

Ако су ова три града, Клиат и Арзес и Перкри, у посједу цара, персијска војска не може изаћи на Романију, јер се налазе између Романије и Јерменије, и служе као препрека и војна брана.

јасно је да се назив у рукопису користи за Ромејско (Византијско) царство.
Ако погледамо поглавља гдје се помињу Романи рецимо поглавље 29

The emperor Diocletian was much enamored of the country of Dalmatia, and so he brought folk with their families from Rome and settled them in this same country of Dalmatia, and they were called ‘Romani’ from their having been removed from Rome, and this title attaches to them until this day. Now this emperor Diocletian founded the city of Spalato and built therein a palace beyond the power of any tongue or pen to describe, and remains of its ancient luxury are still preserved to-day, though the long lapse of time has played havoc with them. Moreover, the city of Diocleia, now occupied by the Diocletiana, was built by the same emperor Diocletian, for which reason those of that country have come to be called by the name of ‘Diocletians’.

ту се мисли на досељенике из Рима, односно Романи је термин који би у комотном дискурсу могли превести као Римљани.
Такође ако се осврнемо на дјело, Ромеји су назив за све становнике Ромејског царства, односно равнајући се према данашњем поимању, Романи су народносна (етничка) одредница, уско ограничена на Римљане, а Ромеји су политичка одредница, за све становнике царства.

Наравно, у раном и развијеном средњем вијеку нисмо имали неки усвојен стандард код писања рукописа којег су обавезни сви да се држе, наравно да су неки ромејски писци користили и друге термине који би у суштини имали може бит исто значење, но мислим да је поменуто у доста рукописа ромејских писаца присутно и иако су то ствари мање више познате, није згорег да поновимо.

 

[Лекизан]

Ко је окупатор а ко насељеник је питање гледишта. Прокопије обиљно описује насилне упаде Словена у Балкан.
Што се тиче Византије, Ромеји себе нису називали Византијцима него Ромејима и увек су себе сматрали неиспрекидним наследицима Римског Царства. Тако да у теми о Византији итекако има места да се спомене Римско Царство.

Римско царство да, али Румунија не.Постоји тема и о томе па тамо то колега образлажите.

 

[Pravi Vlah]

Римско царство да, али Румунија не.Постоји тема и о томе па тамо то колега образлажите.

Румунија нема везе са Римским Царством? Колега, ајде бре!

 

[Kole11]

Romanija na tim kartama predstavlja:

- turski naziv za teritorije u Evropi ili teritorije oduzete od Romejskog Carstva od kraja 14. do sredine 15. veka
- čest naziv za krstaško Latinsko carstvo, koje se na zapadu nazivalo i Romanijom
- autohtoni naziv Romejskog Carstva / Carstva Romeja

Ja samo znam da je Marin Barleti u 16.veku tvrdio kako je kralj Milutin vladao Rumelijom, pored gornje i donje Mezije, Epira, Makedonije i Dalmacije......

Then the writers say (and this they remembered because it was fresh in their minds) that succeeding these sisters was a ruler named Nemanja121, who ruled Epirus, Macedonia, Dalmatia, the two Moesias, and all of Rumelia.

 

[NickFreakyrgios]

Да на то сам мислио када сам рекао да Румунија носи име мислећи на старији назив Румелија који одговара отприлике називу Византија.

 

[NickFreakyrgios]

Da je Vizantija istoriografski termin i da se Vizantinci zvali Romejima i romejskim carevima, jedna je od elementarnih, najšire rasprostranjenih i lako proverljivih činjenica. Ne postoji niti jedan jedini čovek koji se makar i najpovršnije zainteresuje za istoriju, a kome bi to bilo nekakva novina. Ne postoji nijedna vizantijska istorija na srpskom jeziku ili na nekom drugom evropskom jeziku, koja zaobilazi taj podatak, od Istorije Georgija Ostrogorskog, preko dela Sirila Manga, do najnovijih Johanesa Kodera. Svako ko ima pristup internetu, može videti taj podatak čak i na mestima kao što je bukvalno i Vikipedija:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Византија#Име

Dotični podatak je, dakle, osnovna činjenica vezano za koju bi svakoga ko je ne zna, štaviše, trebalo da bude sramota. Ona se sastavni deo svih nastavnih programa u Republici Srbiji, uključujući i za osnovnu školu. Evo npr. udžbenika za 6. razred osnovne škole koju je napisao niko drugi do tebi nepopularni Radivoj Radić; str. 24 i 25:

Pogledajte prilog 1095749
Pogledajte prilog 1095750

Spojler

Pogledajte prilog 1095751

Pomenuta činjenica se vrlo često ponavlja; gotovo svaki put kada se govori u opštim crtama o Vizantiji; bilo u knjigama, bilo u neformalnim razgovorima, bilo u javnosti. Evo npr. i u intervjuu jednog od najvećih današnjih legendi vizantologije, Johanesa Kodera, koji su objavila pre nekoliko godina dnevne novine Politika.

Какви су почеци институционалног проучавања Византије, а какве савремене перспективе проучавања византологије?

Још у касном средњем веку, Византија је била предмет изучавања. Име нашег научног поља је установио немачки хуманиста Хијеронимус Волф који је умро 1580. Он је био први који је употребио име античког града Византион – као име за државу и њене становнике. Иначе, Византинци су себе увек називали Римљанима. Независна академска дисциплина византијских студија развијала се од половине 19. века на универзитетима и академијама наука у многим европским земљама. Први утемељивач катедре, која постоји од 1897. на минхенском универзитету, и директор института био је Немац Карл Крумбахер. Многи други истраживачки центри су настајали у 20. веку. На пример, Византијски институт при САНУ настао је 1948, а основао га је познати професор на Београдском универзитету руског порекла Георгије Острогорски.

https://www.politika.rs/scc/clanak/362116/Proucavaoci-Vizantije-svuda-ugrozena-vrsta

Ako ti pridaješ neki poseban značaj tome što si pre par godina pisao o ovome, onda ne činiš ama baš ništa drugo no hvaljenja sopstvenim neznanjem.

Niko sem nekoga ko je o istoriji ne zna bog zna šta, ili čija je svesna namera da ovde na forumu plasira dezinformacije, ne bi izjavio da se konačno neko odvažio da progovori o tome.

Кад се зна што ниси свог потрчка научио то већ ми каже "Није Рим него Византија".
Тако да су твоји спинови били тотално непотребни најважније од свега.
Реиздање је изашло под именом Волф крај приче ниси имао ни један разлог за спин.

Појам Византија је у употребу увео у XVI веку (Византија је нестала средином претходног века) немачки историчар Хијероним Волф, који је објавио збирку докумената источног Римског царства под називом Corpus Historiae Byzantinae. . Тај покушај би сасвим вероватно остао докони подухват једног историчара да ново ме источног Рима у XVII веку није популарисао француски краљ Луј XIV, најмоћнија владар у Европи у том веку. Он је сазва учењаке који су од 1645. до 1688. године на основу Хијеронимовог Корпуса разрадили историју Византије у 34 књиге грчког текста са упоредним латинским преводом.

Хијероним Волф је био први издавач штампаних „византијских историја. Значајно је да је био библиотекар у кући богате и утицајне породице Фугер из Аугзбурга, која је била у пословним везама са царем Светог римског царства немачког народа и краљем Шпаније Карлом V / Карлосом I, најмоћнијим владаром у Европи (владао је и шпанским колонијама у Америци) XVI века.

Назив Византија потиче од града Византа, античке колоније Грка из Тракије, који се налазио на месту на којем је цар Константин (који је окончао прогањање хришћана у царству) саградио (324-330) нову престоницу и назвао га Други Рим (у следећем V веку је назван Нови Рим), који се данас у историјском контексту назива по оснивачу Константинопољ (данашњи Истамбул), а Словени су га звали Цариград.

Лаоник Хлкокондил бежи од освете франачког краља сасвим сигорно је назвао своју државу Визанија и град Визант то је наљутило фараначког краља што своју државу зове тим именом па из освете Халкокондилу назива Нови Рим Визанријом.

​

 

[Kole11]

Да на то сам мислио када сам рекао да Румунија носи име мислећи на старији назив Румелија који одговара отприлике називу Византија.

Meni je kod Barletija zanimljiviji opis teritorija kojijma je vladao Milutin. Barleti kaže da se radilo o Rumeliji, Epiru, Dalmaciji. Nakon toga kaže da je nakon propasti carstva Dalmacija posredstvom Dubrovčana podeljena između Kotromanića i Balšića, a granica je bila na Neretvi i kod Hvara.

Balsha was born of the lineage of the emperor Nemanja. Balsha had
control of the shore of the Buna River from just near the city all the way to
the sea. He had three sons of the highest repute: Georgius, Stracimir, and
Balsha.124 These brothers attacked Shkodra and seized it while it was under
the reign of Urosh (mentioned above). At that time Shkodra was yet
unprotected by walls.125 Part of it was in a field and the other part on a hill,
whereas now it is entirely on a hill. Furthermore, these three brothers
expelled the Dukagjin and Sopian princes from Mat (or Macedonia) and
took Kruja, where the Sopians126 ruled. So, from victory to victory, they
proclaimed war upon Stefan, king of Upper Moesia, whom they eventually
broke, together with all his army, trouncing him and pursuing him to
Ragusa, where they surrounded him.127 Finally, through the mediation of
the Ragusans, peace was made between them and they established borders
through to the Narenta River128, which divides the lands of Faria129, a city
of Dalmatia.

 

[Mrkalj]

Vidi, molim te, slikao se kao prepodobni velikomučenik... odma na ikoni.

 

[КРЦУН]

Meni je kod Barletija zanimljiviji opis teritorija kojijma je vladao Milutin. Barleti kaže da se radilo o Rumeliji, Epiru, Dalmaciji. Nakon toga kaže da je nakon propasti carstva Dalmacija posredstvom Dubrovčana podeljena između Kotromanića i Balšića, a granica je bila na Neretvi i kod Hvara.

Balsha was born of the lineage of the emperor Nemanja. Balsha had
control of the shore of the Buna River from just near the city all the way to
the sea. He had three sons of the highest repute: Georgius, Stracimir, and
Balsha.124 These brothers attacked Shkodra and seized it while it was under
the reign of Urosh (mentioned above). At that time Shkodra was yet
unprotected by walls.125 Part of it was in a field and the other part on a hill,
whereas now it is entirely on a hill. Furthermore, these three brothers
expelled the Dukagjin and Sopian princes from Mat (or Macedonia) and
took Kruja, where the Sopians126 ruled. So, from victory to victory, they
proclaimed war upon Stefan, king of Upper Moesia, whom they eventually
broke, together with all his army, trouncing him and pursuing him to
Ragusa, where they surrounded him.127 Finally, through the mediation of
the Ragusans, peace was made between them and they established borders
through to the Narenta River128, which divides the lands of Faria129, a city
of Dalmatia.

Наслов: The Siege of Shkodra: Albania's Courageous Stand Against Ottoman Conquest, 1478
Аутор: Marin Barleti
Уредник: David Hosaflook
Превео/ла: David Hosaflook
Издавач: David Hosaflook, 2012
ISBN 9995687771, 9789995687779
Дужина: 302 страница

стр. 58.

Then the writers say (and this they remembered because it was fresh in their minds) that succeeding these sisters was a ruler named Nemanja121, who ruled Epirus, Macedonia, Dalmatia, the two Moesias, and all of Rumelia.

стр. 59.

Balsha was born of the lineage of the emperor Nemanja. Balsha had control of the shore of the Buna River from just near the city all the way to the sea. He had three sons of the highest repute: Georgius, Stracimir, and Balsha.124 These brothers attacked Shkodra and seized it while it was under the reign of Urosh (mentioned above). At that time Shkodra was yet unprotected by walls.125 Part of it was in a field and the other part on a hill, whereas now it is entirely on a hill. Furthermore, these three brothers expelled the Dukagjin and Sopian princes from Mat (or Macedonia) and took Kruja, where the Sopians126 ruled. So, from victory to victory, they proclaimed war upon Stefan, king of Upper Moesia, whom they eventually broke, together with all his army, trouncing him and pursuing him to Ragusa, where they surrounded him.127 Finally, through the mediation of the Ragusans, peace was made between them and they established borders through to the Narenta River128, which divides the lands of Faria129, a city of Dalmatia.

 

[NickFreakyrgios]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Реиздање је изашло под именом Волф крај приче ниси имао ни један разлог за спин.

Na koje spinove misliš i šta ti znači to reizdanje je izašlo pod imenom Volf?

Лаоник Хлкокондил бежи од освете франачког краља сасвим сигорно је назвао своју државу Визанија и град Визант то је наљутило фараначког краља што своју државу зове тим именом па из освете Халкокондилу назива Нови Рим Визанријом.

Halkokondil zove državu Vizantija i to je naljutilo franačkog kralja, koji iz osvete naziva Vizantija...

 

[NickFreakyrgios]

Na koje spinove misliš i šta ti znači to reizdanje je izašlo pod imenom Volf?



Halkokondil zove državu Vizantija i to je naljutilo franačkog kralja, koji iz osvete naziva Vizantija...

Значи да сам ти поставио питање? Прво Волфово издање није носили наслов византија друго издање јесте.
Ја сам те питао да ли је Вулф објавио друго дело под другим насловом?
Обзором да сам нашао и поставио сад је ок горе мислим да је објашњено боље да не будем ја коспиренси ог ивл.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Значи да сам ти поставио питање? Прво Волфово издање није носили наслов византија друго издање јесте.
Ја сам те питао да ли је Вулф објавио друго дело под другим насловом?
Обзором да сам нашао и поставио сад је ок горе мислим да је објашњено боље да не будем ја коспиренси ог ивл.

Vizantijski korpus pridodat je kao naziv zbirci u drugom izdanju, 1562. godine; i to zapravo ne baš zahvaljujući Volfu, već izdavaču, Oporinu.

 

[КРЦУН]

ron Maiden - Greatest Hits Vol. 2​

1.724.102 прегледа
Премијера: 22. 3. 2020.

Ти си очевидно дерпе!?

 

[NickFreakyrgios]

Vizantijski korpus pridodat je kao naziv zbirci u drugom izdanju, 1562. godine; i to zapravo ne baš zahvaljujući Volfu, već izdavaču, Oporinu.

Ваљало би оспорити цитат који сам поставио јер овако пставити реченицу без икаквог објашњења шта и како нема смисла.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ваљало би оспорити цитат који сам поставио јер овако пставити реченицу без икаквог објашњења шта и како нема смисла.

Na koji citat misliš i zašto bi ga valjalo osporiti?

 

[NickFreakyrgios]

Појам Византија је у употребу увео у XVI веку (Византија је нестала средином претходног века) немачки историчар Хијероним Волф, који је објавио збирку докумената источног Римског царства под називом Corpus Historiae Byzantinae. . Тај покушај би сасвим вероватно остао докони подухват једног историчара да ново ме источног Рима у XVII веку није популарисао француски краљ Луј XIV, најмоћнија владар у Европи у том веку. Он је сазва учењаке који су од 1645. до 1688. године на основу Хијеронимовог Корпуса разрадили историју Византије у 34 књиге грчког текста са упоредним латинским преводом.

Хијероним Волф је био први издавач штампаних „византијских историја. Значајно је да је био библиотекар у кући богате и утицајне породице Фугер из Аугзбурга, која је била у пословним везама са царем Светог римског царства немачког народа и краљем Шпаније Карлом V / Карлосом I, најмоћнијим владаром у Европи (владао је и шпанским колонијама у Америци) XVI века.

Назив Византија потиче од града Византа, античке колоније Грка из Тракије, који се налазио на месту на којем је цар Константин (који је окончао прогањање хришћана у царству) саградио (324-330) нову престоницу и назвао га Други Рим (у следећем V веку је назван Нови Рим), који се данас у историјском контексту назива по оснивачу Константинопољ (данашњи Истамбул), а Словени су га звали Цариград.

Лаоник Хлкокондил бежи од освете франачког краља сасвим сигорно је назвао своју државу Визанија и град Визант то је наљутило фараначког краља што своју државу зове тим именом па из освете Халкокондилу назива Нови Рим Визанријом.

На ово јер не видим поенту ићи одавде ако ово није решена ствар.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Лаоник Хлкокондил бежи од освете франачког краља сасвим сигорно је назвао своју државу Визанија и град Визант то је наљутило фараначког краља што своју државу зове тим именом па из освете Халкокондилу назива Нови Рим Визанријом.

Pitao sam šta ovo znači jerbo rečenici ništa ne razumem, a ti nikakvo obrazloženje pružio nisi.